Mutual conditionality of the environment and tourism: The importance of monitoring the air quality of the City of Novi Sad in the development and improvement of tourism

Primljen: 10.03.2020.

Odobren: 11.04.2020.

Strana: 17–34

MEĐUSOBNA USLOVLJENOST ŽIVOTNE SREDINE I TURIZMA –

ZNAČAJ MONITORINGA KVALITETA

VAZDUHA GRADA NOVOG SADA U

RAZVOJU I UNAPREĐENJU TURIZMA

REZIME: Rad se u prvom delu bavi teorijskom analizom interaktivnog odnosa životna sredina – turizam, dok je u drugom delu predmet rada analiza nivoa zagađujućih materija u vazduhu na teritoriji Grada Novog Sada prema četiri indikatora, u okviru monitoringa kvaliteta vazduha, a na osnovu programskih dokumenata za zaštitu životne sredine APV i Grada Novog Sada. Analiza dostupnih podataka bila je osnov za sagledavanje potencijalnih implikacija rezultata na razvoj turizma na teritoriji Grada Novog Sada. Zaključci koji su izvedeni prevashodno upućuju na to da skoro svi indikatori (izuzev benzena), pojedinačno beleže promenljive vrednosti na dnevnom nivou u oba posmatra-na perioda. Jedan od opštih ciljeva politike zaštite životne sredine Grada Novog Sada jeste upravo unapređenje sistema monitoringa i izveštavanja o stanju životne sredine. Uredbom o utvrđivanju liste kategorija kvaliteta vazduha po zonama i aglomeracijama na teritoriji RS za 2017. godinu potvrđuje se da je kvalitet vazduha u aglomeraciji „Novi Sad“ I kategorije te se zaključuje da je Grad Novi Sad, ispunio potrebne uslove, u pogledu kvaliteta vazduha kao segmenta ekološke komponente, za dalji razvoj i unapređenje turizma.

Ključne reči: životna sredina, turizam, kvalitet vazduha, Grad Novi Sad .

1.    Uvod

Kao privredna grana, turizam predstavlja masovnu društveno-ekono-msku pojavu sa mnogobrojnim pozitivnim efektima. Snažnu ekspanziju doživljava u drugoj polovini XX i početkom XXI veka.

Turizam se u teoriji vrlo često određuje kao jedna vrsta spone između urbanih sredina i neurbanizovanih oblasti, bogatih različitim prirodnim resursima. Ističući u prvi plan motive, ali i potrebe korisnika turističkih usluga, Wall i Mathison ističu da se turizam „često posmatra kao ciljno, planirano i motivisano ponašanje, gde najvažniju ulogu u donošenju odluke o putovanju imaju i očekivanja osobe koja putuje“.1 Prema Jovičiću, turizam je “jedan od najefikasnijih načina da se očuvane prirodne celine (jezera, reka, planinski vidikovci i predeli i sl.) ali i kulturna baština (arheološki lokaliteti, manastiri i sl.) mogu valorizovati. Imajući na umu da je turizam svojevrstan korisnik prostora, pri čemu nije nepovratan potrošač prirodnih elemenata, sa kontroli-sanim razvojem turizma mogu se postići i razvoj određenog područja”.2

Ekoturizam je pak oblik turizma koji se poslednjih godina postepeno razvija. U svom osnovnom značenju, „ekoturizam primarno stavlja akcenat na zaštitu životne sredine, poboljšanje kvaliteta života lokalnog stanovništva i edukaciju svih zainteresovanih za ovaj oblik turističke ponude“.3

Životnu sredinu i turizam spajaju vrlo čvrste interaktivne veze. Međusobno su veoma uslovljene, te se u tom kontekstu može reći da je “očuvanje i zaštita životne sredine zapravo imperativ u savremenom društvu. Životna sredina u svojoj osnovi jedan je od stubova održivog razvoja, a koji pak podrazumeva pronalaženje ravnoteže između društvenog razvoja, ekonomskog napretka i zaštite životne sredine”.4

Pored teorijske analize najznačajnijih segmenata međusobnog odnosa životna sredina – turizam, predmet rada biće analiza nivoa zagađujućih materija u vazduhu na teritoriji Grada Novog Sada prema četiri indikatora, za odabrani referentni period, a u okviru monitoringa kvaliteta vazduha Grada Novog Sada, kao i potencijalne implikacije dobijenih rezultata na dalji razvoj turizma na teritoriji Grada Novog Sada.

