Osiguranje nezgode u austrijskom pravu

Uvod

Osiguranje nezgode kao i osiguranje `ivota spada u grupu osiguranja lica koja obezbe|uju, pod uslovima koji su predvi|eni ugovorom, isplatu osigurane sume, a ne naknadu {tete kao {to je to slu~aj sa osiguranjima imovine.1 Ovo osiguranje zaklju~uju uglavnom pojedinci, ali ugovara~i osiguranja mogu biti institucije ili poslodavci radi za{tite zaposlenih koji su u ovakvom slu~aju osiguranici u kolektivnom osiguranju od nezgode. Organizacija koja `eli da zaklju~i kolektivno osiguranje zaposlenih od nesre}nog slu~aja du`na je da prilo`i spisak lica za koja se tra`i osiguranje ili da prilikom nastanka osiguranog slu~aja prilo`i dokaz da je lice koje je pretrpelo nezgodu bilo kod nje zaposleno. Iako je osiguranje nezgode dobrovoljnog karaktera u nekim slu~ajevima ono je obavezno, na primer obavezno osiguranje putnika u javnom saobra}aju. Ovo va`i i za vazduhoplovni prevoz. U zemljama Evropske unije svi prevoznici koji se bave transportom lica su du`ni da osiguraju lica od posledica nesre}nog slu~aja. Ugovara~ osiguranja je prevozi-lac koji pla}a premiju koja se ura~uvana u cenu karte.

U ve}ini dr`ava, pa i u Austriji, obavezno socijalno osiguranje ne pokriva sve posledice nezgode pa je osiguranje od nesre}nog slu~aja utoliko potrebnije da bi se obezbedila ve}a imovinska sigurnost gra|ana. U nekim zemljama je obavezno osiguranje radnika od posledica nesre}nog slu~aja i to osiguranje ne sprovode ustanove za socijalno osiguranje nego osiguravaju}e organizacije koje se bave premijskim osiguranjem (npr. Finska).2 U Austriji je osiguranje od nesre}nog slu-~aja posebno razvijeno i gotovo da nema zaposlenog lica koje ovo osiguranje nema. Uz davanja po osnovu socijalnog osiguranja ovako se obezbe|uje materijalna sigurnost kako u toku rada tako i po odlasku u penziju.

Pojam nesre}nog slu~aja

U teoriji i praksi osiguranja op{te je prihva}eno da se pod nesre}nim slu~ajem podrazumeva svaki iznenadni, od volje osiguranika nezavisni doga|aj koji deluju}i spolja, iznenadno i naglo na telo osiguranika, ima za posledicu njegovu smrt, pot-

* Specijalista prava osiguranja – Zepter osiguranje, Beograd.

puni ili delimi~ni invaliditet, prolaznu nesposobnost za rad ili naru{enje zdravlja koje zahteva lekarsku pomo}. Iako u pojedinim slu~ajevima posledice ne nastupaju odmah nakon nezgode (na primer u slu~aju intoksikacija, smrt usled niske temperature) obuhva}ene su osiguranjem ako je inicijalni doga|aj koji je doveo do smrti ili povrede tela nastao iznenada i neo~ekivano. Me|utim, ukoliko je osiguranik sam sebe doveo u situaciju ili je bio svestan da bi mogao sebe dovesti u situaciju koja bi mogla dovesti do nesre}nog slu~aja on nema pravo na naknadu iz osiguranja. Tipi~-na situacija bila bi ako osiguranik dovede sebe u stanje alkoholisanosti pa usled toga pretrpi nezgodu upravljaju}i motornim vozilom. Definicija nesre}nog slu~aja koja je navedena prihva}ena je u zakonodavstvu evropskih zemalja, pa i u austrijskom pravu.3 Ovo osiguranje karakteri{e ~injenica da nema velikih razlika u uslovima osiguranja od zemlje do zemlje. To se mo`e objasniti time {to se radi o osiguranju sa dugom tradicijom u osiguranju razvijenih zemalja i {to su izmene uslova nastajale kao posledica istih ili sli~nih ekonomskih i socijalnih prilika u tim zemljama.

