Konceptualno shvatanje pravne odgovornosti direktora u korporativnom pravu

UDK: 347.72

BIBLID: 0352-3713 (2016); 34, (10-12): 1–13

KONCEPTUALNO SHVATANJE PRAVNEODGOVORNOSTI DIREKTORA UKORPORATIVNOM PRAVU

REZIME: Odgovornost direktora privrednih subjekata jeste jedno od značajnijih pitanja korporativnog prava. Relevantnost pitanja ogleda se u kontekstu aktuelnog trenutka povišenih pravnih standarda individualne i kolektivne odgovornosti subjekata prava kao jedne od globalnih tendencija u razvoju prava u svetu. Ovi standardi jesu utemeljeni na identifikovanoj pravnoj korelaciju između subjekta prava i njegovih individualnih prava i obaveza koja su legislativno utemeljena. Razvoj korporativnog prava u svetu je fokusiran na konkretizaciji i individualizaciji upravljačkih prava i obaveza organa upravljanja u privrednim subjektima. Direktor privrednog subjekta u skladu sa standardima i propisima nacionalnog zakonodavstva odgovara isključivo u zavisnosti od obima prava, ovlašćenja i obaveza koje su pravno determinisane kao njegove. Fokus istraživanja jeste teorijsko definisanje koncepta odgovornosti kao društvenog fenomena, na osnovu kojih se dalje razvija koncept pravne odgovornosti subjekta prava. Istraživanje se dalje realizuje u pravcu teorijskog shvatanja koncepta pravne odgovornosti direktora u korporativnom pravu, uz uvažavanje različitih rešenja nacionalnih propisa i standarda.

Ključne reči: odgovornost, upravljanje, direktor, posebne dužnosti.

UVOD

Korporativno upravljanje privrednim subjektima jeste jednako važno kako sa stanovišta njegovog pravnog uobličavanja kroz pozitivnopravne propise nacionalnog i međunarodnog prava, tako i sa stanovišta menadžmenta, odnosno ekonomske nauke. Svrha korporativnog upravljanja jeste fundamentalno povezana sa esencijalnim razlozima osnivanja i postojanja privrednih subjekata. Ukoliko se izuzmu privredni subjekti koji se osnivaju i obavljaju delatnost od opšteg javnog značaja, najveći broj privrednih subjekata se osniva iz lukrativnih razloga1. Analogno tome, uspeh korporativnog rukovodstva se najšečće analizira kroz prizmu rezultata poslovanja. Da bi se adektvano razumeo koncept pravne odgovornosti direktora kao jednog od organa upravljanja u privrednim subjektima, mora se prethodno definisanisati institut odgovornosti i kao pravna kategorija, ali i kao društveni fenomen. U tom smislu, odgovornost se onda posmatra i analizira isključivo na osnovu pravno relevantnog odnosa koji se može dovesti u vezu sa direktorom kao organom upravljanja privrednog subjekta, jer njegova odgovornost sa stanovišta prava jeste direktno u korelaciji sa objektivnopravnim pretpostavkama koje proizi-laze iz njegovih definisanih prava i obaveza, što posledično utiče na obim i karakter njegove pravne odgovornosti. Dakle, da bi se uopšte moglo razmatrati i analizirati pitanje odgovornosti direktora, prethodno se mora uspostaviti pravna veza između prava i obaveza direktora koja proizilaze iz materijalnih propisa, i nekog činjeničnog stanja koje se posledično može pravno povezati sa nekim propisanim pravnim oblikom odgovornosti.

