Piraterija - 'vampir' savremene privrede

Maja 2006. potpredsednik Evropske komisije Franko Fratini pokazao je prisutnima na konferenciji za novinare, izme|u ostalog, fotografiju “ferarija” falsifi-kovanog na Tajlandu. To je izazvalo veliko iznena|enje prisutnih, posebno imaju-}i u vidu ~injenicu da u svetu postoji svega {est originalnih “ferarija”. Ali, to nije usamljen primer.

Jo{ pre dve godine, japanska multinacionalna kompanija NEC, ona bez ~ijih reklama nema ozbiljnog teniskog takmi~enja, od Vimbldona pa nadalje, anga`ova-la je brojne detektive da ustanove gde se to prave njeni proizvodi, od kojih sve vi{e pokvarenih u garantnom roku sti`e u njene servise. Detektivi su uspeli da do|u do saznanja o poreklu koja su bila takva da su izazvala bes pomenute kompanije, pa je podignuta tu`ba. Me|utim, ispostavilo se kao da je ona tu`ila samu sebe. Kako je to mogu}e? Stvar postaje kristalno jasna ako se uzme u obzir da se radilo o kompaniji istog naziva, ali u Kini. Bila je to la`na kompanija koja je imala u svom sastavu 50 fabrika sa kompletnom infrastrukturom, a asortiman proizvoda uklju~ivao je ne samo NEC kompjutere, ve} i televizore, DVD, CD, MP3 plejere, a da stvar bude jo{ gora, svaki proizvod je posedovao vrhunski od{tampane garantne listove, kao i spisak NEC servisa po svetu. Sve u svemu, prava piratska multinacionalna kompanija.

Celokupna pri~a ne bi bila potpuna kad se ne bi spomenuo i jedan vrlo zanimljiv doga|aj koji se nedavno desio u Rusiji. Naime, ruske vlasti su zaplenile preko 1.000 tona piratskih CD i DVD izdanja, a koja su bila sme{tena u jednom skla-di{tu u Habarovsku, blizu kineske granice. Potom je policija istovarila celokupnu zaplenjenu koli~inu na jednom vojnom poligonu, a za to im je trebalo ~ak 40 {le-pera. Kulminacija je nastupila kada je vojska po~ela da izvodi manevarska artiljerijska ga|anja, uz geslo “mi za pirateriju imamo te{ku artiljeriju!”.

Kada bi se morali navesti svi primeri piratskog pona{anja u samo nekoliko proteklih godina, ovaj rad bi bio ogromnih dimenzija. Me|utim, navedena tri primera iz skora{njeg perioda sasvim su dovoljna da ilustruju jednu neospornu, notornu ~injenicu, a to je da se svet suo~ava sa jednim velikim, vi{edimenzionalnim i te{ko re{ivim problemom, problemom piraterije , koja uzima sve vi{e maha i kao hobotnica {iri svoje pipke u sve pore savremene ekonomije. Stoga joj u naslovu dat atribut “vampira” sasvim odgovara, imaju}i u vidu {tetu koju nanosi. Ona ne poznaje granice, nacionalnu, versku ili politi~ku pripadnost, ona nije lokalni ili regionalni problem, ve} svetski problem i tako je treba i tretirati. Profit joj je glavna ideja vodilja, a on je basnoslovan — svake godine sve ve}i.¹

* Stipendista Ministarstva nauke i za{tite `ivotne sredine.

Omiljene “`rtve” ovog vampira su informatika2 – posebno softfer, tekstil,3 ko`na galanterija, kozmetika, igra~ke, farmacija, jednom re~ju, sve gde se mo`e ostvariti dobra zarada. Sve to ne bi bilo mogu}e bez adekvatne logisti~ke podr{ke sa strane, a koja se sastoji u korupciji carinskih i policijskih slu`bi kako bi one “za-`murile na jedno oko” kad piratska roba prelazi dr`avnu granicu. Uz to, potrebna je dobra i prilagodljiva organizacija poslovanja, odgovaraju}e investicije i razgra-nata distributivna mre`a – sve u cilju da roba stigne na tr`i{te.4 I ona zaista sti`e, u ogromnim koli~inama.