Obim osiguravaju}eg pokri}a

Ugovor o osiguranju nezgode garantuje osiguraniku isplatu unapred ugovorene osigurane sume ako nastane doga|aj koji je predvi|en ugovorom o osiguranju. Me|utim, osiguranje mo`e da pokriva i tro{kove le~enja u vezi pretrpljene povrede (naknadu za prepisane lekove, eventualne hirur{ke zahvate i dr.). Dakle, kod ugovora o osiguranju nezgode nije re~ samo o isplati ugovorene sume, ve} i o naknadi tro{kova le~enja zbog ~ega se i ovo osiguranje u jednom delu pribli`ava osiguranju koje ima obe{te}uju}i karakter jer tro{kovi le~enja predstavljaju “{tetu” i mogu se naknaditi samo u iznosu u kome su nastali, a ne i preko toga. Me|utim, najve}a obaveza osigurava~a je do ugovorene sume. Bez obzira koliki su tro{kovi u konkretnom slu~aju ne mogu biti pokriveni iznad iznosa koji je za ovaj vid obaveze osigurava~a utvr|en u polisi osiguranja. Kod nas se kod osiguravaju}ih kompanija ~esto koristi termin “naknada {tete” kad do|e do prijave osiguranog slu~a-ja u slu~aju nezgode iako je re~ o osiguranju kod koga na osnovnu obavezu osigu-rava~a nema uticaja visina pretrpljene {tete, osim, kao {to je navedeno kod naknade tro{kova le~enja. U austrijskom pravu se tako|e predvi|a da je obaveza osigu-rava~a da isplati osiguranu sumu ili deo osigurane sume ako je nastao osigurani slu~aj. Visina osigurane sume zavisi od volje ugovornih strana. Ako se ugovori ve-}a suma pla}a se i ve}a premija.

U osiguranju lica od posledica nesre}nog slu~aja praksa je da se ugovaraju tri vrste davanja. Isplata osigurane sume za slu~aj smrti usled nezgode, sume za trajni invaliditet i sume za slu~aj privremene spre~enosti za rad. Tako|e se mo`e u okviru ovog osiguranja ugovoriti i naknada za te`e bolesti koje nastupe u toku trajanja ugovora o osiguranju, i kao {to je ve} navedeno, naknada za tro{kove le-~enja. Jedan od va`nih elemenata prilikom zaklju~ivanja ugovora o osiguranju je ocena rizika. Svaki osiguranik du`an je da osigurava~u iznese sve pojedinosti koje su od zna~aja za ocenu rizika, na primer ukoliko je ugovara~ osiguranja neka organizacija, kojim poslovima se ona bavi, da li je to posao na jednom mestu ili posao koji podrazumeva rad na terenu, posao koji se obavlja opasnim sredstvima i kori{}enjem opasnih materija, kao i sve druge okolnosti koje su od zna~aja za prihvat rizika u osiguranje. Ukoliko se radi o pojedincu kao ugovara~u osiguranja mo`e biti od zna~aja to da li je on ve} bolovao od neke bolesti, da li je ve} imao zdravstvenih tegoba, na primer infarkt, povrede glave itd. U praksi osigurava~i koriste unapred pripremljene upitnike koje popunjava ugovara~ osiguranja ~esto u saradnji sa posrednikom osiguranja koji upu}uje ugovara~a kako da upitnik popuni. Na osnovu iznetih podataka osigurava~ utvr|uje iznos premije osiguranja. Iznos osigurane sume za svaki pojedini rizik se navodi u polisi osiguranja. Svaki osi-gurava~ ima svoje uslove za osiguranje lica od posledica nesre}nog slu~aja sa kojima mora da upozna osiguranika. Ve}ina osiguravaju}ih kompanija u Austriji pored standardnih obaveza po osnovu osiguranja nezgode predvi|aju i pro{irenja po-kri}a koja uz doplatnu premiju obezbe|uju bolju osiguravaju}u za{titu.4 Tako, na primer, standardno osiguravaju}e pokri}e zaposlenih po osnovu polise za kolektivno osiguranje radnika ne predvi|a osiguranje od posledica nesre}nog slu~aja za zaposlene koji u trenutku nastanka nezgode nisu obavljali posao na svom radnom mestu.5 Tako|e standardno osiguravaju}e pokri}e ne obuhvata nezgode koje se dese za vreme sportskih takmi~enja. Ovakvo osiguranje mo`e se predvideti, ali samo u skladu sa posebnim uslovima koje predvi|a osigurava~ i pla}anjem dodatne premije s obzirom na visok rizik od povre|ivanja. Neke osiguravaju}e kompanije uop{te ne predvi|aju mogu}nost osiguranja nezgode u vezi sa sportskim takmi~e-njima. Austrijski zakon o osiguranju precizira da se ne smatra nezgodom doga|aj koji nastane u vezi sa bavljenjem sportom gde postoji velika verovatno}a da }e do-}i do povre|ivanja, trajnog invaliditeta ili smrti.6