DOKTRINARNO SHVATANJE ODGOVORNOSTI KAO DRUŠTVENOG FENOMENA

Pitanje shvatanja odgovornosti kao konceptualno pitanje jeste prvo društveno, odnosno sociološko, pa tek onda pravno ili ekonomsko. Predmet istraživanja ovog rada jeste pravna odgovornost direktora, ali da bi se adekvanto razumeo i potom analizirao dati koncept koji je pravno utemeljen, prethodno je neophodno istom dati širi društveni kontekst shvatanja. Ne želeći da izlazimo iz okvira predmeta istraživanja, smatramo da je neophodno u kratkim crtama razmotriti ovo pitanje sa datog stanovišta. Odgovornost jeste društveno prihvaćen termin, jednako priznat i poznat kao takav u svim društvima, nezavisno od njihovog društvenog, kulturološkog, istorijskog, ekonomskog ili pak drugog stepena razvoja.2 Odgovornost se može definisati na razne načine, i postoje različita doktrinarna shvatanja sa stanovišta sociologije, ali je za potrebe ovog rada dovoljno istaći njegove osnovne premise. Pojam odgovornosti najčešće korespondira sa etičkim pojmovima.3 Određena dokrinar-na shvatanja stoje na stanovištu da pojam odgovornosti nadomeštava pojam dužnosti kao etički utemeljenog pojma.4 Pojam odgovornosti u navedenom okviru se koristi na tri načina. Prvi način – opisivanje (deskriptivno) odgovornosti, fokusiran je na uzročno-posledičnom odnosu počinitelja i čina odnosno posledica, a da se pri tom uopšte ne govori o etičkim kvalifikacijama samog čina. Drugi način – propisivanje (proskriptivno) pojam odgovornosti analizira i shvata kroz moralnu ili legalnu obavezu da se nešto učini ili izbegne učiniti. Ovaj se način još naziva i objektivnom odgovornošću. Upotrebljen pak na način pripisivanja (askriptivno), pojam odgovornosti se analizira kroz procenu nekog počinitelja koji radi u skladu sa zakonom ili moralnim normama ili protiv njih. Ovaj se način naziva još i subjektivnom odgovornošću.5 Doktrinarno stanovište u pogledu shvatanja koncepta odgovornosti jeste bazično utemeljeno na etičkim principima kojima se pojedinac ili društvo mora rukovoditi prilikom svoje društvene interakcije unutar zajednice. Ono što nam dokri-narna stanovišta prezentuju kao utemeljeno shvatanje koncepta odgovornosti kao fenomena jeste njena neraskidiva veza sa znanjem, voljom i slobodom pojedinca ili društvene zajednice kao nužnih elemenata njegovog postojanja. Shvatajući odgovornost kao sociološki, odnosno etički pojam isti možemo razmatrati kroz prizmu prava, odnosno pravne nauke.

ODGOVORNOST KAO PRAVNI FENOMEN

Prilikom pokušaja definisanja odgovornosti kao pravnog fenomena mora se postaviti pitanje, na koji način se ista može definisati. Naime, svako pravno definisanje određenog pojma jeste upravo utemeljeno na pravu, odnosno izvorima prava. Materijalni i formalni izvori prava jesu jedino relevantni izvori koji mogu i trebaju da pruže odgovor na ovo pitanje. Stoga, odgovornost kao pravni fenomen ne može se posmatrati van okvira izvora prava, jer u tom slučaju ne govorimo o odgovornosti kao pravnom fenomenu, već istu posma-tramo kroz dimenzije i zakone drugih nauka. Pravno utemeljeno shvatanje odgovornosti jeste formalističko shvatanje koje je zasnovano na premisama izvora prava, i kao takvo njegovo shvatanje jeste prožeto kroz različite grane prava. U najširem mogućem shvatanju odgovornosti kao pravnog fenomena, moraju se uzeti u obzir njegovi konstitutivni elementi kao što su volja, znanje i sloboda. Ovi principi su etički utemeljeni, i svako pravno uobličavanje odgovornosti kroz materijalne izvore mora biti bazirano na ovim elementima.6 Pravni koncept odgovornosti uvek mora biti baziran na principima koji su etički utemeljeni, a formalistički integrisani u propise jednog pravnog sistema.7 Pravno determinisanje odgovornosti iako naizgled dovoljno autonomno da zavisi od volje donosioca akta nije i nezavisno, već u znatnoj meri zavisno od shvatanja prirode istog koja je na višem nivou definisana. Autonomija prava u pogledu determinisanja odgovornosti uvek mora biti saobrazna sa njegovim etičkim postulatima shvatanja, tako da svaki pokušaj prava da van okvira ovih determinanti definiše odgovornost nije ni naučno prihvatljiva, ni društveno opravdana, a time i njena pravna dimenzija jeste upitna ako ne i potpuno irelevantna. Naravno, o ovome moraju i treba da razmišljaju donosioci pravnih akata, jer kroz iste se i determinišu različiti oblici pravne odgovornosti.