Koliko je ovo postao te`ak i nere{iv problem za dr`avne vlasti, jasno ukazuje i slikovit naziv dat pirateriji – “tamna strana globalizacije”.5

Istorijski gledano, do 70-tih godina pro{log veka zastupljenost piraterije je bila mala,6 pa je samim tim bilo i vrlo malo propisa u ovoj oblasti, kako na nacionalnom tako i na me|unarodnom nivou. Danas je to najrazvijeniji vid spoljne trgovine, pa je i logi~no {to se sve vi{e te`i njenom pravnom regulisanju, odnosno sankcionisanju.

S tim u vezi, WIPO7 je doneo niz propisa kojima se suzbija piratsko pona{a-nje, ali treba odmah ista}i da je njihov osnovni nedostatak nemogu}nost izricanja sankcija prema pojedincima i dr`avama. Me|utim, to itekako mo`e WTO, koja od dr`ava ~lanica zahteva da spre~avaju pirateriju putem zakonodavstva, ina~e }e se suo~iti sa mogu}no{}u uvo|enja trgovinskih sankcija.8

Za{tita autorskog i srodnih prava i prava industrijske svojine (kra}i istorijski pregled)

Mo`e se re}i da je Gutenbergov pronalazak {tamparije ozna~io prekretnicu u za{titi autorskog prava. Do tog pronalaska knjige su bile izuzetno skupe i predstavljale su luksuz koji je jako mali broj ljudi mogao sebi da priu{ti. Sada one postaju mnogo jeftinije, ima ih u ve}em broju i samim tim dostupne su mnogo ve}oj populaciji. To je automatski dovelo do naglog razvoja {tamparstva i izdava~ke delat-nosti, kojom se bavi sve vi{e ljudi.

Ime izdava~a je u po~etku imalo mnogo ve}u va`nost od imena autora jer je vladalo mi{ljenje da autor, s obzirom da je dobio naknadu od izdava~a za ustupljeno delo, nema vi{e prava nad tim delom. Dalje, ostali izdava~i su mogli bez ikakvih smetnji slobodno da pre{tampavaju delo, bez tra`enja bilo kakve saglasnosti od autora. To je dovelo i do prvi zahteva vladaru za izdavanjem privilegija koje su zna~ile isklju~ivo pravo na {tampanje i izdavanje jednog dela i zabranu pre{tam-pavanja. To pravo je bilo vremenski ograni~eno, a odgovaralo je i vladaru jer je od toga imao ekonomsku korist. Stoga su vladari bili vrlo skloni davanju ovih privilegija. Privilegije su dobijali ne samo {tampari, ve} i izdava~i.

Vremenom su se i autori po~eli obra}ati vladarima radi dobijanja privilegije, odnosno isklju~ivog prava, a krajem XVII veka tra`e i dono{enje propisa koji bi im obezbedili priznanje moralnih i imovinskih prava. Njihov pritisak u sadejstvu sa izdava~kim strukturama, koje }e odigrati odlu~uju}u ulogu, urodio je plodom i 1710. u Engleskoj je donet Zakon Ane Stjuart, koji }e se primenjivati sve do 1911. kada je donet Zakon o autorskom pravu. To je uticalo i na ostale zemlje da po~nu da donose vlastite propise u ovoj oblasti.

Ipak, bez obzira na sve intenzivniju zakonodavnu delatnost, pravni partikularizam i dr`avne granice pokazale su se kao ko~nica daljem razvoju autorske za-{tite. Zbog toga u prvi plan izbija potreba za zaklju~ivanjem bilateralnih sporazuma. Dr`ave to i ~ine, ali otkazivanjem sporazuma ili protekom vremenskog perioda na koji je bio zaklju~en, strani autori ostaju bez pravne za{tite.

Tako je kona~no sazrela svest o neophodnosti za{tite putem me|unarodnih konvencija u ovoj oblasti, {to je rezultiralo dono{enjem ve} pomenute Bernske konvencije 1886. godine (Konvencije za za{titu knji`evnih i umetni~kih dela). Do danas je izvr{eno nekoliko revizija pomenute Konvencije, a poslednja je izvr{ena u Parizu 1971. godine.

Ovde treba pomenuti jo{ i: Univerzalnu (svetsku) konvenciju o autorskom pravu (doneta je 1952. u @enevi, revizija u Parizu 1971), Ugovog o autorskom pravu koji je donet od strane WIPO-a 1996. u @enevi; tada{nja SCG je pristupila 2002. godine. Oblast srodnih prava regulisana je Konvencijom o za{titi umetnika izvo|a~a, proizvo|a~a fonograma i ustanova za radiodifuziju iz 1961. godine, Konvencijom o za{titi proizvo|a~a fonograma od neovla{}enog umno`avanja njihovih fonograma iz 1971. godine, Konvencijom o distribuciji signala za prenos programa preko satelita iz 1974. godine, kao i Ugovorom o interpretacijama i fo-nogramima koji je donet od strane WIPO-a 1996. godine, a kome je tada{nja SCG pristupila 2002. godine.

