Obuka za sudije na nacionalnom i evropskom nivou

Uvod

• 1.    U vrijeme kada smo svjedoci da se sve ve}a pa`nja poklanja ulozi sudstva koje se smatra krajnjim garantom demokratskog funkcionisanja institucija na nacionalnom, evropskom i me|unarodnom nivou, pitanje obuke budu}ih sudija prije nego {to zauzmu svoje sudijske funkcije, kao i naknadne obuke na radnom mjestu, jeste od posebnog zna~aja (vidi Mi{ljenje CCJE No. 1 (2001), stavovi 10-13 i Mi{ljenje No. 3 (2002), stavovi 25. i 50 ix).

• 2.    Nezavisnost sudstva podrazumijeva odre|ena prava koja se dodjeljuju su-dijama na svim nivoima i u svim jurisdikcijama, ali tako|e name}e i odre|ene eti~ke obaveze. Kada se to ti~e ovog drugog, tu je i du`nost obavljanja sudijskog posla profesionalno i s du`nom pa`njom, {to zna~i da sudije trebaju posjedovati posebnu stru~nost, onu koja se sti~e, odr`ava i unapre|uje putem obuke koja je njihova kako du`nost tako i pravo.

• 3.    Bitno je da sudije, odabrani nakon {to su pro{li sve propisane studije prava, dobiju jednu temeljnu, detaljnju, raznorodnu obuku kako bi bili spremni i u stanju obavljati svoje poslove na zadovoljavaju}i na~in.

• 4.    Takva obuka tako|e predstavlja i garanciju njihove samostalnosti i nepri-strasnosti, u skladu sa uslovima Konvencije za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

• 5.    I, kao posljednje, obuka je preduslov da sudstvo bude po{tovano i cijenjeno, i vrijedno takvog po{tovanja. Povjerenje koje gra|ani pola`u u pravosudni sistem bi}e jo{ ja~e ukoliko sudije budu raspolagale temeljnim i sveobuhvatnim znanjem koje prelazi granice oblasti prava i obuhvata sva zna~ajna podru~ja od dru{tvenog zna~aja, kao i da posjeduju sposobnosti neophodne za rad u sudnicama i li~ne sposobnosti i razumijevanje koje treba da im omogu}i da vode slu~aje-ve i bave se svim stranama u takvim slu~ajevima na pravi i dovoljno senzibilan na-~in. Obuka je, da rezimiramo, od su{tinskog zna~aja za objektivno, nepristrasno i kompetentno obavljanje sudijskih funkcija, kao i za za{titu sudija do neprimjerenih utjecaja.

• 6.    Postoje velike i brojne razlike me|u evropskim zemljama u odnosu na prvu, inicijalnu i kasniju obuku, tokom obavljanja sudijskog posla. Te razlike mogu dje-lomi~no da proizilaze iz specifi~nosti raznih pravosudnih sistema, ali u odre|enom pogledu one ne moraju biti neizbje`ne ili neophodne. Neke od zemalja nude dugotrajniju i zvani~nu obuku u za to specijaliziranim institucijama, nakon ~ega slijedi daljnja intenzivna obuka. Druge zemlje opet obezbje|uju neku vrstu pripravni~ke obuke pod nadzorom iskusnog sudije koji je tu da prenese svoje znanje i pru`i stru~-ne savjete na osnovu konkretnih primjera, ukazuju}i na to koji pristup odabrati i iz-bjegavaju}i bilo kakvu vrstu didakticizma. Zemlje ~iji je zakonodavni sistem zasnovan na op{tem pravu ( common law ) zna~ajno se opredjeljuju za dugotrajno stru~no sticanje iskustva, obi~no advokatskog. Izme|u tih mogu}nosti, postoji ~itav niz zemalja u kojima je obuka, u razli~itim omjerima, organizovana i obavezna.

• 7.    Bez obzira na razli~itosti nacionalnih institucionalnih sistema i probleme koji se javljaju u odre|enim zemljama, na obuku treba gledati kao ne{to {to je od su-{tinske va`nosti u smislu neophodnosti unapre|enja ne samo znanja i vje{tina onih koji se nalaze u javnoj sudijskoj slu`bi ve} i za samo funkcionisanje takve slu`be.