Pravo danas veoma obimno determiniše različite oblike odgovornosti, kako za pojedinca tako i za kolektivne zajednice formalnog i neformalnog tipa. Uopšteno posmatrajući, može se govoriti o jednom trendu u savreme-nom pravu, trendu uspostavljanja odgovornosti za različite društvene interakcije pojedinaca, što je posledično povezano sa razvojem savremenog društva. Danas, pojedinac ili neka formalna društvena grupa, pa čak i država kao pravni subjekt, jesu i mogu biti predmet pravne odgovornosti znatno šireg spektra njihovog delovanja. Pravo danas više nego ikada „promoviše” odgovornost kao nužan element svakog savremenog društva. Zato, danas kada govorimo o odnosu prava prema konceptu odgovornosti, govorimo o odnosu koji jeste evoluirao i koji danas predstavlja jednu od determinanti svakog savremenog pravnog sistema.8 Pravo kao nauka jeste zasnovana na određenim principima, među kojima jedan od najzačajnijih jeste princip individualizacije. Na tim polazištima jeste razvijan pravni koncept shvatanja odgovornosti. Odgovornost se uvek posmatra kroz prizmu subjekta, odnosno lica (fizičkog ili pravnog) koji može biti odgovoran za određeno činjenje, odnosno nečinjenje. Reč je o odnosu koji podrazumava pravo i dužnosti koji proističu iz određenih pravno relevantih odnosa i stanja. Subjekt odgovornosti može nositi odgovornost, odnosno biti odgovoran za nešto, može preuzeti odgovornost za nešto, može se pozvati na odgovornost, i konačno može delovati odgovorno. Ovo su principi na osnovu kojih se ustanovljava postajanje nečije pravne odgovornosti. Ovaj princip jeste jednako primenjiv i na direktora kao subjekta odgovornosti, što jeste predmet daljeg istraživanja rada.

ODGOVORNOST DIREKTORA U KORPORATIVNOM PRAVU

Etički utemeljen koncept odgovornosti, normativno integrisan u jedan pravni sistem, mora biti objektivno i subjektivno jasno determinisan za svako konkretno pravno relevantno činjenično stanje koje se može podvesti kroz neki od oblika odgovornosti koji su konstituisani. Subjekti odgovornosti jesu fizička i pravna lica, i kao takva ona mogu biti predmet pravne odgovornosti za ona protivpravna dela koja su propisana pravnim aktima jednog pravnog sistema. Individualizacija odgovornosti ne predstavlja ništa drugo nego kon-kretizaciju u odnosu na objekt zaštite prava ili interesa koji su povređeni ili ugroženi od strane subjekta odnosno konkretnog lica.

Da bi spoznali i razumeli koncept pravne odgovornosti za konkretnog subjekta, što u ovom istraživanju jeste direktor, mora se u kontekst uzeti isključivo prava i ovlašćenja direktora. U zavisnosti od obima prava i ovlašćenja direktora, direktno zavisi i obim odnosno oblik odgovornosti za datog subjekta.

