Lift kao zajednički uređaj u stambenoj zgradi i opasna stvar

U “registru” zna~aja funkcionalne ispravnosti zajedni~kih delova stambene zgrade za kolektivno stanovanje, na kojima je konstituisano pravo zajedni~ke ne-deljive svojine – eta`um ,¹ sasvim na prvom (prioritetnom) mestu je lift .

Ta dizalica za ljude i robu je slo`en tehni~ki ure|aj za masovni prevoz, ne “tako skupa limuzina”, vrlo opasna po @IVOT.

Pri ovom izlaganju permanentno imamo u vidu konstantnu ili neoborivu pretpostavku da je za{tita `ivota i zdravlja ljudi nesumnjiv i op{ti interes i nespor no glavna obaveza dr`ave . Zar ovo nije univerzalan princip iz Uvoda i prvog paragrafa Univerzalne deklaracije o pravima ~oveka?²

Tako|e, podrazumevamo da u na{em pravnom sistemu postoje zakonske i druge odredbe koje kao propisi “ure|uju” ovu materiju odr`avanja liftova i op{te odgovornosti za {tetu. Me|utim, ako se iole ozbiljnije (ljudski i stru~no) podvrgnu oceni i prva i druga konstatacija blago je zaklju~iti da se zbog pravne praznine u odr`avanju liftova radi o krajnjoj nepa`nji ( culpa lata ).

Naime, lift je opasna stvar “~iji polo`aj, ili upotreba, ili osobine ili samo postojanje, predstavljaju pove}anu opasnost od {tete za okolinu...”3

Ovo je najzna~ajniji deo definicije, teorijsko-iskustvene, koju je izrekao profesor Konstantinovi}. I kao da je u vremenu pravnog definisanja opasne stvari imao ba{ na umu lift, kao opasnu stvar u fakti~kom i pravnom smislu. Me|utim, zakonima i sudskom praksom nije definisan pojam opasnih stvari, odnosno opasne delatnosti. Preovladalo je, kako je pisao sudija [emi}, mi{ljenje “da bi defini-sanje zna~ilo u dana{nje vreme odsustvo fleksibilnosti...”⁴ Mi se s tim sla`emo, jer definicije su zaista nepouzdane i u vremenu burnih razvoja neprakti~ne, te vrlo podlo`ne “zubu vremena”. I latinska glasi: Probatio specialis praevalet generali – Dokaz posebnog, ja~i je od dokaza op{teg. Ali, bez obzira na ovu op{tost, definicija opasne stvari za lift stoji, kao {to stoji da ta naprava ugro`ava `ivote.

* Dr @arko An|elkovi}, Javno preduze}e “Gradsko stambeno”, Beograd.

Za {tetu od stvari ili delatnosti, od kojih poti~e pove}ana opasnost {tete za okolinu, odgovara se bez obzira na krivicu (~l. 154. st. 2). Prema ovoj odredbi ZOO⁵ za {tetu od lifta odgovaraju vlasnici posebnih delova zgrade po principu individualne ili kolektivne odgovornosti (sudske odluke), odnosno tre}e lice kome su poslovi odr`avanja povereni po principu objektivne odgovornosti. Me|utim, ~lanom 174. ZOO je utvr|eno da za {tetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za {tetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi. Imaoci su u na-{em predmetu rada vlasnici posebnih delova zgrade, koji su istovremeno i titulari prava zajedni~ke nedeljive svojine na zajedni~kim delovima i ure|ajima u stambenoj zgradi ( eta`um ).

Ako su poslovi odr`avanja u nadle`nosti javnog stambenog preduze}a ( ex lege ), isto }e odgovarati za {tetu od lifta po principu objektivne, vanugovorne odgovornosti. Odgovornost za {tetu od lifta se, dakle, mo`e i ugovoriti poveravanjem (ugovorom) poslova odr`avanja i tada imamo ugovorenu odgovornost, prema uslovima iz sadr`ine ugovora (podrazumeva se hijerarhija propisa). ^lanom 184. Zakona o obligacionim odnosima je predvi|eno da “preduze}a i druga pravna lica koja vr{e komunalnu ili drugu sli~nu delatnost od op{teg interesa odgovaraju za {tetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vr{e svoju uslugu”. Odredba ne sadr`i preduzetnika.

Imalac opasne stvari ne}e biti odgovoran ako mu ona bude protivpravno oduzeta, ve} lice koje mu je stvar oduzelo (~l. 175. ZOO). Lift, iako nepokretna stvar, mo`e biti oduzet njenom imaocu. To je npr. slu~aj kada je legalno izabrani pred-sednik skup{tine zgrade propustio da zaklju~i ugovor o odr`avanju sa tre}im licem. On }e biti odgovoran za {tetu od lifta, jer su ostali vlasnici dovedeni u zabludu i nalaze da im je lift protivpravno oduzet (~l. 183. ZOO). U sli~nim slu~ajevi-ma ima i namere ( dolus ), a tu je i odgovornost zakonodavca.

