Насос детални тиклаш усулларини таослаш

Автор: Мусулманов Ф.Ш., Амроев И.Ф.

Журнал: Экономика и социум @ekonomika-socium

Рубрика: Основной раздел

Статья в выпуске: 11 (78), 2020 года.

Бесплатный доступ

Қишлоқ хўжалиги ерларни суғоришда ва захини қочиришда, ичимлик ва саноат сув таъминотида ҳамда нефт маҳсулотларини ўзатишда марказдан қочма насослар билан жиҳозланган насос қурилмалари ва станцияларидан кенг фойдаланилади. Босим қувурлари насос станциялари ва қурилмаларининг асосий иншоотларидан ҳисобланади. Бу босим қувурлари сув, нефт ва бошқа суюқликларни исрофсиз узатишда асосий ишни бажаради. Шунинг учун босим қувурлари узатилаётган суюқликларни тежовчи технология ҳисобланади. Шу сабабли босим қувурларига бағишланган илмий изланишлар ҳозирги куннинг долзарб масаласи деб таъкидлаш мумкин. Босим қувурлари ҳар хил арматуралар (қулфак, тескари клапан ва бошқалар), яъни жиҳозлар билан таъминланади. Бу арматуралар нормал ишламаса, насос станциялари ва қурилмаларининг меъёрдаги иш режимининг ўзгаришига олиб келади.

Еще

Насос, паррак, марказдан қочма насослар, хажмий насослар, динамик насосларда, ғилдирак

Короткий адрес: https://sciup.org/140251789

IDR: 140251789

Текст научной статьи Насос детални тиклаш усулларини таослаш

Деталларни мақбул тиклаш усулини танлашда қўйидаги тавсияларни ҳисобга олиш зарур:

  • 1)    Деталларни тиклашда кенг тарқалган усуллардан пайвандлаш, эритиб қоплаш, пластик деформациялаш, таъмирлаш ўлчамлари ва қўшимча деталлар қўйиш усулларини кўрсатиш мумкин.

  • 2)    Кўп ейилган ва сирт қаттиқликлари баланд бўлиши талаб

қиладиган деталларни (ёнилғи аппаратураларидаги, гидротизимидаги, тормозлардаги ва бошқа деталлар) электролитик ёки кимёвий қопламалар билан тиклаш мақсадга мувофиқдир;

  • 3)    Деталларни ремонт ўлчамига келтириб, ишлов бериш уларнинг чидамлилигини пасайтиради ва ўзаро алмашинувчанлигини ёмонлаштиради [1,2].

1–жадвал.

Деталларни қайта тиклаш усулларининг тавсифномаси.

Баҳолаш кўрсаткич лари

Қўлда пайвандлаш

Механизацияланган

Электр Ёйли

Газ ли

Арго н ёйли

Газ муҳи-тида

Флюс остида

Теб ранма ёйли

Сув буғи муҳи-тида

Ейилишга чидамлилик коэффициенти

0,7

0,7

0,7

0,72

0,91

1,0

0,9

Бардошлилик коэффициенти

0,6

0,7

0,7

0,9

0,87

0,62

0,55

Ёпишқоқлик

Коэффициенти

1,0

1,0

1,0

1,0

1,0

1,0

1,0

Тузатиш коэффициенти

0,9

0,9

0,9

0,9

0,9

0,9

0,9

1  м2  юзани  тиклаш

таннархи, минг сўм м2

9,7

11,6

9,2

4,5

4,8

5,2

4,0

Марказдан қочма насосларда энг кўп учрайдиган нуқсон бу унинг ишчи ғилдирагини ейилиши ҳисобланада. Ушбу нуқсонни бартараф этишнинг бир нечта усуллари мавжуд бўлиб, улар:

  • 1.    Метал эритиб қуйиш ва кейинги механик ишлов бериш;

  • 2.    Полимер материаллар кўллаш;

  • 3.    Қўшимча детал қўйиш.

  • 4.    Флюс остида қоплаш.

Ҳар бир нуқсонни бартараф этиш учун технологик жиҳатдан тоза ва экологик мақсадга мувофиқ бўлган оқилона усул танланиши керак. Бир қисмни тиклашнинг оқилона усули тегишли техника, технологик ва техник-иқтисодий мезонлардан келиб чиққан ҳолда белгиланади. Техник мезон - қисмларни ёки муайян қисмлар таркибий қисмларининг структуравий ва техник хусусиятларига асосланган ҳолда тиклаш усулини

қўллашнинг асосий имкониятларини белгилайди. Технологик мезон. Ушбу мезон сиртларнинг хусусиятларини тиклаш нуқтаи назаридан бир қисмдаги нуқсонни йўқ қилишни баҳолайди. иш қобилиятини сақлаш. Ҳар бир танланган усули учун қуйидаги формулада аниқланган узоқ умрлик коеффитсиентининг қийматлари учун мураккаб сифат кўрсаткичи берилади [3,4].

