Finansijska i ekonomska kriza u SAD

, 2010.

Slika ispod prikazuje, tokom posljednjig pet godina rast americkog federalnog duga koji je porastao za poslednje dve godine neverovatnih US 3 triliona dolara. Ako smo imali bilo kakvih dvojbi ukupan dug u SAD-u je sada na rekordnom nivou i to je po nama jedna od glavnih pretnji za ekonomiju. Taj federalni dug sa 13,4 triliona dolara ce se povecati za oko 10 triliona dolara tokom sledecih deset godina. Vlada SAD je potrosila 355 milijarde dolara do sada tokom 2010. na kamate na nosioce nacionalnog duga.

The Bull Market in Spending

Slika 8 . Americki federalni dug u periodu 2005-2010. godine Izvor :Federal Reserve System USA, 2010.

2 .Recesija i ,,oporavak’’ u ekonomiji SAD

U 2008. godini privreda SAD-a je zvanicno usla u recesiju jer je u dva uzastopna perioda beležila realan pad privredne aktivnosti. Prvi pozitivan GDP u SAD je ostvaren u trecem kvartalu 2009. godine. Ako propratimo privrednu situaciju u SAD krajem avgusta 2010. godine postoji niz nagoveštaja ponovnog usporavanja privrednog oporavka.11 U izveštaju koje preuzimamo od Federalnih rezervi nalazimo neujednacenost oporavka širom Sjedinjenih država.12

Slika 9 . Stopa rasta bruto domaceg proizvoda u SAD u periodu 2008-2010.

godine 13

Izvor : Commerce department, 2010.

Nefinansijski sektor u SAD je stabilan a u odnosu na pocetak 2010. godine usporen je rast proizvodne industrije kao i prodaja stambenog i poslovnog prostora. Ekonomski oporavak u SAD ometaju visoka nezaposlenost, nedostupnost kredita i pad vrednosti kuca. Gubitak radnih mesta i tokom 2010. godine je evidentan u Vladinim službama. Tako je privreda SAD do avgusta 2010. godine izgubila 54.000 radnih mesta. Glavnina gubitaka radnih mesta dolazi iz javnog sektora, jer je Vlada SAD smanjila 121.000 radnih mesta u svom sektoru. Ovakva situacija ce potrajati godinama jer je teško nadoknaditi gubitak od 8,4 miliona radnih mesta u 2008 i 2009. kao posledicu najnovije velike recesije u SAD.14

JOBS                                      ■ BUSINESS ■ GOVERNMENT

SEASONALLY ADJUSTED. SOURCE: LABOR DEPARTMENT

Slika 10 . Gubitak radnih mesta u SAD tokom 2010. godine Izvor : Labour Department, 2010

Uprava Federalnih rezervi koristi niske kamatne stope tokom 2010. godine za stimulisanje ekonomije, ali buduci da je stopa vec blizu nule, nema prostora za dalje smanjenje.Centralna banka preduzima i druge korake za povecanje kolicine novca dostupnog kompanijama, da bi mogle da pozajmljuju sredstva za kupovinu nove opreme, širenje delatnosti i otvaranje novih radnih mesta. Visoke stope nezaposlenosti u SAD su i dalje glavna briga. a sama stopa nezaposlenosti iznosila je 9,5 posto u aprilu 2010. godine.

Istorijski gledano, ideja da ogromni deficiti, poput onih koje smo imali tokom protekle dve-tri godine krize u SAD, mogu pomoci da se ekonomija ponovo vrati na nivo pune zaposlenosti nastala je na iskustvima Velike depresije i Drugog svetskog rata. Privrede su se vratile na nivo pune zaposlenosti tek pošto su masovni ratni deficiti bili razvijeni. Ilustracije radi, u SAD deficit se kretao izmedu 21 i 27 odsto BDP izmedu 1943. i 1945. (duplo veci odnos deficita prema BDP od danasnjeg), dok je nezaposlenost pala sa oko 14 odsto u 1939. na oko dva odsto u toku rata.

Slika 11 . Stopa nezaposlenosti u SAD u periodu 1890-2010.

Izvor : Bureau of Labour Statistics, Washington, 2010.

Nezaposlenost se zadržala na 9,6 posto, dok je rasla po stopi od samo 1,6 posto u drugom tromesecju ove 2010. godine. Zbog ovih okolnosti Sjedinjene Americke Drzave pred kraj godine mogle bi ponovno kliznuti u recesiju. Stanje u privredi u razdoblju nakon završetka recesije baš i nije povoljno. Pad privredne aktivnosti trajao je 18 meseci, što je najduža recesija od Drugog svetskog rata u SAD.

