Liberalizacija trgovine sa Turskom i njen uticaj na tekstilnu industriju Srbije

Liberalizacija robnih i novčanih tokova kao globalni fenomen, kao i aktivno učešće Republike Srbije u procesima ekonomske integracije zemalja zapadnog Balkana u Evropsku uniju potpisivanjem i realizacijom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju a ranije i CEFTA sporazuma, kao i obaveze koje iz njih proističu, nužno stavljaju pitanje konkurentnosti industrije Srbije u celini, a i pojedinačnih industrijskih grana, na visoko mesto prioriteta interesovanja kako kreatora ekonomske politike, tako i naučne i stručne javnosti. S tim u vezi, preovlađujuće negativni efekti dominantnog koncepta tržišnog liberalizma po industriju Srbije u uslovima nedovoljno razvijene tržišne strukture, nedograđenosti ključnih segmenata privrednog sistema1 i najveće ranjivosti industrije u period tranzicije, nameću potrebu preispitivanja tog koncepta i u skladu sa jasno definisanom strategijom razvoja, formulisanje adekvatne industrijske politike, sa ciljem vrlo ozbiljnog prestruktuiranja posrnulih industrija i obezbeđivanja neophodnog nivoa međunarodne konkurentnosti.2 Razmatranje u ovom kontekstu perspektiva konkurentnosti tekstilne industrije Srbije polazi od stava da bi industrijska politika u zemljama u razvoju, kao što je naša, morala podržavati razvoj onih industrijskih grana koje na najbolji način (najproduktivnije), u datom trenutku, koriste faktore kojim zemlja raspolaže.3 Relativno konkurentni troškovi radne snage, izvozna orijentacija i kontinuitet prisustva na tržištu EU, blizina dominantnog tržišta, mogućnost brze implementacije tehničko-tehnoloških inovacija i izgrađena svest u poslovnim krugovima da su kvalitet proizvoda, njegovo tržišno oblikovanje, rokovi isporuke..4 i drugi faktori necenovne prirode sve dominantniji faktori konkurentnosti, kvalifikuje tekstilnu industriju kao industrijsku granu sa potencijalom da pod određenim uslovima dostigne nivo međunarodne konkurentnosti, posebno na tržištima EU i Rusije. Ovo tim više što će privredni rast Srbije u narednom periodu u velikoj meri biti ograničen narastajućim problemom nezaposlenosti, kao i realno lošim prognozama na kratak i srednji rok po pitanju mogućnosti dinamičnog privlačenja inostrane akumulacije u dovoljnom obimu za brz razvoj propulzivnih industrijskih grana, kao posledice dubine globalne krize. Liberalizacija trgovinskih odnosa sa Turskom, sa svoje strane, dodatno aktualizuje pitanje konkurentnsoti tekstilne industrije Srbije iz razloga što je tekstilna industrija Turske jedna od najmoćnijih u svetu, a na tržištu EU zajedno sa Kinom neosporni lider. Sledstveno tome, otvaraju se brojna pitanja od čijeg rešavanja od strane kreatora ekonomske politike, poslovnih krugova i njihovih udruženja, zavisi ukupan saldo između mogućih koristi i potencijalno štetnih posledica ne samo po našu tekstilnu industriju.