2.    Relevantna teorijska određenja i interaktivni odnos životne sredine i turizma

Turizam se često shvata kao aktivnost koja potencijalno može doprineti značajnom razvoju određene regije, koji privlači posetioce i investicije, stvarajući tako nove mogućnosti zapošljavanja i prihodovanja.5 Stoga se može reći da turizam ima ključnu ulogu u lokalnom ekonomskom razvoju.6 Turizam se primarno može posmatrati kao privredna grana koja istovremeno promoviše i privredni rast i jednakost, jer uključuje primenu lokalnih inputa - lokalnih dobara ali i angažovanje lokalne radne snage.7 Sa druge strane, sve brži razvoj turizma doveo je do značajne degradacije prirodnih i antropogenih vrednosti, naročito do nekontrolisane upotrebe prirodnih resursa, koji su ograničeni, a mnogi od njih nisu obnovljivi.8

Ekoturizam je specifičan oblik turizma, odnosno „ekološki odgovorno putovanje i poseta u relativno očuvana područja radi uživanja u prirodi (i pratećim kulturnim odlikama: kako iz prošlosti tako i iz sadašnjosti), uz unapređenje zaštite prirode, neznatan uticaj posetilaca i koristan aktivan uticaj na lokalno stanovništvo“.9 Ovaj oblik turizma „utemeljen na očuvanju prirode uključuje principe koji se tiču koncepta održivosti kao što su očuvanje bio-diverziteta, edukacija o očuvanju životne sredine, ekonomski razvoj, socijalna uključenost i očuvanje kulture“.10 Prema Đuričiću, i sar., ekoturizam je „putovanje u prirodne predele radi očuvanja životne sredine i koje podržava blagostanje lokalnog stanovništva“.11 Mogu se izdvojiti četiri načela ekoturiz- ma: okruženje, koristi od očuvanja resursa, koristi za lokalno stanovništvo i turistički doživljaj.12

Odnos turizma i životne sredine može biti predmet analize sa dva aspekta: kroz uticaj turizma na očuvanje i unapređenje životne sredine, ali i kroz uticaj životne sredine na razvoj turizma. U teoriji postoje brojna razmatranja prve relacije, te se kao primer pozitivnog, ali i negativnog uticaja turizma na očuvanje i unapređenje životne sredine, mogu izdvojiti sledeća stanovišta.

Pod uticajem turizma dolazi do transformacije prostora koji može biti pozitivan i negativan. Pozitivni efekti turizma u prostoru su svakako: obnavljanje i restauracija postojećih istorijskih mesta, zgrada i spomenika, transformacija postojećih starih zgrada i mesta u turističke objekte, zaštita prirodnih resursa, itd.13 Kako Stefanović i Azemović navode, „turizam, kao fenomen globalnih razmera, utiče na transformaciju geografskog prostora. On preobražava prvobitni prostor tako što ga oprema, uređuje, remodelira i restruktuira. Pod njegovim uticajem receptivni prostor se sve intenzivnije menja, dobija-jući postepeno specifičnu turističku fizionomiju“.14 U negativne pak efekte uticaja turizma na životnu sredinu ubrajaju se: „zagađenje prostora usled izgradnje turističkih objekata i opreme, zagađenje vazduha, vode, tla, zvučno zagađenje, uništavanje flore i faune“,15 „degradacija pejzaža i kulturno-istorij-skih spomenika, zakrčavanje prostora, geološki oblici degradacije, prostorna redistribucija stanovištva i banalizacija prostora“.16 U tom smislu Đurić ističe da je turizam “u direktnoj zavisnosti od atraktivnosti prostora i kvaliteta životne sredine, posebno prirodne sredine, ali da je u isto vreme i potrošač resursa kao što su voda, gorivo, električna energija, hrana, ali i proizvođač značajne količine otpada i emisija štetnih materija”.17