Jedna od glavnih prepreka rastu americke privrede je rizik da ce stopa nezaposlenosti ostati relativno ista tokom cele 2010

godine. Prema ekonomistima, u 2010 g. ukupno je trebalo da bude otvoreno oko 1.1 milion radih mesta. Medutim, posto je porast stanovništva u Americi oko 2 miliona svake godine, potrebno je oko 1.3 miliona radnih mesta da se održi sa rastom populacije. Duži period nezaposlenosti moze da smanji trosenja potrosaca a time i promet i potrošnju dobara.

Shortest and longest

Post World War II recessions

Jan. 1980- Jul. 1980

6 months

Some argue the two recessions in the early 80s were one long downturn. Housing and jobs didn’t recover until 1983.

Dec. 2007-Oct. 2009 (?)

23 months (?)

The 2008-09 recession is the longest in history, dragged on by a massive credit crisis that began in the fall of 2008.

Slika 12 . Najveci recesioni periodi u SAD posle drugog svetskog rata Izvor :National Bureau of Economic Research, 2009.

Ako sagledamo realno poslednji budžetski deficit Bušove administracije (2008. godine) je bio u opsegu od 400-500 milijardi dolara, približno velicini kineskog, japanskog i OPEK—a trgovinskog suficita sa SAD. Tradicionalno, ove trgovinske suficite su SAD reciklirale i njima finansirale savezni budzetski deficit. U 2009. i 2010. deficit SAD skocio je na 1400 milijardi dolara, dakle, povecanje od 1000 milijardi dolara u roku od godinu dana.

Nema dovoljnog suficita trgovinskog bilansa da bi se finansirao ovako veliki deficit. Otkud taj novac ? Ekonomija se nije oporavila. Do kraja ove godine ce biti ocigledno da je budzetski deficit znacajno veci od 1,4 biliona (hiljada milijardi) dolara. Hoce li biti 2 biliona dolara? Vise ? Naravno ako ovome dodamo deficit u medunarodnoj trgovini i hronican visak uvoza nad izvozom (videti slika dole) slika o ekonomiji SAD ostaje potpuna15

U.S. International Trade In Goods and Services

Slika 13 . Medunarodna trgovina dobara i usluga u SAD u periodu 2008

2010. godine

Izvor : Federal Open Market Committee (FOMC), 2010.

3 .Perspektiva ekonomije SAD i monetarne politike FED-a posle ,,oporavka’’ u narednom periodu

Americka ekonomija se jos dugo nece oporaviti od nedavne krize, a njen brzi oporavak sprecava, uglavnom, visoka nezaposlenost, zajedno sa stalno nepovoljnim stanjem na tamosnjem trzistu rada. Analiticari prognoziraju da bi Fed, u slucaju pretnje daljeg slabljenja ekonomije, mogao u vecoj meri da obnovi program kupovine aktive, ili da smanji interesnu stopu koju placa bankama za to sto kod te finansijske institucije odlazu svoj visak novca. Stopa nezaposlenosti u SAD ce neko vreme ostati na sadašnjem nivou od 9,5 procenata. Finansijski sistem u SAD je narušen i ne postoji nista sto ce "promeniti stopu nezaposlenosti". Kao rezultat svega ovoga imamo 14,6 miliona Amerikanaca koji su još uvek u potrazi za poslom polovinom 2010. godine.16

Ako ovome dodamo da ekonomija SAD stoji ili bolje reci ,,puzi’’ to nam potvrduje trgovinski deficit SAD koji je u junu 2010. godine porastao na 49,9 milijarde dolara uz vrednost izvoza koji je pao. Zbog toga je BDP u drugom kvartalu zabeležio ,,rast’’ u odnosu na prethodni kvartal od ,,samo’’ 1,6% u odnosu na pocetak 2010. godine.

Nacionalni(federalni) dug aprila 2010. godine u SAD iznosi 12,7 biliona dolara. Budzetska uprava Kongresa je izracunala da ce pri sadasnjoj politici (pri tom je ona nerealno polazila od toga da nece biti povecanja rashoda) deficit u narednoj deceniji iznositi 10 biliona dolara. A rashodi ce se povecavati, i to veoma.

Fannie Mae и Freddie Mac su, kao i uvek, aktivni. Trpeci dodatne gubitke, oni ipak poseduju ili su garanti po hipotekarnim kreditima u ukupnoj sumi od 5,4 biliona dolara na pocetku drugog kvartala 2010. godine.