Osigurana suma

Ukoliko se ugovori osigurana suma za smrt usled nesre}nog slu~aja njen iznos se obavezno unosi u polisu osiguranja. Osigurana suma se ispla}uje samo za slu~aj nastupanja smrti usled nesre}nog slu~aja, a ne ukoliko je ona nastupila kao posledica bolesti jer bi u tom slu~aju ovo osiguranje imalo karakter osiguranja `i-vota. Drugi osigurani rizik mo`e biti trajni invaliditet koji nastane kao posledica nesre}nog slu~aja. U ovom slu~aju u polisu se unosi iznos osigurane sume za slu-~aj trajnog potpunog invaliditeta. Kada se desi osigurani slu~aj visina sume koja }e se isplatiti zavisi od procenta invaliditeta u konkretnom slu~aju prema tabeli invaliditeta koju mora imati svaka osiguravaju}a kompanija. Ove tabele predvi|aju procente invaliditeta za povrede koje mogu nastati na ljudskom telu. Naknada za pojedine povrede bi trebalo da bude ista kod svih osigurava~a u jednoj zemlji i da ih oni primenjuju na isti na~in. Kod nas se u nekim osiguravaju}im kompanijama koriste tabele koje primenjuju osigurava~i u Austriji. Jedna od tabela koja se koristi je ona koju primenjuje osiguravaju}e dru{tvo “Grawe”.

Nave{}emo neke procente koji se predvi|aju po Tabeli invaliditeta ove osi-guravaju}e ku}e:

– za gubitak vida na oba oka

100% invaliditeta

35% invaliditeta

60% invaliditeta

15% invaliditeta

10% invaliditeta

5% invaliditeta

70% invaliditeta

60% invaliditeta

70% invaliditeta

50% invaliditeta

20% invaliditeta

10% invaliditeta

5% invaliditeta7

– za gubitak vida na jedno oko

– za gubitak sluha na oba uha

– za gubitak sluha na jedno uho

– za gubitak ~ula mirisa

– za gubitak ~ula ukusa

– za gubitak ruke

– za gubitak {ake

– za gubitak noge

– za gubitak stopala

– za gubitak jednog palca

– za gubitak ka`iprsta

– za gubitak velikog prsta na nozi

Pravilo je kod svih osigurava~a da se u zavisnosti od visine utvr|enog trajnog invaliditeta kao posledice povrede koju utvr|uje lekar cenzor ispla}uje sra-zmerna osigurana suma osiguraniku. Po Zakonu o osiguranju Austrije, kao i u zakonima drugih evropskih zemalja, osiguranik ima pravo na naknadu iz osiguranja na ime trajnog invaliditeta ako je nezgoda koja je uzrok invaliditeta nastala u periodu osiguranja. I u na{em pravu obaveza osigurava~a je da isplati osiguranu sumu, odnosno naknadu samo ako je nesre}ni slu~aj nastao za vreme trajanja osiguranja i ako su posledice nesre}nog slu~aja koje povla~e obavezu osigurava~a nastupile u toku jedne godine od dana nastupanja nesre}nog slu~aja.

Kombinovano sa ugovaranjem osigurane sume za slu~aj smrti usled nesre}-nog slu~aja i sume za slu~aj trajnog invaliditeta mo`e se ugovoriti i naknada za vreme privremene nesposobnosti za rad. U ovom slu~aju naknada se tako|e una-pred defini{e u samom ugovoru o osiguranju. Ova naknada uglavnom se ispla}u-je od prvog dana nastupele nesposobnosti za rad. U zavisnosti od zemlje u kojoj se zaklju~i ova vrsta osiguranja osigurava~i predvi|aju limit za isplatu. Na primer, u na{oj zemlji se obi~no ispla}uje naknada najvi{e za 200 dana, u Francuskoj 300 dana, u [paniji 365 dana, u Austriji 365 dana itd. Neki osigurava~i predvi|aju i produ`enje isplate i do dve godine posle nastupanja privremene spre~enosti za rad, ako ne mo`e sa sigurno{}u da se utvrdi procenat trajnog invaliditeta kao posledi-ce povrede, a izvesno je da bi se nastavkom le~enja osiguranika za taj produ`eni vremenski period invaliditet znatno smanjio (ovo je predvi|eno uslovima za osiguranje nezgode austrijske osiguravaju}e ku}e “Generali”). Naknada se mo`e is-pla}ivati jednokratno, u toku od 15 dana od dostavljene medicinske dokumentacije i nalaza lekara cenzora ili se mo`e ispla}ivati mese~no. U na{oj praksi je ~e{}e ispla}ivanje jednokratne naknade. Kod ove vrste osiguranja postoji jedno ograni-~enje jer se naknada ne ispla}uje licu koje je navr{ilo 70 godina starosti, bez obzira da li je radno anga`ovano ili ne.

