Imovina deteta - upravljanje, korišćenje i raspolaganje

Istorijski posmatrano, odnosi dece i roditelja su prolazili kroz razli~ite faze.

U Rimskom pravu ku}ni stare{ina je imao do`ivotnu i jaku vlast patria pote-stas nad decom i svim daljim potomcima koji su imali polo`aj bez pravne i poslovne sposobnosti {to zna~i da nisu mogli imati imovinu niti su svojim izjavama volje mogli stvarati za sebe prava i obaveze. Sin koji je odrastao i zasnovao svoju porodicu mogao je biti usvojen i u tom slu~aju je prelazio iz jedne porodice u drugu pod vlast novog pater familijasa. Imovinski odnosi u Rimskoj imperiji su vremenom znatno izmenjeni tako da je prvo otac, koji se i dalje pravno smatrao vlasnikom, mogao dati sinu odre|eni deo imovine na samostalno upravljanje i raspolaganje, a kasnije je i sin mogao postati nosilac isklju~ivog prava upravljanja i raspolaganja imovinom ste~enom vr{enjem crkvenog zvanja, javne, vojne ili slobodne profesije. Za vreme vladavine cara Justinijana uvedena je razlika izme|u potpunog usvojenja kada usvojenik potpuno prelazi u novu porodicu i sti~e nasledna prava u toj porodici i nepotpunog usvojenja kada usvojenik zadr`ava nasledna prava prema ranijoj porodici, a sti~e nasledna prava samo prema usvojiocu.

Institut o~inske vlasti je postojao i u srednjevekovnom obi~ajnom pravu, a preuzeli su ga, uz izvesna ograni~enja, Francuski gra|anski zakonik iz 1804. godine i Austrijski gra|anski zakonik iz 1811. godine, ~ijim odredbama je izme|u ostalog, predvi|eno pravo oca da upravlja imovinom deteta.

Nema~ki gra|anski zakonik iz 1896. godine predvi|a da sva prava vezana za imovinu deteta za vreme trajanja braka pripadaju ocu, dok je majka imala pravo i du`nost da se stara o li~nosti deteta.

Tokom dvadesetog veka uspostavljena je ravnopravnost `ene i mu{karca u sticanju svih porodi~nih prava, deci ro|ene van braka priznata su sva prava garan-tovana deci ro|enoj u braku, prihva}ena je ustanova roditeljskog prava kao zakonski pojam za skup prava i obaveza koje postoje izme|u roditelja i dece.

Univerzalna Deklaracija o pravima ~oveka usvojena Rezolucijom Generalne skup{tine Ujedinjenih nacija 10. 12. 1984. godine garantuje pravo na brak i porodicu, na~elo slobodnog pristanka na brak i pravo na za{titu porodice, a Me|una-rodni pakt o gra|anskim i politi~kim pravima usvojen Rezolucijom Generalne skup{tine Ujedinjenih nacija 16. 12. 1966. godine priznaje izme|u ostalih, i pravo koja se odnose na brak, porodicu i decu.

Deklaracijom o pravima deteta “@enevskom deklaracijom” koju je usvojila Skup{tina dru{tva naroda 1924. godine i Deklaracijom o pravima deteta Generalne skup{tine Ujedinjenih nacija iz 1950. godine pravno je definisano koja i kakva treba da budu prava dece ali zemlje ~lanice Ujedinjenih nacija nisu bile obavezne da primenjuju ove principe.

Generalna skup{tina Ujedinjenih nacija je 1989. godine usvojila Konvenciju o pravima deteta koja sadr`i za{ti}ena prava deteta, prava, obaveze i odgovornosti roditelja i obaveze dr`ave. Osnovno na~elo Konvencije je da su u svim aktivnostima koja se ti~u dece na prvom mestu interesi deteta. Dr`ave potpisnice Konvencije imaju obavezu da po{tuju odredbe Konvencije i da pri dono{enju odgova-raju}ih zakona obezbe|uju prava sadr`ana u Konvenciji svakom detetu bez diskriminacije po bilo kom osnovu ali i prava i du`nosti roditelja, odnosno zakonskih staralaca i drugih osoba zakonski odgovornih za dete. Konvencija konstitui{e prava deteta i izme|u ostalih naro~ito pravo deteta na `ivot i razvoj, na ime, na dr`a-vljanstvo, da zna ko su mu roditelji i pravo na njihovo staranje, pravo na porodi~-ne veze i porodi~ni dom, pravo na izdr`avanje, obrazovanje, zdravstvena i socijalna prava, pravo da tra`i, prima i daje informacije svih vrsta i da formira i izrazi svoje mi{ljenje u svim pitanjima koja ga se ti~u u skladu sa njegovim godinama i zrelo{}u.

Na{a zemlja je potpisnica navedenih Deklaracija, Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima Konvencije i pravima deteta, a i drugih me|una-rodnih ugovora koji imaju univerzalni karakter kao {to je, izme|u ostalih, Konvencija o gra|ansko-pravnim aspektima me|unarodne otmice dece i Konvencija br. 182 o najgorim oblicima de~jeg rada.

