Metode za utvrđivanje uticaja obrazovanja na rast i razvoj društva

1 Predrag Jovanovic1, Sefedin Sehovic2, Danka Miljkovic1

1Državni Univerzitet u Novom Pazaru 2Uciteljski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Rezime. Za razumevanje uticaja sistema obrazovanja na privredne i drustvene tokove je veoma znacajno utvrditi interakciju obrazovanja, znanja i tehnološkog progresa u procesu privrednog i društvenog rasta i razvoja. Uticaj obrazovanja na privredni i društveni razvoj izražava se posredno kroz stepen komplementarnosti u okviru tehnološkog progresa u širem smislu, kroz rezidual, tj. kvalitativne promene u inputima kao što su: obrazovanje, zdravstvo, bolja organizacija rada. U razvijenim zemljama se istice da kadrovi postaju nejsuptilniji oblik kapitala. Kvalitet kadrova je bitna poluga trece naucne revolucije. Sa materijalnih, težište se pomera na kvalitetna i inovacijska znanja. Širok spektar ekonometrijskih studija u ekonomici obrazovanja utvrduje da prihodi pojedinaca zavise od nivoa obrazovanja. Veca primanja stanovnistva kao pokazatelj povecanog nivoa obrazovanja upucuju i na rast ekonomije jedne zemlje i na njen razvoj. Teško je ostati u potpunosti zadovoljan ovim širokim spektrom studija o efektima obrazovanja na privredni i drustveni rast, jer osim kvantitativnih faktora na rast utice bitno i tehnološki progres sa mnogo kvalitativnih faktora, koje ne možemo u potpunosti kvantificirati.

Kljucne reci. obrazovanje, tehnoloski progres, rast i razvoj, ekonometrijske metode, strategija obrazovanja

UVOD

Za vecinu istrazivaca nije sporno da postoji veza izmedu tehnoloskog napretka i obrazovanja, sto je omogucilo privredni i drustveni razvoj i rast zivotnog standarda stanovnistva. Ljudi sa ogranicenim obrazovanjem vrlo tesko funkcionisu u razvijenim drustvima. Obrazovanje je, znaci potrebno da ljudi koji imaju koristi od naucnog i tehnoloskog progresa kao i da mu doprinose.

Za razumevanje uticaja sistema obrazovanja na privredne i društvene tokove je veoma znacajno utvrditi interakciju obrazovanja, znanja i tehnoloskog progresa u procesu privrednog i društvenog rasta i razvoja. „Shvatimo li obrazovanje kao uticanje na ljudski faktor, koji se javlja kao realizator privrednog i drustvenog razvoja, onda se moze reci i da povratno privredni razvoj uslovljava osnovnu orijentaciju školstva i obrazovanja. Obrazovanje i ekonomski razvoj u uskoj su vezi, jer u osnovi obrazovanja uvek leže potrebe života i rada.“2

Uticaj obrazovanja na privredni razvoj izražava se posredno, kroz stepen komplementarnosti u okviru tehnološkog progresa u širem smislu, kroz rezidual, tj. kroz kvalitativne promene u inputima kao što su obrazovanje, zdravstvo, bolja organizacija rada. Rezidual se za potrebe analize sve više rasclanjava po njegovim komponentama sa razlicitim intenzitetom doprinosa razvoju jednog društva.3

Doprinos obrazovanja i njegovi efekti društvenom i privrednom razvoju ne vezuje se samo za aktivnosti ljudi u privrednom zivotu, vec postoji i mnogo indirektnih efekata obrazovanja koji nisu merljivi i dovoljno vidljivi. Indirektna dobit od obrazovanja za pojedinca i društvo je i zadovoljstvo koje pruža obrazovanje i izbor željenog zanimanja, izmena socijalnog statusa obrazovanih ljudi, izmena nacina zivota i standarda potrosnje, kvalitetnije ucesce u politickom, kulturnom i uopste u drustvenom zivotu.

Tehnoloski i drustveni razvoj, ekonomske i politicke promene, stvorile su u Evropi ideju ujedinjena Evropa, baziranu na novim vrednostima koje promovišu: saradnju, toleranciju, poštovanje zakona itd. Sistem obrazovanja i vaspitanja u tim okolnostima mora da prati razvojne promene, a i da ih inicira.