Naknada tro{kova le~enja ispla}uje se za vreme koje osiguranik provede u bolnici ukoliko je bolni~ko zbrinjavanje neophodno da bi se spre~ilo znatno pogo-r{anje njegovog zdravstvenog stanja. U svakom slu~aju, prilikom ocene koliki }e procenat osigurane sume biti ispla}en relevantna je medicinska dokumentacija. Ukoliko doka`e da je usled posledica nesre}nog slu~aja bio hospitalizovan osigu- ranik mo`e dobiti naknadu tro{kova le~enja koji nastanu do dve godine od pretrpljene nezgode. Pojedini osigurava~i, me|utim, imaju bareme za tro{kove le~enja i unapred odre|uju koliki }e deo osigurane sume biti ispla}en ako do njih do|e. Tako ako je boravak u bolnici du`i od 15 dana ispla}uje se 100% od osigurane sume, ako je boravak du`i od 10 dana ispla}uje se 50% od osigurane sume, ako je boravak du`i od 5 dana ispla}uje se 25% od ugovorene sume.8 Na{e osiguravaju-}e ku}e ne predvi|aju ovakav sistem. Ova naknada je ograni~ena tako da osigura-nik ne mo`e dobiti naknadu ukoliko ostane u bolnici preko 365 dana. Predvi|a se tako|e jedno ograni~enje u pogledu isplate tro{kova le~enja za lica koja su starija od 75 godina (osiguravaju se pod posebnim uslovima) tako da se tro{kovi le~enja u zdravstvenoj ustanovi ne nakna|uju ukoliko, istovremeno, nije neophodno obaviti i hirur{ku intervenciju.

Pored osiguranja nezgode koju pretrpi u zemlji, osiguranik mo`e ugovoriti i osiguranje za slu~aj nezgode prilikom putovanja u inostranstvu. Ovo osiguranje mogu zaklju~iti fizi~ka lica ili agencije za svoje putnike koji organizovano borave u inostranstvu. Pored klasi~nog osiguranja od posledica nesre}nog slu~aja gde se dobija naknada za smrt usled nezgode, trajni invaliditet ili naknadu za tro{kove le-~enja ugovara~ mo`e zaklju~iti i dodatno osiguranje. Obi~no osigurava~i nude u tom smislu medicinsku asistenciju. Ovo posebno za lica koja ~esto putuju u zemlji ili inostranstvu. Ovde mo`emo navesti uslove koje nudi osiguravaju}a organizacija “Grawe” iz Austrije. Tako se predvi|a suma do 3.000 eura za ku}no le~enje nakon pretrpljene nezgode u zemlji u trajanju do 30 dana. Pomo} u ku}i ukoliko je to potrebno (spremanje, odr`avanje, pranje ode}e) najvi{e 4 sata dnevno, briga o ishrani osiguranika, ku}nog ljubimca za {ta je predvi|ena naknada od najvi{e 40 eura dnevno. Tako|e je predvi|eno da ukoliko osiguranik ima psihi~ke smetnje koje nastanu usled nezgode mo`e besplatno konsultovati telefonom psihologa odnosno zakazati razgovor preko usluge medicinske asistencije. Ovo postoji zbog toga {to austrijski zakon o osiguranju ukazuje na mogu}nost da usled psihi~ke traume nakon nezgode (Unfalltraume)9 mo`e do}i do znatnog pogor{anja zdravlja osi-guranika, ~ak i do njegove smrti {to se obuhvata osiguranjem iako nije direktna posledica fizi~kog povre|ivanja. Kada je osiguranik hospitalizovan van svog me-sta stalnog boravka, u zemlji, du`e od 72 sata, omogu}ava se poseta bliskog lica osiguraniku, kao i preno}i{te (najvi{e 3 no}enja) u mestu gde se on nalazi u hotelu srednje klase.

Na{e osiguravaju}e kompanije ne predvi|aju u svojim uslovima ovako sveobuhvatnu brigu, odnosno za{titu osiguranika. Ovo mo`e biti iz razloga {to jednostavno nema dovoljno interesa i osiguranika koji bi mogli sebi da priu{te tako visoke premije koje su predvi|ene ovakvom vrstom osiguranja.