Novi Porodi~ni zakon Republike Srbije (“Slu`beni glasnik” RS br. 18/2005) sadr`i sva prava deteta predvi|ena Konvencijom o pravima deteta a pravni odnos deteta i roditelja regulisan odredbama ovog Zakona zasniva se na na~elima posebne za{tite majke i deteta, posebne za{tite deteta bez roditeljskog staranja, ravnopravnosti roditelja i jednakosti usvojitelja i roditelja, ravnopravnosti bra~ne, van-bra~ne i usvojene dece, pravu i du`nosti roditelja da se staraju o svojoj deci i du-`nosti dece da se staraju o svojim roditeljima.

Me|unarodni ugovori i op{teprihva}ena pravila me|unarodnog prava imaju primat nad pravom Dr`avne zajednice Srbije i Crne Gore, a sada i Republike Srbije.

Imovina i dete

Pod pojmom “imovina” podrazumeva se pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima, pravo kori{}enja nepokretnosti, a u {irem smislu i pravo na zaradu, na materijalno obezbe|enje u slu~aju nezaposlenosti, pravo na penziju, autorska i srodna prava, pravo na hartijama od vrednosti i td.

Ustav Republike Srbije (“Slu`beni glasnik” RS br. 1/90) jam~i pravo svojine i pravo nasle|ivanja, a predmet prava svojine odre|en je u ~lanu 1. i 9. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa Republike Srbije (“Slu`beni list SFRJ” br. 6/8 i “Slu`beni list SRJ” br. 29/96) tako {to fizi~ka lica mogu imati pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima kao {to su stambene i poslovne zgrade, stanovi i poslovne prostorije, poljoprivredno zemlji{te i druge nepokretnosti osim na prirodnim bogatstvima koja su u dr`avnoj svojini, kao i pravo svojine na gradskom gra|evinskom zemlji{tu, {umama i {umskom zemlji{tu u granicama utvr|e-nim zakonom.

Na imovinske odnose deteta i roditelja koji nisu ure|eni Porodi~nim zakonom Republike Srbije (“Slu`beni glasnik br. 18/2005) primenjuju se odredbe Za- kona kojima se ure|uju svojinsko pravni odnosi i Zakona kojim se ure|uju obli-gacioni odnosi (~lan 196. PZS) {to zna~i da se punova`nost pravnih poslova koji imaju za cilj sticanje, upravljanje, kori{}enje i raspolaganje imovinom deteta cene u smislu odredaba Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa RS, Zakona o prometu nepokretnosti RS, Zakona o obligacionim odnosima RS, Zakona o pen-zijskom i invalidskom osiguranju RS, Zakona o autorskim i srodnim pravima, Zakona o hartijama od vrednosti, Zakona o nasle|ivanju i td.

Pojam deteta odre|en je ~lanom 1. Konvencije o pravima deteta tako {to se detetom smatra svako lice ispod 18 godina ukoliko se, po zakonu koji se prime-njuje punoletstvo ne sti~e ranije.

Porodi~ni zakon Republike Srbije predvi|a da se punoletstvo sti~e sa navr{e-nom 18-om godinom `ivota a da se potpuna poslovna sposobnost sti~e sa punolet-stvom (~lan 11. stav 1. PZS) ali i da se poslovna sposobnost mo`e ste}i i pre na-vr{ene osamnaeste godine `ivota u dva slu~aja oba vezana za uzrast od {esnaest godina i to u slu~aju sklapanja braka pre punoletstva uz odobrenje suda i u slu~a-ju roditeljstva (~lan 11. stav 2. i 3. PZS).

Uvo|enjem mogu}nosti da maloletno lice koje je navr{ilo {esnaest godina `i-vota a postalo je roditelj stekne potpunu poslovnu sposobnost pobolj{ava se polo-`aj maloletnih roditelja koji ovim dobijaju pravo i du`nost da se samostalno staraju o sebi i o svom detetu.

Odredbama Porodi~nog zakona Republike Srbije (~lan 72. stav 1. i 2. PZS), predvi|eno je zakonsko zastupanje, odnosno obaveza roditelja da zastupaju dete koje nema posebna prava u skladu sa uzrastom u svim pravnim poslovima koji imaju za cilj sticanje imovine deteta i voljno zastupanje kao pravo i du`nost roditelja da zastupaju dete na osnovu njegove volje u svim pravnim poslovima i postupcima koje dete ima pravo da samo preduzme u granicama svoje poslovne i procesne sposobnosti osim ako zakonom nije druk~ije odre|eno. Zastupanje dete-ta je jedan od elemenata prava i obaveze roditelja da se staraju o detetu.

Interese deteta na osnovu odluke organa starateljstva mo`e zastupati privremeni staratelj – tzv. kolizijski staratelj ako su interesi deteta u suprotnosti sa interesima roditelja kao zakonskih zastupnika ili su u suprotnosti me|usobni interesi dece istih roditelja koji su i njihovi zakonski zastupnici, (~l. 132. st. 2. ta~ka 3. PZS).

Imovina deteta – sticanje

Odredbom ~lana 64. stav 1–3. Zakona o porodi~nim odnosima Republike Srbije regulisano je pravo deteta da u granicama svog uzrasta i poslovne sposobnosti preduzima pravne poslove kojima sti~e imovinu.

