Menadžment zdravstvenog i medicinskog turizma - mogući pravci razvoja u Republici Srbiji

Vrsta rada^ Pregledni rad

Primljeno: 07.02.2018; Prihvaćeno^ 04.04.2018

Rezime^ U ovom radu definišemo znaćaj menadžmenta za razvoj medicinskog i zdravstvenog turizma, sa osvrtom na moguce pravce razvoja u Srbiji u funkciji bržeg ekonomskog razvoja zemlje. Medicinski ili zdravstveni turizam nije novi koncept, iako još uvek nema međunarodnog konsenzusa o pojavi koja se manifestuje hiljadama godina. Sve manja je razlika između medicinskog i zdravstvenog turizma, sa tendencijom da u buducnosti je ne bude, odnosno za ocekivati je kako ce se ova dva podrućja turizma integrisati u jedno. U radu je poseban naglasak na mogucnosti razvoja banjskog turizma u Srbiji, jer je tek cetvrtina ovog prirodnog bogatstva iskorišceno.

Kljucne reci medicinski i zdravstveni menadžment, turisticki pacijent, Srbija

Uvod

Zdravstveni sistem je jedan od najvažnijih, a verovatno i najkom-pleksnijih sistema jednog društva, pa na zdravstvenom menadžmentu leži ogromna odgovornost za upravljanje tim sistemom u svim oblastima i nivoima. Savremeni zdravstveni menadžment i savre- mene medicinske tehnologije su u visokom stepenu korelacije. To znaci da zdravstveni menadžeri i iskusno medicinsko osoblje kome je poverena organizaciona i upravna funkcija mogu i moraju da budu jedan tim, sa zajednickim ciljem razvoja zdravstvenih ustanova i zdravstvenih usluga. [Mitrovic, 2013, 145-158]

Medicinski turizam definiše se kao "odlazak pacijenata u razlicite zemlje radi dobijanja medicinske nege i kombinacije sa određenim turistickim objektima. Povecan protok pacijenata koji traže lecenje u inostranstvu je globalni fenomen povezan sa ekonomskim rastom i razvojem. Na globalnom nivou, medicinski turizam se povecava za 20% godišnje, a trenutno je glo-balno tržište medicinskog turizma oko 100 milijardi dolara". [OECD, 2010, 30-31] "Zdravstveni turizam je skup svih odnosa i fenomena koji rezultiraju iz promene lokacije i boravka u cilju promovisanja, stabi-lizovanja i eventualno vracanja fizickog, mentalnog i socijalnog dobrostanja kroz korišcenje zdrav-stvenih usluga podrazumevajuci pri tom da ljudi koji to cine nemaju permanentan boravak na istoj lokaciji" [Kaspar, 1996, 53-61]

Postoje autori1 koji tvrde, da ce granica koja se u literaturi postavlja između medicinskog i zdravstvenog turizma u budu-cnosti, biti sve slabija odnosno za ocekivati je kako ce se ova dva podrucja turizma integrisati u jedno. "Jedan od ključnih razloga za navedeno jest cinjenica kako medicinske usluge sve više konzu-miraju ljudi koji nemaju direktnih zdravstvenih tegoba, dok u isto vreme deo vremena koje provode na rehabilitaciji ustvari provode koristeci tretmane koji poboljšavaju medicinskog turizma - mogući pravci njihovo opšte zdravstveno stanje". [Madžar i dr., 2016, 187-202] Drugo, svaki pokušaj da se odredi ko su medicinski ili zdravstveni turisti, gde, kada ili odakle putuju, je ponekada veliki problem, jer su istraživanja pokazala da je kretanje medicinskih turista je gotovo nepredvidivo. "Pouzdanim poda-cima se mogu smatrati oni turisti o kojima postoji lekarski odnosno bolnicki izveštaj koji po pravilu nije javno dostupan. Medicinski turisti koji putuju radi neznatnih kozme-tickih procedura, najcešce putuju iz bogatijih zemalja u druge zemlje jer ne mogu ili ne žele da plate znatne troškove tretmana ili ne nemaju vremena za dugotrajne i kompli-kovane medicinske procedure, ili ne pripadaju eliti svoje zemlje. Nasuprot tome, elita iz zemalja u razvoju putuje u razvijene zemlje radi boljih medicinskih standarda nego što je slucaj u njihovim nacionalnim ustanovama. [Šačirovič, 2013]