Sa druge strane, životna sredina ima značajan uticaj na razvoj turizma. Stefanović i Azemović ističu da je „razvoj turizma znatno više nego kod drugih delatnosti uslovljen kvalitetom životne sredine, njenih prirodnih i kulturnih vrednosti i osobenosti. Stepen očuvanosti i atraktivnosti životne sredine se neposredno odražava na mogućnosti za razvoj turizma na datom prostoru, naročito ako je u pitanju rekreativni turizam.“18 Takođe, imajući u vidu da „turizam predstavlja skup odnosa i pojava koje proizilaze iz putovanja i boravka posetilaca nekog mesta, ako se tim boravkom ne zasniva stalno prebivalište i ako s takvim boravkom nije povezana nikakva njihova privredna delatnost“19, karakteristike prostora, spektar prirodnih pogodnosti, stanje biodiverziteta, flora, fauna, klima, uključujući i kulturno-istorijsko nasleđe, ima izuzetno veliki uticaj na razvoj turizma na određenom području. U tom smislu Đekić i Stojanović ističu da „turizam skoro u potpunosti zavisi od okoline. Prirodni resursi (plaže, mora, planine, itd.) i veštački resursi (isto-rijski gradovi, nasleđe građevina i lokaliteta, spomenika, itd.), predstavljaju primarni izvor turizma. Svaka degradacija primarnih izvora će verovatno dovesti do pada turizma“.20

U tekstu koji sledi biće reči o monitoringu kvaliteta vazduha Grada Novog Sada, u skladu sa relevantnim podacima Gradske uprave za zaštitu životne sredine, a na osnovu programskih dokumenata za zaštitu životne sredine Autononme pokrajine Vojvodine i Grada Novog Sada. Analiza dostupnih podataka biće osnov za sagledavanje potencijalnih implikacija rezultata na razvoj turizma na teritoriji Grada Novog Sada.

3.    Programski okvir zaštite životne sredine na teritoriji APV i Grada Novog Sada

Kvalitet vazduha je vrlo važan parametar kako za čoveka tako i za čitav živi svet na zemlji. Indikatori kvaliteta vazduha su sledeći: temperatura va-zduha, smer i jačina vazdušnih struja, osnovni nivo ozona, nivo azot dioksida, nivo, struktura i veličina finih čestica, nivo benzena, nivo ostalih hemijskih materija, promene stratosferskog ozona i povećanje ultravioletnog zračenja.21 Kvalitet vazduha se načelno smatra narušenim u trenutku emisije štetnih supstanci koje inače nisu postojale u redovnom sastavu vazduha, ali i enor-mno povećanje supstanci koje već postoje u vazduhu u određenoj, neznatnoj količini (npr. metan, ugljen-dioksid, itd.), i čije štetno dejstvo dolazi do izražaja tek sa enormnim povećanjem njihove količine.22

Prema članu 1 Konvencije o prekograničnom zagađivanju vazduha na velikim udaljenostima, usvojene 13. novembra 1979. godine u Ženevi, izraz „zagađivanje vazduha“ označava unošenje u atmosferu od strane čoveka, posredno ili neposredno, materija ili energije sa štetnim delovanjem, koje po svojoj prirodi mogu dovesti u opasnost zdravlje čoveka, naneti štetu biološkim resursima i ekosistemima, kao i materijalnim dobrima i ugroziti ili narušiti estetske vrednosti i druge zakonite namene čovekove sredine, pa i izraz materije koje zagađuju vazduh treba shvatiti u tom smislu.23

U Republici Srbiji je veoma izražena degradacija životne sredine u različitim oblastima. Kako Besermenji navodi, naročito je prisutan problem zagađenja vazduha, koji je prvenstveno posledica izrazito niskog nivoa ekološke svesti, kao i nedostatka profesionalnog obrazovanja, u oblasti životne sredi-ne.24 Prema Cvijanović i saradnicima tokom 2015. godine 58,5 % stanovništva Republike Srbije imalo je čist ili neznatno zagađen vazduh. To znači da je 41,5% stanovništva Republike Srbije tokom 2015. godine bilo izloženo zagađenom vazduhu, odnosno vazduhu čiji je sastav obuhvatao niz štetnih supstanci (aerozagađivača).25 Članom 7 Uredbe o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha uređeno je da se nivo zagađenosti vazduha na prostoru Srbije prati merenjem koncentracija za sumpor dioksid, azot dioksid i okside azota, suspendovane čestice (PM10, PM2.5), olovo, benzen, ugljen monoksid, prizemni ozon, arsen, kadmijum, živu, nikl i benzo(a)piren u vazduhu instrumentima za automatsko merenje i/ili uzimanjem uzoraka i njihovom analizom.26 Prema Počuči i saradnicima, za izvođenje ocene kvaliteta vazduha uopšte, pa i na prostoru Republike Srbije, primenjuje se indeks kvaliteta vazduha, definisan usa-glašavanjem domaće regulative sa EU regulativom u ovoj oblasti.27