Prema navedenoj zakonskoj odredbi dete koje nije navr{ilo ~etrnaest godina `ivota smatra se mla|im maloletnikom i mo`e preduzimati pravne poslove kojima pribavlja isklju~ivo prava kao {to su poklon, posluga, pravne poslove kojima ne sti~e ni prava ni obaveze kao {to je na primer derelikcija i pravne poslove malog zna~aja kao {to je kupovina svakodnevnih potrep{tina, dok se dete koje je navr{i-lo ~etrnaest godina `ivota smatra starijim maloletnikom i mo`e samostalno preuzimati sve navedene pravne poslove ali i sve druge pravne poslove s {to mu je za njihovu punova`nost potrebna prethodna ili naknadna saglasnost roditelja a ako se radi o pokretnoj ili nepokretnoj imovini velike vrednosti i prethodna i naknadna saglasnost organa starateljstva.

Dete koje je navr{ilo petnaest godina `ivota u smislu navedene odredbe mo-`e preduzimati pravne poslove kojima sti~e zaradu i pravne poslove kojima upravlja i raspola`e tom zaradom ili imovinom ste~enom sopstvenim radom kao {to je naprimer pokretna ili nepokretna imovina ste~ena od sredstava ostvarenih zaradom, prihodi od te imovine u vidu kamate, plodova, naknada {tete i sli~no i to samostalno {to zna~i da saglasnost roditelja deteta nije uslov za punova`nost tih poslova bez obzira na njihovu vrednost.

Me|utim, i dete mla|e od 15 godina mo`e sticati prihode svojim radom i to bavljenjem umetno{}u, sportom i sl. u smislu ~l. 72. stav 3. PZS.

Osim prava deteta da u granicama svoje poslovne i procesne sposobnosti preduzima pravne poslove predvi|ene u ~lanu 64. stav 1. – 3. Porodi~nog zakona Srbije, dete mo`e preduzimati i druge pravne poslove kojima se sti~e ili raspola`e imovinom kada je to predvi|eno zakonom (~lan 64. stav 4. PZS) te tako dete sa navr{enih petnaest godina starosti shodno odredbama Zakona o nasle|ivanju RS ima aktivnu zave{tajnu sposobnost {to zna~i da mo`e sa~initi zave{tanje, po Zakonu o radu RS sa navr{enih petnaest godina mo`e zasnovati radni odnos ali uz ogra-ni~enje da ima pismenu saglasnost roditelja, usvojioca ili staraoca i da takav rad ne ugro`ava zdravlje, moral, odnosno da nije zabranjen zakonom (~lan 24. stav 1. i 25. stav 1. Zakona o radu RS).

Imovina deteta – upravljanje i raspolaganje

Upravljanje imovinom podrazumeva sve radnje koje je potrebno preduzeti u cilju o~uvanja, odr`anja i pove}anja imovine deteta i to kako pokretne tako i nepokretne, kao {to je npr. popravka o{te}ene stvari, osiguranje od nastupanja posle-dica {tetnih doga|aja, izdavanje u zakup, ubiranje plodova, deponovanje vrednih stvari na ~uvanje i sli~no.

Raspolaganje imovinom podrazumeva sve radnje odnosno pravne poslove koji imaju za cilj otu|enje kako pokretne tako i nepokretne imovine deteta i odnose se kako na raspolaganje glavnicom tako i na raspolaganje prihodima od imovine deteta.

Dete samostalno upravlja i raspola`e imovinom koju je steklo radom (~lan 192. stav 1. i 193. stav 1. PZS), {to zna~i da dete starije od 15 godina mo`e samostalno da zaklju~uje sve pravne poslove koji imaju za cilj upravljanje ili raspolaganje imovinom koju je steklo svojim radom te mu za punova`nost tih poslova nije potrebna ni prethodna ni naknadna saglasnost roditelja.

Pri tom se pod imovinom ste~enom radom ne podrazumeva samo zarada ve} i pokretne i nepokretne stvari pribavljene od zarade, kao i prihodi od tih stvari.

Roditelji imaju pravo i du`nost da upravljaju i raspola`u imovinom deteta koju ono nije steklo radom (~lan 192. stav 2. i 193. stav 2. PZS) ve} na primer poklonom, nasledstvom, igrom na sre}u ili po bilo kom drugom zakonom dozvoljenom osnovu. Ovo pravo i du`nost roditelja je jedno od prava i du`nosti koje ~ine sadr`i-nu roditeljskog prava (~lan 68. stav 1. PZS) koje oba roditelja sti~u danom ro|enja deteta i koje je strogo li~no pravo i du`nost koje se, po pravilu, ne mo`e prenositi na druga lica niti se po pravilu roditelji mogu odre}i tog prava i du`nosti osim u slu-~aju davanja saglasnosti za zasnivanje usvojenja i fakti~kog napu{tanja deteta.

Roditelji tako|e, imaju pravo i du`nost da upravljaju i raspola`u imovinom koju dete stekne svojim radom i to na primer, bavljenjem umetno{}u, sportom i sl., pre nego {to navr{i 15 godina `ivota (~l. 72. st. 3. PZS).

Pravo i du`nost upravljanja i raspolaganja imovinom deteta u slu~aju kada roditelji i dete `ive u bra~noj ili u vanbra~noj porodi~noj zajednici roditelji vr{e zajedni~ki i sporazumno (~lan 75. stav 1. PZS).