U cilju boljeg razumevanja ove oblasti, navodimo još neke od defi-nicija zdravstvenog i medicinskog turizma: "Zdravstveni turizam je skup svih odnosa i fenomena koji rezultiraju iz promene lokacije i boravka u cilju promovisanja, stabi-lizovanja i eventualnog vracanja fizickog, mentalnog i socijalnog dobrostanja", ili "Medicinski turizam može biti definisan kao putovanje na destinaciju radi podvrgavanja medicinskom tret-manu kao što je hirurški zahvat i druge vrste specijalističkih pregleda" itd. [Genov, 2010]

Zdravstveni menadžment je orga-nizovan i razvijen sistem dogovo-renih pravila, funkcija i zadataka koje sprovode odgovorni i određeni pojedinci na razlicitim nivoima zdravstvene zaštite, u cilju poboljšanja zdravlja ljudi, zaštite stanovništva od finansijskog rizika i zadovoljenja zahteva i ocekivanja korisnika zdravstvenih usluga.2

1.    Menadžment u zdrav-stvenom i medicinskom turizmu

Dakle, globalizacija tržišta i sve vece potrebe društva traže od svake organizacije da se organizuje tako da zadovolji sve zahteve klijenata i da garantuje njihovo zadovoljstvo. Sve ovo u istoj meri važi i za zdravstvene ustanove. One moraju da obezbede zadovoljstvo korisnika svojih usluga, ostvarujuci najbolji moguci kvalitet u dijagnozi bolesti, lecenju i nezi pacijenata po prihvatljivim cenama i uz najmanji moguci rizik pojave grešaka i nepovoljnih efekata u odnosu na pacijente. Brzo povecanje znanja u oblasti medicine, još brže povecanje složenosti medicinske tehnologije, svakodnevno uvođenje novih i sve složenijih medicinskih usluga,

Dašio D., Menadžment zdravstvenog i razvoja u Rep ublioi Srbiji ultimativno zahteva od zdrav-stvenih ustanova novi nacin orga-nizovanja i ponašanja. Zbog toga menadžment kvaliteta usluga treba potpuno integrisati sa citavim poslovnim sistemom zdravstvene ustanove, što znaci da savremene strategije menadžmenta kvaliteta usluga i zahtevi sistema menadžmenta kvalitetom treba da prožmu citav organizacioni sistem i njegovu mrežu procesa. [Gavrilović, 2014, 40]

Mnogobrojni teoreticari menadž-menta navode da su znanje i veštine upravljanja univerzalni, te da ih možemo jednako primenjivati u svim poslovnim procesima. Medjutim zdravstvo ima karakte-ristike koje ga razlikuju od menadžmenta s drugim pod-rucjima. Specifićne karakteristike ukljucuju poznavanje zdravstvenih usluga, njihov nivo vrednosti, kulturu itd. "Efikasno upravljanje zdravstvenim uslugama je od suštinskog znacaja za stvaranje sistema visokog ucinka zdravstvene medicinskog turizma - mogući pravci zaštite. Jedan broj studija pokazao je vezu između kapaciteta uprav-ljanja i performansi zdravstvenih sistema, a nedostatak mena-džerskih kapaciteta na svim nivoima je navedeno kao kljucno ogranicenje u postizanje mileni-jumskih razvojnih ciljeva i drugih globalnih zdravstvenih ciljeva". [Linnander et a., 2017, 555-560]

Pojedini autori [Bradley et al., 2015, 411-415] zagovaraju 8 kljuc-nih kompetencija u upravljanju globalnim zdravstvenim naporima (Tabela 1), koji se više usklađuju sa kompetencijama za upravljanje zdravljem, ali ukljucuju domene koji mogu biti prilagođeni postav-kama resursa i nege. Nadležnosti su: (1) strateško razmišljanje (2) upravljanje ljudskim resursima, (3) finansijsko upravljanje, (4) uprav-ljanje operacijama, (5) upravljanje ucincima i odgovornost, (6) uprav-ljanje i rukovođenje, (7) politicka analiza i dijalog, i (8) procenu i angažman zajednice i klijenata.