Ekonomska i drustvena kriza koja je zahvatila Evropu i Srbiju, namece potrebu da se obrazovanju kao znacajnom resursu za privredni i drustveni razvoj pride krajnje odgovorno i da se ogranicena sredstva usmeravaju racionalno i efikasno, To podrazumeva da se kroz obrazovni proces mora kreirati ono znanje koje je potrebno privredi i drustvu, sto znaci da ceo sistem mora da bude mobilan i vrlo fleksibilan u kreiranju novih planova i programa i treba da bude usmeren prema zahtevima tržišta rada. Naime:

• -    Društvo i ekonomija postaju sve složeniji;

• -    Priroda poslova se radikalno menja;

• -    Sve više poslova se modifikuje usled tehnoloških promena;

• -    Potreba za stalnom evaluacijom je jedino siguran putokaz za buducnost.

  -

• U svom izvestaju Evropska komisija o buducim ciljevima obrazovnih sistema i strategiji piše „(...) obrazovanje mora doprinositi najvažnijim ciljevima: razvoju pojedinaca (...), razvoju društva i razvoju države, i to tako da veštine ljudi na trzistu rada odgovaraju potrebama preduzeca i poslodavaca. To treba postici strategijom celozivotnog ucenja koje treba prevladati tradicionalnu podelu izmedu razlicitih delova formalnog i nefomalnog obrazovanja“4

Cilj Evropske Unije u obrazovanju je, izmedu ostalog, povecanje i unapredenje investicija u ljudske resurse, kao i što bolje iskorištavanje resursa, a što je jedan od trinaest specificiranih ciljeva Programa za edukaciju 2010.godine (sa skupstine 2002.godine), a ukljuceno je u dopunjenu Lisabonsku strategiju. U zakljuccima sa prolecnog zasedanja Evropske Skupstine 2006.godine podvlaci se da „investicije u obrazovanju i edukacionom procesu donose velike prinose koji ce konstantno da prelaze nivo troskova za obrazovanje i to jos pre 2010. godine.5

1.   Metode za utvrdivanje veze izmedu obrazovanja iekonomskog i društvenog razvoja

U 1850 god. vrlo malo ljudi van severozapadne Evrope i Severne Amerike je imalo formalno obrazovanje. Cak i 1940 god. to vazi za mnoge zemlje u Africi, Aziji i Latinskoj Americi. Razvoj formalnog školskog sistema prethodio je pocetku modernog ekonomskog rasta. Ali takode ima primera i da u nekim zemljama, u odredenim periodima, rast skolskog sistema nije prouzrokovao zeljeni ekonomski razvoj, sto znaci da je tip i kvalitet skolskog sistema izuzetno bitan za kvalitetne i obrazovane kadrove, odnosno za privredni i drustveni razvoj. Na primer, obrazovanje u Spaniji, u odredenim istorijskim periodima, je bilo strogo kontrolisano od strane crkve i fokusirano na nastavu u katolickoj religiji i nekoliko vestina. Znacajna nepismenost je ostala uprkos odredenom postignutom nivou pohadanja nastave.6

Easterlin je tvrdio da je liberalniji, sekularniji i kvalitetniji pristup obrazovanju od strane protestantskog hriscanstva u odnosu na konzervativniji katolicki pristup, bio inicijalna kapisla za ekonomski uspeh zemalja u severnoj i zapadnoj Evropi, u vreme kada je ekonomski razvoj u drugim zemljama daleko zaostajao. Veza izmedu sekularnog obrazovanja i razvoja društva se može tako pratiti u nizu evropskih država kao i u SAD.

Naravno, potrebno je odgovoriti i na pitanje da li je visok nivo BDP-a kao mera drustvenog rasta u npr. SAD, Francuskoj, Nemackoj, Velikoj Britaniji, posledica ili uzrok visokog nivoa obrazovanja tamošnjeg stanovništva. Potreba da se resi ovo pitanje uzrocnosti na zadovoljavajuci nacin je bio jedan od glavnih problema sa kojima se suocavaju studije koje povezuju obrazovanje i ekonomske performanse, ali je evidentno da postoje jasne uzrocno-posledicne veze, koje i odgovaraju na to pitanje.