Kada se govori o nezgodama za vreme putovanja u inostranstvo i ovde se predvi|aju usluge medicinske asistencije. U slu~aju da se nezgoda desi u inostran-stvu osiguraniku se mo`e omogu}iti prevoz do najbli`e zdravstvene ustanove, a nakon ukazivanja prve pomo}i mo`e biti preba~en u zdravstvenu ustanovu koja je najbli`a njegovom stalnom mestu prebivali{ta. Za slu~aj hitne intervencije osigu-raniku se obezbe|uje naknada u maksimalnom iznosu od 11.000 eura. Ukoliko je zaklju~eno osiguranje za celu porodicu osiguranika ovaj iznos je ograni~en na

22.000 eura.10 Medicinska asistencija pokriva i tro{kove posete do dve osobe osi-guraniku ukoliko on provede na le~enju van zemlje du`e od sedam dana. Tako|e, mogu}e je dobiti pokri}e za tro{kove za slu~aj da osiguranik mora da se vrati u zemlju zbog te`e bolesti u`eg ~lana porodice, elementarne nepogode ili ukoliko u zemlji u kojoj se nalazi izbiju nemiri, epidemije itd. Kada govorimo o tro{kovima le-~enja, i ovde kod osigurava~a postoje izvesni limiti. Na primer, godi{nji tro{kovi le~enja jednog osiguranika koji se osigurava za slu~aj nezgode u inonstranstvu, ne mo`e pre}i 25.000 evra po va`e}im uslovima osiguravaju}e ku}e “Grawe”. Ovaj limit dosti`e 50.000 evra godi{nje ukoliko je zaklju~eno porodi~no osiguranje za sve ~lanove porodice.11

Isklju~enja iz osiguranja

Pojedini rizici kod ugovora o osiguranju nezgode se isklju~uju. U osiguranju nezgode tradicionalno je isklju~ena obaveza osigurava~a za nesre}ne slu~ajeve koji nastanu usled ratnih operacija, bilo da se radi o unutra{njem ili me|unarod-nom sukobu, gra|anskih nemira ili nuklearnih rizika. To je slu~aj i u austrijskom pravu, kao i isklju~enja obaveze osigurava~a ako se utvrdi namera osiguranika, odnosno ako se utvrdi da je osigurani slu~aj prouzrokovan dejstvom alkohola, usled obra~una, samoubistva ili poku{aja samoubistva. [to se ti~e samoubistva u praksi je ~esto te{ko utvrditi da li se radi o samoubistvu ili prikrivenom samoubi-stvu tako da izgleda kao da je smrt nastupila kao posledica nesre}nog slu~aja, ovo naro~ito kod saobra}ajnih nezgoda. Pojedini rizici su isklju~eni, ali kao {to je ve} napred re~eno, mogu se ugovoriti u skladu sa posebnim uslovima, kao na primer kod bavljenja sportovima gde postoji veliki rizik od povre|ivanja (skijanje, bori-la~ki sportovi) ili upotreba nekih prevoznih sredstava gde postoji ve}i rizik od po-vre|ivanja od uobi~ajenog (motori). Kod ovih vrsta osiguranja premija osiguranja je znatno ve}a s obzirom na stepen rizika.

Kad je re~ o naknadi za tro{kove le~enja za bolesti koje nastanu u toku trajanja ugovora o osiguranju, osigurava~i imaju posebne tabele sa bolestima za koje je predvi|ena isplata naknade. Za pojedine bolesti je isklju~ena mogu}nost dobi-janja naknade iz osiguranja. U zakonu se navode zarazne bolesti kao {to je malarija, tifus koje se prenose putem insekata i infektivne bolesti.12 Svaka bolest koju prijavi osiguranik za dobijanje naknade iz osiguranja ceni se posebno na osnovu dostavljene medicinske dokumentacije. Za bolesti koje su postojale pre zaklju~e-nja ugovora o osiguranju, a ukoliko do pogor{anja zdravstvenog osiguranika do|e usled takve bolesti, ne ispla}uje se naknada iz osiguranja.