Na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine u primeni je Program zaštite životne sredine Autonomne pokrajine Vojvodine za period 2016-2025. godine28 koji obuhvata sve značajne aspekte ove multidisciplinarne oblasti, sa osnovnom svrhom da omogući institucionalni i finansijski okvir za očuvanje i unapređenje stanja osnovnih komponenti životne sredine i njihovog mudrog korišćenja u funkciji obezbeđivanja održivog razvoja lokalnih zajednica na teritoriji AP Vojvodine. Ciljevi ovog programa razvijeni su u strateškom okviru koji je obuhvatio sledeće elemente: stanje životne sredine, probleme u oblasti životne sredine, zakonske, institucionalne i infrastrukturne uzroke problema, nadležnosti AP Vojvodine u oblasti životne sredine, osnovna načela u oblasti zaštite životne sredine, SWOT analizu (prednosti, slabosti, šanse i pretnje) vezane za životnu sredinu, postojeće institucionalne i finansijske kapacitete.

U skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine29 i Zakonom o utvrđivanju nadležnosti APV,30 Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine obezbeđuje kontinuiranu kontrolu i praćenje stanja životne sredine (monitoring) na teritoriji AP Vojvodine. Monitoring kvaliteta životne sredine sprovodi se u kontinuitetu na teritoriji Vojvodine od 2002. godine, u skladu sa preporukama SZO i EU direktivama, radi dobijanja pouzdanih i kvalitetnih informacija o stanju životne sredine. Monitoring predstavlja osnov za donošenje adekvatnih i pravovremenih odluka sa ciljem sprečavanja i minimiziranja negativnih uticaja na zdravlje ljudi i životnu sredinu, razvoj informacionog sistema i unapređivanje stanja i definisanje prioriteta u upravljanju kvalitetom životne sredine. Monitoring se vrši sistematskim merenjem, ispitivanjem i ocenjivanjem indikatora stanja i zagađenja životne sredine, koje obuhvata praćenje prirodnih faktora, odnosno promena stanja i karakteristika životne sredine, i to: vazduha, vode, zemljišta, šuma, biodiverziteta, flore i faune, elemenata klime, ozonskog omotača, nejonizujućeg zračenja, buke i otpada.

Jedna od ključnih nadležnosti jedinica lokalne samouprave, koja je u indirektnoj vezi sa zaštitom životne sredine, jeste da one, preko svojih organa, u skladu sa Ustavom i zakonom, uređuju i obezbeđuju obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti (prečišćavanje i distribucija vode, prečišćavanje i odvođenje atmosferskih i otpadnih voda, održavanje čistoće u gradovima i naseljima, održavanje deponija, uređivanje, održavanje i korišćenje parkova i drugih zelenih površina), kao i organizacione, materijalne i druge uslove za njihovo obavljanje.

Programom zaštite životne sredine Grada Novog Sada za period 20152024. godine31 definisani su opšti ciljevi politike zaštite životne sredine, u koje spadaju: donošenje strateških i planskih dokumenata u oblasti zaštite životne sredine definisanih zakonom o zaštiti životne sredine i drugim posebnim zakonim; jačanje institucionalnih i kadrovskih kapaciteta za sprovođenje politike upravljanja zaštitom životne sredine; unapređenje održivog sistema finansiranja životne sredine; unapređenje sistema monitoringa i izveštavanja o stanju životne sredine; unapređenje javne svesti o zaštiti životne sredine.

U okviru analize postojećeg stanja životne sredine (situacione analize) za teritoriju Grada Novog Sada, programom su obuhvaćene sledeće vrste monitoringa: monitoring površinskih voda, monitoring vazduha, monitoring zemljišta, monitoring otpada i monitoring buke u životnoj sredini. Predmet istraživanja u daljem tekstu biće monitoring kvaliteta vazduha Grada Novog Sada.