U obimnoj literaturi o merenju doprinosa pojedinih faktora u procesu privrednog rasta, posebno kvalitetna radne snage, susrecu se i razliciti oblici Kob-Daglasove proizvodne funkcije. Jednostavna Kob-Daglasova proizvodna funkcija može se pisati u ovom obliku:7

Q = AL ^α C ^β                                                 (1)

• -    Q = autput (nacionalni dohodak);

• -    L = input faktora rada;

• -    C = input faktora kapitala;

• -    A, a , i в su konstante koje oznacavaju: A = A (t), to znaci da je A funkcija vremena, tj. parametar promene proizvodne funkcije, koji u sustini oznacava tehnoloski progres (rezidual), a = ucesce faktora rada

tj. nadnica u proizvedenom autputu (nacionalnom dohotku), в = ucesce faktora kapitala, profita u proizvedenom autputu.

Promene u velicini inputa rada (L) i kapitala (C) odrazavaju se na promene u proizvodnji (Q) preko koeficjenta elasticnosti proizvodnje. Tako a oznacava elasticnost proizvodnje obzirom na input rada, dok в oznacava elasticnost proizvodnje obzirom na input kapitala. Drugim recima, uz svaki dati A (za koji smo rekli da je funkcija koja se pomice u toku vremena i oznacava tehnoloski progres), a , i в pokazuju za koliko ce se procenata povecati autput Q koji rezultira iz povecanja inputa rada za 1 i povecanja inputa kapitala za 1.

Sve ovo ukazuje na znacaj Kob-Daglasove proizvodne funkcije u objasnjavanju reziduala u najširem kontekstu tehnološkog progresa preko konstante A, a sada ce biti prezentiran pokusaj njene primene u objasnjavanju doprinosa kvaliteta obrazovanja privrednom rastu. U funkciju Kob-Daglasovog tipa uvodi se varijabla koju oznacavamo kao indeks kvaliteta radne snage. Ona se moze smatrati ekvivalentom za pojam radno intenzivna tehnicka promena, sto se sve cesce upotrebljava u velikom delu najnovije literature o rastu. Polazi se od jednostavne funkcije (1) i uvodi se dodajna varijabla koja ukazuje na kvalitet radne snage u L, pa se L transformiše u:

L = E N                                                 (2)

N = neponderisani broj radnika;

E = indeks kvaliteta radne snage

Ukljucivanjem funkcije (2) u funkciju (1) dobijamo:

Q = AE ^α N ^α C ^β                                             (3)

Funkcija (3) omogucava da se ispita kvalitet, tj. sposobnost radne snage inicirane, pre svega, kvalitetom obrazovanja, redovnog i permanentnog, i njen uticaj na privredni rast. Upotrebljavajuci N i E kao odvojene varijable vrsena su istraživanja u okviru ekonometrijskih proizvodnih funkcija na osnovu regionalnih podataka za poljoprivredu i preradivacku industriju u SAD. Ova su istrazivanja opravdala uvodenje kvalitativne varijable (obrazovne varijable), koja je signifikantna na uobicajenim statistickim nivoima i uopsteno istog reda velicina, kao i koeficjenti uobicajenih inputa rada.8

Sirok spektar ekonometrijskih studija u ekonomici obrazovanja utvrduje da prihodi pojedinaca zavise od nivoa obrazovanja. Veca primanja stanovnistva upucuju i na rast ekonomije jedne zemlje. To su korelacije koje su ekonomisti koji se bave ovom oblascu davno uocili. Doduse, nisu plate samo rezultat obrazovanja pojedinaca, pa je, recimo Denison razradio ideju o korigovanju razlike u zaradama za 1/3, jer je 2/3 razlike u platama proizvod razlike u nivou skolovanja (recimo izmedu fakulteta i srednje skole), a 1/3 je amalgam nasledenih sposobnosti i drustvenog porekla. To je takozvani alfa koeficjent od 0,66 ili Denisonova pretpostavka.9