Kad je re~ o pravu industrijske svojine , u po~etku je pravna za{tita pronalazaka ostvarivana kroz privilegije koje su od vladara tra`ili zanatlije, trgovci i korporativna udru`enja. Privilegiju je mogao da tra`i samo prvi pronalaza~ ili prvi kori-

PRAVO – teorija i praksa Broj 3-4 / 2007 snik novog pronalaska ili delatnosti, kome je ona obezbe|ivala isklju~ivo pravo prometa. Povreda date privilegije povla~ila je za sobom nov~ane kazne i uni{tenje neo-vla{}eno proizvedene robe. Postepeno se za{tita uvodi i u oblasti upotrebe znaka za obele`avanje robe, opet preko privilegija, sa istim dejstvom kao i kod pronalazaka. Ipak, sve jo{ uvek zavisi od vladara koji je mogao i da ne odobri privilegiju, tako da pronalaza~ jo{ uvek nema efektivnu pravnu za{titu. Zavisi od volje vladaoca.

Bez obzira na sve, cehovske organizacije, koje su nosioci privrede srednjeg veka, nastoje da za{tite svoje interese na tr`i{tu tako {to u svojim statutima pred-vi|aju obavezu upotrebe cehovskog znaka na svim proizvodima svojih ~lanova. ^lanovi, istina, imaju pravo da na proizvod stave i vlastiti znak, ali nikako ne sme-ju, pod pretnjom sankcija (od nov~anih, pa sve do gubitka ~lanstva) da propuste da stave i znak ceha kojem pripadaju.

Me|utim, sistem privilegija koji je ipak omogu}avao kakvo-takvo preimu}-stvo i za{titu trgovcima i zanatlijama, vremenom se pretvorio u svoju suprotnost, koja se ispoljavala kroz monopolski polo`aj nosilaca privilegija. To je dovelo do skoka cena robe i nesta{ice strate{kih artikala na tr`i{tu.

Negativne posledice po privredu i sveop{te nezadovoljstvo dovelo je do do-no{enja prvih pravnih propisa u ovoj oblasti. Bio je to Statute of Monopolies iz 1623. godine, donet u Engleskoj. Potom je u SAD donet Patentni zakon 1790. godine, a zatim i u Francuskoj. Pod uticajem ovih zemalja i druge dr`ave po~inju da donose svoje propise, a nastaje i pravna regulativa kojom je regulisana za{tita uzoraka, robnih `igova, kao i geografskih oznaka porekla.

Sva ova aktivnost se odvija isklju~ivo na nacionalnom nivou, tako da je do sredine XIX veka ve}ina nezavisnih dr`ava ve} donela svoje pravne propise o industrijskoj svojini. Ipak, sve intenzivnije ekonomsko-politi~ko povezivanje dr`a-va stvorilo je potrebu za dono{enjem me|unarodnih normi o za{titi prava industrijske svojine.

Tako je 1883. godine na diplomatskoj konferenciji u Parizu doneta Konvencija o za{titi prava industrijske svojine, kojom je osnovana Me|unarodna unija za za{titu industrijske svojine. Poslednja revizija izvr{ena je 1973. godine, a tada{nja SFRJ je ratifikovala tekst ove revizije. Pomenuta Konvencija je postala pravni osnov za zaklju~ivanje brojnih me|unarodnih sporazuma, bilataralnih, regionalnih i multilateralnih. Posebno su bitni multilateralni sporazumi jer se pomo}u njih pojedina prava industrijske svojine detaljnije reguli{u, a postali su i temelj nastanka posebnih unija u okviru pomenute pariske unije.