1 - расм. Метал эритиб қуйиш

К э =Кί·Кв·Кc·Кп ,

бунда: К, Кв, Кc - қаршилик коеффитсиентига, чидамлилигига, махсус қопламаларига мос келади; Кп - оператсион шароитда эҳтиёт қисмларни қайта тиклашнинг ҳақиқий ишини ҳисобга оладиган тузатиш омил (Кп = 0.8 ... 0.9).

Кί = 0,91·0,87·1,0·1,0=0,63.

Кв = 1,0·0,62·1,0·0,8=0,5.

Кc = 0,9·0,71·1,0·0,8=0,52.                   2

Техник ва иқтисодий мезон. Бу мезон камчиликларни бартараф этилгандан сўнг унинг қисмларини тиклаш харажатини ва унинг чидамлилигини англатади. ВИ Казарцев томонидан ишлаб чиқилган қисми қайта тиклаш усули техник-иқтисодий самарадорлиги ҳолати.

Св Кэ·Сп ёки      Сн

Кэ

Св - бир қисми таъмирлаш нархи; Сн - янги сумманинг нархи.

Ишчи ғилдиракни тиклашни такомиллашган иқтисодий самарадорлиги

Деталларни қайта тиклаш технологиясини ишлаб чиқариш жараёнига тадбиқ қилишда жараённи иқтисодий баҳолаш иқтисодий самарадорлик орқали белгиланиб, қуйидаги формула ёрдамида ҳисобланади:

Е г = Р т – З т ,

бунда: E г – белгиланган даврда қайта тиклашнинг иқтисодий самарадорлиги, сўм; Р т – белгиланган даврда детални сотиб олиш баҳоси, сўм, (ишчи ғилдирак учун Рт=400000…700000 сўм); Зт – белгиланган даврда қайта тиклаш учун харажатлар баҳоси, сўм.

Белгиланган даврда янги таъмирлаш махсулотларини сотиб олиш баҳоси қуйидагича топилди:

t к

Р т = 2 W т К и ,

t н бунда: тн ва тк – ҳисоб даврининг бошланғич ва сўнгги йиллар оралиғи, йил; Wт – йиллик дастур, дона, Wт=300 дона; Ст – таъмирлаш махсулотларини баҳоси, Ст=620000 сўм; αт – ҳисоб даври ҳаражатларини жорий йилга келтириш коеффитсиенти; Ки – инфлясияни ҳисобга олувчи коеффитсиент, Ки=0,91 – 0,95 .

Мос ҳолда белгиланган даврда қайта тиклаш ҳаражатлари баҳоси қуйидаги формула ёрдамида ҳисобланади:

t k

З т = 2 (WA + К т - Л т ) а т К и ,          5

бунда: С т – қайта тиклашнинг сех таннархи, сўм; К т – белгиланган даврда капитал қўйилмалар қиймати, сўм; Л т – технологик жиҳоз ва мосламаларнинг қолдиқ қиймати (ликвидатсионное салдо), сўм [5,6].

Ҳисоб даври натижалари ва ҳаражатларини жорий йилга келтириш коеффитсиенти қуйидагича аниқланади:

а т = (1 + Е н )t р - ,                                        6

бунда: E н – капитал қуйилмалар норматив самарадорлиги, э н =0,1;

т р – ҳисоб йили; т – ҳисоб йилига келтирилаётган йил.

Ҳисоб йили даври 2014 – 2018 йиллар оралиғида танланди. У ҳолда a^014 = (1 + 0,1)2014-2014 = 1,0, a 2015 = (1 + 0,1 )2'-2,5 = 0,9091, a 2016 = 0,8264,

« т 017 = 0,7513 ,

« т 018 = 0,6813

Бозор иқтисодиётига ўтиш даври шароитида инфлясияни ҳисобга олиш коеффитсиенти К и республика иқтисодиёти барқарорлигига боғлиқ бўлиб, инфлясия даражаси паст давлатлар учун (ривожланган давлатлар) К и =0,91 – 0,95 атрофида олинади.

Фойдаланилган адабиётлар.