4.    Monitoring kvaliteta vazduha Grada Novog Sada

Prema Programu zaštite životne sredine grada Novog Sada za period 2015-2024. godine, u cilju efikasnog upravljanja kvalitetom vazduha, na teritoriji Grada Novog Sada uspostavljen je jedinstven funkcionalni sistem praćenja i kontrole stepena zagađenja vazduha (monitoring kvaliteta vazdu-ha). Monitoring kvaliteta vazduha na teritoriji Grada Novog Sada omogućava državna, pokrajinska i lokalna mreža. Državnu mrežu čine dve stanice za automatsko merenje kvaliteta vazduha, i to Novi Sad–Liman i Novi Sad–Spens, a pokrajinsku, jedna stanica za automatsko merenje kvaliteta vazduha, Novi Sad–Šangaj. Lokalna mreža mernih mesta za merenje nivoa zagađujućih materija u vazduhu uspostavljena je Programom kontrole kvaliteta vazduha na teritoriji Grada Novog Sada, u skladu je sa Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha, uz saglasnost nadležnog ministarstva.32

Prema zvaničnim podacima Gradske uprave za zaštitu životne sredine, kvalitet vazduha, kao jedan od osnovnih parametara stanja životne sredine, prati se na teritoriji Grada Novog Sada od 1971. godine.33

Na osnovu odredbi Zakona o zaštiti vazduha i Statuta Grada Novog Sada, po pribavljenoj Saglasnosti nadležnog Ministarstva,34 Gradsko veće Grada Novog Sada na sednici od 4. juna 2014. godine i sednici od 5.oktobra 2016. godine donelo je „Program kontrole kvaliteta vazduha na teritoriji Grada Novog Sada u 2015. i 2016. godini” i „Program kvaliteta vazduha na teritoriji Grada Novog Sada u 2017. i 2018. godini”. Programom kontrole kvaliteta vazduha na teritoriji Grada Novog Sada uspostavlja se Lokalna mreža mernih mesta za merenje nivoa zagađujućih materija u vazduhu, odnosno, ocenjivan-je kvaliteta vazduha, određuje se broj i raspored mernih mesta, kao i obim, vrsta i učestalost merenja.35 U nastavku je dat tabelarni prikaz mernih mesta nivoa zagađujućih materija u vazduhu na teritoriji Grada Novog Sada.

Tabela 1. Merna mesta nivoa zagađujućih materija u vazduhu na teritoriji Grada Novog Sada

	Merno mesto (MM)	Skraćeni naziv
1	Ugao Rumenačke ulice i Bulevara Jaše Tomića, Novi Sad	MM1
2	Mesna zajednica Kać, Kralja Petra I broj 2, Kać	MM2
3	JKP ”Vodovod i kanalizacija”, PPDV Sunčani kej 41, Novi Sad	MM3
4	SOS DEČJE SELO ”Dr Milorad Pavlović”, Kamenički park 1-14, Sremska Kamenica	MM4

Izvor: Gradska uprave za zaštitu životne sredine (2020, Mart, 15). Monitoring kvaliteta vazduha Grada Novog Sada. Preuzeto sa:

Zbog velikog obima podataka analiza nivoa zagađujućih materija u vaz-duhu na teritoriji Grada Novog Sada će obuhvatiti četiri indikatora (VTEH lako isparljivih ugljovodonika) u vazduhu, koncentraciju PM10 (suspendo-vanih čestica) (µg/m³/časa) u vazduhu, količine čađi i metala) komparativno prikazanih za mart mesec 2019. godine i januar mesec 2020. godine, za mernu jedinicu Ugao Rumenačke ulice i Bulevara Jaše Tomića, Novi Sad – MM1.

Tabela 2. Utvrđene dnevne vrednosti VTEX-a u vazduhu tokom marta mese-ca 2019. g. i januara meseca 2020. g. za merno mesto Ugao Rumenačke ulice i Bulevara Jaše Tomića, Novi Sad – MM1

