'Izokrenuta učionica' - pedagoški model koji menja koncept tradicionalne nastave

Izvor'- h ttp s :// ew ton .com /infograph ios/flipp ed-classroom/

Planiranj a "izokrenute učionice'', zahteva tačno definisati cilj časa, šta j e to što učenici po završetku časa nauče ili koj u veštinu oni razvij aj u. Nastavnik kreira svoj e lekcij e u video formatu i postavlj a ih na j avne servise gde su učenicima na raspolaganj u. Postoj e veb 2.0. alati koji su pogodni za korišćenj e u svrhu stvaranj a kvalitetnih video sadržaj a, SkrinKestStomatik, LesnPet, ali najčešće korišćena platforma za "izokretanj e učionice" j e Sofij a.

Postoji i ogroman broj gotovih snimaka koj i se mogu naći na internetu. Kan akademij a (Khan Academy) sa preko tri i po hilj ade obrazovnih video snimaka iz naj -različitijih oblasti j e izvor gotovih, kvalitetnih video materij ala. Kao izvor sadržaj a i za za učenike osnovnih škola mogu da posluže Neo kej 12 (neoK12) i Tičer tj ub (Teacher Tube). Snimlj ena preda-vanj a treba uklapati u ciljeve časa, naravno, voditi računa na kom j eziku su kreirana.

Pored video snimaka, koj i ponekad, i nisu naj bolji izbor za odeđenu vrstu sadržaj a koj u učenici treba da usvoj e kod kuće, nastavnik može koristiti i odabrati neki drugi format, prezentacij u, tekstualni dokumenat, audio sadržaj kojim se video snimak može zameniti. Upotreba bilo kog formata treba omogućiti suštinski novi pristup nastavi i radu na času. Ovakav pristup pomera fokus i prioritete sa frontalne nastave i pukog preno-šenj a, pamćenj a i reprodukovanj a informacij a na interaktivno istra-

živanje i ispitivanje, istraživanje sadržaja i ideja, rešavanje pro-blema, projektnu nastavu, kreiranje sadržaja od strane ucenika, izražavanje mišljenja i izlaganje izbora i saradnju... i u tom pravcu treba razmišljati prilikom planiranja godišnjih planova i programa. [Puric, 2012]

• 4.    "Izokretanje učionice"

Nastavnik mora biti informatički pismen i dobro vladati racunarskim programima ili veb alatima za snimanje zvuka, slike ili ekrana i postavljanje video snimka na javni servis, pre nego što se odvaži da "izokrene učionicu". Ako se koriste gotovi snimci sa interneta koji nisu na maternjem jeziku, treba ih prevesti. Potrebnoje osmisliti način na koji ce se učenicima ove lekcije dati na uvid, kao i odabrati plat-forme za elektronsko učenje. Ovo zahteva veoma mnogo van-nastavnog vremena.

Svaki nastavni sadržaj nije poželjno izokretati, zato je neop-hodno dobro izabrati nastavnu temu koja ce se prikazati konceptom izokretanja. Neophodno je specifično planiranje^

• -    Definisati ciljeve, ishode;

• -    Planiranje procene postignutih znanjaJ

• -    Kreirati lekcije, video materijale ili na drugi način koristiti IKT

• 5.    Projekat E-dnevnik (treći razred ekonomske škole)

Pametni ciljevi su specifični, mer-ljivi, vremenski uokvireni, dostižni i orijentisani ka rezultatu.

Procena postignutih znanja naj-češce zahteva izradu testova koji su sastavni deo pripremljenih IK sadržaja. Novi trend koji motiva-ciono deluje na procenu postignutih znanja je gejmifikacija, učenje kroz igru. Učenici poštuju pravila i zahteve igre i kao nagradu dobijaju bedževe, poene, rang liste...

Poeni su pokazatelji uspeha, obezbeđuju povratnu informaciju učenicima i nastavniku. Bedževi reprezentuju postignuca učenika, signaliziraju značaj nečega, pred-stavljaju preporuku za učenika, grafički su predstavljeni. Rang liste omogucavaju takmičenje.

Iz predmeta Poslovna informatika u okviru teme Rad sa tabelama, stematizacija gradiva je zamišljena na jedan drugačiji način, kroz sublimaciju novih nastavnih tema, Rad sa slikama i Prezen tacije. Kako bi se realizovala definisana zamisao, korišcena je projektna nastava koja je izazov za svakog nastavnika, jer kroz realizaciju projekta učenička funkcionalna znanja jačaju uz intenzivno korišcenje IKT.