Ukoliko zbog promene u bra~nom odnosno vanbra~nom odnosu roditelji ne vode zajedni~ki `ivot, pravo i du`nost upravljanja i raspolaganja imovinom dete-ta roditelji vr{e zajedni~ki i sporazumno (~lan 75. stav 2. PZS), ali su u obavezi da zaklju~e pismeni sporazum da }e roditeljsko pravo i du`nost pa samim tim i pravo i du`nost upravljanja i raspolaganja imovinom deteta obavljati zajedni~ki me-|usobnim sporazumevanjem (~lan 76. stav 2. PZS). Zaklju~enjem ovog sporazuma posti`e se cilj odr`avanja odnosa izme|u roditelja i deteta i ostvarenje prava deteta na porodicu i porodi~ne veze uprkos poreme}enim me|usobnim odnosima roditelja i izbegava ose}aj gubitka koje svako dete pre`ivljava nakon prestanka bra~ne odnosno vanbra~ne zajednice roditelja. S druge strane, formulacija sadr`i-ne pismenog sporazuma roditelja kakva je odre|ena ~lanom 76. stav 1. PZS ostavlja roditeljima veliku slobodu jer im omogu}ava da se dogovaraju o svim pitanjima upravljanja i raspolaganja imovinom deteta na na~in koji najvi{e odgovara konkretnoj situaciji oba roditelja.

Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta u ~lanu 3. predvi|a da je u svim aktivnostima koje se ti~u dece od primarnog zna~aja interes deteta bez obzira na to da li ih sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu za{titu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela.

Najbolji interes deteta je pravni standard na ~iju sadr`inu uti~u mnogobrojne i razli~ite objektivne okolnosti ali i subjektivni i individualni sistem vrednosti. U su{tini to bi bio interes deteta da `ivi u porodici u kojoj su odnosi deteta sa ~lano-vima porodice zasnovani na uzajamnoj privr`enosti, poverenju i saradnji u re{ava-nju problema i prevazila`enju sukoba a {to omogu}ava detetu da se od bi}a zavisnog od roditelja razvije u osobu koja je samostalna, zrela i odgovorna u li~nom, ekonomskom i socijalnom smislu.

Na~elo o najboljem interesu deteta je princip koji je univerzalno prihva}en u savremenom porodi~nom pravu a prvi put je formulisan i u Porodi~nom zakonu Srbije i to u ~lanu 6. stav 1. koji predvi|a da je svako du`an da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se ti~u deteta.

U upravljanju i raspolaganju imovinom deteta roditelji su du`ni da se rukovode najboljim interesom deteta pa tako i pismeni sporazum roditelja o zajedni~-kom upravljanju i raspolaganju imovinom deteta mora biti u najboljem interesu deteta (~lan 76. stav 1. PZS).

Zajedni~kim vr{enjem prava i du`nosti upravljanja i raspolaganja imovinom deteta pravni polo`aj roditelja je u odnosu na dete izjedna~en. Me|utim, nije nu-`no da oba roditelja i fakti~ki vr{e ovo pravo i du`nost svakodnevno ve} je dovoljno da se oni sporazumevaju o svim pitanjima vezanim za upravljanje i kori{}enje imovine deteta.

U odlu~ivanju o tome da li }e pravo i du`nost upravljanja i raspolaganja imovinom deteta, roditelji koji ne vode zajedni~ki `ivot vr{iti zajedni~ki i sporazumno ako o tome zaklju~e sporazum, roditelji nisu potpuno samostalni, jer u smislu ~lana 75. stav 2. PZS sud ima ovla{}enje da proceni da li je sporazum koji su za-klju~ili u najboljem interesu deteta.

Odredbe Porodi~nog zakona Srbije predvi|aju i mogu}nost da jedan roditelj samostalno vr{i roditeljsko pravo i u vezi s tim da samostalno vr{i i pravo i du`- nost upravljanja i raspolaganja imovinom deteta. Jedan roditelj vr{i samostalno pravo i du`nost upravljanja i raspolaganja imovinom deteta ako je drugi roditelj u fakti~koj nemogu}nosti da vr{i ovo pravo i du`nost zbog toga {to je du`e odsutan zbog le~enja, zbog izdr`avanja kazne zatvora, zarobljeni{tva, ili je u pravnoj ne-mogu}nosti jer je nepoznat, umro, ili je potpuno ili delimi~no li{en roditeljskog prava, odnosno poslovne sposobnosti (~lan 77. stav 1. PZS).

Roditelj koji je potpuno li{en poslovne sposobnosti nije u mogu}nosti da se stara o sopstvenim pravima i interesima a samim tim nije u mogu}nosti da se stara ni o interesima svog deteta.

Roditelj mo`e biti potpuno li{en roditeljskog prava ako zloupotrebljava prava ili grubo zanemaruje du`nosti iz sadr`ine roditeljskog prava (~lan 81. stav 1-5 PZS) a mo`e biti i delimi~no li{en roditeljskog prava ako nesavesno vr{i prava ili du`nosti iz sadr`ine roditeljskog prava odnosno mo`e biti li{en jednog ili vi{e prava i du`nosti, pa izme|u ostalog i prava na upravljanje i raspolaganje imovinom deteta, u kom slu~aju drugi roditelj samostalno vr{i pravo i du`nost upravljanja i raspolaganja imovinom deteta.

Kada prestanu razlozi zbog kojih je roditelj bio potpuno ili delimi~no li{en roditeljskog prava roditelju se mo`e vratiti roditeljsko pravo (~lan 83. PZS), a pravo-sna`na sudska odluka kojom se roditelj li{ava potpuno ili delimi~no roditeljskog prava i pravosna`na sudska odluka kojom se to pravo potpuno ili delimi~no vra}a roditelju upisuje se u registar prava na nepokretnostima ako dete ima nepokretnu imovinu u svojini ili na kori{}enju kako bi javnost bila obave{tena o potpunom ili delimi~nom li{enju odnosno o potpunom ili delimi~nom vra}anju roditeljskog prava odnosno prava na upravljanje i raspolaganje imovinom deteta (~lan 87. PZS).