Ali ipak niko nije osporio cinjenicu da ljudi sa vecim obrazovanjem zaraduju više od onih bez obrazovanja, što je empirijski dokazivo. Zbog toga obrazovanje ne posmatramo samo kao potrosnju BDP, vec je razumno razgovarati o ulaganju u obrazovanje i ljudski kapital, kao o procesu investiranja, koje se efektuira kao povecanje individualnih i drustvenih potencijala, pa je tako i odluka o investiranju u tu oblast znacajna investiciona odluka, kako sa individualnog tako i sa društvenog aspekta. Obrazovanje pruža ekonomske koristi pojedincima, što nije sporno, ali je za analizu potrebno utvrditi i efekte obrazovanja na položaj društva u celini.

Sprovedena medunarodna anketa o stopi drustvenog povracaja ulozenih sredstava u obrazovanje razlicitih obrazovnih grupa (osnovno, srednje i visoko obrazovanje) u oko sedamdeset osam zemalja, dala je zanimljive rezultate. Za lica sa osnovnim obrazovanjem stopa drustvenog povracaja ulozenih sredstava u obrazovanje je u rasponu od 42% na godišnjem nivou u Bocvani, pa do samo 3,3% na godišnjem nivou u bivšoj Jugoslaviji i 2% godišnje u Jemenu. Najveci povracaj ulozenih sredstava u obrazovanje za srednje obrazovanje bio je 47,6% na godišnjem nivou u Zimbabveu, a samo 2,3% u bivsoj Jugoslaviji. Opseg povracaja za osobe sa visokim obrazovanjem bio je nesto uzi, izmedu 4,3% godisnje u Zimbabveu i 24% godisnje u Jemenu.10

Tabela 1 . Stopa povracaja ulaganja u obrazovanje

Opseg prihoda (prihod se meri u US$-1985.g.)	Društvena stopa prinosa (%god.)
	Prosek primanja	Osnovno obrazovanje	Srednje obrazovanje	Visoko obrazovanje
Nizak prihod ( > 610$)	$299	23,4	15,2	10,6
Niži srednji prihod (610-2449$)	$1402	18,2	13,4	11,4
Viši srednji prihod (25007619$)	$4184	14,3	10,6	9,5
Visoki srednji prihod ( < 7619$)	$13100	-	10,3	8,2
Svet	$2020	20,0	13,5	10,7

Izveštaj: Psacharopoulos, 1994

Podaci pokazuju da se drustveni povracaj ulozenih sredstava u obrazovanje smanjuje sa povecanjem iznosa koje su pojedinci odredenog obrazovnog nivoa individualno primili, posebno onih sa najvišim kvalifikacijama, kao i da se prinos smanjuje ukoliko je ekonomski položaj zemalja bolji, a ona ima mnogo obrazovane radne snage.

I Mincerova istrazivanja o povracaju ulozenih sredstava u obrazovanje pokazuju slican fenomen. Po njemu, ako zelimo da sagledamo uticaj obrazovanja na privredni rast dolazimo do nalaza da povecanje obrazovanja za jednu godinu podigne BDP oko 10%, ali samo oko 6,5% u razvijenim zemljama. Takode i po opsegu prihoda stopa drustvenog povracaja je sve manja sa porastom prihoda tih grupa, odnosno primanja obrazovanijih grupa su sve veca.11

Tabela 2 . Stopa povracaja ulaganja u obrazovanje

Opseg prihoda (prihod se meri u US$-1985.g.	Društvena stopa prinosa (%god.)
	Prosek primanja	Godina obrazovanja	Stopa povracaja po Minceru
Nizak prihod ( > 610$)	$299	6,4	11,2
Niži srednji prihod (610-2449$)	$1402	8,4	11,7
Viši srednji prihod (2500-7619$)	$4184	9,9	7,8
Visoki srednji prihod ( < 7619$)	$13100	10,9	6,6
Svet	$2020	20,0	10,1

¹¹ Mincer, J. (1974) Schooling, Earrnings and Experience , Columia University Press, New York

Izvor: Mincer, (1974)

