Морфофункционалне карактеристике организма жене са становишта селекције за висока спортска остварења

УВОД

Када се расправша о 3Ha4ajy и проблематици спорта, углавном се мисли на спорт у мушкараца. То je због тога што je однос мушкараца и жена у спорту 4:1, а познато je да се жене неким спортовима уопште и не баве. Током историфког pa3Boja положа] жене у друштву се мешао у разним временима и код разних народа. Ме^утим, жена je тек у савременом друштву код неких народа, па и код нас, стекла равноправан положа], ко]и jo] омогуйу]е учесйе у свим друштвеним збивашима. Тако je заузела сво]е место и у покрету намейе посебну одговорност у погледу контроле утица] а физичких активности на женски организам. Морфолошке и функционалне карактеристике жене, као и шене психофизичке способности, односно особине иако су биолошки условл>ене, меша]у се видно под утица]ем средине, начина живота, рада и васпиташа. Mel)у разним утица] има, телесно вежбаше и спортско оптерейеше ]авл>а]у се као све снажни]и чиниоци, тако да се мора]у усмеравати да би заиста били важан фактор у формирашу здраве и снажне жене, не оштейу]уйи шену биолошку функци]у,т] .материнство. Да би утица] физичке активности на жену био позитиван, неопходно je познаваше свих освновних морфолошких и функционалних карактеристика жене, нароцито карактеристике везане за функци]у материнства.

Упркос томе што се до пубертета дечаци и дево]чице разви]а]у упоредо, ипак и тада nocroje неке специфичности. Те разлике су до почетка пубертета практично безнача]не. Ти односи у пубертету нагло се меша]у. Разво] дево]чица je онда много бржи од разво]а дечака, а и сам разве] знача]но утиче на потребу креташа и радну способност. Рани]и почетак и брзи разво] утичу на то да дево]чице постижу CBoje врхунске резултате рани]е него дечаци. ВеЙа оптерейеност кичменог стуба и карличног nojaca, осим другачи]е конструкци]е, у томе добу резултира]у вейим бро]ем деформаци]а код дево]чица него код дечака.

Жена ]е лакша и нижа од мушкарца. Одрасла жена ]е 8-12 цм нижа и 10-15 кг лакша од мушкарца. Однос трупа према ногама je вейи. Рамени nojac je ужи и слабее развщен, а кукови шири. Карлица жене je не само знатно шира, вей je и другачще гранена, то одговара шено] улози одржаваша и ношеша детета у труднойи. На кичменом стубу je изражена лумбална лордоза. Зато треба избегавати покрете ко]и изазива]у хиперекстензфу кичменог стуба уназад. У медицинксо] литератури се због тога критику]е -мост-елеменат акробатске гимнастике. При телесном вежбашу жена мора знати за могуйност оптерейеша карличног прстена и кичменог стуба, као и свих осталих зглобова.

Вей и анатомске разлике говоре о корисности меких покрета.Грудни кош je релативно кратак,па су и органи у шему(срце,плуйа)сразмерно маши.

Жене HMajy физиолошки х-ноге и х-лактове,ко]е условл>ава]у другачщу статику екстремитета.

МишиЙна маса je код жена, у односу према укупшц телесно] маси слаби]е развщ'ена него код мушкараца.Код мушкараца 40% телесне масе отпада на мишице, а код зена само 33%, према неким ауторима само 23%. Последица тога je маши радни учинак уз пропорционално вейу потрошшу енергщ'е. По свом квалитету, мишийно ткиво жене je мекше, растепъивщ’е и еластичнще, посебно мишийи карлице и nophajHor канала, што и одговара животно] улози жене. Та чишеница определ>у]е жену управо за спортове са изражени]ом еластичношйу и растегшивошйу мишийа(пливаше,плес,ритмичка гимнастика...).

Кости жене су ненжи]е град]ене, т]. таше су, лакше и неотпорни]е. Зглобне везе су слабщ'е, због чега су чешйе повреде зглобова код жена. Кости чине око 16% укупне телесне масе,док код мушкараца чине 18% укупне телесне масе.

Масно ткиво ]е обилии]е и другачи]е распоред]’ено. Тежисте женског тела ниже je и зато савладава вейи отпор при свим радшама Koje су повезане са дизашем, ношешем или покреташем сопственог тела. То се на]бол>е потвр1)у]е у резултатима Скокова и трчаша.