Ko je imalac lifta?

Lift je u ogromnoj ve}ini stambenih zgrada, zajedni~ki deo zgrade, te sada “jeste i bi}e” da na tim delovima, po Zakonu, “vlasnici posebnih delova zgrade imaju pravo zajedni~ke nedeljive svojine”6 (~l. 13. stav 2). Dakle, imaoci lifta (u stambenim zgradama sa dva ili vi{e posebnih delova zgrade) su vlasnici posebnih delova zgrade u obliku privatne svojine koji je zakonodavac izvanredno formuli-sao kao “zajedni~ka nedeljiva svojina”.

Me|utim, to {to su liftovi privatizovani, u poslednjoj deceniji pro{log mile-nijuma, ne osloba|a dr`avu odgovornosti za brigu o `ivotima gra|ana. Osim, ako se dr`ava nije oslobodila ideolo{kog “predumi{ljaja” da njene odgovornosti i nema u uslovima dominantne privatne svojine. Demokratizacija dr`ave u oblasti imovinsko-pravnih odnosa (na liftovima) podrazumeva upravo ve}u brigu, pa i pravo da ograni~ava privatnu svojinu.

I u razvijenim dr`avama ustavi i drugi propisi sadr`e ovu odredbu. Dakle, ne postoji ograni~enje Evropske unije pri potrebnom uskla|ivanju ovda{njih propisa. Ko }e i kada da objasni Evropskoj uniji da pravo zajedni~ke nedeljive svojine na zajedni~kim delovima zgrade predstavlja napredak i odgovornost? Otuda ve} po-

Dr @arko An|elkovi}: Lift kao zajedni~ki ure|aj u stambenoj zgradi i opasna stvar slednjih sto godina razvijene dr`ave iz organizacije ~iji ~lanovi tra`imo da budemo nisu u sporu sa “tezom” koja kao da po inerciji ili neznanju vlada i sada: “Stambena zgrada, pa time i lift kao njen deo, je privatno vlasni{tvo pa dr`ava nema pravo da se me{a u ‘odnose‘ u vi{estambenim zgradama.” Za sli~ne svojinskopravne odnose u zemljama Evropske unije u primeni je institut susvojine ili zajedni~ke svojine, koji su “majka i otac detetu” zvanom “pravo zajedni~ke nedeljive susvojine”.

Upravo u razvijenim zemljama, u njihovim ustavima7 stoji ograni~enje privatne svojine u op{tem interesu, dok se mi ovde iscrpljujemo terminolo{ki oko toga je li isto op{ti i javni interes? Deca imaju razli~ita imena i tamo i ovde, ali znaju sva da se u liftovima gine.

Na ~emu (ne)odgovorni temelje stav da stanari (vlasnici) moraju sami odr`a-vati lift (va`i i za jo{ neke zajedni~ke delove zgrade)?

Ka`u to je privatna svojina, ka`u postoje propisi po kojima se vlasnici mogu organizovati, ka`u tr`i{no poslovanje se mora primeniti i ba{ sva{ta jo{ govore, a da je jedva pone{to i to delimi~no od toga ta~no.

[ta je ~injeni~no stanje u vezi sa liftovima (u ve}ini slu~ajeva i sa ostalim vitalnim delovima “kula”)?

Zakonom su vlasnici liftova (i ostalih zajedni~kih i posebnih delova zgrade) ovla{}eni da formiraju organe uprave zgrade (skup{tina, odnosno savet zgrade). Ja~a je od ove zakonske `ivotne ~injenice, tj. stvarnost da preko 50% stambenih zgrada u Srbiji nije nikada, a i sada nema niti }e ikada imati formirane organe uprave na sada{njim zakonskim postavkama pa ni na druga~ijim. Fakat pred kojim padaju sva gornja obrazlo`enja.

Materijalno-finansijsko stanje vlasnika stanova i drugih posebnih delova zgrade je takvo da nemaju novac da okre~e stan u kome `ive, a kamoli da ula`u u krov, lift ili druge zajedni~ke delove zgrade.

Navike i naravi iliti na{a svest i savest o kulturi uop{te, a pogotovu o kulturi urbanog stanovanja nije na zavidnom nivou, koji obavezuje na brigu.

Psiholo{ki odnos prema vlasni{tvu, odnosno privatnoj svojini, je kod nas na-`alost katastrofalan. Znanja o svojini, njenim domenima i ograni~enjima, shvata-nje i ispunjavanje obaveza iz svojine ~esto nisu bolja strana ni onih na funkcijama odgovornim za ure|enje ovog pitanja.