Ulaganje u obrazovanje ne daje samo individualnu perspektivu korisnicima obrazovnih usluga, vec ima znacajne efekte za ekonomiju jedne drzave kao i drustvo u celini. Analize pokazuju, sta vise da i svako povecanje prosecnog obrazovnog nivoa za jednu godinu diže makroekonomsku produktivnost za direktnih 6,2% prosecno za Evropsku Uniju i naknadno oko 3,1% dugorocno kroz doprinos bržem tehnološkom razvoju.12

Medutim, ne iscrpljuje se doprinos obrazovanja samo kroz visinu zarada, porast produktivnosti i rast ekonomije, vec utice i na smanjenje nezaposlenosti u zemlji, što doprinosi rešavanju složenog ekonomskog, socijalnog i politickog problema. To ukazuje da postoji izrazena korelacija izmedu nivoa obrazovanja i nivoa zaposlenosti, pa je stopa zaposlenosti i najveca kod ljudi sa visokim obrazovanjem. Na primer 14,2% Nemaca sa nepotpunom srednjom školom je nezaposleno, dok je samo 2,6% Nemaca sa visokim obrazovanjem bez posla.13

Mnogi autori su se bavili problemom utvrdivanja faktora koji uticu na privredni razvoj kroz promenu proizvodne funkcije, kao instrumenta, koji meri doprinos tehnoloskog progresa (reziduala) povecanju globalne produktivnosti rada, odnosno privrednog progresa, odvajajuci ga od kvantitativnih promena u inputima rada i kapitala. U tom slucaju proizvodnu funkciju mozemo pisati u sledecem obliku:14

Q = F(C,L,t)                                                  (4)

Q = autput (izlaz);

C = input (ulaz) kapitala;

L = input (ulaz) rada;

t = vreme u kome nastaju promene u tehnološkom progresu, što dovodi do promene u proizvodnoj funkciji.

Ako se pretpostavi da je pomak funkcije neutralnog karaktera, sto znaci da tehnološki progres izaziva porast proizvodnje uz zadržavanje nepromenjenog medusobnog odnosa faktora kapitala i rada, odnosno ne deluje na granicni odnos supstitucije kapitala radom, onda se jednacina (4) moze predstaviti na sledeci nacin:

Q = A(t) f (C,L)                                                   (5)

Totalnim deriviranjem jednacine (5) po vremenu i deljenjem sa Q, dolazi se do jednacine:

Q` = A`. w1C`. w2L`                                       (6)

Q A C L

Primovi u jednacini (6) oznacavaju derivaciju, w1 i w2 oznacavaju ucesce kapitala i rada u finalnom autputu. Ako bi K i L bili jedini faktori proizvodnje, onda bi zbir w1 i w2 bio jednak jedinici, sto oznacava homogenu funkciju prvog reda. U jednacini se, medutim, javlja i poseban faktor A'/A (stopa tehnološkog progresa koja se naziva „technical change“) i što je sinonim za nivo pomeranja proizvodne funkcije.

Postoji više modela koji tretiraju promene ukupne faktorske produktivnosti koja može biti uslovljena endogenim faktorima. Oni imaju tendenciju da ukljuce odstupanje od proizvodne funkcije, koja su uslovljena vrstama rada sa razlicitim stepenima obrazovanja.15

Lukas, na primer, podrazumeva da pored akcija fizickog kapitala, postoji dodatna meta - fizicka promenljiva ili ljudski kapital, u formuli oznaceno kao h. Frakcija y oznacava proizvodnju, dok je ostatak formule posvecen akumulaciji ljudskog kapitala. To znaci da prosecan nivo ljudskog kapitala u privredi odreduje nivo ukupne faktorske produktivnosti, a mala slova promenljivih se koriste da oznace per capita varijable.16

γ y = Ahβf (k,uh) (7)

Ovde ljudski kapital igra dve uloge. Pre svega, ako f ima konstantne prinose, onda je to rezultat srazmernog povecanja ljudskog i fizickog kapitala. Ali ako je y >  0 onda postoji ubrzano povecavanje ljudskog kapitata i njegovog kvaliteta, a to utice na dinamican i eksponencijalan rast proizvodnje.