Tabela 1. Nadležnosti za upravljanje jezgrom zajačanje zdravstvenog sistema*

Strateško razmi-šljanje i rešavanje problema	Sposobnost postavljanja cilja i usklađivanja resursa za rešavanje problema za postizanje organizacionih ciljeva
Upravljanje ljudskim resursima	Zapošljavanje i zadržavanje, obrazovanje i obuka, nado-knada, odnosi s zaposlenima, ucinak, evaluaciju i mentorstvo
Finansijsko upravljanje	Analiza budžetiranja i budžetskih razlika, finansijsko racunovodstvo, procena kapitalnih projekata
Upravljanje operacijama	Registracija i protok pacijenta, indeks pacijenta i medi-cinske dokumentacije, upravljanje krevetima, upravljanje operativnim sistemima, usluge zaštite životne sredine, prevencija infekcije, medicinske sestre, lanac snabdevanja, farmacija i laboratorija / dijagnostika upravljanje, proces upucivanja pacijenta i pražnjenja, informacione tehnologije
Upravljanje performansama i odgovornost	Logicki modeli, merenje procesa i ishoda, balansirani pokazivacki karti, pobolj šanje kvaliteta, povratne infor-macije o podacima i sistemi odgovornosti
Upravljanje i liderstvo	Stvaranje olakšavajuceg okruženja, pračenje aktivnosti Upravnog odbora, razvoj organizacione i korporativne kulture
Politicka analiza i dijalog	Razumevanje politickog i regulatornog okruženja, pravljenje kompromisnih politika, sprovođenje analize zainteresovanih strana i advokatura
Ocenjivanje zajednice i klijenta	Epidemiologija, tehnike istraživanja, participativno istra-živanje zasnovano na zajednici, zdravstveno vaspitanje i marketing, razumevanje potrošaca, usmerenje na usluge klijenata

*[Bradley et al., 2015, 411-415]

Kao i u svakom preduzecu, dobro upravljanje je od suštinskog zna-čaja za visoke performanse. Da bi se razvilo snažno polje menadž-menta u globalnim zdravstvenim naporima, mora se razmotriti: (a) potrebne osnovne nadležnosti, (b) kadrovske ciljeve za izgradnju kapaciteta menadžmenta, i (c) jacanje istraživanja koja podržavaju ulogu menadžmenta u poboljšanju performansi zdrav-stvenog sistema. [Bradley et al., 2015, 411-415]

2.    Medicinskiii zdravstveni turizam

Globalni rast toka pacijenata i zdravstvenih profesionalaca, kao i medicinske tehnologije, finansi-ranje kapitala i regulatorni režimi preko nacionalnih granica doveli su do novih modela potrošnje i proizvodnje zdravstvenih usluga u poslednjih nekoliko decenija. Znacajan novi element rastucce trgovine u zdravstvu ukljucuje kretanje pacijenata preko granica u potrazi za lecenjem i zdravljem; fenomen koji se obicno naziva "medicinski turizam". Medicinski turizam se javlja kada potrošači odluce da putuju preko među-narodnih granica sa namerom da dobiju neku vrstu lecenja. Ovaj tretman može obuhvatiti citav spektar medicinskih usluga, ali najčešce uključuje zubnu negu, kozmetičku hirurgiju, izbornu hirurgiju i tretman plodnosti. Postojao je pomak prema pacijen-tima iz bogatijih, razvijenijih zemalja koje su putovali u manje razvijene zemlje kako bi pristupili zdravstvenim uslugama, u velikoj meri zahvaljujuci jeftinim tretma-nima koji su na raspolaganju u drugom i pomogli jeftinim letovima i internetskim izvorima infor-macija. [OECD, 2012]