Pravna za{tita od piratskog delovanja u Srbiji

Autorsko i srodna prava i pravo industrijske svojine na teritoriji Srbije imaju svoje istorijske korene, a pravna re{enja zavisila su od postoje}ih dru{tveno-ekonom-skih okolnosti u zemlji, konvencija koje su tada va`ile, a ne treba zanemariti ni uti-caje zakonodavstava razli~itih dr`ava (Nema~ke, Francuske, SSSR-a). Stalne prome-ne i privredni razvoj zahtevale su hvatanje u ko{tac sa evropskim i svetskim trendovima. U tome se uspevalo u ve}oj ili manjoj meri, a sli~na situacija je i danas, kada klju~nu re~ u svim svetskim poslovima vodi nekolicina najmo}nijih dr`ava i veliki broj me|unarodnih organizacija, posebno WTO. Jedan od uslova za uklju~ivanje u WTO, kao i u ostale iole zna~ajnije grupacije - me|u kojima je svakako EU, je harmonizacija zakonodastva u relevantnim oblastima; ta~nije re~eno, tra`i se od svih da

Sini{a Domazet: Piraterija – “vampir” savremene privrede po{tuju unapred utvr|ena “pravila igre” u me|unarodnim ekonomskim i politi~kim odnosima - politi~ke uslove je nepotrebno nabrajati, dobro su poznati kad je Srbija u pitanju. Isto to va`i i kad je u pitanju za{tita intelektualne svojine.

Republika Srbija, imaju}i u vidu opredeljenje za ulazak u WTO, EU i ostale me|unarodne organizacije, je donela niz novih propisa iz ove oblasti,⁹ ~ime je iz-vr{ena harmonizacija doma}eg zakonodavstva sa postoje}im me|unarodnim konvencijama, TRIPS-sporazumom, kao i Direktivama EU iz oblasti za{tite intelektualne svojine. Ipak, potreba za dono{enjem novog zakonodavstva nije se javila samo usled pomenute neophodnosti harmonizacije, nego i zbog ~injenice da je u Srbiji za{tita intelektualne svjine bila na vrlo niskom nivou, sa istovremeno vrlo visokim nivoom piraterije , koja je nezaobilazni pratilac ovakvog stanja. Pritisak doma}e i me|unarodne javnosti, kao i velike {tete koje se svakodnevno nanose do-ma}oj ekonomiji, naveli su zakonodavca da interveni{e u ovoj oblasti i kao rezultat njegove aktivnosti nastao je Zakon o autorskom i srodnim pravima ,¹⁰ kojim se `elela suzbiti piraterija koja predstavlja drasti~no kr{enje autorskih prava. Ovim zakonom ure|uju se prava autora knji`evnih, nau~nih, stru~nih i umetni~kih dela, pravo interpretatora, pravo prvog izdava~a slobodnog dela, prava izvo|a~a fono-grama, videograma, emisija i baza podataka kao prava srodna autorskom pravu, na~in ostvarivanja autorskog i srodnih prava i sudska za{tita tih prava.¹¹

Zakonom se defini{e autorsko delo kao originalna duhovna tvorevina autora, izra`ena u odgovaraju}oj formi, bez obzira na njegovu umetni~ku, nau~nu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veli~inu, sadr`inu i na~in ispoljavanja, kao i dopu-{tenost javnog saop{tavanja njegove sadr`ine.12

Autorskim delom smatraju se i prerade autorskih dela (a to su, prema Zakonu, dela u kojima su prepoznatljivi karakteristi~ni elementi prera|enog, izvornog dela), zbirka koja ispunjava uslove iz ~l. 2. st. 1. Zakona, kao i zbirke narodnih knji`evnih i umetni~kih tvorevina, dokumenata, sudskih odluka i sli~ne gra|e. Pod zbirkom se podrazumeva i baza podataka.13

Autorskopravnom za{titom nisu obuhva}ene op{te ideje, na~ela, principi i uputstva koja su sadr`ani u autorskom delu. Tako|e, autorskim delom se ne sma- traju ni zakoni, podzakonski akti i drugi propisi, slu`beni materijali dr`avnih organa i organa koji obavljaju javnu funkciju, slu`beni prevodi propisa i slu`benih materijala dr`avnih organa i organa koji obavljaju javnu funkciju, kao ni podnesci i drugi akti u upravnom ili sudskom postupku.14

Autor je fizi~ko lice koje je stvorilo autorsko delo; to je lice ~ije su ime, pseudonim ili znak nazna~eni na primercima dela, ili navedeni prilikom objavljivanja dela, dok se ne doka`e druga~ije. On je, naravno, nosilac autorskog prava. Pored autora, nosilac autorskog prava mo`e biti i lice koje nije autor, a koje je u skladu sa ovim zakonom steklo autorsko pravo.15