U uslovima osiguranja osiguravaju}eg dru{tva “Generali” iz Austrije iz osiguranja su isklju~ene:

– nezgode pilota aviona ili sportskih leta~a ukoliko nemaju leta~ku dozvolu, kao i ~lanova posade,

– nezgode koje nastanu usled dejstva ratnih operacija, gra|anskog rata ili nemira, s tim {to se precizira da osiguranje prestaje ~etrnaestog dana od dana izbijanja sukoba. Ovo va`i i za slu~aj da se lice uputi u zemlju u kojoj traju sukobi ili postoji mogu}nost od izbijanja sukoba, kao i za slu~aj da lice aktivno u~estvuje u ratnim operacijama. Nezgode prouzrokovane dejstvom ABC oru`ja tako|e se ne pokrivaju ovim osiguranjem

– nezgode koje pretrpe osiguranici usled izvr{enja ili poku{aja izvr{enja kri-vi~nog dela,

– nezgode koje nastanu usled dejstva nuklearnog, hemijskog ili biolo{kog oru`ja ili nuklearne energije i jonziraju}eg zra~enja,

– nezgode lica koje imaju psihi~ke smetnje, du{evni bolesnici, epilepti~ari, – nezgode lica koja se bave sportovima gde postoji velika verovatno}a da }e do}i do povre|ivanja (na primer ronjenje na dah).13

Pored osiguranih slu~ajeva koji nisu pokriveni osiguranjem, ugovor o osiguranju ne mogu zaklju~iti lica koja nemaju poslovnu sposobnost (osim kada zakon nala`e druga~ije: obavezno osiguranje putnika u javnom saobra}aju), invalidi ili lica sa te{kim o{te}enjem nervnog sistema. Ukoliko lice u toku trajanja osiguranja ispuni neki od ovih uslova ugovor o osiguranju automatski prestaje da va`i.14

Podaci od zna~aja za ocenu rizika

Za ocenu rizika jedan od najva`nijih podataka je onaj koji se odnosi na de-latnost kojom se bavi lice koje `eli da zaklju~i osiguranje. Obi~no se zanimanja klasifikuju na slede}i na~in:

– administrativni poslovi, slobodne profesije, bez zaposlenja, trgovina, usluge, – poslovi u industriji,

– javni radovi, izgradnja,

– proizvodnja name{taja, radovi sa drvetom,

– rudarski poslovi, ribari, rad na dokovima,

– poljoprivrednici.

Sva zanimanja se po svojoj prirodi razvrstavaju kao manuelna, povremeno manuelna i nemanuelna. Za sva ova zanimanja pravi se gradacija, na primer od 1 do 12, tako da svaka profesija ima svoj broj koji se uve}ava srazmerno stepenu rizika. Na primer: ~esta upotreba motornog vozila u okviru obavljanja delatnosti +2 poena, manipulacija opasnim materijama +2 poena, kori{}enje opasnih alata +3 poena, obavljanje opasnih aktivnosti +5 poena, obavljanje vrlo opasnih aktivnosti +10 poena.

Stepen rizika tako|e se ceni na osnovu pristupne starosti osiguranika. Tako, prema statisti~kim podacima, u~estalost nezgoda i te`ina nezgoda raste procentualno sa godinama kad je re~ o nezgodama koje imaju za posledicu trajni invaliditet ili smrt. Za lica izme|u 50 i 55 godina starosti postoji 20% ve}a verovatno}a da }e pretrpeti nezgodu od lica mla|ih od 50 godina, za lica starija od 55 godina ova verovatno}a dosti`e 40%. Naravno, statistika je ra|ena za lica do 65 godina starosti. Ovo je jedan primer, a svaki osigurava~ u skladu sa statistikama kojima raspola`e utvr|uje tarife i u odnosu na njih korespondentne premije osiguranja. Za slu~aj da osiguranik ostane bez posla u toku trajanja ugovora o osiguranju i da ne mo`e nastaviti sa pla}anjem premije osigurava~ mo`e raskinuti ugovor, ali u ovim

Andrej Pak: Osiguranje nezgode u austrijskom pravu slu~ajevima ~esto se izlazi u susret osiguraniku tako {to se ugovor ne raskida ve} on ostaje na snazi jo{ izvesni vremenski period. Tako prema uslovima osigurava-ju}e kompanije “Generali” ukoliko osiguranik ostane bez posla nakon isteka ~e-tvrtog meseca trajanja osiguranja ugovor se ne raskida odmah ve} se nastavlja u narednih 12 meseci. Osiguranik je u tom slu~aju du`an da osigurava~u dostavi dokaz o nezaposlenosti. Za slu~aj da je ugovor o osiguranju zaklju~en na vremenski period du`i od deset godina predvi|a se da se trajanje osiguranja produ`i na 24 meseca od dana kada osiguranik ostane bez posla. I u jednom i u drugom slu~aju se ne ispla}uje naknada za privremenu nesposobnost za rad.