Medicinska turistička industrija je dinamična i nestabilna, a niz fak-tora, uključujuci ekonomsku klimu, promene unutrašnjih politika, političku nestabilnost, ograničenja putovanja, prakse oglašavanja, geopolitičke smene i inovativne i pionirske oblike lečenja, mogu doprineti promenama u obrascima potrošnje i proizvodnje domacih i medicinskog turizma - mogući pravci inostranih zdravstvenih usluga. Na primr, postoje važne bilateralne razmne između članica OECD-a (npr. SAD u Meksiku, SAD-a u Koreji, severne Evrope do centralne i istočne Evrope). Neke zemlje OECD-a pokušavaju da iskoriste svoje snage da bi postale provajderi na tržištu medicinskog turizma sa svim pratecim implikacijama. Postoje i tokovi pacijenata iz zemalja OECD-a na zemlje nižeg i srednjeg dohotka (LMIC), posebno Indija, Tajland i Malezija, koji ce nužno imati potencijalne reperku-sije za zdravstvene sisteme zemalja OECD-a. [OECD, 2012]

Termin medicinskog turizma zvuči paradoksalno, teško je zamisliti pristup (kompatibilnost) dve oblasti društvenog života: putovanje i hospitalizacija. Dok je turizam povezan sa opuštanjem i slobodom, razvojem i zabavom, bolnica je izazvala slike ograničenja, patnje i osecanja bespomocnosti. Međutim, tokom poslednje decenije došlo je do povecanja tokova medicinskih putovanja.

Aktuelna faza medicinskog turizma karakteriše industrijski pristup neosiguranim ili delimično osigu-ranim pacijentima u industrija-lizovanim zemljama koji traže kvalitetnu zdravstvenu zaštitu koja je pristupačna za zemlje u razvoju, fenomen poznat kao medicinski "outsourcing". Najčešce medicinske usluge koje su potrebne spolja ukljucuju zubne tretmane, kozme-ticku hirurgiju, izborne operacije i tretmani fertiliteta.

Medicinski turizam je istorijski bio od zemalja sa nižim do višim priho-dima, sa boljem zdravstvenom opremom i više visoko obucenim i kvalifikovanim profesionalcima. Međutim, ovaj trend se sada obnavlja, a nedavno su razvili "medicinske izvrsnosti" koji pri-vlace ljude na regionalnom nivou. Mnoge zemlje ucestvuju u medicin-skom turizmu kao uvoznici, izvoznici ili oboje. Glavne zemlje uvoznice (od kojih dolaze medicinski turisti) su u Severnoj Americi i zapadnoj Evropi. Iako su trenutni nivoi kretanja relativno ograniceni, znacajan je potencijal, ukoliko je pla^anje pokriveno od pla^anja trecih strana. Na primer, studija Beecham je pokazala da bi 40% ispitanika koji su ispitivani u anketi u Velikoj Britaniji bili spremni da putuju izvan Ujedinjenog Kraljevstva na lećenje; 26% bi ocigledno bilo gde u svetu. [OECD, 2012, 9]