Baro je utvrdio da jedna godina obrazovanja više (za muškarce) podiže stopu rasta za 1,2% na godišnjem nivou na nivou države. On sugeriše da zbog ukupnog uticaja obrazovanja na rast, cak i zemlje sa niskim prihodima po glavi stanovnika imaju tendenciju da se uhvate korak sa onima sa visokim prihodima. Stopa sustizanja razvijenih zemalja zavisi generalno od broja godina obrazovanja, uvazavajuci stanoviste da visok nivo obrazovanja olakšava da se najbolje apsorbuje savremeni tehnološki progres.17

Ukupan efekat obrazovane radne snage na rast je tretirao i Topel i taj efekat daje izuzetno veliku stopu prinosa, ali je u isto vreme istakao da ta stopa ima i svoja brojna ogranicenja.18

Mnogi autori se takode slazu da je efekat takvog uticaja neuverljivo veliki, jer na rast uticu i drugi faktori. jer, ako se jedna zemlja odluci da poveca prosecni nivo obrazovanja radnoj snazi do jedne godine, to znaci da najmladi pocinju raditi godinu dana kasnije nego sto bi inace bilo, sto negativno utice na rast privrede. Takode, prosecan nivo obrazovanja radne snage se menja vrlo sporo, jer obrazovaniji mladi ljudi postepeno zamenjuju manje obrazovane i starije radnike, pa se rast ekonomije ne može automatski vezati za svaku promenu obrazovnog nivoa stanovništva.19

Kruger i Lindahl su u svojim istraživanjima podelili zemlje u tri grupe na osnovu nivoa obrazovanja. Oni smatraju da postoji znacajna statisticka veza izmedu obrazovanja i rasta samo za zemlje sa najnizim nivoom obrazovanja. Marginalni uticaj obrazovanja na ekonomski rast je pozitivan za zemlje u kojima je prosecan radnik proveo manje od 7,5 godina u obrazovanju. Iznad ovog nivoa obrazovanja marginalni prirast je negativan.20

Kada govorimo o povecanju obrazovnog nivoa mislimo i na njegovu kvalitativnu, a ne samo kvantitativnu stranu, odnosno efikasnost tako stecenog obrazovanja. Model koji su izneli Nelson i Felps sugerise da obrazovanje mora biti kvalitetno, a ne samo formalno, jer nekvalitetno obrazovanje ne moze da koristi dotignuca tehnoloskog progresa. Oni tvrde da postoji tehnoloska granica koja omogucava da se obavlja efikasna ekonomija, a i za sta se priprema radna snaga, odnosno, njeno ignorisanje onemogucava efikasno privredivanje.21

Ima još i kompleksnijih istraživanja na ovu temu, i sa drugim faktorima osim radne snage koji uticu na efikasnost privredivanja u jednoj zemlji, ali smo se mi odlucili, zbog prirode ovog teksta, na jednostavnije metode koje definisu ove odnose.

Medutim, tesko je ostati u potpunosti zadovoljan ovim sirokim spektrom studija o efektima obrazovanja na privredni rast, jer osim kvantitaivnih faktora na privredni rast utice bitno tehnoloski progres sa mnogo kvalitativnih faktora koje definišemo kao rezidual i koje ne možemo u potpunosti kvantificirati, pa je svaka kvantitativna studija zbog toga relativno manjkava. Inace, mikro ekonomske analize nam daju procene efekata obrazovanja na pojedine prihode, dok makro ekonomske studije daju efekte obrazovanja na ukupni privredni rast. Procene rasta u njima se krecu najcesce na nivou od 6-12% rasta na godisnjem nivou, a mnogo visi ili mnogo niži prinosi ne bi imali kredibilitet, jer bi, verovatno postojala sumnja u pristrasnost nalaza.

2.    Nužnost promena u obrazovnim sistemima u skladu sa društvenim i ekonomskim promenama

Promene u školi su neodvojive od okruženja. Nove tehnologije i tehnološki progres, uopšte, sudaraju se sa našim neinovativnim miljeom. Neki nastavnici se ignorantski odnose prema novoj tehnologiji od koje zavisi sticanje inovatorskog znanja, tog kljucnog proizvodnog resursa. Nuzna je promena ponasanja. Kako otklanjati, kako menjati stanje? Cekanje da prode vreme, a vreme donese promene, da prode kriza, blokade i slicno je fatalisticko ponasanje. Na mlade generacije ce biti prenet isti taj antiinovacijski odnos kroz zastareli proces ucenja zastarelih znanja. Na taj nacin se samo i dalje ukljucujemo u entropiju sistema.22

Sistem mora da generira inovativnost, da se suprotstavlja entropijskim elementima starog. Ako covek napravi jedan inovacijski korak, a pri tome vidi da je nepodržan, da je njegova korist od toga nesrazmerna naporu koji je ulozio, onda taj napor nece vise ciniti.