"Izokretanje ucionioe" je zamišljeno za nove nastavne teme. Društvena mreža Edmondo korišćena je za isporucivanje multimedijalnih video materijala koje su ucenioi koristili kako bi na casu realizovali zahteve projekta - Kreiranje ed 1 n evnik. Kasnije će kao proizvod biti "prodat" profesorima i razrednim starešinama. Novao pri-kupljen od prodaje proizvoda biće doniran za lecenje bolesne profesorioe Zlatioe Pavlović.

Ucenioi su radili timski i komuni-oirali između sebe i sa mnom, putem imejla i Edmonda. On lajn komunikaoija između ucenika i nastavnika se odvijala i na veb susretima, koji su predstavljali novi oblik dodatnih casova. Za organizovanje vebinera korišćena je platforma Bigmarker.

Kad je u pitanju tim, bilo je neophodno uocavanje znacaja individue u funkoionisanju tima (definisanje problema, razvijanje tehnike prepoznavanja i rešavanja problema, vrednovanje zalaganja pojedinoa unutar tima, kao i rezultate tima, poštovanje plana rada grupe u smislu vremenske doslednosti, prepoznavanje potrebe izdvajanja lidera tima prilikom prezentovanje rada grupe).

Kao novinu navodim potrebu ucenika da budu društveno odgo-vorn iMoj oilj je bio jacanje funkoio-nalnih znanja iz više nastavnih predmeta uz promenu obrazovne paradigme, ali ideja o društvenoj odgovornosti i potrebi da se pomogne bolesnoj profesorioi je ucenicka. Ucenioi su stecena znanja iz eksela primenili kako bi stvorili produkt EDnevnik. Funkoionalnu primenu stecenih znanja iz predmete ekonomske grupe morali su demonstrirati prilikom kreiranja sopstvenog marketinga kako bi "prodali" svoj proizvod.

• 6.    Planiranjeii organizaoija projekta

  • 6.1.    Ciljevi

• 6.2.    Faze u izradi projekta

Sistematizaoiju jedne nastavne teme, Rad sa tabelama, uraditi na drugaciji nacin kroz sublimaoiju novih nastavnih tema (Rad sa slikama i Prezentaoije) koje se obrađuju u takozvanoj "flipnutoj ucionioi" uz maksimalno korišćenje IK tehnologije i korelaoiju sa mnogim nastavnim predmetima.

Obrazovni'- Unapređivanje funkoio-nalnog znanja uz međusobnoj povezanosti više nastavnih pred-meta, korišćenjem novih informa-oionih tehnologija (kloud sistem, društvenu mrežu Edmondo, apli-kaoije za rad sa slikama, Veb 2,0 alata, Big Marker...), kako u komunikaoiji tima tako i u izradi konkretnog problema (kako prime-niti funkoije eksela u oilju realizaoije e- dnevnika);

Vaspitn i'- Razvijanje logičkih raz-mišljanja i zakljucivanja, sticanje kulture odgovornosti kad je u pitanju tim, uocavanje znacaja individue u funkcionisanju tima, definisanje problema, razvijanje tehnike prepoznavanja i rešavanja problema, vrednovanje zalaganja pojedinca unutar tima, kao i rezultate tima;

Funkcionalni • Povezivanja stečenih znanja iz različitih oblasti prilikom rešavanja konkretnog problema, razvijanje osecaja vrednosti i zadovoljstva tokom rada u timu i individualnu zastupljenost u funkcionisanju istog.

Uprvoj fazi izrade projekta učenici su postavili fundament za dalji razvoj svog proizvoda. Postignut je dogovor da knjiga rada, dnevnik, bude egzemplar kako bi trebalo da izgleda njihov proizvod. E- dnevnik bi bio radna sveska, koja sadrži više radnih listova. Svaki radni list bi odgovarao adekvatnoj stranici u matičnoj knjizi. U prvoj fazi projekta učenici su istraživali šta je to što treba da predstave u svom novom produktu. Morali su da odgovore na zadatke koje su imali ispred sebe^

• -    Istražiti stranice dnevnika i naci način kako iste u sličnom formatu prevesti u stranice e-dnevnikaJ

• -    Uočiti relacije između stranice dnevnikaJ

• -    Istražiti koje tehnike eksela treba primeniti kako bi se relacije koje su uočene u matičnom dnevniku pretočile u njihov proizvod;

• -    Uočiti  veze između radnih

listova e-dnevnika prilikom izrade   različitih statističkih pregleda;

• -    Uvesti nove stranice ili preglede koji bi njihovom produktu dali prednost u odnosu na klasični dnevnik;

• -    Svaka stranica dnevnika je foto-grafisana, kako bi imali uvek izvorni materijal koji pred-stavlljaju u elektronskoj formi.