Turska se pozicionirala kao jedno od vodecih mesta na svetu za tretman ociju, narocito lasersku hirurgiju. Za ljude koji traže jeftinu opciju za kozmeticku hirurgiju, Brazil je jedna od glavnih desti-nacija na svetu. Ušteda troškova je ekstremna, s cenama oko 30-50 posto ispod onoga što bi americki lekari naplatili za lecenje. Još jedna zemlja poznata po svojoj kozmetickoj hirurgiji je Tajland, gdje vec 20 godina Bangkokova Bumrungrad International Hospital le=i strane pacijente. Prema Vodicu za istraživanje medi-cinskog turizma, više od 30.000 Amerikanaca godišnje posecuje zemlju za medicinske tretmane. [Clements, 2018] Zašto su baš ove destinacije uvek u vrhu medi-cinskog turizma? Permanentno ulaganje vlade i privatnog sektora u zdravstvenu infrastrukturu, demonstriktivna posvecenost međunarodnoj akreditaciji, osigu-ranju kvaliteta i transparentnosti rezultata, međunarodni tok paci-jenta, potencijal za uštedu troškova u medicinskim procedurama, politicka transparentnost i soci-jalna stabilnost, odlicna turisticka infrastruktura, održana reputacija za klinicku izuzetnost, istorija zdravstvene inovacije i dostignuca, uspešno usvajanje najboljih praksi i najsavremenije medicinske tehno-logije, dostupnost međunarodno obucenog, iskusnog medicinskog osoblja3 i cena usluga.4

Zdravstveni turizam, takođe, podrazumeva i specificnosti sekun-darnih elemenata, odnosno, speci-ficnu infrastrukturu kao što su lecilišta, bolnice, rekreativni centri, sportski objekti, objekti za smeštaj i prehranu i sl. U tom smislu, Meler govori o zdravstvenom hard-ware-u i zdravstvenom software -u pri cemu je zdravstveni software predstavljen potrebnom infra-strukturom, (specijalizovane bolnice, zdravstveni centri, specija-lizovani instituti...) dok je zdravstveni hardware predstavljen prirodnim uslovima konkretne destinacije, odnosno klimatskim, balneološkim, termomineralnim i drugim prirodnim lekovitim fakto-rima turisticke destinacije, pri cemu je bitno da nivo hardware kvaliteta-a bude pracen odgovara-jucim kvalitativnim nivoom software -a. [Meler, 2000, 263-273]

3.    Banje Srbije kao destinacije zdravstvenog i medicinskog turizma

Stranci iz Srbije su da sad imali puno pozitivnih utisaka zbog dobre hrane ili lepe prirode, ali ima i onih koji se vrate kuci zadovoljni zbog novog izgleda. Zdravstveni turizam se kod nas razvija tek poslednjih nekoliko godina, ali posla ima i to najviše za stomatologe i specijaliste rekonstruktivne          hirurgije.

"Putovanja kao oblik zdravstvenog turizma preduzimaju se u cilju održavanja, stabilizovanja i, po mogucstvu, vracanja fizickog i mentalnog dobrostanja, korišce-njem prirodnih lekovitih faktora, medicinskih usluga, sportsko-rekreativnih i wellness sadržaja van mesta stalnog boravka. Cilj takvog putovanja je što duže ocuvanje zdravlja i poboljšanje aktuelnog zdravstvenog stanja pojedinca." [Rabotić, 2012]

Srbiju je u 2017. posetilo više od tri miliona turista, a prihod od turizma konstantno raste, prošle godine bio je neke 1,2 milijarde evra.5 Prema podacima RZS, tokom 2017. u Srbiji je boravilo ukupno 1,49 miliona inostranih turista, 17 odsto više nego 2016. i 49 odsto od ukupnog broja gostiju u Srbiji.

Mereno brojem ostvarenih nocenja, inostrani turisti najviše su boravili u Beogradu, zatim slede Novi Sad i Zlatibor. Od inostranih zemalja, najveci broj nocenja prošle godine ostvarili su turisti iz Bosne i Hercegovine, Rusije, Bugarske. Pad broja turista zabeležen je u malom broju zemalja iz kojih i inace ne dolazi veliki broj turista u Srbiju, poput Danske, Irske, Finske, Novog Zelanda.