Organizacija obrazovanja kao makro sistema u cijem jezgru je inovacijsko ponašanje može da stvara i generira nove promene u cilju podrške održivog razvoja. Promene se ostvaruju spiralnim putem navise, pri cemu jedna izaziva niz novih i tako u beskraj. Ubrzanje ritma može se uspešno meriti vremenom koje je bilo potrebno da se neka stvaralacka zamisao uvede u siroku praksu, da postane korisna ljudima.

U razvijenim zemljama se istice da kadrovi postaju najsuptilniji oblik kapitala. Kvalitet kadrova je bitna poluga trece naucne revolucije. Sa materijalnih, težište se pomera na kvalitetna i inovacijska znanja.

Nasa strategija obrazovanja - obrazovnog sistema mora biti uskladena sa tim promenama i novim funkcijama škole koja treba da rasplamsa iskre znanja, da ga razbuktava u veliki stvaralacki oganj, da se brzo oslobada bajatih znanja, a da ucenika suocava sa inovacijskim znanjima. Bajata znanja moraju biti potisnuta u korist razvijanja sposobnosti da se služe inovacijskim znanjima, da se suocavaju sa procesom resavanja problema, a ne ucenjem gomilanjem brda znanja na neutralan nacin. U novoj skoli teziste mora biti na razvijanju sposobnosti da se pojedinci služe znanjima u rešavanju problema, da se transferira znanje u rešavanje konkretnih problema.

ZAKLJUCAK

Obrazovanje vise ne mozemo posmatrati samo kao potrosnju BDP, vec je razumno razgovarati o ulaganju u obrazovanje i ljudski kapital kao o procesu investiranja koje se efektuira kao povecanje individualnih i drustvenih potencijala, pa je tako i odluka o investiranju u tu oblast znacajna investiciona odluka, kako sa individualnog, tako i sa društvenog aspekta.

Kada govorimo o potrebi povecanja obrazovnog nivoa u funkciji privrednog i društvenog razvoja mislimo i na njegovu kvalitativnu, a ne samo kvantitaivnu stranu, odnosno efikasnost tako stecenog obrazovanja. Obrazovanje mora biti kvalitetno, a ne samo formalno, jer nekvalitetno obrazovanje ne može da koristi dostignuca tehnoloskog progresa. Postoji tehnoloska granica koja omogucava da se obavlja efikasna ekonomija, a i za sta se priprema radna snaga, odnosno njeno ignorisanje kao i nekvalitetna radna snaga onemogucavaju efikasno privredivanje.

Veca primanja stanovnista kao pokazatelj povecanog nivoa obrazovanja upucuju i na rast ekonomije jedne zemlje i na njen razvoj. To su korelacije koje su ekonomisti koji se bave ovom oblascu davno uocili. Medutim, tesko je ostati u potpunosti zadovoljan ovim širokim spektrom studija o efektima obrazovanja na privredni i društveni rast, jer osim kvantitativnih faktora na rast utice i bitno i tehnoloski progres sa mnogo kvalitativnih faktora, koje definišemo kao rezuidual, a koje ne možemo u potpunosti kvantificirati, pa je svaka kvantitativna studija zbog toga i relativno manjkava, dok se ne dopuni i sa kvalitativnim ocenama radi dobijanja balansirane i realne slike.

METHODS OF DETERMINATION OF THE INFLUENCE OF EDUCATION INTO THE GROWTH AND DEVELOPMENT OF A

SOCIETY

1 Predrag Jovanovic1, Sefedin Sehovic2, Danka Miljkovic1

1State University in Novi Pazar

2Faculty of Education, University of Belgrade