  • 1.    Гиргидов А.Д. Механика жидкости и газа (гидравлика) Санкт-Петербург: Изд-во СПбГПУ,2014,-703 с.

  • 2.    Гидроэлектростанции малой мощности:  Учебное пособие/Под ред. В.В.

  • 3.     Носиров Ф.Ж., Мухаммадиев М.М., Холматов В.А., Хидиров А.А. Повышение

    эксплуатационных показателей оросительных насосных станций // Проблемы перехода на рыночные отношения в отраслях водного хозяйства и мелиорации Узбекистана: Материалы Республиканской научно-производственной конференции. –Ташкент: ТИМИ, 2006. –С. 78-80.

  • 4.    Хамроев Гиёсжон Файзулло yгли, Тураев Саидали Сохиб yгли. Выбор Рабочего Оборудования Гидроцилиндра, Установленного В Комбинированном Агрегате // Столица Науки статья в журнале - научная статья 2020. - №5 (22). – c. 96 - 104.

  • 5.    Ҳамроев Ғиёсжон Файзулло ўғли, Тўраев Саидали Соҳиб ўғли. ЭФФИCИЕНТ УСЕ ОФ ПРЕПАРАТИОН АГГРЕГАТЕС ФОР ПЛАНТИНГ ЛАНДС ИН А СИНГЛЕ ПАСС WИТҲ А СТРАИГҲТЕНИНГ ТОРСИОН WОРК // МАТЕРІАЛИ МІЖНАРОДНОЇ НАУКОВОЇ КОНФЕРЕНЦІЇ. (Т. 1), 12 червня, 2020 рік. Київ, Україна: МЦНД. - c. 119-121.

  • 6.    Х Нуров, ГФ Хамроев, Ж Сирожев, О Зайниев, М Мардонов, С Асадов ПРЕИМУЩЕСТВА ТЕХНОЛОГИИ ПРИМЕНЕНИЯ ПОСЕВНЫХ МАШИН УНИВЕРСАЛ В БУХАРСКОЙ ОБЛАСТИ // The Way of Science. 2019. № 12 (70). Vol. II. – c. 62-64.

Елистратова. СПб.: Изд-во Политехн. уни-та, 2005. 432 с.

"Экономика и социум" №11(78) 2020

Список литературы Насос детални тиклаш усулларини таослаш

  • Гиргидов А.Д. Механика жидкости и газа (гидравлика) Санкт-Петербург: Изд-во СПбГПУ,2014,-703 с.
  • Гидроэлектростанции малой мощности: Учебное пособие/Под ред. В.В. Елистратова. СПб.: Изд-во Политехн. уни-та, 2005. 432 с.
  • Носиров Ф.Ж., Мухаммадиев М.М., Холматов В.А., Хидиров А.А. Повышение эксплуатационных показателей оросительных насосных станций // Проблемы перехода на рыночные отношения в отраслях водного хозяйства и мелиорации Узбекистана: Материалы Республиканской научно-производственной конференции. -Ташкент: ТИМИ, 2006. -С. 78-80.
  • Хамроев Гиёсжон Файзулло yгли, Тураев Саидали Сохиб yгли. Выбор Рабочего Оборудования Гидроцилиндра, Установленного В Комбинированном Агрегате // Столица Науки статья в журнале - научная статья 2020. - №5 (22). - c. 96 - 104.
  • Ҳамроев Ғиёсжон Файзулло ўғли, Тўраев Саидали Соҳиб ўғли. ЭФФИCИЕНТ УСЕ ОФ ПРЕПАРАТИОН АГГРЕГАТЕС ФОР ПЛАНТИНГ ЛАНДС ИН А СИНГЛЕ ПАСС WИТҲ А СТРАИГҲТЕНИНГ ТОРСИОН WОРК // МАТЕРIАЛИ МIЖНАРОДНОЇ НАУКОВОЇ КОНФЕРЕНЦIЇ. (Т. 1), 12 червня, 2020 рiк. Київ, Україна: МЦНД. - c. 119-121.
  • Х Нуров, ГФ Хамроев, Ж Сирожев, О Зайниев, М Мардонов, С Асадов ПРЕИМУЩЕСТВА ТЕХНОЛОГИИ ПРИМЕНЕНИЯ ПОСЕВНЫХ МАШИН УНИВЕРСАЛ В БУХАРСКОЙ ОБЛАСТИ // The Way of Science. 2019. № 12 (70). Vol. II. - c. 62-64.
Еще
Статья научная