Jedan roditelj mo`e da samostalno vr{i roditeljsko pravo pa samim tim i pravo upravljanja i raspolaganja imovinom deteta kada samo on `ivi sa detetom a sud jo{ nije doneo odluku o vr{enju roditeljskog prava, na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajedni~ki `ivot a nisu zaklju~ili sporazum o vr{enju roditeljskog prava, na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajedni~ki `ivot a zaklju~ili su sporazum o zajedni~kom ili samostalnom vr{enju roditeljskog prava ali je sud procenio da taj sporazum nije u najboljem interesu deteta i na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajedni~ki `ivot a zaklju~ili su sporazum o samostalnom vr{enju roditeljskog prava koji je po proceni suda u najboljem interesu deteta (~lan 77. stav 2–5. PZS).

Me|utim, i pored zaklju~enja sporazuma o samostalnom vr{enju roditeljskog prava ~iji je sastavni deo i pravo i du`nost roditelja da upravljaju i raspola`u imovinom deteta, roditelj koji ne vr{i roditeljsko pravo ima pravo i du`nost da sa roditeljem koji vr{i roditeljsko pravo zajedni~ki i sporazumno odlu~uje o svim pitanjima koja bitno uti~u na `ivot deteta kao {to je izme|u ostalog, raspolaganje imovinom deteta velike vrednosti (~lan 78. stav 2–4. PZS). Ovo pravo roditelj ima samo u slu-~aju da nije potpuno ili delimi~no li{en poslovne sposobnosti ili roditeljskog prava odnosno da nije li{en prava i du`nosti upravljanja i raspolaganja imovinom deteta.

Roditeljsko pravo a samim tim i pravo i du`nost upravljanja i raspolaganja imovinom deteta mo`e biti produ`eno i posle punoletstva deteta i to i jednom i drugom roditelju ako su oni zajedni~ki vr{ili roditeljsko pravo ili samo jednom roditelju tj. onom roditelju koji je samostalno vr{io roditeljsko pravo ako dete zbog bolesti ili smetnji u psihofizi~kom razvoju ne dostigne zrelost koja je potrebna za sticanje potpune poslovne sposobnosti zbog ~ega je nesposobno da se samo stara o sebi i za{titi svojih prava i interesa (~lan 85. PZS).

Produ`enje roditeljskog prava prestaje kada prestanu razlozi zbog kojih je bilo produ`eno (~lan 86. PZS), a pravosna`ne sudske odluke o produ`enju i prestanku produ`enja roditeljskog prava upisuju se u javni registar prava na nepokretno-stima ako dete ima pravo svojine ili pravo kori{}enja nepokretnosti (~lan 87. PZS).

Roditelji upravljaju imovinom deteta samostalno {to zna~i da pravna valjanost njihovih akata nije uslovljena saglasno{}u organa starateljstva niti ovaj organ ima pravo i obavezu kontrole te stoga roditelji nisu du`ni ni da o preduzetim poslovima u cilju upravljanja imovinom deteta podnose izve{taje ili pola`u ra~une organu starateljstva.

Me|utim, organ starateljstva, obzirom da ima pravo nadzora nad vr{enjem roditeljskog prava (~lan 80. PZS) du`an je da ukoliko to smatra potrebnim, preduzme razli~ite mere radi za{tite imovinskih prava i interesa maloletnog deteta kao {to je upozorenje na nedostatke u vr{enju izme|u ostalog i prava i du`nosti upravljanja imovinom deteta, polaganje ra~una o upravljanju imovinom deteta i sli~no, kojima se fakti~ki ograni~ava pravo i du`nost roditelja da upravljaju imovinom deteta.

Roditelji su na~elno slobodni i u raspolaganju imovinom deteta i to kako pokretnom tako i nepokretnom, {to zna~i da kako pokretnu tako i nepokretnu imovinu deteta mogu otu|iti na osnovu valjanog pravnog posla ali samo ako je to u najboljem interesu deteta. U protivnom organ starateljstva je ovla{}en da preduzme mere po osnovu prava nadzora ali i da pokrene sudski postupak u skladu sa zakonom radi za{tite interesa deteta.

Ukoliko dete poseduje pokretnu ili nepokretnu imovinu velike vrednosti roditelji mogu raspolagati tom imovinom samo uz prethodnu ili naknadnu saglasnost organa starateljstva (~lan 193. stav 3. PZS). Ukoliko je pravni posao kojim roditelji raspola`u pokretnom ili nepokretnom imovinom deteta velike vrednosti zaklju-~en bez prethodne ili naknadne saglasnosti organa starateljstva, organ starateljstva ja ovla{}en da pokrene postupak pred sudom za utvr|enje ni{tavosti tog pravnog posla jer je isti zaklju~en protivno zakonu a i da u okviru obavljanja korektivnog nadzora nad vr{enjem roditeljskog prava (~lan 80. stav 1. i 3. PZS) preduzme i druge mere kao {to je upozorenje na nedostatke u vr{enju prava i du`nosti upravljanja imovinom deteta, polaganje ra~una ali i da pokrene postupak za potpuno ili delimi~no li{enje roditeljskog prava.