Pravna odgovornost u privrednim subjektima jeste individualizovana, odnosno konkretizovana u zavisnosti od pravne forme privrednog društva. Kako bi direktor mogao biti pravno odgovoran, prethodno on mora biti normativno „određen“ kao jedan od organa upravljanja privrednog društva. Kada se razmatra pravni domet odgovornosti direktora, svakako se o istoj može govoriti samo onda kada je direktor zakonom predviđen kao jedan od organa upravljanja privrednog društva.9 S obzirom da ne postoji univerzalna pravna definicija odgovornosti direktora, analogno se može primeniti ona koja jeste doktrinarno prihvaćena prilikom definisanja pravne odgovornosti. Pod odgovornošću direktora podrazumeva se pravni odnos koji ima u odnosu na prava i dužnosti koja su mu poverene kao organu upravljanja u privrednom društvu. Pravni odnos baziran na konkretnim pravima i dužnostima koja su poverena direktoru kao jednom od organu privrednog društva jesu opšti osnov prilikom razmatranja pitanja njegove pravne odgovornosti. Opšti princip odgovornosti koji je i etički prethodno elaboriran, podrazumeva u osnovi dužnost ovog lica da radi u interesu subjekta koji ga imenovao, tj. privrednog društva. Iz ovog okvira odgovornosti, ista se dalje konkretizuje kroz njene različite oblike koji mogu biti predmet opšte i posebne pravne odgovornosti direktora. Direktor je prvenstveno odgovoran prema privrednom društvu koje ga je imenovalo kao jednog od organa upravljanja, ali jednako odgovoran i za poštovanje imperativnih normi koje su sadržane u propisima kaznenog zakonodavstva R. Srbije, a koje se mogu podvesti pod generalni koncept shvatanja pravne odgovornosti.

Direktor može biti subjekt odgovornosti, i to za različite oblike odgovornosti koji su pravno ustanovljeni. Postoji naučno shvatanje da se odgovornost direktora može posmatrati kroz prizmu njegove subjektivne odgovornosti prema društvu, i subjektivno-objektivne odgovornosti za poštovanje pozitivnih propisa pravnog sistema koja determinišu neke od oblika odgovornosti.10 Druga shvatanja analiziraju pitanje odgovornosti direktora prema sankciji koja je zaprećena. U tom smislu, postoje dve vrste odgovornosti direktora: odgovornost prema privrednom društvu koje izriče sankciju, kaznu ili drugu disciplinsku meru prema direktora; i odgovornost direktora za poštovanje pravne države, javnog interesa i poretka, a koja je propisana u kaznenom zakonodav-stvu.11 Sa stanovišta odgovornosti direktora za poverene poslove od strane privrednog društva, direktor ima: odgovornost za organizaciju procesa rada; odgovornost za rezultate poslovanja; odgovornost za donošenje potrebnih odluka iz domena njegove nadležnosti; odgovornost za sprovođenje odluka iz domena njegove nadležnosti; odgovornost za aktivnu i neomatanu komunikaciju sa drugim organima upravljanja u privrednom društvu.12 Pored toga, direktor je odgovoran za zakonito poslovanje u radu društva i ispunjavanje propisanih obaveza, ali ovaj oblik odgovornosti sadrži dualizam u sebi, jer je vezan za poštovanje pravne države i poretka. Ovde je primarni objekt zaštite interes države, odnosno pravni poredak, dok je od sekundarnog značaja zaštita interesa privrednog društva. Poštovanje pozitivno pravnih propisa predstavlja oblik odgovornosti direktora koji je primarno vezan za zaštitu interesa države odnosno društva, kroz poštovanje odredbi propisa koji na posredan ili neposredan način štite neke od parcijalnih interesa države, odnosno društva. Ovi interesu jesu objekt zaštite u najširem mogućem smislu, dok njihova kon-kretizacija jeste propisana u pojedinčnim normama određenih zakona.