Portfelj osiguranih hipotekarnih kredita Federalne uprave za stambenu izgradnju povecavaju se istovremeno sa rastom nesolventnosti. Suma obaveza Ginnie Mae (vladina nacionalna hipotekarna asocijacija), koja emituje garantovane vrednosne papire pod zalog hipoteke, takode je narasla. Federalna korporacija osiguranja depozita FDIC je prošle 2009. godine zatvorila rekordnu kolicinu banaka — 140 ■ i sada joj manjka gotovine. Prošle 2009. državni resor za osiguranje penzija Pension Benefit Guaranty Corporation je izracunao da deficit u njegovim fondovima iznosi 34 milijarde dolara. Manjak sredstava za finansiranje federalnih penzija iznosi bilion dolara. A lokalnim penzionim fondovima i penzionim fondovima država u celini manjka oko tri biliona dolara.17

MIND THE TRADE GAP

Slika 14 . Trgovinski deficit u SAD u periodu 2008-2010. godine¹⁸

Izvor: Bureau of Economic Analysis

Kamatna stopa na prekonocne pozajmice glavno je sredstvo kojim Fed utice na privredu od 1980-ih godina u finansijskoj krizi poput ove, moze ponešto izgubiti na uticaju. Da bi zaoštrio monetarnu politiku Fed se može osloniti i na druge alate, primera podizuci kamatnu stopu na obavezne rezerve banaka koje se drže kod Fed-u, a koje dostižu 1.000 milijardi dolara kroz podizanje te stope, koja je sada u visini od 0,25 posto. Ovo bi podstaklo americke banke da izdvajaju vise novca u rezerve kod Fed-a umesto da ih plasiraju kroz kredite.

Placanje vece kamate na prekomerne rezerve banaka pomaze stabilizaciji kamatne stope na prekonocne pozajmice kada je finansijski sistem preplavljen gotovinom, sto je sada slucaj. Ovo je relativno novi alat za Fed, koji je zakonom uveden tek 2006. godine. Mnoge centralne banke u svetu oslanjaju se na tu kamatnu stopu, no Fed je poceo primenjivati tu kamatnu stopu u jeku finansijske krize, u septembru 2008. Nije jasno hoce li Fed danas signalizirati da ce taj alat postati poluga koju ce preferirati pri uticaju na privrednu aktivnost, zaposlenost i inflaciju u SAD-u.

Perspektiva monetarne politike americke centralne banke u kratkom roku gotovo je sigurno neutralnost, iako je sve više autoriteta koji pozivaju na podizanje kljucnih kamatnih stopa. U izvrsnim krugovima Americkog sistema federalnih rezervi (FED) razmislja se o mogucnostima nastavka ekspanzivne monetarne politike. U ovom smeru idu i podaci o inflaciji u Sjedinjenim drzavama gde prosecna godisnja stopa inflacije ce u razdoblju od 2014. do 2018. godine iznositi tri odsto. Neslužbena ciljana stopa inflacije koju podržava FED, odnosno pokušava održati Fed, iznosi dva odsto.

Kamatna stopa federalnih rezervi SAD i tokom 2010. godine zadržale se na istom nivou na kojem je od 2008. Glavna kamatna stopa u Americi verovatno ce biti drzana na sadasnjem nivou (blizu nule) jos dugo.Na pocetku finansijske krize u 2007, mnogi ekonomisti su upozoravali da se politika federalnih rezervi u SAD trebala transformirati. Danas, a tri godine kasnije kao glavne posledice deflatornih tendencija u SAD su upravo rezultat nula posto glavne kamatne stope FED-a, kao repera monetarne politike.

Slika 15 . Stopa inflacije u SAD u periodu 2008-2010. godine.

Izvor : Bureau of Labor statistics, Washington, 2010.

Nedostatak agregatne potražnje, a višak kapaciteta koji preovladava u privredi SAD je jos jedan cinioc koji podstice deflatorne tendencije primetne u privredi u poslednje vreme. Fed ce verovatno poceti da kupuje 1 trilion dolara trezorskih obveznica krajem ove 2010. godine ili pocetkom sledece godine. Ovaj dogadaj koji se preduzima od strane FED-a mozda bi mogao da pomogne oporavku privrede što treba da bude podsticaj potrošnji koja se evidentno smanjuje u SAD.

Fed ce ucestvovati u jos jednom krugu oporavka ekonomije a posebno bankarskog sektora tzv. kvantitativnom kupovinom obveznica od banaka, stvarajuci novi novac. Svi ovi stimulativni potezi bi mogli pojacati rast bruto domaceg proizvoda od 0,3 do 0,4 postotnih bodova. Medutim, u globalizovanim privredama kakve su SAD cesto ponavljanje monetarne politike tokom duzeg perioda ne daje rezultate uz vec izrazeni deficit budžeta.

Iako je recesija u SAD službeno završena u aprilu 2009, nedavni tempo rasta je razocaravajuce spor a to podstice zabrinutost da bi privredni oporavak mogao znaciti ponovno klizanje u recesiju. Najnoviji podaci iz SAD i vodeci privredni indeksi za proteklih nekoliko meseci to samo potvrduju.

Slika 16 . Vodeci privredni indeksi u SAD u periodu 1999-2010. godine¹⁹

Izvor : National Bureau of Economic Research, 2010.