Rezultati ispitivanja	Benzen		Toluen		Etilbenzen		m i p-Ksilen		o-Ksilen
Datum	µg/ m³/24časa		mg/m³/24časa		µg/ m³/24časa		µg/ m³/24časa		µg/ m³/24časa
	03/19	01/20	03/19	01/20	03/19	01/20	03/19	01/20	03/19	01/20
01.	<0.5	9.4	<0.0005	0.0052	<0.5	1.3	<0.5	4.5	<0.5	1.3
02.	<0.5	13.	<0.0005	0.0066	<0.5	1.4	0.7	4.9	<0.5	1.4
03.	<0.5	7.1	<0.0005	0.0026	<0.5	0.6	<0.5	2.6	<0.5	0.9
04.	0.9	5.7	0.0018	0.0020	0.9	0.6	5.9	2.7	1.1	0.9
05.	3.6	3.9	0.0058	0.0022	1.6	0.6	7.3	2.7	1.6	0.9
06.	1.4	11.0	0.0026	0.0051	1.0	1.0	6.0	3.4	1.2	1.1
07.	1.6	14.2	0.0065	0.0066	1.2	1.4	6.5	4.6	1.3	1.4
08.	1.4	10.1	0.0042	0.0046	1.4	1.3	8.1	5.5	1.6	1.4
09.	1.7	11.2	0.0036	0.0059	1.4	1.5	7.7	5.7	1.6	1.4
10.	0.7	16.1	0.0014	0.0105	0.5	2.4	3.6	7.2	0.7	1.9
11.	1.0	5.0	0.0020	0.0026	0.7	0.7	4.3	3.0	0.9	0.9
12.	1.7	9.6	0.0033	0.0032	1.1	0.9	5.5	3.5	1.1	1.0
13.	<0.5	8.6	<0.0005	0.0033	<0.5	0.8	<0.5	2.7	<0.5	0.9
14.	1.5	6.6	0.0026	0.0023	0.8	0.6	3.9	2.2	0.8	0.8
15.	1.4	22.3	0.0028	0.0072	0.9	1.8	5.0	6.0	1.0	1.5
16.	1.7	18.4	0.0041	0.0057	1.3	1.5	6.6	5.3	1.3	1.3
17.	1.3	10.5	0.0034	0.0028	1.2	0.6	6.9	2.1	1.4	0.8
18.	0.9	11.5	0.0020	0.0037	1.0	1.0	6.6	3.3	1.2	1.0
19.	1.6	10.1	0.0032	0.0030	1.0	0.8	5.4	2.8	1.1	0.9
20.	1.7	9.5	0.0029	0.0031	1.1	0.7	5.8	2.6	1.1	0.9
21.	3.2	7.1	0.0060	0.0031	1.6	0.9	7.9	3.8	1.5	1.0
22.	3.5	20.3	0.0060	0.0131	1.8	2.1	8.0	7.4	1.6	1.7
23.	3.5	6.6	0.0063	0.0040	2.0	1.0	8.9	4.0	1.8	1.1
24.	4.4	13.8	0.0093	0.0087	2.6	2.0	10.7	6.3	2.4	1.6
25.	1.1	9.2	0.0029	0.0045	1.2	1.1	6.6	3.9	1.2	1.1
26.	1.2	15.5	0.0028	0.0059	1.0	1.4	5.8	4.5	1.1	1.3
27.	<0.5	11.8	<0.0005	0.0070	<0.5	1.4	<0.5	5.1	<0.5	1.4
28.	2.7	3.7	0.0041	0.0025	1.4	0.6	6.2	2.5	1.2	0.9
29.	1.4	5.6	0.0022	0.0039	1.1	1.2	6.4	5.0	1.1	1.2
30.	1.0	3.6	0.0018	0.0037	0.7	1.0	4.4	4.4	0.7	1.1
31.	0.5	1.4	0.012	0.0010	<0.5	<0.5	2.7	1.0	<0.5	0.6

Izvor: Gradska uprava za zaštitu životne sredine (2020, Mart, 15). Merno mesto Ugao Rumenačke ulice i Bulevara Jaše Tomića, Novi Sad – MM1. Preuzeto sa:

Grafik 1. Koncentracija PM10 (µg/m³/časa) u vazduhu tokom marta meseca 2019. g za merno mesto Ugao Rumenačke ulice i Bulevara Jaše Tomića, Novi Sad – MM1

Izvor: Gradska uprava za zaštitu životne sredine (2020, Mart, 15). Merno mesto: Ugao Rumenačke ulice i Bulevara Jaše Tomića, Novi Sad – MM1. Preuzeto sa:

Grafik 2. Koncentracija PM10 (µg/m³/časa) u vazduhu tokom januara mese-ca 2020. g za merno mesto Ugao Rumenačke ulice i Bulevara Jaše Tomića, Novi Sad – MM1

Izvor: Gradska uprava za zaštitu životne sredine (2020, Mart, 15). Merno mesto: Ugao Rumenačke ulice i Bulevara Jaše Tomića, Novi Sad – MM1. Preuzeto sa:

Grafik 3. Koncentracija Čađi (µg/m³/časa) u vazduhu tokom marta meseca 2019. g za merno mesto Ugao Rumenačke ulice i Bulevara Jaše Tomića, Novi Sad – MM1

Izvor: Gradska uprava za zaštitu životne sredine (2020, Mart, 15). Merno mesto: Ugao Rumenačke ulice i Bulevara Jaše Tomića, Novi Sad – MM1. Preuzeto sa:

U toku januara meseca 2020. godine, nema podataka o koncentraciji čađi u vazduhu za merno mesto Ugao Rumenačke ulice i Bulevara Jaše Tomića, Novi Sad – MM1.