• 8.    Zna~aj obuke sudija se prepoznaje u me|unarodnim instrumentima kao {to su Osnovni principi UN o nezavinosti sudstva, usvojeni 1985, tekstovi Savjeta Evrope usvojeni 1994. (Preporuka No. R(94) 12 o nezavinosti, efikasnosti i ulozi sudija) i 1998. (Evropska povelja o Zakonu o sudijama), a na to se poziva i u Mi{-ljenju No. 1 CCJE-a, stav 11.

• 9.    Ustavnim principima treba da bude garantovana nezavisnost i nepristra-snost od kojih zavisi legitimnost sudija, dok sudije sa svoje strane treba da obez-bijede o~uvanje visokog stepena stru~ne kompetentnosti (vidi stav 50 (ix) Mi{lje-nja No. 3 CCJE-a).

• 10.    U mnogim zemljama obuka sudija je propisana posebnim propisima. Su-{tinska stvar je u tome da neophodnost obuke bude obuhva}ena pravilima koja re-guli{u status sudija; zakonski propisi ne treba detaljno da se bave preciznim sadr-`ajem obuke, ve} se taj zadatak treba povjeriti specijalnom tijelu koje }e biti odgovorno za izradu nastavnog plana i programa, i koje }e obezbijediti obuku i nadzirati njeno sprovo|enje.

• 11.    Dr`ava je du`na obezbijediti sudijskom ili drugom nezavisnom tijelu nadle`nom za organizovanje i nadzor nad obukom, odgovaraju}a sredstva, kao i pokri}e tro{kova sudija i drugih u tom procesu.

• 12.    CCJE stoga preporu~uje da se u svakoj zemlji, u zakonodavstvu koje se bavi statusom sudija, treba predvidjeti obuka sudija.

• I.    Pravo na obuku i pravni nivo na kojem to pravo trebada bude garantovano

• II.    Organ nadle`an za obuku

• 13.    Evropska povelja o Zakonu o sudijama (stav 2.3) navodi da bilo koji organ koji je nadle`an za nadzor nad kvalitetom programa obuke treba da bude nezavisan od izvr{ne i zakonodavne vlasti i da najmanje polovina njegovih ~lanova treba da budu sudije. U obrazlo`enju se tako|e navodi da se obuka sudija ne smije ograni~iti na stru~nu pravnu obuku, ve} da tako|e treba uzeti u obzir i prirodu

• 14.    Ovim se nagla{ava klju~ni zna~aj koji se pripisuje nezavisnosti i sastavu organa nadle`nog za obuku i njen sadr`aj. To je prirodna posljedica op{teg principa sudijske nezavisnosti.

• 15.    Obuka predstavlja stvar od op{teg interesa, i nezavisnost organa nadle-`nog za izradu nastavnog plana i odlu~ivanje o tome {ta obuka treba da obezbije-di, mora biti sa~uvana.

• 16.    Sudstvo treba da igra zna~ajnu ulogu ili da samo bude odgovorno za or-ganizovanje i superviziju obuke. Shodno tome, a u skladu sa preporukama Evropske povelje o Zakonu o sudijama, CCJE se zala`e za to da te odgovornosti u svakoj zemlji treba da budu povjerene ne Ministarstvu pravde ili nekom drugom organu koji je odgovoran zakonodavnoj ili izvr{noj vlasti, ve} samom sudstvu ili drugom nezavisnom tijelu (uklju~uju}i Sudijsku komisiju). Sudijske asocijaci-je/udru`enja mogu tako|e odigrati zna~ajnu ulogu u podsticanju i omogu}avanju obuke u saradnji sa sudijskim ili drugim tijelom koje je direktno nadle`no.

• 17.    Da bi se obezbijedilo odgovaraju}e razdvajanje uloga, isti organ ne bi trebao biti direktno odgovoran istovremeno i za obuku i disciplinsku odgovornost su-dija. CCJE stoga predla`e da, po ovla{}enju sudijskog ili drugog nezavisnog tijela, obuku treba povjeriti specijalnoj autonomnoj instituciji koja ima svoj vlastiti bud`et i koja je tako osposobljena da, u saradnji sa sudijama, izra|uje programe obuke i obezbje|uje njihovu implementaciju.