Neprimena gra|ansko-pravnih i naro~ito ni krivi~no-pravnih propisa za razne zloupotrebe i bahatosti, neznanja ili {pekulativne interese, ~ak i dela onih predstavnika organa uprave u zgrada koje su ih konstituisale.

Ima zgrada koje su “male op{tine” ili “velike fabrike” u kojima bez propisa o javnom interesu, o minimumu obaveznih radova odr`avanja, odr`avanje liftova zna~i samo “nesre}u”.

Pravno stanje svojine (u teoriji i propisima) se sa`eto mo`e ovako izraziti:

“U prvoj fazi je i nema~ka doktrina, do dono{enja Nema~kog gra|anskog zakonika bila pod uticajem francuskih liberalnih shvatanja o sadr`ini prava svojine. Pristalice pandektnog prava polaze}i od francuskog pojma neograni~ene svojine i pogre{ne interpretacije rimskih izvora, zastupali su shvatanje apsolutisti~ke individualne svojine, pre svega to je u svojim redovima ~inio Savinji i Windscheid. Me|utim, neposredno po stupanju na snagu NGZ, ve}ina autora uvi|a da je svojina ve} u rimskom pravu, kao i u va`e}im kodifikacijama, pot~injena ograni~enji-ma, tako da se ve} u tom periodu govorilo o obavezama vlasnika, ali se zbog tada op{teva`e}eg liberalnog mi{ljenja, nije prelazilo na shvatanje o vezanosti svojine. U drugoj fazi u~enja o svojini, u Francuskoj se pojavljuju gledi{ta da svojina vi{e nije “exaltatio de l’individu solé consu sans repports positifs ed obligatoirs avec ses semblables – egzaltacija izolovane individue shva}ene bez pozitivnih i obaveznih odnosa sa sebi sli~nima” i za njih svojina predstavlja dobro koje je izlo`eno stalnom odnosu napetosti i koje mora biti orijentisano ne samo jednostrano na individuu ve} i na zna~aj zajednice. Savatier zahteva: “individualna svojina se mora staviti u slu`bu javnog interesa”. Collon – Capitant kona~no odbacuje zabludu pogre{nog u~enja da je u rimskom pravu svojina bila neograni~eno pravo. Svojina se tretira tako {to se ovla{}enja vlasnika povezuju sa odgovaraju}im ograni~e-njima. Danas ve}ina francuskih autora prihvata stav da je prvobitno rimsko shva-tanje o svojini bilo povezano sa odre|enim ograni~enjima.”8

Na opasnost i ozbiljnost problema eksploatacije i odr`avanja liftova ukazuje ve} i obim Pravilnika o tehni~kim normativima za liftove na elektri~ni pogon za vertikalni prevoz lica i tereta9 koji ima 318 ~lanova. Odgovorni bi mogli da uzmu ovaj pravilnik, pro~itaju ga i uporede sa stanjem liftova u zgradama.

Tako|e, postoji Pravilnik o uslovima za vr{enje pregleda tehni~ke dokumentacije, pregleda i ispitivanja oru|a za rad, opasnih materijala, instalacija i radne sredine, sredstava i opreme li~ne za{tite i osposobljavanje radnika za bezbedan rad,10 po kome liftovima odr`avanje mogu pru`iti lica visoke stru~nosti i obrazovanja. Naime, pravno lice koje se bavi odr`avanjem liftova mora imati zaposlena najmanje dva in`enjera elektro i ma{inske struke sa dr`avnim ispitom. A predsed-nik uprave zgrade?

Ina~e, samo u Beogradu postoji oko 5.700 liftova u stambenim zgradama koje odr`ava Javno stambeno preduze}e. Ili 56 liftova u Vranju koje niko ne odr`a-va i redom po zemlji Srbiji.

Lako je uo~ljiva statistika da se gra|ani nekoliko puta vi{e voze liftovima nego automobilima. Neartikulisanost javnog interesa u takvom vertikalnom saobra-}aju je saglasnost dr`ave da se vozi na crveno. Tako liftovi iz crvene prelaze u crnu, umesto evropsku zonu. Za{to?

Zaklju~ak bi mogao da bude da nisu zgrade, nego ljudi bogatstvo, jer izreka ka`e da zgradu ne ~ine cigle nego ljudi. Za{to? Valjda ne podre|ujemo ~oveka svojini nego obrnuto. Valjda je to i ekonomski i pravno. Pa {to je ljudska dobrobit ne mo`e biti protivustavno ni po sada{njem ni po budu}em koji te`i socijalnoj dr`avi.

Ovde nismo govorili o krivici i odgovornosti onoga ko je ukinuo naknadu,11 niti onoga ko je nije uveo, jer iz konteksta i duha stambenih propisa je javni interes za odr`avanje zgrada (liftova) sporan samo dr`avi? Ili }emo u vezi svojine u odr`avanju zgrada od “centra zemlje – pakla do neba”?