Од укупне телесне масе женског тела приближно 50% je вода. Тело мушкарца садржи 60% воде. То се тумачи чишеницом да мршаве особе са добро развщеном мускулатурой HMajy висе воде у ткивима него особе са развщеним масним ткивом у коме има маше воде.

Сматра се дaje то условлено хормонским разликама.

Жене HMajy релативно маше срце од мушкарца, ударни волумен срца код жена je тако^е маши, ме^утим HajHOBHja истраживаша показуху да жене HMajy нету адаптибилну способност величине срца као и мушкарци.

Максимална потрошша кисеоника тако^е je знатно вейа код мушкараца, како апсолутна тако и релативна, мушкарци HMajy вейу резерву кисеоника него жене код истих оптерейеша. Жене ни у нajбoлeм тренингу не могу досейи вредности средше тренираних мушкараца, а узрок je маше срце и маши ударни волумен срца, те je стога жена маше способна за тренинг издржливости и маше постиже тим тренингом него мушкарац.

Крв je другачщег састава с обзиром на соли, серум и Йелще. Маша je количина еритроцита,ко|а условлава jann ерчани рад, па je вейе функционално оптерейеше срца и брже замараше.

Код испитиваша окретности, жене показуху за 6% брзе рефлексне реакцще него мушкарци. Жене су врло спретне и HMajy добар ocepaj равнотеже. Разлике измед^у спортиста и спортисткиша на 6 од укупно 16 фактора личности су:

• - на Е фактору,Kojn обухвата димензщ'у доминантности, спортискише су се показале као зависне, благе и лубазне,конвенционалног понашаша а уз то су се могле лако узнемирити и осу]"етити,

• - на и фактору,Kojn обухвата димензщу блага нарав - оштра нарав, спортисткише су се показале као сензибилнщ’е, тананщих осецаша, завиенще, лакомисленще са хипохондрицним тенденцщама,

• - на Л фактору,Kojn означава димензщу повереше-сумшичавост, спортисткише су биле висе сумшичаве, лубоморне, сетне и преосетливе,

• - на О фактору, Kojn означава димензщу склоност осецашу кривице-cnoKojcTBO, спортисткише су висе испе тенденцщу осейаша кривице jaKO осейаше дужности, чешйи дoживлaj нерасположеша, стидливости, несигурности, депресивности и нежности,

• - на Q3 фактору, юци обухвата димензщу недисциплинован селф конфликт-контролисан, спортисткише су се показале несигурне, неприлаго^ене и осетиле су вейу напетост,

• - на Q4 фактору, ко|и значи димензщу релаксираност-напетост, спортисткише су биле више напете, фрустриране, раздражливе и немирне.

Дeвojчицe се pa3BHjajy и flospeBajy ранще од дечака, па се брже завршава шихов раст и pa3Boj. Пубертет почише просечно две године ранще код neBojqnnna него код дечака.То je уз бржи pa3Boj разлог да дeвojчицe ранще него дечаци постижу врхунске спортске резултате. Познато je да почетак доба зрелости може виже штетити радно| способности fleBojnnpa него дечака. Зато се у томе добу мора опрезно дозирати тренинг. Срце се у том добу готово удвостручу]"е у своме обиму. А крвни судови се не noBehaeajy сразмерно, па срце тада ради отежано под вейим оптерейешем притиском. Слабщи je и рад плуйа и мишийа, сто уз губитак крви од око 150г због nojaBe менструацще, затим важне психичке промене представла важан фактор у одре^ивашу квалитета и умерености тренинга. Баш од тога зависи да ли Йе спорт HeKoj дeвojчици штетити или користити.

У пубертету почише редовни менструацщски циклус жене. Од другог дана од почетка менструацще запажа се пораст способности, до кулминацще у npeoj недели после менструацще, у време овулацще. У дисциплинама Koje 3axTeBajy брзу реакцщу, залажено je да жене и за време менструацщ'е постижу csoje личне рекорде. Ме1)утим, на вежбе Koje захтева|у мирнойу, концентрацщу и сигурност (вежбе на справама) менструацща лоше утиче. Hajнeпoвoлниje време за постизаше врхунских резултата je време пре менструацще, а нajпoгoдниje време после менструацще.