Prilikom zaklju~ivanja ugovora osiguranik je du`an da na zahtev osigurava-~a pru`i podatke o svom zdravstvenom stanju. Obi~no upitnik sadr`i pitanja koja se odnose na to da li je osiguranik ve} bolovao od neke bolesti (naro~ito bolesti srca), da li ima nekih nedostataka (mijopija, nagluvost i dr.), da li je invalid (od po-sledica ranijeg povre|ivanja) {to bi moglo da pove}a verovatno}u nastupanja nezgode, da li je ranije pretrpeo nezgodu i dr.15 Osiguranik se ne podvrgava lekar-skom pregledu kao {to je to mogu}e kod zaklju~enja ugovora o osiguranju `ivota. Kod svih osigurava~a u svetu, pa tako i kod nas, osiguranik je du`an da sve podatke iznese istinito jer svako neta~no izno{enje ~injenica povla~i ni{tavost ugovora. Ugovor je tako|e ni{tav ako je u ~asu njegovog zaklju~enja ve} nastao osigurani slu~aj, ako je u nastupanju ili ako je izvesno da }e nastupiti u kom slu~aju }e se vratiti premija osiguranja ugovara~u.16

Za razliku od osiguranja `ivota gde nema takvih ograni~enja, kod osiguranja nezgode osiguranik je du`an da u roku od tri dana od dana nastanka nesre}nog slu-~aja obavesti osigurava~a o nastupeloj nezgodi kako bi se moglo utvrditi o kakvoj nezgodi je re~. Ovaj rok po~inje da te~e od momenta kada postane izvesno da mo-`e do}i do obaveze osigurava~a za isplatom osigurane sume. Prema austrijskom zakonu ovde se javljaju dve situacije: osiguranik je du`an da osigurava~u prijavi nezgodu pismenim putem u roku od sedam dana od dana njenog nastanka, a za slu~aj da je nezgoda prouzrokovala smrt osiguranika ovaj rok se smanjuje na tri dana. U francuskom zakonu ne pravi se razlika i ovaj rok iznosi 5 dana. Na{ Zakon o obligacionim odnosima predvi|a da ukoliko osiguranik ne prijavi nezgodu u ugovorenom roku du`an je nadoknaditi osigurava~u {tetu koju bi ovaj zbog toga imao. Ova odredba se u praksi skoro nikad ne primenjuje. Osiguranici kasne sa prijavama, a neki ~ak podnose tu`bu sudu radi isplate osiguranje sume, a da se prethodno nisu obratili osigurava~u. Sudovi ovakve tu`be ne odbacuju jer za to nema pravnog osnova. De lege ferenda trebalo bi ovakve tu`be smatrati preuranjenim. Podno{enje zahteva osigurava~u za isplatu sume moralo bi prethoditi podno-{enju tu`be. U na{oj zemlji sudovi su naklonjeniji osiguranicima jer vlada op{te uverenje da osigurava~i ne izvr{avaju svoje obaveze na vreme, odugovla~e sa isplatom osiguranih suma i neopravdano smanjuju osiguranicima naknade iz osiguranja. U Austriji osiguranici koji nisu zadovoljni naknadom koju su dobili mogu podneti prigovor u vezi ispla}ene osigurane sume, upravnom organu osigurava~a. U ovim slu~ajevima predmet se ponovo razmatra i prigovor se mo`e usvojiti kao osnovan (naro~ito ukoliko se dostavi nova relevantna dokumentacija) ili odbiti kao neosnovan. Ukoliko osiguranik ostane nezadovoljan mo`e se obratiti Ombud-smanu i na kraju podneti tu`bu nadle`nom sudu.

Lica koja imaju pravo na osiguranu sumu

Teret dokazivanja o nastanku osiguranog slu~aja pada na osiguranika, odnosno korisnika osiguranja ukoliko je osiguranik usled nesre}nog slu~aja umro. Korisnik koji nije naveden kao takav u ugovoru o osiguranju du`an je da podnese i dokaz o pravu na osiguranu sumu. Ukoliko nije druga~ije navedeno u polisi korisnicima osiguranja se smatraju bra~ni drugovi i deca osiguranika, a ako deca nisu `iva njihovi potomci po pravu predstavljanja. Ako nema dece ni njihovih potomaka bra~nom drugu i roditeljima se ispla}uje po pola osigurane sume, ako nema bra~nog druga onda samo roditelji, a ukoliko ih nema u pogledu isplate osigurane sume smatra}e se relevantnom sudska odluka, odnosno suma }e biti ispla}ena zakonskim naslednicima.17 U slu~aju da je osiguranik zaklju~io osiguranje i za svoju decu, a u toku trajanja osiguranja on umre, osigurana suma }e se isplatiti dete-tu kad napuni 18 godina `ivota, a do tada ugovor ostaje na snazi.18 U slu~aju sumnje pod kojim okolnostima je nastupila smrt osiguranika osigurava~ mo`e tra`iti da se uradi obdukcija ili tra`iti od zdravstvene ustanove kompletnu relevantnu medicinsku dokumentaciju. Neki osigurava~i ~ak preciziraju svoje pravo da, ukoliko to ocene neophodnim, mogu zahtevati ekshumaciju. Ovo je propisano u uslovima osigurava~a, me|utim u praksi se ~esto de{ava da lekari ne}e da daju pojedinosti niti bilo kakve podatke o osiguraniku, odnosno osobi koja je le~ena, pod izgovorom ~uvanja lekarske tajne.