• 18.    Oni koji su odgovorni za obuku ne bi trebali tako|e biti direktno odgovorni za imenovanje ili unapre|enje sudija. Ukoliko tijelo (to jest, sudijska komisija) na koje se poziva i u Mi{ljenju No. 1 CCJE, stavovi 73 (3), 37 i 45, jeste kompetentno za obuku i imenovanje ili unapre|enje, treba napraviti jasno razgrani~e-nje izme|u pojedinih njegovih dijelova nadle`nih za takve poslove.

• 19.    Da bi se takva institucija za{titila od neprimjerenih spoljnih uticaja, CCJE preporu~uje da rukovode}e osoblje i nastavnici u toj instituciji budu imenovani od strane sudstva ili drugog nezavisnog tijela odgovornog za organizovanje i super-viziju obuke.

• 20.    Zna~ajno je da se obuka sprovodi od strane sudija i eksperata za svaku pojedinu oblast. Nastavnike treba birati me|u najboljim u njihovoj profesiji, a tijelo nadle`no za obuku treba da pa`ljivo izvr{i takav odabir, uzimaju}i pri tome u obzir znanje nastavnika o pojedinim predmetima koji se podu~avaju i njihovu sposobnost podu~avanja.

• 21.    Kada su sudije nadle`ne za aktivnosti obuke, zna~ajno je da takve sudije odr`avaju kontakt sa sudskom praksom.

• 22.    Nastavne metode treba da budu utvr|ene i razmatrane od strane organa nadle`nog za obuku, te zato treba odr`avati redovne skupove nastavnika kako bi im se omogu}ilo da podijele svoja iskustva i unaprijede svoj pristup nastavi.

Mi{ljenje No.4 konsultativnog ve}a evropskih sudija od odgovaraju}oj inicijalnoj i naknadnoj... sudijskog zvanja koje ~esto od sudija zahtijeva da interveni{u u veoma kompleksnim i te{kim situacijama.

• III.    Inicijalna/po~etna obuka

• a)    Da li obuka treba da bude obavezna?

• 23.    Mada je o~igledno da sudije koje se zapo{ljavaju na samom po~etku svoje profesionalne karijere treba da budu obu~avani, postavlja se pitanje da li je to neophodno kada se sudije biraju izme|u redova najboljih pravnika/advokata koji

• 24.    Po mi{ljenju CCJE, obje grupe treba da dobiju po~etnu obuku; obavljanje sudijskih poslova je nova profesija za obje njih, te stoga podrazumijeva poseban pristup u mnogim oblastima, prvenstveno kada se to ti~e profesionalne etike sudija, postupka i odnosa sa svim stranama koje su uklju~ene u sudski postupak.

• 25.    S druge strane, zna~ajno je da se uzmu u obzir specifi~nosti metoda za-po{ljavanja kako bi se programi obuke na adekvatan na~in odabrali i prilagodili; iskusni pravnici/advokati treba da budu obu~avani samo u onome {to je neophodno za njihovu novu profesiju. U nekim malim zemljama, sa malim brojem sudova, lokalne mogu}nosti obuke mogu biti vi{e ograni~ene i nezvani~ne, ali takve zemlje mogu koristiti mogu}nosti obuke zajedno sa drugim zemljama.

• 26.    CCJE stoga predla`e obaveznu po~etnu obuku po programima koji }e odgovarati profesionalnom iskustvu onih koji su izabrani na sudijske polo`aje.

imaju iskustvo, kao {to je (na primjer) u zemljama u kojima je zakonodavni sistem zasnovan na op{tem pravu ( common law ).

• b)    Program po~etne obuke

• 27.    Nastavni program po~etne obuke i intenzitet obuke }e se zna~ajno razlikovati u zavisnosti od odabranog metoda zapo{ljavanja sudija. Obuka ne treba da se sastoji samo od predavanja o stru~nim postupcima koji se koriste prilikom vo-|enja slu~ajeva od strane sudija, ve} tako|e treba da uzme u obzir i neophodnost poznavanja samog dru{tva i sveobuhvatno razumijevanje razli~itih pitanja koja odra`avaju kompleksnost `ivota u dru{tvu. Pored toga, otvaranje granica zna~i da budu}e sudije moraju biti svjesni da su evropske sudije i da moraju biti bolje upoznati sa evropskim pitanjima.