Zakon kao nosioca autorskog prava ozna~ava i koautora - to je fizi~ko lice koje je zajedni~kim stvarala~kim radom sa drugim licem stvorilo delo. Koautori su nosioci zajedni~kog autorskog prava na koautorskom delu, tako da je za ostvarivanje autorskog prava i preno{enje tog prava neophodna saglasnost svih koautora. Svaki koautor je ovla{}en da podnosi tu`be za za{titu autorskog na koautorskom delu, s tim da mo`e da postavlja tu`bene zahteve samo u svoje ime i za svoj ra~un.16

Ukoliko dva ili vi{e autora spoje svoja dela radi zajedni~kog iskori{}avanja, svaki od autora zadr`ava autorsko pravo na svom delu. Autorsko pravo na autorskom delu ~iji autor nije poznat (anonimno delo ili delo pod pseudonimom) ostvaruje za izdato delo izdava~, a za objavljeno ali neizdato delo - lice koje je delo ob-javilo.17

Autor je nosilac moralnih i imovinskih prava u pogledu svog autorskog de-la od trenutka nastanka autorskog dela.

Kad je re~ o imovinskim pravima, autor ima pravo na ekonomsko iskori{}a-vanje svog dela, kao i dela koje je nastalo preradom njegovog dela. Za svako is-kori{}avanje autorskog dela od strane drugog lica autoru pripada naknada.18

Tako|e, autor ima isklju~ivo pravo da drugom zabrani ili dozvoli bele`enje ili umno`avanje svog dela na bilo koji telesni ili bestelesni, trajni ili privremeni, posredni ili neposredni na~in. Ukoliko je autorsko delo ra~unarski program, umno`avanjem se smatra i sme{tanje celog ili dela programa u memoriju ra~una-ra, odnosno pu{tanje programa u rad na ra~unaru. Umno`avanje dela postoji nezavisno od broja primeraka dela, tehnike kojom su umno`eni i trajnosti primeraka.19

Zakonom je ustanovljeno pravo autoru da zabrani ili dozvoli drugom stavljanje u promet primeraka svog dela, a koje obuhvata nu|enje primeraka dela radi stavljanja u promet, skladi{tenje primeraka dela radi stavljanja u promet, kao i uvoz primeraka dela.20 Isto ovla{}enje prisutno je i kod davanja primeraka svog dela u zakup ili na poslugu.

Isklju~ivo je pravo autora da drugome zabrani ili dozvoli izvo|enje, preno-{enje izvo|enja, predstavljanje ili emitovanje svog dela, kao i javno saop{tavanje dela, njegovo prilago|avanje, aran`iranje i druge izmene dela. Posebno je reguli-sano isklju~ivo pravo autora da drugome zabrani ili dozvoli da njegovo delo koje je zabele`eno na nosa~u zvuka, odnosno nosa~u slike javno saop{tava uz pomo} tehni~kih ure|aja za reprodukovanje zvuka, odnosno slike.21

Zakonom je ustanovljena mogu}nost preno{enja autorskog prava, i to na dva na~ina: nasle|ivanjem i na osnovu ugovora . Za potrebe ovog rada, pa`nja }e biti prevashodno usmerena na ugovorni prenos autorskog prava.

Prema Zakonu, autorskim ugovorom se autorska prava ustupaju ili u celini prenose. Ovaj ugovor je formalan, za njegovu punova`nost tra`i se pismena forma, izuzev ako Zakonom nije druga~ije predvi|eno.22 ^lanom 67. odre|ena je obavezna sadr`ina ovog ugovora, to jest njegovi bitni elementi. On treba da sadr-`i: imena ugovornih strana, naslov, odnosno identifikaciju autorskog dela, prava koja su predmet ustupanja, odnosno prenosa, visinu, na~in i rokove pla}anja autorske naknade, ako je ugovorena, kao i sadr`inska, prostorna i vremenska ograni~e-nja, ako postoje. Autorski honorar nije vi{e bitan element ugovora, kao {to je to bio slu~aj u prethodnom zakonu. Ukoliko Zakonom nije druga~ije odre|eno, na ovaj ugovor se primenjuju odredbe na{eg Zakona o obligacionim odnosima.23

