Квалитет живота у сенци медија

Задатак овог рада је да осветли феномен медијски искривљене слике стварности под утицајем тзв. медијског пропагандног модела г лобализма у о бласти квалитета живота. Европски и светски извори сведоче у континуитету уназад скоро деценију о катастрофалном положају Србије на лествици успешних земаља када је реч о сиромаштву. Без обзира на то који и какви параметри се разматрају, Србија је на последњем, претпоследњем месту, увек ближе дну у поређењу са земљама Е У и њ еним потенцијалним чланицама. Медијска слика таквог стања показује да се медији здушно користе методом подилажења политичким функционерима, за саговорнике чешће бирају представнике власти, док их не занима мишљење директно угрожених грађана. О теми сиромаштва и квалитета живота нема новинарске иницијативе, она је у медијима присутна у само шест одсто случајева. Када је реч о ТВ програмима који су најутицајнији на домаће јавно мњење, тек сваки једанаести прилог има за тему нешто из области квалитета живота. Иако подаци говоре да број оних који живе испод границе сиромаштва иде и до 700.000, изостанак медијске иницијативе и извештачко покривање само догађаја и псеудодогађаја у вези са тим, знатно демобилише активизам читавог друштва, а уз наглашену пропаганду о животу и добрим успесима успева да наркотизира јавност и створи апсурдну ситуацију – више се верује медијима него сопственом искуству. То се постиже психолошки - доктрином шока, а комуниколошки - методом завођења маса, скретањем пажње преко спорта, хумористичких и других забавних садржаја. Тиме се ствара човек који одбацује потребу за критичким просуђивањем, избором и разликама, па усваја оно што му поједностављено нуде медији.