• 28.    S obzirom na razli~itosti sistema za obuku sudija u Evropi, CCJE prepo-ru~uje slijede}e:

• 1)    da svi koji su izabrani na sudijske polo`aje treba da imaju ili steknu, prije nego preuzmu svoje du`nosti, {iroko znanje iz oblasti najzna~ajnijeg nacionalnog i me|unarodnog prava i postupaka,

• 2)    da o programima obuke koji su specifi~niji za obavljanje sudijske profesije treba da odlu~i institucija nadle`na za obuku, nastavnici i same sudije,

• 3)    da se takvi teoretski i prakti~ni programi ne smiju ograni~iti na stru~ne postupke u ~isto pravnim oblastima, ve} tako|e treba da obuhvate i obuku iz etike i uvod u druge oblasti relevantne za sudijsku djelatnost, kao {to je vo|enje slu~ajeva i upravljanje sudovima, informaciona tehnologija, strani jezici, dru{tvene nauke i alternativno rje{avanje sporova (ADR),

• 4)    da obuka treba da bude pluralisti~ka kako bi se njome garantovala i unaprijedila nepristrasnost sudija, odnosno njihovo djelovanje bez predrasuda,

• 5)    da, u zavisnosti od postojanja i du`ine prethodnog profesionalnog iskustva, obuka treba da bude dovoljno duga da bi se izbjeglo njeno svo|e-nje na ~istu formalnost.

• 29.    CCJE preporu~uje praksu uvo|enja perioda obuke koji }e biti zajedni~ki za razne pravne i pravosudne profesije (na primjer, pravnike/advokate i tu`ioce u zemljama u kojima oni obavljaju poslove odvojeno od poslova sudija). Ovakva praksa }e omogu}iti bolje upoznavanje i uzajamno razumijevanje izme|u sudija i drugih profesija.

• 30.    CCJE je tako|e uo~io da mnoge zemlje pristup sudijskom radnom mjestu uslovljavaju prethodnim profesionalnim iskustvom. Mada takav model nije mogu}e primjeniti svugdje, i mada usvajanje sistema kojim se kombinuju razli~i-te vrste zapo{ljavanja/regrutovanja sudija mo`e tako|e imati prednost upravo u razli~itostima sudijskih biografija odn. njihovog prethodnog iskustva, bitno je da period po~etne obuke obuhvati, u slu~aju kandidata koji su do{li direktno sa univerziteta, zna~ajan period obuke u stru~nom okru`enju (advokatska praksa, kompanije itd.).

• 31.    Sem osnovnog znanja koje moraju ste}i prije nego zauzmu svoja mjesta, sudije su “osu|ene na neprekidno u~enje i sticanje znanja” (vidi izvje{taj R. Jan-sena “Kako pripremiti sudije da bi postali dobro kvalifikovani suci”, doc. CCJE GT (2003) 3).

• 32.    Takva je obuka neophodna ne samo zbog promjena u pravu, tehnologiji i znaju koje je neophodno za obavljanje sudijskih poslova, ve} tako|e i zbog mo-gu}nosti koje se pru`aju sudijama u mnogim zemljama da steknu nove odgovornosti kada do|u na novu funkciju. Programi obuke na radnom mjestu treba stoga da pru`e mogu}nost obuke u slu~aju promjena u karijeri, kao {to je premje{tanje izme|u krivi~nih i civilnih sudija, preuzimanje specijalne jurisdikcije (na primjer, u porodi~nom sudu, sudu za maloljetnike ili op{tem sudu), i preuzimanje mjesta kao {to je predsjedvanje sudskim vije}em. Takav premje{taj ili preuzimanje takve odgovornosti mogu biti uslovljeni poha|anjem odgovaraju}eg programa obuke.