Autor, odnosno njegov naslednik mo`e uskratiti dozvolu koju je dao, odnosno povu}i ustupljeno imovinsko pravo ako sticalac dozvole, odnosno prava, ne ostvaruje pravo koje je pribavio, ili ga ostvaruje u obimu manjem od ugovorenog. Uslov za to je da se takvim postupcima ugro`avaju interesi autora, odnosno njegovog naslednika. Dozvola, odnosno ustupljeno imovinsko pravo se ne mo`e uskratiti, odnosno povu}i, ukoliko je (nedovoljno) ostvarivanje prava od strane sti-caoca nastalo zbog razloga za koje je odgovoran autor, odnosno njegov naslednik. Oni su obavezni da, pre nego {to uskrate dozvolu, odnosno povuku pravo, obave-ste sticaoca dozvole, odnosno prava i ostave mu primeren rok da otpo~ne sa ostvarivanjem prava (u obimu) koje je pribavio.24

Zakon je predvideo mogu}nost ustupanja pojedinih ili svih imovinskih prava na drugo lice. To ustupanje mo`e biti isklju~ivo ili neisklju~ivo.

U slu~aju isklju~ivog ustupanja imovinskih prava, jedino je sticalac prava ovla{}en da na na~in propisan ugovorom iskori{}ava autorsko delo, kao i da uz posebnu dozvolu autora, odnosno njegovog pravnog sledbenika, ustupa drugima to pravo; pravo koje sticalac prava ustupa drugima je neisklju~ivo pravo, ako ugovorom nije druga~ije predvi|eno. S druge strane, u slu~aju neisklju~ivog ustupanja imovinskih prava, sticalac prava nije ovla{}en da zabrani drugome da iskori{}ava autorsko delo, niti je ovla{}en da ustupa drugome svoje pravo. Ukoliko u ugovoru nije nazna~eno da se radi o isklju~ivom ili neisklju~ivom ustupanju, smatra}e se da se radi o neisklju~ivom ustupanju imovinskih prava.25

Lice koje je ustupanjem steklo imovinsko pravo od autora ili njegovog na-slednika mo`e to pravo u celini preneti na drugog, uz dozvolu autora, odnosno autorovog naslednika.26

Zakonom su detaljno regulisane slede}e vrste ugovora: izdava~ki ugovor, ugovor o predstavljanju i ugovor o izdavanju, ugovor o preradi autorskog dela, ugovor o filmskom delu, kao i ugovor o narud`bini autorskog dela. Poseban ode-ljak posve}en je autorskom delu stvorenom u radnom odnosu.27

Posebno je zna~ajan ~lan 106. Zakona jer je njime omogu}ena za{tita autorskog dela stranog autora, pod uslovom da je autor lice koje ima autorska prava na osnovu me|unarodnog ugovora koji je ratifikovala tada{nja SCG, ili da postoji reciprocitet izme|u SCG i zemlje kojoj autor pripada. Teret dokazivanja da postoji reciprocitet je na licu koje se na njega poziva. Naravno, stranom autoru su priznata moralna prava, kao i pravo sle|enja, uz ispunjenje uslova iz ~lana 34.

Prema Zakonu, imovinska prava autora traju za `ivota autora i 70 godina posle njegove smrti, dok moralna prava traju i po prestanku trajanja imovinskih prava autora. Sli~no je i sa koautorima - imovinska prava prestaju po isteku 70 godina od smrti koautora koji je poslednji umro.28

Zakonom su detaljno obra|ena i srodna prava, i to: pravo interpretatora, pravo proizvo|a~a fonograma, pravo proizvo|a~a videograma, pravo proizvo|a~a emisije, pravo proizvo|a~a baze podataka, kao i pravo prvog izdava~a slobodnog dela.29

S obzirom da je predmet ovog rada piratsko delovanje, od krucijalnog je zna-~aja izdvojiti odredbe Zakona koje se odnose na pitanje za{tite autorskog i srodnih prava . Sem toga, Narodna skup{tina Republike Srbije je donela i Zakon o posebnim ovla{}enjima radi efikasne za{tite prava intelektualne svojine ³⁰ (dalje: Zakon o posebnim ovla{}enjima). Tako|e treba naglasiti da je pravna za{tita reguli-sana i zakonskim propisima iz oblasti obligacionog prava i gra|anskog prava. Ve} je pomenuto da se u na{oj zemlji primenjuju i me|unarodne konvencije iz oblasti autorskog prava: Bernska i Univerzalna (u oblasti srodnih prava to su Rimska konvencija i @enevska konvencija, kao i Ugovor o interpretacijama i fonogramima WIPO-a).