Tabela 3. Utvrđene dnevne vrednosti Pb, As, Cd, Ni, benzo(a)pyren u PM10 tokom marta meseca 2019. g i januara meseca 2020. g za merno mesto Ugao Rumenačke ulice i Bulevara Jaše Tomića, Novi Sad – MM1

Rezultati ispitivanja	Olovo		Kadmijum		Nikl		Arsen		Benzapyren
Datum	µg/m³/24časa		ng/m³/24časa		ng/m³/24časa		ng/m³/24časa		ng/m³/24časa
	03/19	01/20	03/19	01/20	03/19	01/20	03/19	01/20	03/19	01/20
01.	0.012	0.003	0.4	0.3	6.9	<4.1	1.9	<0.5	4.5	<0.5
02.	0.007	0.024	0.2	0.3	4.1	<4.1	1.1	1.1	2.7	4.4
03.	0.005	0.004	0.2	<0.2	3.1	<4.1	0.9	0.6	2.0	<0.5
04.	0.007	0.008	0.3	0.4	4.3	<4.1	1.2	1.5	2.8	2.7
05.	0.008	0.005	0.3	<0.2	4.7	<4.1	1.3	<0.5	3.1	<0.5
06.	0.007	0.067	0.3	3.2	4.2	<4.1	1.2	2.4	2.7	10.0
07.	0.018	0.019	0.6	0.9	10.7	<4.1	3.0	1.8	6.9	8.7
08.	0.010	0.010	0.3	0.7	5.8	4.2	1.6	2.2	3.8	3.2
09.	0.007	0.013	0.3	0.8	4.2	6.8	1.2	3.3	2.7	2.6
10.	0.004	0.029	0.2	1.9	2.6	5.6	0.7	4.4	1.7	6.4
11.	0.005	0.011	0.2	0.3	3.2	<4.1	0.9	1.3	2.1	1.9
12.	0.011	0.022	0.4	0.5	6.2	<4.1	1.7	1.1	4.0	1.7
13.	0.008	0.010	0.3	0.4	4.8	<4.1	1.4	1.6	3.1	1.8
14.	0.007	0.026	0.3	0.3	4.3	4.5	1.2	1.8	2.8	<0.5

Rezultati ispitivanja	Olovo		Kadmijum		Nikl		Arsen		Benzapyren
Datum	µg/m³/24časa		ng/m³/24časa		ng/m³/24časa		ng/m³/24časa		ng/m³/24časa
15.	0.009	0.014	0.3	0.7	5.5	<4.1	1.5	2.4	3.5	9.1
16.	0.007	0.009	0.3	<0.2	4.3	6.9	1.2	1.8	2.8	6.2
17.	0.007	0.012	0.2	<0.2	4.1	<4.1	1.1	1.4	2.7	4.3
19.	0.007	0.005	0.2	0.2	3.8	<4.1	1.1	0.8	2.5	5.9
20.	0.008	0.013	0.3	0.3	4.7	<4.1	1.3	1.3	3.1	6.2
21.	0.014	0.009	0.5	<0.2	8.4	<4.1	2.4	1.1	5.5	5.9
22.	0.014	0.010	0.5	0.3	8.4	<4.1	2.4	1.5	5.5	6.2
23.	0.014	0.010	0.5	0.8	8.4	<4.1	2.4	1.3	5.5	4.8
24.	0.013	0.033	0.4	<0.2	7.4	<4.1	2.1	1.8	4.8	11.4
25.	0.013	0.024	0.4	0.6	7.4	<4.1	2.1	2.8	4.8	10.0
26.	0.007	0.020	0.2	2.1	4.1	<4.1	1.1	2.6	2.7	9.3
27.	0.009	0.012	0.3	0.3	5.6	<4.1	1.6	1.8	3.6	0.9
28.	0.013	0.004	0.5	0.3	7.9	<4.1	2.2	<0.5	5.2	2.8
29.	0.012	0.004	0.4	<0.2	7.1	<4.1	2.0	0.7	4.6	4.6
30.	0.013	/	0.5	/	7.7	/	2.2	/	5.0	/
31.	0.012	0.002	0.4	0.3	6.8	4.1	1.9	<0.5	4.4	0.9