Na osnovu prethodnog izlaganja mogu se klasifikovati sledeći oblici pravne odgovornosti direktora, i to po gradaciji: krivična odgovornost, privredno prestupna odgovornost, prekršajna odgovornost, disciplinska odgovornost i materijalna odgovornost. Osim ove klasifikacije, odgovornost direktora može se posmatrati sa stanoviša njegove kaznene i građanske odgovornosti. Direktor može biti odgovoran i procesuiran za konkretna dela, odnosno radnje iz svake od pet navedenih oblasti. Generalno, pravna odgovornost direktora jeste u direktnoj korelaciji sa njegovim pravima i ovlašćenjima, pa se ista mora razmatrati i analizirati na ovoj premisi.

POSEBNE DUŽNOSTI DIREKTORA PRIVREDNOG DRUŠTVA KAO OSNOV ZA PRAVNU ODGOVORNOST U ZAKONU O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA

Svako privredno društvo, nezavisno od njegove pravne forme, ima jasno definisane funckije koje su date u nadležnost nekom od organa korporativnog upravljanja. Šire shvatanje koncepta upravljanja sublimira i poslove iz domena poslovođenja odnosno poslovodstva u zavisnosti od legislativne terminologije.13 Upravljanje predstavlja širi koncept ovlašćenja, prava i obaveza, u odnosu na pojam poslovodstva. Može se reći da iz funkcije upravljanja jeste nastala funckija poslovodstva.14 Ispod organa upravljanja društva, vertikalno su poređani i drugi organi društva, koji obavalju određene funkcije, među kojima je i funkcija poslovodstva. Delegiranje određenih funkcija u korist drugih organa upravljanja u privrednom društvu ogleda se u potrebi za kvalitetnijim sistemom upravljanja koji će biti u funkciji interesa vlasnika društva. Svrha delegiranja upravljačkih prava na druge organe društva, uključujući i funkciju poslovodstva jeste potreba da unutrašnje korporativno uređenje bude takvo da se neometano obavljaju sve neophodne funckije, kao i da se efikasno obavljaju svi poslovi unutar društva na kvalitetan način, tj. na način na koji bi sami vlasnici društva te poslove obavljali. Shvatajući potrebu upravljačkih organa, tj. vlasnika za ovakvom korporativnom strukturom upravljanja, poslovodstvo predstavlja najvažniju operativnu funkciju koju obavlja određeni organ upravljanja koji je u stalnoj i dinamičnoj vezi sa hijerarhijskim organom društva iznad njega, tj. sa vlasnicima društva. Ako je upravljanje funkcija od primarnog značaja za privredno društvo, onda je funkcija poslovodstva svakako sekundarna po značaju.15

Šire konceptualno shvatanje upravljanja uzima u obzir društveni karakter tog procesa, pa isti identifikuje kao „odnos u kome čovek svesno i sistematski utiče na ponašanje drugih ljudi, konkretno u radnoj organizaciji”.16 Poslovodstvo se posmatra kao kontinuirani proces u kome organ ovlašćen za obavljanje datih poslova jeste odgovoran za sprovođenje, i kontrolu svih procesa iz domena njegovih nadležnosti. Poslovodstvo jeste jednim delom delegirano pravo iz nadležnosti skupštine društva, a koje je dato u nadležnost drugog organa radi efikasnijeg i kvalitetnijeg obavljanja procesa rada odnosno, organizacije poslovanja i postizanje boljih rezultata.17 U zavisnosti od le- gislativnih korporativnih rešenja iz domena načina upravljanja društva, zavisi i nadležnost određenog organa za sprovođenje funkcije poslovođenja. Tako za određene nadležnosti iz domena funkcije poslovodstva može biti odgovoran direktor društva kao inokosni organ upravljanja ili odbor direktora kao kolegijalni organ upravljanja.18 Aktuelni ZPD19 funkciju poslovodstva u potpunosti daje u nadležnost direktoru društva, odnosno odboru direktora društva, ukoliko je takav organ društva konstituisan.