Prema Zakonu o za{titi autorskog i srodnih prava, povredu prava predstavlja: iskori{}avanje bilo kog predmeta za{tite uz upotrebu neovla{}eno umno`e-nih primeraka tog predmeta za{tite, odnosno na osnovu neovla{}ene emisije; dr-`anje u komercijalne svrhe primeraka autorskog dela ili predmeta srodnog prava, ako dr`alac zna ili ima osnova da zna da je re~ o neovla{}eno proizvedenom pri-merku; proizvodnja, uvoz, stavljanje u promet, prodaja, davanje u zakup, reklamiranje u cilju prodaje ili davanja u zakup ili dr`anje u komercijalne svrhe ure|aja koji su prevashodno konstruisani, proizvedeni ili prilago|eni da omogu}e ili olak-{aju zaobila`enje bilo koje tehnolo{ke mere i koji nemaju drugu zna~ajniju svrhu osim navedene; zaobila`enje bilo koje tehnolo{ke mere ili pru`anje ili reklamiranje usluge kojom se to omogu}ava ili olak{ava; uklanjanje ili izmena elektronske informacije o pravima, ili stavljanje u promet, uvoz, emitovanje ili na drugi na~in javno saop{tavanje autorskog dela ili predmeta srodnopravne za{tite sa kojeg je elektronska informacija o pravima neovla{}eno uklonjena ili izmenjena, a da pri tom po~inilac zna ili ima osnova da zna da time podsti~e, omogu}uje, olak{ava ili prikriva povredu autorskog prava ili srodnog prava.³¹

Nosilac autorskog prava, interpretator, proizvo|a~ fonograma, proizvo|a~ videograma, proizvo|a~ emisije, proizvo|a~ baze podataka i sticalac isklju~ivih ovla{}enja na autorska i srodna prava mo`e tu`bom da zahteva naro~ito: utvr|e-nje povrede prava, prestanak povrede prava, uni{tenje ili preina~enje predmeta kojima je izvr{ena povreda prava, uklju~uju}i i primerke predmeta za{tite, njihove ambala`e, matrice, negative; zatim mo`e da zahteva uni{tenje ili preina~enje alata i opreme uz pomo} kojih su proizvedeni predmeti kojima je izvr{ena povreda prava, ako je to neophodno za za{titu prava, naknadu imovinske {tete, kao i objavljivanje presude o tro{ku tu`enog.32

Ako je povreda imovinskog prava u~injena namerno ili krajnjom nepa`njom, tu`ilac mo`e, umesto naknade imovinske {tete, zahtevati naknadu do trostrukog iznosa uobi~ajene naknade koju bi primio za konkretni oblik kori{}enja predmeta za{tite, da je to kori{}enje bilo zakonito.33

Autor, odnosno interpretator ima pravo i na tu`bu za naknadu neimovinske {tete zbog povrede svojih moralnih prava.34

U svakom slu~aju, povredu prava predstavljalo bi protivpravno vr{enje jednog ili vi{e isklju~ivih ovla{}enja. Uslov je da radnja bude nedopu{tena, to jest da je ona po svom sadr`aju u suprotnosti sa ugovornim obavezama. Da bi se mogla tra`iti sudska za{tita potrebno je jo{ i da je do{lo do povrede autorskog ili srodnog prava, da je nosilac prava pretrpeo {tetu, da postoji uzro~na veza izme|u nastale {tete i protivpravne radnje, kao i da je lice koje je povredilo pravo odgovorno.

Treba ista}i da su odre|ena pitanja za{tite intelektualne svojine detaljnije i iscrpnije ure|ena Zakonom o posebnim ovla{}enjima, kojim se ure|uju posebna ovla{}enja organa dr`avne uprave i organizacija koje vr{e javna ovla{}enja, radi efikasne za{tite prava intelektualne svojine u skladu sa propisima kojima se ure-|uje pravo intelektualne svojine.35 Njegove odredbe se primenjuju na proizvodnju, promet, upotrebu i dr`anje robe i na pru`anje usluga kojima se povre|uju prava intelektualne svojine.36

Prema Zakonu, roba kojom se povre|uju prava intelektualne svjoine su izme-|u ostalog piratski primerak autorskog dela ili predmeta srodnog prava , uklju-~uju}i i ra~unarske programe, zatim roba sa krivotvorenim `igom ili krivotvorenim dizajnom, odnosno roba koja je prevashodno projektovana, napravljena, prilago|e-na ili je njena svrha da omogu}i izbegavanje, zaobila`enje ili uklanjanje tehnolo-{ke mere, ure|aja ili njegovog sastavnog dela ~ija je svrha da spre~i ili ograni~i pojedine radnje u odnosu na predmet za{tite, a koje nosilac prava nije odobrio.³⁷