Izvor: Gradska uprava za zaštitu životne sredine (2020, Mart, 15). Merno mesto: Ugao Rumenačke ulice i Bulevara Jaše Tomića, Novi Sad – MM1. Preuzeto sa:

Poredeći podatke za period mart 2019 – januar 2020. godine za po-smatrana četiri indikatora (VTEH u vazduhu, koncentraciju PM10 (µg/m³/ časa) u vazduhu, količine čađi i metala), može se uočiti zastupljenost znatno veće količine benzena u januaru 2020. g. u odnosu na mart 2019. g. Svi ostali indikatori (Toluen, Etilbenzen, m i p-Ksilen, o-Ksilen, PM10, Čađ, Olovo, Kadmijum, Nikl, Arsen, Benzapyren) pojedinačno beleže promenlji-ve vrednosti na dnevnom nivou kako u martu 2019. tako i u januaru 2020. godine te se ne može jedan od dva posmatrana perioda označiti kao pretežno dominantan.

5.    Zaključci – preporuke u cilju unapređenja monitoringa kvaliteta vazduha na teritoriji Grada Novog Sada i uticaj postojećeg stanja kvaliteta vazduha na razvoj turizma

Jedan od opštih ciljeva politike zaštite životne sredine Grada Novog Sada jeste upravo unapređenje sistema monitoringa i izveštavanja o stanju životne sredine. Prema smernicama Programa zaštite životne sredine, iako Grad Novi Sad ima razvijen sistem monitoringa elemenata životne sredine, u cilju unapređenja neophodno je, između ostalih, postići i cilj - unapređene kontrole pokazatelja kvaliteta vazduha.

U tom smislu, navodi se da se važećom zakonskom regulativom kojom se uređuje zaštita vazduha, a u okviru međunarodnih obaveza, treba pratiti kvalitet vazduha u naseljenom, industrijskom i nenaseljenom području, kva-litet vazduha u zaštićenim prirodnim dobrima i zaštićenoj okolini nepokretnih kulturnih dobara, kvalitet vazduha u područjima pod uticajem određenih izvora zagađivanja, uključujući pokretne izvore i alergenog polena. Takođe bi trebalo stalno unapređivati Program kontrole kvaliteta vazduha usklađivanjem liste parametara sa EU standardima u oblasti kvaliteta vazduha i povećanjem broja mernih mesta za kontrolu kvaliteta vazduha. Unapređenje kontrole kvaliteta vazduha bi se ogledalo i u izradama studija uticaja mikroklimatskih uslova na kvalitet vazduha, izradi registara emisija u vazduh i u povećanom nadzoru nad mikrozagađivačima vazduha.

Uredbom o utvrđivanju liste kategorija kvaliteta vazduha po zonama i aglomeracijama na teritoriji Republike Srbije za 2017. godinu (podaci za 2017. godinu su za sada jedino dostupni) kvalitet vazduha u aglomeraciji „Novi Sad“ je I kategorije, što znači da je vazduh čist ili neznatno zagađen, odnosno nisu prekoračene granične vrednosti nivoa ni za jednu zagađujuću materiju. Ista situacija je bila i u prethodnim godinama.

Imajući u vidu polazište da je razvoj turizma „znatno više nego kod drugih delatnosti uslovljen kvalitetom životne sredine, jer se stepen očuvanosti i atraktivnosti životne sredine neposredno odražava na mogućnost za razvoj turizma u datom prostoru”, te da je duži niz godina aglomeracija „Novi Sad“ u I kategoriji što se tiče kvaliteta vazduha, zaključuje se da je Grad Novi Sad, pored raznolikog prostora i bogatog kulturnog nasleđa, ispunio potrebne uslo-ve (u pogledu kvaliteta vazduha kao segmenta ekološke komponente), za dalji razvoj i unapređenje turizma.

Počuča Milan

Full Professor, Faculty of Law for Commerce and Judiciary, Novi Sad

Matijašević Obradović Jelena

Associate Professor, Faculty of Law for Commerce and Judiciary, Novi Sad

MUTUAL CONDITIONALITY OF THE ENVIRONMENT AND TOURISM - THE IMPORTANCE OF MONITORING THE AIR QUALITY OF THE CITY OF NOVI SAD IN THE DEVELOPMENT AND IMPROVEMENT OF TOURISM