Sloboda roditelja u raspolaganju imovinom deteta je ograni~ena i time {to glavnicu imovine deteta roditelji mogu upotrebiti samo za njegovo izdr`avanje ili kada to zahteva neki drugi va`an interes deteta (~lan 193. stav 4. PZS), kao {to je npr. le~enje, {kolovanje deteta, bavljenje sportom i sli~no. U protivnom, organ sta-rateljstva je ovla{}en da upozori roditelje na nedostatke u vr{enju prava raspolaganja imovinom deteta, da zahteva od roditelja da polo`e ra~un o upravljanju imovinom deteta a mo`e pokrenuti i drugi postupak pred sudom u skladu sa zakonom a i postupak za li{enje odnosno delimi~no li{enje roditeljskog prava.

Dete samostalno raspola`e prihodom od imovine koju je steklo radom.

Roditelji samostalno upravljaju i raspola`u prihodima od imovine deteta koja nije ste~ena radom, s tim {to prihode od te imovine mogu upotrebiti i za sop-stveno izdr`avanje odnosno za izdr`avanje svog drugog zajedni~kog maloletnog deteta (~lan 193. stav 5. PZS). Me|utim, to pravo roditelja na raspolaganje prihodom od imovine deteta nije neograni~eno jer organ starateljstva u obavljanju ko-rektivnog nadzora mo`e upozoravati roditelje na nedostatke u vr{enju ovog prava a mo`e zahtevati i polaganje ra~una o na~inu kori{}enja prihoda (~lan 80. stav 2.

ta~ka 1. i 3. PZS). U slu~aju da su interesi deteta raspolaganjem od strane roditelja prihodima od imovine deteta povre|eni organ starateljstva je ovla{}en da upozori roditelje na nedostatke u vr{enju prava raspolaganja imovinom deteta, da tra-`i polaganje ra~una o na~inu kori{}enja prihoda od imovine (~lan 80. stav 2. ta~-ka 1. i 3. PZS), ali i da pokrene odgovaraju}i postupak pred sudom radi za{tite interesa deteta, pa i postupak potpunog ili delimi~nog li{enja roditeljskog prava.

Usvojenje i upravljanje i raspolaganje imovinom deteta

Usvojenjem prestaje roditeljsko pravo roditelja pa samim tim i pravo i du-`nost roditelja da upravljaju i raspola`u imovinom deteta, osim ako dete ne usvaja supru`nik ili vanbra~ni partner roditelja deteta kao i prava i du`nosti deteta prema njegovim srodnicima i prava i du`nosti srodnika prema detetu (~lan 105. PZS) a s druge strane, usvojenjem se izme|u usvojenika i njegovih potomaka i usvojitelja i njihovih srodnika zasnivaju jednaka prava i du`nosti kao i izme|u deteta i roditelja odnosno drugih srodnika (~lan 104. PZS).

Sadr`ina roditeljskog prava usvojitelja identi~na je sadr`ini roditeljskog prava deteta tako da usvojitelj ima pravo i du`nosti da upravlja i raspola`e imovinom usvojenika na isti na~in i pod istim uslovima kao i roditelji i deteta a koji su pred-vi|eni odredbom ~lana 192. stav 2. i 193. stav 2–5. Porodi~nog zakona Republike Srbije. To zna~i da usvojitelj ima pravo i du`nost da upravlja i raspola`e imovinom deteta koju ono nije steklo radom samostalno s tim {to mu je za raspolaganje nepokretnom i pokretnom imovinom deteta velike vrednosti potrebna prethodna ili naknadna saglasnost organa starateljstva i {to glavnicu imovine deteta mo`e upotrebiti samo za izdr`avanje deteta ili ako to zahteva neki drugi va`an interes deteta. Prihode od imovine deteta usvojitelj mo`e upotrebiti i za sopstveno izdr`a-vanje ali samo ako se time ne ugro`ava pravo deteta na izdr`avanje.

Organ starateljstva ima pravo kolektivnog nadzora nad vr{enjem prava i du-`nosti usvojitelja da upravlja i raspola`e imovinom usvojenika i u okviru ovog prava predvi|enog ~lanom 80. PZS mo`e upozoravati usvojitelja na nedostatke u vr{enju ovog prava i du`nosti, mo`e tra`iti polaganje ra~una o upravljanju imovinom usvojenika a mo`e pokretati i sudske postupke za poni{taj pravnih poslova preduzetih od strane usvojitelja u upravljanju i raspolaganju imovinom usvojeni-ka ako ti pravni poslovi nisu u najboljem interesu usvojenika, kao i postupak za li-{enje ili delimi~no li{enje roditeljskog prava usvojitelja, odnosno li{enje usvojitelja prava i du`nosti upravljanja i raspolaganja imovinom usvojenika pod istim uslovima pod kojima mo`e tra`iti i li{enje ili delimi~no li{enje roditeljskog prava prirodnih roditelja (~lan 81. i 82. PZS).

Roditeljsko pravo usvojitelja pa i pravo upravljanja i raspolaganja imovinom usvojenika mo`e biti produ`eno na isti na~in i pod istim uslovima kao i roditeljsko pravo prirodnih roditelja deteta, a koji uslovi su predvi|eni ~lanom 84–86. PZS.