Poslovodna funkcija direktora jeste zakonom ustanovljena, a istovremeno i veoma jednostavno determinisana. Direktor privrednog društva jeste odgovoran za vođenje poslova društva.20 Ova zakonska odredba jeste identično definisana kako za direktora društva sa ograničenom odgovornošću, tako i za direktora akcionarskog društva, i nije uslovljena izabranim modelom upravljanja društva. Zakonodavac nije smatrao za neophodnim da poslovod-nu funkciju direktora društva normativno reguliše u okviru zakona. Intencija zakonodavca jeste da sama privredna društva svojim internim aktima detaljnije razrade način odnosno modele vođenja poslovanja društva od strane direktora. Ipak, zakonodavac jeste definisao posebne dužnosti koje imaju određena lica u privrednom društvu, nezavisno od forme istih, a koje u esenciji predstavljaju „ograničavanje” poslovodnog prava direktora društva i osnov za razmatranje obima i karaktera njegove pravne odgovornosti.

Uloga i značaj direktora jeste umnogome determinisana normativnim okvirom koji uređuje njegova prava, ovlašćenja i odgovornost, što se posebno reflektuje na obim i značaj njegove poslovodne funkcije. Pravni aspekt položaja direktora kao jednog od organa upravljanja u privrednom društvu, jeste umnogome detereminisan prethodno iznetom konstatacijom. Obim prava i ovlašćenja direktora jeste posledično povezan sa obimom i karakterom njegove pravne odgovornosti. Pravna odgovornost direktora jeste jedno od veoma značajnih pitanja u kontekstu razmatranja njegovog pravnog položaja, naročito sa stanovišta njegove poslovodne funkcije, ali je ono istovremeno i veoma kompleksno, jer je saobrazno determinisano sa njegovim ovlašćenji-ma, odnosno pravima i obavezama.

U okviru opštih odredbi ZPD u odeljku osam, legislativno su definisane posebne dužnosti prema društvu koje imaju različiti subjekti, odnosno lica. Ovaj segment zakona ne determiniše dužnosti direktora na zaseban način, već je intencija zakonodavca bila da u okviru jednog dela ovog propisa grupiše sve relevantne odredbe u vezi sa ovim pitanjima, a koje obuhvataju širi spektar subjekata na koje se odnose, kao i dužnosti koje su im kao takve „namet-nute“. Posebne dužnosti direktora jesu posledično povezane sa činjenicom da je on legislativno determinisan kao lice koje ima posebne obaveze odnosno dužnosti prema privrednom društvu, što je jasno precizirano odredbom 61. ZPD.21 Stav autora jeste da intencija zakonodavca nije bila da posebno de-terminiše dužnosti direktora kao zasebne u odnosu na ostala lica. Direktor u smislu zakona jeste samo jedno od lica za koje zakonodavac smatra da imaju posebne dužnosti prema privrednim društvima. Njegov položaj jeste uslov-ljen činjenicom da on jeste jedan od organa upravljanja u društvu, kao i da mu je povereno vođenje poslova društva i pravo na zastupanje. Zaključak jeste da posebne dužnosti direktora jesu direktno povezane sa njegovim upravljačkim i drugim pravima koje on ima kao jedan od organa privrednog društva. Drugim rečima, direktor kao lice koje ima posebne dužnosti prema društvu jeste legislativno legitimisan kao takav isključivo na osnovu njegovih prava, ovlašenja i obaveza koja su istome data.

Posebne dužnosti direktora prema privrednom društvu jesu definisane u navedenom zakonu, ali one istovremeno predstavljaju minimalni legislativni okvir u kontekstu detaljnijeg regulisanja posebnih dužnosti direktora.22

Posebne dužnosti direktora su:

• •    dužnost pažnje;

• •    dužnost prijavljivanja poslova i radnji u kojima postoji lični interes;

• •    dužnost izbegavanja sukoba interesa;

• •    dužnost čuvanja poslovne tajne; i

• •    dužnost poštovanja zabrane konkurencije.

