Izvršenje u porodičnim odnosima – predaja i oduzimanje deteta, sa osvrtom na ulogu organa starateljstva

Izvršenje sudskih odluka u porodičnim odnosima postaje sve značajnije u pravnom sistemu Republike Srbije, što je direktna posledica porasta broja razvoda i povećane potrebe za regulisanjem roditeljskih odnosa nakon prestanka bračne ili vanbračne zajednice. Očekuje se da će u budućnosti ove odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju biti sve češće primenjivane, što nameće potrebu za njihovim detaljnim razmatranjem i analizom. Posebnu pažnju treba posvetiti specifičnim izvršnim mehanizmima koji se koriste u ovim slučajevima, ali i uticaju koji izvršenje sudskih odluka ima na dete, roditelje i druge članove porodice. Najbolji interes deteta mora biti ključni kriterijum prilikom izvršenja u porodičnim odnosima, što se posebno odnosi na postupke koji se tiču poveravanja deteta, određivanja načina održavanja ličnih odnosa sa roditeljima i izdržavanja. Iako je Zakon o izvršenju i obezbeđenju posebno regulisao ovu materiju, u praksi se javljaju brojne dileme, naročito u vezi sa odnosom suda i organa starateljstva. Specifičnost ovog postupka ogleda se u činjenici da sud u određenim situacijama postaje pomoćni organ organu starateljstva, iako je njegova uloga tradicionalno suprotna – da donosi odluke koje organi uprave sprovode. Ovo pravno rešenje u praksi izaziva određene nedoumice i zahteva dalje razmatranje. Ovaj rad ima za cilj da analizira pravni okvir izvršenja u porodičnim odnosima kroz odredbe članova 368–381 Zakona o izvršenju i obezbeđenju, uz kritički osvrt na izazove u njihovoj primeni. Kroz analizu sudske prakse i poređenje sa potencijalnim alternativnim modelima izvršenja, ukazaće se na moguće pravce unapređenja sistema, kako bi se osigurala veća pravna sigurnost, zaštita prava deteta i efikasnost samog postupka.