• 33.    Mada je bitno organizovati naknadnu obuku, na radnom mestu, s obzirom da dru{tvo ima pravo na prednosti koje mu pru`aju dobro obu~eni sudije, isto toliko je neophodno {iriti kulturu obuke me|u sudijama.

• 34.    Nije realno zahtijevati da ovakva vrsta obuke na radnom mjestu bude u svakom od slu~ajeva obavezna. Postoji strahovanje da bi tako mogla postati birokratska i jednostavno poprimiti samo formalno obilje`je. Predlo`ena obuka mora biti dovoljno privla~na za sudije da bi bili podstaknuti da u njoj sudjeluju, jer je dobrovoljno sudjelovanje najbolja garancija efikasnosti obuke. To tako|e treba omogu}iti tako {to }e se posti}i da svaki sudija bude svjestan postojanja eti~ke du-`nosti i obaveze da odr`ava i unapre|uje svoje znanje.

• 35.    CCJE tako|e podsti~e u kontekstu trajne, neprekidne obuke saradnju sa drugim pravnim profesionalnim tijelima odgovornim za stalnu obuku u odnosu na pitanja od zajedni~kog interesa (na primjer, novo zakonodavstvo).

• 36.    CCJE dalje nagla{ava po`eljnost uspostavljanja trajne obuke sudija na na-~in kojim }e biti obuhva}eni svi nivoi sudstva. Kad god je to izvedivo, razli~iti nivoi treba da budu predstavljeni na takvim sesijama, ~ime se pru`a mogu}nost za me|u-sobnu razmjenu mi{ljenja. Time se tako|e onemogu}avaju hijerarhijske tendencije, svi nivoi sudstva su tako stalno informisani o me|usobnim problemima i poslovima, a promovi{e se i jedan kohezivniji i konzistentniji pristup u ~itavom sudstvu.

• 37.    CCJE stoga preporu~uje:

IV. Naknadna obuka / na radnom mestu

• 3)    da kvalitet rezultata polaznika obuke ipak treba ocjenjivati, ukoliko je takvo ocjenjivanje neophodno zbog ~injenice da u nekim sistemima po-~etna obuka predstavlja jednu fazu procesa zapo{ljavanja.

• 43.    Koja god da je priroda njihovih poslova, nijedan sudija ne mo`e ignori-sati evropsko pravo, bilo da se radi o Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima ili drugim konvencijama Savjeta Evrope ili pak o Sporazumu Evropske Unije i zakonodavstvu koje iz njega proisti~e, jer se od njih zahtijeva da ga direktno primjenjuju na slu~ajeve na kojima rade.

• 44.    U cilju promovisanja su{tinskog aspekta du`nosti i obaveza sudija, CCJE smatra da dr`ave ~lanice, nakon intenziviranja studija o evropskom pravu na univerzitetima, treba tako|e da promovi{u njihovo uklju~ivanje u programe po~etne i naknadne obuke predlo`ene za sudije, uzimaju}i posebno u obzir njihovu prak-ti~nu primjenu u svakodnevnom radu.

• 45.    CCJE tako|e preporu~uje ja~anje evropske mre`e za razmjenu informacija izme|u pravnih i fizi~kih lica nadle`nih za obuku sudija (Lisabonska mre`a), kojom se promovi{e obuka o pitanjima od zajedni~kog interesa i iz domena upo-rednog prava, i da takvu obuku treba obezbijediti kako za nastavnike tako i same sudije. Funkcionisanje ove mre`e mo`e biti efikasno samo ukoliko je podr`ava svaka dr`ava ~lanica, a prvenstveno uspostavljanjem tijela koje }e biti odgovorno za obuku sudija, kako je predvi|eno u poglavlju II. ovog teksta, kao i panevrop-skom saradnjom u ovoj oblasti.

• 46.    Nadalje, CCJE smatra da saradnja sa drugim inicijativama koje imaju za cilj objedinjavanje institucija za sudijsku obuku u Evropi, posebno u okviru Evropske mre`e za sudijsku obuku, mo`e zna~ajno doprinijeti ve}oj koorinaciji i harmonizaciji programa i metoda obuke sudija {irom kontinenta.

VI. Evropska obuka sudija