Posebne dužnosti direktora su definisane relevantnim odredbama ZPD i kao takve predstavljaju pravni osnov kojim se uspostavlja relevantan okvir obima i karaktera pravne odgovornosti direktora u korporativnom pravu R. Srbije. Posebne dužnosti koje direktor ima prema društvu mogu se tumačiti u kontekstu njegove veće odgovornosti koja upravo jeste normativno ustanovljena na osnovu tako definisanog njegovog pravnog položaja. Posledično, obim i karakter pravne odgovornosti direktora u osnovnom zakona korporativnog prava R. Srbije jeste direktno povezan sa poštovanjem standarda i dužnosti koje su determinisane. Ove dužnosti predstavljaju minimum pravnog osnova u smislu obima i karaktera odgovornosti shodno navedenom zakonu. Svaka od prethodno navedenih dužnosti jeste zasebno pojmovno determinisana u zakonu. Sa tim u vezi, pravna odgovornost direktora u korporativnom pravu jeste u najvećoj korelaciji sa navedenim dužnostima, dok drugi oblici odgovornosti jesu regulisani drugim relevantnim pravnim propisima. Zakon o privrednom društvu jasno uspostavlja vezu između zakonom definisanih dužnosti, i pravnih posledica povrede takvih dužnosti. Svaka od navedenih dužnosti jasno precizira obim i karakter pravnih posledica po direktora u slučaju nepoštovanja odnosno povrede istih. Pravna odgovornost direktora u korporativnom pravu R. Srbije jeste shodno ovome neupitno definisana u ZPD, ali ona predstavlja samo minimum njegove pravne odgovornosti, jer je ista znatno šire definisana i u drugim zakonskim propisima. Sa stanovišta predmeta i cilja ovog rada, pravna odgovornost direktora u korporativnom pravu se mora posmatrati i analizirati isključivo sa stanovišta odredbi ZPD kao sistemskog zakona nacionalnog korporativnog prava, te sa tog stanovišta pravna odgovornost direktora jeste isključivo utemeljena na njegovim delegiranim pravima i dužnostima.

ZAKLJUČAK

Savremeno pravo obimno determiniše različite oblike odgovornosti, kako za pojedinca tako i za kolektivne zajednice formalnog tipa. Zaključeno je da se može se govoriti o jednom trendu u savremenim pravnim sistemima uspostavljanja odgovornosti za različite društvene interakcije pojedinaca, što je posledično povezano sa razvojem savremenog društva. Sprovedenim teorijskim istraživanjem došlo se do zaključka da etički utemeljen koncept odgovornosti, normativno integrisan u jedan pravni sistem, mora biti objektivno i subjektivno jasno determinisan za svako konkretno pravno relevantno činjenično stanje koje se može podvesti kroz neki od oblika odgovornosti koji su konstituisani. Subjekti odgovornosti jesu fizička i pravna lica, i kao takva ona mogu biti predmet pravne odgovornosti za ona protivpravna dela koja su kao takva propisana pravnim aktima jednog pravnog sistema. Individualizacija odgovornosti ne predstavlja ništa drugo nego konkretizaciju istog u odnosu na objekt zaštite prava ili interesa koji su povređeni ili ugroženi od strane subjekta odnosno konkretnog lica. U pogledu pravne odgovornosti direktora privrednog društva nesumnjivo je da obim i karakter odgovornosti jeste direktno u korelaciji sa obimom prava i nadležnosti direktora. Prava i dužnosti direktora jesu definisana odredbama Zakona o privrednim društvima, pa neupitno možemo zaključiti da osnov pravne odgovornosti direktora u korporativnom pravu se mora posmatrati i analizirati kroz relevante odredbe ovog propisa koja uređuju njegov pravni položaj. Znatno širi obim odgovornosti direktora obuhvata i njegovu kaznenu, prekršajnu, i disciplinsku odgovornost koja je definisana u drugim propisima.

Marija Joksović

A student of doctoral studies, a lawyer, Kula

CONCEPTUAL UNDERSTANDING OF A LEGAL LIABILITY OF DIRECTORS IN CORPORATE LAW

A b s t r a c t