Usvojenik, njegovi potomci i njegovi usvojenici i njihovi potomci imaju ista nasledna prava u odnosu na usvojitelja i njegove srodnike kao i deca i njihovi potomci u odnosu na prirodne roditelje i njihove srodnike (~lan 34. stav 1. i 2. i 37. Zakona o nasle|ivanju RS).

Na usvojenje koje je zasnovano pre stupanja na snagu Porodi~nog zakona RS primenjuju se odredbe Zakona o braku i porodi~nim odnosima koje su bile na snazi u vreme kada je usvojenje zasnovano (~lan 358. PZS), a odredbama ovog Zakona bi- la je predvi|ena i mogu}nost nepotpunog usvojenja koje se od potpunog usvojenja koje je predvi|eno odredbama Porodi~nog zakona RS, razlikuje utoliko {to se na-sledno pravo zasniva samo izme|u usvojenika i njegovih potomaka sa jedne strane i usvojitelja ili bra~nog para usvojitelja s druge strane dok usvojenik i njegovi potomci zadr`avaju zakonska nasledna prava prema svojim roditeljima i svojim krvnim srodnicima koji tako|e ostaju zakonski naslednici usvojenika i njegovih potomaka.

Starateljstvo i upravljanje i raspolaganje imovinom deteta

Dete bez roditeljskog staranja i punoletno lice koje je li{eno poslovne sposobnosti mogu se staviti pod starateljstvo (~lan 124. PZS) o ~emu odluku donosi organ starateljstva (~lan 125. stav 1. PZS).

Staratelj je du`an da se savesno stara o {ti}eniku a staranje o {ti}eniku obuhvata staranje o li~nosti, zastupanje, pribavljanje sredstava za izdr`avanje i upravljanje i raspolaganje imovinom {ti}enika (~lan 135. PZS.)

[ti}enik ima jednaku poslovnu sposobnost kao i dete pod roditeljskim staranjem {to zna~i da staratelj zastupa {ti}enika jednako kao {to roditelji zastupaju de-te (~lan 137. PZS).

Staratelj je du`an da upravlja i raspola`e imovinom {ti}enika koju ovaj nije stekao radom (~lan 139. stav 1. i 140. stav 1. PZS).

U obavljanju poslova redovnog upravljanja imovinom {ti}enika staratelj je samostalan (~lan 139. stav 2. PZS) a za preduzimanje poslova koji prevazilaze okvir redovnog upravljanja imovinom {ti}enika za preduzimanje poslova raspolaganja imovinom {ti}enika staratelju je neophodna saglasnost organa starateljstva (~lan 139. stav 3. i 140. stav 3. PZS).

Glavnicu imovine {ti}enika staralac, isto kao i roditelji deteta, mo`e upotrebi-ti samo za izdr`avanje {ti}enika ili kada to zahtevaju neki drugi va`ni interesi {ti}e-nika (~lan 140. stav 3. PZS), dok prihode od imovine {ti}enika staratelj mo`e upo-trebiti i za podmirenje opravdanih tro{kova u~injenih tokom obavljanja poslova sta-rateljstva i za pla}anje nagrade staratelja na osnovu odluke organa starateljstva (~lan 140. stav 4. PZS) ali samo ako se isplatom naknade tro{kova i nagrade staraocu ne ugro`ava izdr`avanje samog {ti}enika (stav 143. stav 2. i 144. stav 2. PZS).

O upravljanju i raspolaganju imovinom {ti}enika, o prihodima i rashodima u periodu za koji se daje izve{taj i o kona~nom stanju imovine {ti}enika staratelj je du`an da organu starateljstva podnosi redovan godi{nji izve{taj a na zahtev organa starateljstva i vanredni izve{taj (~lan 142. stav 1, 2. i 4. PZS).

Hraniteljatvo, i upravljanje i raspolaganje imovinom deteta

Odlukom organa starateljstva mo`e se zasnovati hraniteljstvo ako je dete ma-loletno ali je bez roditeljskog staranja ili je pod roditeljskim staranjem ali ima smetnju u psihofizi~kom razvoju ili ima poreme}aj u pona{anju ali pod uslovom da je to u najboljem interesu deteta (~lan 112., 113. 110. i 111. PZS), i da su roditelji, odnosno staratelj ako je dete pod starateljstvom, dali saglasnost za zasnivanje hranitelj-stva (~lan 114. i 115. PZS) kao i da se dete saglasilo sa zasnivanjem hraniteljstva ako je navr{ilo 10 godina starosti i ako je sposobno za rasu|ivanje (~lan 116. PZS).

Zasnivanje hraniteljstva ne uti~e na pravo i du`nost roditelja ili staratelja da izme|u ostalog zastupaju dete i da upravljaju i raspola`u imovinom deteta osim ako su roditelji potpuno ili delimi~no li{eni roditeljskog prava ili poslovne sposob- nosti (~lan 120. PZS). U tom slu~aju hranjeniku se postavlja staratelj koji vr{i poslove koje ne vr{i hranitelj odnosno koji zastupa dete, stara se o imovini deteta itd.

Nakon prestanka hraniteljstva iz razloga i na na~in predvi|en ~l. 121. i 122. PZS o detetu nastavljaju da se staraju roditelji odnosno ako se radi o detetu bez roditeljskog staranja o staranju o detetu odlu~uje organ starateljstva (~l. 123. PZS).