U zemljama Evropske Unije, trenutno je oko 17% stanovništva starije od 65 godina. Do 2025. godine predviđa se da ce ovaj udio narasti na 20%, da bi do 2050. godine dosegao 30%. Paralelno sa starenjem populacije, produžuje se i životni vek (prosek od 78 godina u zemljama "Zapadne Evrope"). Starija, sve imucnija i zdravija populacija podstice rast potražnje za zdravstvenim i spa/wellness turizmom, traži rekreativne aktiv-nosti primerene svojoj dobi, te putovanja na koja može ici samo jedna osoba. [Kunst & Tomljenovic, 2011, 7] U Kušenovoj klasifikaciji realnih i potencijalnih turistickih atrakcija, kao osnova za razvoj zdravstvenog turizma, cine termalno-mineralne i mineralne lekovite vode. [Kušen, 2002; Kušen, 2002a, 177-190]

Mineralni, termalni i termo-mineralni izvori, dobro organi-zovane banje, rekreacioni centri i medicinskog turizma - mogući pravci klimatska mesta nalaze se širom naše zemlje, svaka sa svojim specificnim geografskim uslovima. U raznim naucnim radovima starim i preko stotinu godina nalazimo podatke da je Srbija po raznolikosti u mineralnim sastojcima i temperaturi lekovitih izvora, pored Francuske i Ceške najbogatija u ovoj grani prirodnog bogatstva.6 To jedna dobra strana Srbije "jer lekoviti izvori pored tako blagotvornog dejstva na bolesnike, kada su dobro urađeni kao banje, postaju u isto vreme i važne eko-nomske tacke u zemlji". Bogatstvo Srbije je raznovrsnost njenih mineralnih, termalnih i termo-mineralnih izvora koji pred-stavljaju glavni potencijal razvoja banjskih centara. Sumporovita izvorišta u Vranjskoj Banji ima do blizu 90° Celzijusovih, dalje Jošanicka Banja sa 78° Celzijusovih.

Prostora za rast ima i u banjskom i u planinskom turizmu. Takođe, moramo pomenuti da turisticka privreda u poslednjih nekoliko godina mnogo ulaže u dodatnu vrednost na samoj destinaciji i radi na proširenju ponude. Putovanje radi zdravlja je jedan od najbrže rastucih sektora. Lecenje i poboljšanje zdravlja nisu više pove-zani samo sa bolnickim lecenjem i trend sacuvati zdravlje raste u svetu. Ovaj vid turizma svakako je povezan i sa banjskim i planinskim turizmom ako govorimo o očuvanju i poboljšanju zdravlja. Medicinski turizam u Srbiji ima veliki potencijal, strucan kadar, te se inostrani turisti odlucuju najcešče na estetske ili dentalne zahvate. Kombinacija medicine i turizma relativno je nov tip turizma koji beleži visoke stope rasta, a ocekuje se da se nastavi i u buducnosti, a na njegovo usporavanje može uticati iskljucivo nedostatak kapa-citeta, a nikako pad potražnje. [Danas, 2018]

Rešenje za poboljšanje banjskog turizma u Srbiji, leži u komple-mentarnom razvoju banjskog i planinskog turizma, jer nekoliko banja Srbije u neposrednom okru-ženju ima odgovarajuce planine. Takođe, savremenom turisti se mora cela država predstaviti kao turisticka destinacija, a kulturni turizam se namece kao najbolja opcija. Na navedeno je uticala cinjenica, da je sa razvojem društva došlo i do promena u navikama, željama i potrebama turista, koji danas žele razlicite vrste odmora. Takođe, potrebno je iskoristiti ogromne potencijale naših banja i Srbiju pretvoriti u svojevrsnu turisticku oazu na Balkanu, bez ponavljanja sadržaja i monotonije. Akva parkovi u mnogobrojnim banjama su pravi primer za navedeno. Termalne vode za svoje bazene koriste u akva parku u Jošanickoj banji, dnevno i nocno kupanje omoguceno je banji "Zdrelo" kod Petrovca na Mlavi. Slicne akva parkove imaju i Soko-banja, banja Junakovic i Vrnjacka banja. [Dašic, 2017a, 25-36]

Iako je cinjenica da banje, uz planine, predstavljaju naše najvece prirodno bogatstvo, pojedina istra-živanja koja su prezentovana u ovom radu, pokazuju da se naša zemlja nalazi na zacelju kada je u pitanju Evropa, stepenu iskorišce-nosti ovog prirodnog bogatstva i po prihodima od banjskog turizma.7