Врло je актуелан и проблем помераша менструацще хормоналним препаратима, посебно у такмичарском спорту жена. Том проблему треба приступити кpajшe опрезно, а требало би споменути да се то може и ерне спровести само изузетно, jep непожелно ремети сложени хормонални циклус.

Помераше менструацще може се спроводити на два начина: превременим изазивашем менструащуе или одга^ашем менструацще. Требало би да се спроводе само за важна такмичеша, само код жена са великим функционалним потешкойама за време менструацще, никако код дeвojaкa адолесцената и обавезно у сваком по]единачном случфу уз консултацщу гинеколога и гинеколошки преглед. У сврху помераша менструащце углавном се корнете контрацептивне таблете.

Стара мшшьеша о вежбашу у труднойи су се променила.Сврсисходна je рекреацща са неким ограничешима, због одржаваша телесне кондицще и радне способности жене у труднойи. Оно што би требало на]више избегавати су потреси тела, снажне радше, пренапрезаша трбушних мишийа и дуготра]не напоре. Сврсисходно je спрово1)еше вежби ритмичке гимнастике, вежбе дисаша, умерене шетше, пливаше итд.

РУКОМЕТ КАО СПОРТСКА ИГРА

Рукомет спада у спортске игре Koje има]у стандардна правила и одре!)ену организацщу са утвр!)еним ул огама пojeдиниx играна. Рукомет у данашшем облику je релативно млада спортска игра, а претече те игре су се nojaenne скоро истовремено у више европских држава KpajeM деветнаестог и почетком двадесетог века (у Дапскту хандбалл, торбаллу HeMa4Koj фелдхандбалл-велики рукомет...).

Рукомет je динамична, оштра спортска игра у Kojoj су присутни 6pojHH телесни контакти играна, велика брзина одвщ’аша акциза при чему се наизменично смен>у|у фазе напада и фазе одбране. Активности играна се cacroje из разноврсних промешьивих креташа и различитих рукама обавшаних радши лонгом,све у намери да се бацашем лопте на гол постигне погодак. Осим тога од рукометаша се захтева да су способни да врло брзо nperpnaBajy кратке деснице caoje од нарочитог 3Ha4aja за специфично одбрамбено креташе. Активности у рукомету су такве да шиховом одговара|уНом применом могу код учесника да се развщу пре свега брзина учесталости покрета, брзина по|сдипач11ог покрета, издржл>ивост, експлозивна снага горших и доших екстремитета и окретност Koja je повезана са координаций ом. Од морално вол>них карактеристика Koje се могу развщати рукометом нajвaжниje су:одважност, храброст, HCTpajHOCT и оштроумност,д ок се правилном применом рукомета може регулисати агресивност.

КАРАКТЕРИСТИКЕ РУКОМЕТАШИЦА

На основу резултата истраживаша Koje je спровео др, Тюрще Ъуриц долази се на претпоставку да се код рукометашица у односу на неспортисткише могу очекивати нешто више изражени: интелигенщца, снажан его, доминантност, оштроумност, поуздан карактер, висока самоконтрола, а нешто маше су изражени : срдачност, неустрашивост, сумшичавост и самодоволшост, као и оштра нарав, практичност, cnoKojcTBO, релаксираност...

ЗНАЧА! МОРФОЛОШКИХ ДИМЕНЗИ1А У РУКОМЕТУ

Морфолошке димензще (лонгитудина И на димензионалност скелета), транс- верзална димензионалност скелетал, маса и волумен тела и поткозно масон ткиво) су под утица) ем фактора(ендогених и егзогених).

Везано за телесно rpaljy очигледна je тежша да се повейава телесна висина рукометаша и рукометашица. Hajeefte вредности телесне висине HMajy спол>ашши нападачи, затим голмани, кружни нападачи а крилни нападачи су нajнижи. Измену телесне висине и телесне масе постсуи висок степей повезаности,као и измену телесне висине и дужине екстремитета. У рукомету врло важан параметер je и величина шаке.

Вредност поткожног масног ткива нема неку значарпцу улогу у процесу бавл>е!ьа рукометом.