ZAKLJUCAK

Americka privreda na osnovu prikazanog ce evidentno je usporiti oporavak u drugoj polovini 2010. godine zbog prestanka podsticajnih mera i to: a). zbog ukinutog programa zapošljavanja vezanih uz popis stanovnistva; b). zbog prestanka programa zamene starih automobila novim, popularno nazvan "kes za krs"; c). sto novi kupci kuca vise nemaju

• ¹⁹    Vodeci privredni indeks (HAM) za SAD je povecan za 0,3% u junu do 110,2 (2004 = 100), nakon 0,1% porasta u julu, a 0,2% pada u avgustu .LEI je signal u ekonomiji SAD sa malo zamaha napred. Index (CEI) je nepromenjen u avgustu, nakon 0,1% porasta u junu, i nema promena u julu. Tzv. Oklevanje Ekonomska (LAG) povecan je 0,2% u avgustu do 108,1 (2004 = 100), nakon 0,4% porasta u junu, sa 0,1% povecanja u julu. Deset vodecih komponenti u privrednom indeksu SAD ukljucuju: * Prosecni nedeljni sati, industrija; * Prosecni nedeljni pocetni zahtev za osiguranje od nezaposlenosti; potrosacka roba i materijal; indeks isporuka dobavljaca - proizvodaca; * Proizvodaci novih narudzbina, kapitalna dobra;* gradevinske dozvole, nove privatne stambene jedinice * cene akcija, 500 obicnih akcija * Novcana masa, M2 * Kamatna stopa banaka, 10-godisnje obveznice trezora *

poreskih povlastica i d). što je istovremeno 814 milijardi dolara težak paket podsticajnih mera dobrim delom potrošen. Svakako se može ocekivati spor oporavak koji ce trajati dugo. Rast privrednih aktivnosti od ,,samo” 1,6 odsto u drugom kvartalu 2010. godine, nepovoljno ce se odraziti na trziste akcija, koja ce ponovno doziveti najmanje pad svoje vrednosti. Uz sve ovo treba dodati rastuci Americki federalni dug iz godine u godinu.

Ekonomski oporavak u SAD je bio evidento nesto manje energican u odnosu na ocekivanja, a u prilog tome nam ide i to da su strucnjaci Federalnih rezervi vec projektovali primetno sporiji oporavak u narednom periodu nakon recesije. U idealnom slucaju Americka privreda bi trebalo da raste po stopi od 5 procenata u 2010. i 2011. godini. Ekonomija SAD je da podsetimo rasla ,,svega’’ 1,6 odsto u drugom kvartalu 2010. godine. Rast privrede SAD ce evidentno je u narednom periodu biti anemican -izmedu 1 ■ 2% u jos nekoliko kvartala. To znaci da ce tzv. sluzbena nezaposlenost ostati na nivou oko 10% (stvarna stopa nezaposlenosti je po mnogim ekonomistima polovinom 2010. godine u SAD bila blizu 20 odsto).

Kako sada stvari stoje u privredi SAD sada je jasno da je deflacija ozbiljniji rizik za americku privredu od inflacije, mada je cilj FED—a održavanje ciljane (projektovane) inflacije koja je sada na nivou ispod 2%. Dvostruko vise ekonomista u SAD po izvrsenim anketama isticu da je veca opasnost po privredu SAD pojava deflatornih tendencija od povratka inflacije.

Sve više raste zabrinutost da bi i oporavak tržišta nekretnina u SAD mogao da posustane zbog uporno visoke stope nezaposlenosti, sporog privrednog oporavka i pada potrosackog poverenja. Prodaja kuca i stanova je na americkom trzistu znacajno pala nakon sto je u aprilu 2010. godine istekla primena stimulativnih kredita za kupovinu nekretnina.

Ruzna istina u SAD je da postoji vrlo malo nade za americku privredu da pruza istinski prosperitet za veliku vecinu ljudi u doglednoj buducnosti. Nezaposlenost ce ostati visoka a potrosnja potrosaca ce ostati niska, osim za bogate. Lokalne i drzavne vlasti u SAD ce i dalje ,,rezati’’ nivo zapošljavanja i usluga u svojim državama. Ekonomska nejednakost je evidentna a za prikaz stanja u SAD karakteristicna je nejednaka raspodela bogatstva a vrlo ilustrativan prikaz situacije dao nam je istoricar David Barber koji poistovecuje trenutnu situaciju sa dvoranom od

100 sedista ciji je kapacitet dvorane ispunjen sa 100 ljudi. Ako su sedista u dvorani koja odražava trenutno bogatstvo distribucije u SAD, jedna najbogatija osoba u dvorani ce biti u mogucnosti siriti se nad gotovo 43 sedista a 60 najsiromasnijih ce se ,,ugurati’’ u samo jednu.Vrlo prepoznatljivo za aktuelnu ekonomsku i finansijsku krizu u SAD, zar ne ?