Jedan od trendova koji je izrazito istaknut u medicinskom turizmu je i sve izraženiji trend akreditacija koji zasigurno zaslužuje vecu istraživacku pažnju ali na podrucju zdravstvenog turizma. Iz perspek-tive definisanja kvalitete usluge kroz tehnicku i funkcionalnu komponentu, tehnicki deo kvali-teta, odnosno ono što ce kupci primiti dobrim delom je rešeno akreditacijskim postupkom. S druge strane, upravo je funkcijska dimenzija kvaliteta usluga, odnosno proces kojim se određena usluga isporucuje podrucje koje zaslužuje povecanu pažnju istra-živaca. Isto je tako važno istaknuti kako je kvalitet samog medicinskog tretmana nešto što se podrazu-meva, dok upravo kroz pratece usluge određene turisticke desti-nacije mogu izgraditi svoju

Dašio D., razvoja u Rep ublioi Srbiji komparativnu prednost. [Madžar i dr., 2016, 187-202]

Dakle da bi smo bili uspešni u medioinskom turizmu, moramo pratiti najnovije trendove. Razlog za dolazak stranaoa u Srbiju su, osim strucnog kadra, i oene koje su od dva do tri puta niže nego u zemljama iz kojih paoijenti dolaze. Ministarstvo zdravlja, zajedno sa Ministarstvom turizma, prepoznalo je ovaj potenoijal i pocelo da dodeljuje sertifikate za zdravstveni turizam stomatološkim ordina-oijama i klinikama za plasticnu hirurgiju. Uzevši u obzir navedeno u 2017. god prvi sertifikati su dodeljeni privatnim zdravstvenim ustanovama koje su ispunile uslov za ucešce u Projektu razvoja i promooije zdravstvenog turizma u Srbiji. Poziv za ucešce u tom projektu Ministarstva zdravlja je objavljen prošle godine i stalno je otvoren, a do sada se prijavilo 130 zdravstvenih ustanova od cega je njih 60 dobilo sertifikate. Smatra se da su ovi sertifikati koje država dodeljuje svojevrsna preporuka paoijentima iz inostranstva da ce dobiti kvalitetnu i efikasnu, a ne samo jeftiniju uslugu, što je važan prvi korak za razvoj ove vrste turizma. [TUmagazin, 2017]

ZAKLJUČNA

RAZMATRANJA

Medioinski ili zdravstveni turizam dobija sve vecu medijsku popular-nost, ocekuje se da ce postati novi i nastajuci međunarodni posao, rastuci fenomen koji ukljucuje sooijalne i ekonomske prednosti i rizike.

U oilju pracenja ovako brzog trenda razvoja medioinskog/zdravstvenog turizma, države, regije, medioinske ustanove a pre svega medioinski ili zdravstveni menadžment treba da bude u stanju da prilagodi sopstvene usluge speoificnim zahte-vima klijenata. Razvoj ovog speoificnog vida turizma podrazu-meva poznavanje postojecih i izgradnju novih medioinskih kapaoiteta uz poznavanje ukupnih ekonomskih, sooijalnih, politickih uslova koji su neophodni u stvaranju turistickog proizvoda koji se naziva zdravstveni ili medioinski turizam. Dakle, ukoliko Srbija želi da zaradi na medioinskom ili zdravstvenom turizmu, osim regu-lisanja vlasnicke strukture naših poznatih banja i lecilišta, efikasan menadžment je od velike važnosti ako želi da postane jedna od vodecih zemalja na svetskoj mapi zgravstvenog/medioinskog turizma.

Menadžment je neophodan za organizovani život i vođenje svih vrsta upravljanja, a transformaoija zdravstvenog menadžmenta uslo- viće pozitivne promene na svim nivoima što ce za posledicu imati poboljšanje zdravstvenih usluga a samim tim i bolji imidž Srbije kao destinacije zdravstvenog i medi-cinskog turizma.