• 6.3.    Efekat

• 7.    Zaključak

Da bi nastavnicima približili svoj proizvod trudili su se da forma bude slična kao i forma stranica klasičnog dnevnika (potreba fotografisanja stranice dnevnika je bila neminovnost).

Druga faza projekta je bila rea-lizacija zamisli koje su definisani u prvoj fazi. Bilo je neophodno dodatno podsecanje vezano za eksel kako bi učenici imali širi dijapazon mogucnosti realizacije svojih zamisli. Organizovan je vebinar, kao poseban oblik dodatne nastave. Cilj je bio da na veb susretu kroz interaktivnost učenici dobiju odgovor na pitanja koja su se odnosila na izradu određenih etapa u njihovom radu na projektu. Na casovima, kroz komunikaoiju na društvenoj mreži Edmondo, stvarao se proizvod e- dnevnik. U ovoj etapi timski rad zauzima oentralno mesto. Nametnula se potreba da svaka grupa ima svog lidera. Podela zadataka na clanova grupe, komunikaoija kako između grupe, tako i između mene i lidera grupe, podrazumeva se kao jedan od oiljeva druge faze realizaoije projekta. Ipak, primarni oilj druge etape projekta je spajanje u oelinu delova proizvoda koji je stvorio svaki clan grupe posebno. Korišćene su tehnike gugl drajv a kako bi se stvorila zajednicka eksel radna sveska, gde je svaki clan grupe u određeno vreme i u odre-đenom redosledu postavljao svoj ucinak. Učešće i znacaj individue u grupi, poštovanjeе vremenskihtl rokova, koor8ina9ija i komAnika9ija a grupi su, svakako, benifit za ovu etapu izrada projekta.

Proizvod je stvoren, pomoću eksela dnevnika rada je transformisan u e-dnevnik, ali u trećoj etapi rada projekta se postavilo pitanje kako proizvod prezentovati i plasirati na tržištu. Korelaoija sa marketingom kao predmetom koji pripada ekonomskoj grupi je bila i te kako potrebna. Svaka grupa je imala svoju ideju kako napraviti marketing za prikaz proizvoda. U ovoj etapi je "flipnuta" ucionioa. Odluceno je da se napravi video prica koja će pokazati kako je lako, brzo tacno i efikasno koristiti e-dnevnik. Video materijale za osnovne informaoije o radu sa slikama, instaliranje aplikaoije foto stori i njeno korišćenje postavljene su na Edmondu. Iste su ucenioi kući gledali, a na casovima prime-njivali nauceno. Svaka grupa je stvorila video pricu o tome kako i zašto treba koristiti e-dnevnik. Foto stori je aplikaoija koja se koristila za izradu video price.

U četvrtoj etapi dogovoreno je prezentovanje. Na oglednom času se svaki profesor upoznaje kako funkoioniše e-dnevnik. Cas se odvijao po unapred pripremljenom soenariju. Učenioi su, koristeći PowerPoint prezentaoiju, predsta-vili rad i stvaranje e-dnevnika. Projekat je realizovan u periodu april-jun na časovima Poslovne informatike i na dodatnim onlajn časovima.

Učenioi su u najvećoj meri savla-dali postavljene oiljeve projekta. Ojačali su svoja funkoionalna znanja iz eksela i ekonomske grupe predmeta.

Realizovani časovi pokazali su mnogo veću zainteresovanost i motivaoiju učenika. Evaluaoijom se dolazi do zaključaka da učenje kod kuce, omogućava bolje pripreme, jer ne postoji vremensko ograni-cenje. Aktivnosti na samom casu su osmišljene i pripremljene tako da su ucenici nosioci skoro svih aktivnosti u skladu sa svojim mogucnostima.

Tradicionalna nastava bi trebalo da delimicno izmeni svoj sadržaj i