ЗНАЧАЗ МОТОРИЧКИХ ДИМЕНЗИЗА У РУКОМЕТУ

Од моторичких способности Koje треба да поседу^е играчица у рукомету ]сдна од нajвaжниjиx je брзина у сва три основна облика испол>ава1ьа (брзина реакцще, брзина по]единачног покрета и фреквенцща покрета).

Од основних облика испол>аван>а снаге за рукомет je нajвaжниja експлозивна снага Koja се користи за даван>е убрзаша свом телу или деловима телаи избациваше лопте. За успешно бавл>ен>е рукометом битне су join и следейе моторичке димензще скочност, координацща, издржлшвост, прецизност.

ЗНАЧАЗ КОГНИТИВНИХ ДИМЕНЗИЗА У РУКОМЕТУ

Когнитивно димензще у ствари пpeдcтaвл>ajy способности личности, ату y6pajaMO способности опажаша, памйшьа и трансформисаша одре!)ених података. Интелигенцща je општа способност од Koje зависи успех у обавл>ан>у разних активности. Интелигенцща je способност да се научи нешто ново и непознато као и способност брзог сналажыьа у новим ситуацщама или брзог решаваша проблема.

Рукомет je спортска игра Koja тражи спортисте са вишим степеном интелигенцще. У nopeljeiby са групом неспортиста код рукометашица су више изражена следейа CBojcTBa: способност апстрактног мишл>ен>а, брзо схваташе идeja и брзо учеше, као и виши ниво културе.

ЗНАЧАЗ КОНАТИВНИХ ДИМЕНЗИЗА У РУКОМЕТУ

Конативне димензщ'е одрсР)у]у модалитете понашаша човека и припада]у категории важних психолошких oбeлeжja личности. Разлику)у се нормални (афектотимща, снага era, доминантност, индивидуализам...) и патолошки конативни фактори (анксиозност, фобицност, опсесивност, депресивност, хипохондрща...).

ПСИХОЛОШКА ПРИПРЕМА РУКОМЕТАШИЦА

Рукомет je спортска игра у Kojoj за време rpajaaa утакмице може много да се утиче на играчице. Taj утица) долази са различитих страна: од стране тренера и стручног штаба екипе, саиграцица, судща, играцица противничке екипе, публике..., али ако су рукометашице добро психички припремл>ене шцедан од наведених фактора нейе угрозити шену сигурност и успоставл>ену психичку стабилност па према томе и ефикасност Koja je у дирсктпо| вези са KpajibHM резултатом сусрета.

Веома чест узрок неуспеха у спорту je одсуство психолошке припреме или неадекватне психолошке припреме спортиста, Koja се запоставша на рачун физичке, техничке и тактичке припреме.

У склопу психолошке припреме разлику)е се припрема у периоду дугорочне тензще.припрема пре такмичшьа ,непосредна припрема пред утакмицу и психолошки аспекти после такмичеша.

Задаци психолошке припреме у периоду дугорочне тензще су следецишрилагод^аваше новоформираног тима на группу динамику; смашиваше интензитета анксиозности, страха и преосетлшвости; повейаае фрустрационе толерантности; одре!)ива1ье нивоа мотивацще код спортисткиша; развщаше морално-воллшх квалитета играчица; развщаае потребне снаге и кардиоваскуларне издржлшвости и развщаае физичког здравл>а спортисткиаа.

ЗАКЛ>УЧАК

Задаци непосредне психолошке припреме пред утакмицу су:постепено подизагье функционалне способност виси нивоиприпрема се мишиЬни и костано-зглобни систем,као и подизагье температуре у мисицима;регулисе стартна напетост играчица; врши се понавл>агье техничких елемената и )едноставни)их тактичких задатака; игра се прилаго1)ава)у на микроклиматске услове сале у Kojoj се игра; загревагьем се може деловати на повеЬагье самопоуздагьа, на противника(у смислу стимулаци)е или дестимулацще противника) и р публику(успоставл>агье контакта са публиком).

Психолошка припрема након такмичегьа односи се на начине на ко) и се играчице да прихватите пораз или победу и да he их то мотивисати за дал>и рад и напредак или he то деловати на гьих успавлэу)уЬе или их деморалисати у савременом рукомету ту je на)важни)а улога тренера.