Neke zemlje zapadne Evrope imaju druga~iji pristup kad se govori o naknadi korisnicima osiguranja. U [paniji, na primer, ukoliko nije nazna~en korisnik osiguranja osigurana suma se ispla}uje ugovara~u. Ukoliko je navedeno vi{e korisnika osiguranja suma se deli na jednake delove, a za slu~aj da su kao korisnici navedeni zakonski naslednici deli se kao {to je predvi|eno zakonom o nasle|ivanju.19

U slu~ajevima kada se radi o naknadama za trajni invaliditet, naknadi za tro-{kove le~enja ili naknade za privremenu radnu nesposobnost zahtev podnosi sam osiguranik.

Kada isplati osiguranu sumu osigurava~ nema ni po kom osnovu pravo na naknadu {tete od tre}eg lica odgovornog za nastupanje osiguranog slu~aja jer se kod ovog osiguranja ne radi o naknadi {tete ve} o isplati osigurane sume. Ovo je pri-hva}eno u ve}ini zemalja Evrope, pa tako i u Austriji, a predvi|eno je i na{im Zakonom o obligacionim odnosima.20

Zaklju~ak

U Austriji, kao i u svim zemljama Evropske unije, osiguranje je veoma razvijeno, a u okviru njega i osiguranje nezgode. Zakon o ugovoru o osiguranju sadr-`i niz imperativnih i dispozitivnih odredaba kojima se reguli{u odnosi izme|u osi- gurava~a i osiguranika. U praksi osiguravaju}e organizacije zaklju~uju ugovor o osiguranju nezgode koriste}i tipske uslove koje utvr|uju stru~ne slu`be udru`enja osiguravaju}ih organizacija. Ti uslovi su ura|eni u skladu sa zakonom, pravilima struke i u najboljem interesu osiguranika. Iako ovi uslovi nisu obavezni skoro sva osiguravaju}a dru{tva ih koriste kako bi se izbegli propusti koji bi bili na {tetu osi-guranika i poslovanja osigurava~a koje je u skladu sa zakonom. Primena uslova nije striktna i ~esto postoje izvesna odstupanja od nekih odredaba tipskih uslova kako bi se pokri}e prilagodilo zahtevima pojedinih osiguranika. Me|utim, ta odstupanja po pravilu nisu zna~ajna i zato se mo`e pisati o pravilima koja su u austrijskom osiguranju op{te prihva}ena i koja obele`avaju osiguranje nezgode u ovoj zemlji. U Srbiji i Crnoj Gori svako osiguravaju}e dru{tvo donosi svoje uslo-ve osiguranja, ~ime je otvoren prostor za razne zloupotrebe naro~ito ako se ne sprovodi adekvatan nadzor od strane nadle`nih institucija. Bilo bi po`eljno da se na nivou Udru`enja osiguravaju}ih organizacija i kod nas rade tipski uslovi jer bi se tako uvelo vi{e reda u sprovo|enju osiguranja {to je posebno od velikog zna~a-ja za osigurana lica. Tako bi ugovori o osiguranju bili u najve}oj mogu}oj meri sa-glasni sa odredbama ugovora o osiguranju sadr`anim u Zakonu o obligacionim odnosima i pravilima struke osiguranja. ^injenica da }e na{a zemlja usagla{avati svoje pravo i praksu sa dostignutim standardima u EU zahteva da se ve} sada krene sa bli`im upoznavanjem zakonodavstva dr`ava ~lanica EU i njihove prakse. Ovaj rad je imao za cilj da uka`e na neka re{enja u osiguranju nezgode u austrijskom osiguranju nezgode koja mogu da pomognu u osavremenjivanju na{eg osiguranja nezgode.