Zaklju~ak

• 1.    Porodi~ni zakon Republike Srbije (“Slu`beni glasnik” RS br. 18/2005) sa-dr`i sva prava deteta predvi|ena Konvencijom o pravima deteta a pravni odnos deteta i roditelja regulisan odredbama ovog Zakona zasniva se na na~e-lima posebne za{tite majke i deteta, posebne za{tite deteta bez roditeljskog staranja, ravnopravnosti roditelja i jednakosti usvojitelja i roditelja, ravnopravnosti bra~ne, vanbra~ne i usvojene dece, pravu o du`nosti roditelja da se staraju o svojoj deci i du`nosti dece da se staraju o svojim roditeljima.

• 2.    Pod “imovinom” podrazumeva se pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima, pravo kori{}enja nepokretnosti a u {irem smislu i pravo na zaradu, na materijalno obezbe|enje u slu~aju nezaposlenosti, na penziju, autorska i srodna prava, prava na hartijama od vrednosti itd.

• 3.    Na imovinske odnose deteta i roditelja koji nisu ure|eni Porodi~nim zakonom Republike Srbije primenjuju se odredbe Zakona o osnovama svojin-sko pravnih odnosa RS, Zakona o obligacionim odnosima RS, Zakona o prometu nepokretnosti RS, Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju RS, Zakona o autorskim i srodnim pravima RS, Zakona o nasle|ivanju RS, Zakona o hartijama od vrednosti RS i td.

• 4.    Detetom se smatra svako lice ispod 18 godina ukoliko se, po zakonu koji se primenjuje, punoletstvo ne sti~e ranije.

• 5.    Dete ima pravo da u granicama svog uzrasta i poslovne sposobnosti pred-uzima pravne poslove kojima sti~e imovinu a i druge pravne poslove kojima se sti~e ili raspola`e imovinom kada je to predvi|eno zakonom.

• 6.    Roditelji imaju pravo i obavezu da zastupaju dete koje nema posebna prava u skladu sa uzrastom u svim pravnim poslovima i postupcima koje de-te ima pravo samo da preduzima u granicama svoje poslovne i procesne sposobnosti osim ako zakonom nije druk~ije odre|eno.

• 7.    Dete samostalno upravlja i raspola`e imovinom koju je steklo svojim radom kao i prihodima od te imovine.

• 8.    Roditelji imaju pravo i du`nost za zajedni~ki i sporazumno upravljaju i raspola`u imovinom deteta koja nije ste~ena radom deteta a i onom koja je ste~ena radom deteta koje nije navr{ilo 15 godina.

• 9.    Jedan roditelj mo`e samostalno da vr{i pravo i du`nost upravljanja i raspolaganja imovinom deteta na osnovu sporazuma ili na osnovu odluke suda.

• 10.    Roditelji vr{e pravo i du`nost upravljanja i raspolaganja imovinom deteta zajedni~ki ili po sporazumu ili samostalno, ali uvek u najboljem interesu deteta.

• 11.    Najbolji interes deteta je pravni standard savremenog porodi~nog prava koji je prvi put formulisan u Porodi~nom zakonu Republike Srbije i koji predvi|a da je svako du`an da se rukovodi najboljim interesima deteta u svim aktivnostima koje se ti~u deteta.

• 12.    Roditelji su slobodni u vr{enju prava i du`nosti upravljanja i raspolaganja imovinom deteta.

• 13.    Organ starateljstva ima pravo korektivnog nadzora nad vr{enjem prava i du`nosti roditelja da upravljaju i raspola`u imovinom deteta u cilju za{ti-te imovinskih prava i interesa deteta.

• 14.    Imovinom deteta velike vrednosti roditelji mogu raspolagati samo uz prethodnu ili naknadnu saglasnost organa starateljstva.

• 15.    Prihodom od imovine deteta koja nije ste~ena radom deteta roditelji samostalno upravljaju i raspola`u s tim {to te prihode mogu upotrebiti i za sop-stveno izdr`avanje i za izdr`avanje svog drugog zajedni~kog maloletnog deteta, ali samo ako se time ne povre|uju interesi maloletnog deteta.

• 16.    Usvojitelj i staratelj deteta imaju pravo i du`nost zastupanja deteta i pravo i du`nost upravljanja i raspolaganja imovinom deteta na isti na~in i pod jednakim uslovima kao i roditelji deteta.

• 17.    Hranitelj nema pravo i du`nost upravljanja i raspolaganja imovinom deteta.

Sofija Vagner - Li~enoski

The property of child managing, use and disposal

Parents have the right and duty at the same time to be the lawful representatives of their child entering into all transactions of property aquisition. They can also represent their child on the base of contract in all the transactions that child can enter into on the ground of it’s active legal capacity.

The child who did not reach the age of fourteen is able to carry out by itself only the transactions for acquiring rights (donatio, commodatum), not obligations. It may carry out the the usual daily transactions too.

The child who reached the age of fourteen can enter into all other transactions with the consent of it’s parents. When the object of transaction is movable property of great value or real estate, the permission of the welfare comitee is necessary for validity of such transaction.

The 15-year-old child aquires the working capacity and capability of free managing and disposal of the property aquired by the work.

The parents manage and dispose of the property not acquired by the child’s work and of the property acquired by the work of the child who did not reach the age of fifteen.

Adoptive parent has the same rights as parent on this matter.

If a child is in guardianship, the custodian needs the consent of the welfare comitee for the transactions beyond the ordinary managing of protégé’s property and for the transactions of protégé’s property disposal.

Established fostering does not influence on the parent rights and duties to manage and dispose of the child’s property.