Izuzetan doprinos ovog Zakona je u tome {to je dao definiciju {ta se smatra piratskim primerkom autorskog dela ili predmeta srodnog prava, uklju~uju-}i i ra~unarske programe : to je primerak za{ti}enog autorskog dela ili predmeta srodnog prava, odnosno roba koja sadr`i za{ti}eno autorsko delo ili predmet srodnog prava, koja je izra|ena bez saglasnosti nosioca prava .³⁸ Tako|e, piratskim primerkom autorskog dela ili predmeta srodnog prava se smatra i kalup ili matrica koja se koristi za izradu ovih proizvoda .³⁹

Naravno, zabranjena je proizvodnja, dr`anje i promet robe, odnosno pru`a-nje usluga kojima se povre|uju prava intelektualne svojine utvr|ena zakonom i me|udr`avnim ugovorom.40

U slu~aju povrede prava intelektualne svojine, nadle`ni organi⁴¹ }e da inter-veni{u ili ex officio , ili po zahtevu nosioca prava.

Kad je re~ o postupanju ex officio , nadle`ni organ }e, ukoliko neposrednim uvidom utvrdi da je povre|eno pravo intelektualne svojine , na licu mesta privremeno oduzeti svu zate~enu robu, odnosno sve proizvode koji su predmet ili sredstvo povrede prava intelektualne svojine, ili izre}i meru privremene zabrane obavljanja takve delatnosti.<sup>42</sup> U slu~aju privremenog oduzimanja, lice od koga je pomenuta roba oduzeta bi}e upozoreno na mogu}nost kona~nog oduzimanja i uni{tenja robe ukoliko se u roku od petnaest dana od dana privremenog oduzimanja robe ne upusti u osporavanje razloga za oduzimanje.<sup>43</sup> Obaveza je nadle`nog organa da uzme uzorke predmetne robe, odnosno proizvoda radi ispitivanja postojanja povrede prava intelektualne svojine, odnosno radi obezbe|enja dokaza o tome; pored toga, on podnosi prijavu nadle`nom javnom tu`iocu ili prekr{ajnom organu i izvodi druge dokaze neophodne za utvr|ivanje povrede prava intelektualne svojine.⁴⁴

Nadle`ni organ }e, tako|e, upozoriti bez odlaganja nosioca prava - ako mu je adresa poznata - drugi organ nadle`an za za{titu prava intelektualne svojine (ako je to neophodno radi prikupljanja relevantnih podataka), kao i sva zainteresovana lica -ako postoje i ako su poznata - o povredi prava intelektualne svojine i preduzetim me-rama.45 Nosilac prava }e biti pozvan da u roku od petnaest dana od dana prijema oba-ve{tenja pokrene postupak za za{titu svog prava pred nadle`nim sudom i da u tom roku obavesti nadle`ni organ o pokrenutom postupku, odnosno o privremenoj meri koju je odredio sud.46 Ukoliko on ne obavesti (u zakonom predvi|enom roku) nad-le`ni organ o pokretanju postupka ili ako ne dostavi odluku suda kojom se odre|uje privremena mera, privremeno oduzeta roba vra}a se licu od koga je oduzeta, odnosno akt kojim je privremeno zabranjeno obavljanje delatnosti stavlja se van snage.47

Na zahtev nosioca prava, nadle`ni organ }e, ukoliko neposrednim uvidom utvrdi da je povre|eno pravo intelektualne svojine, na licu mesta privremeno oduzeti i zadr`ati robu, odnosno proizvode koji su predmet ili sredstvo povrede tog prava.⁴⁸

Zahtev mo`e biti pojedina~an, ukoliko se odnosi na jednu odre|enu po{iljku odnosno koli~inu robe, ili op{ti ako se odnosi na sve koli~ine odre|ene vrste robe u predlo`enom vremenskom periodu. Podnosi se u pismenoj formi, u sedi{tu organa nadle`nog za poslove inspekcijskog nadzora, u zavisnosti od vrste robe.49 Odluka po zahtevu }e biti dostavljena podnosiocu zahteva u roku od petnaest da- na od dana podno{enja, a protiv nje je dozvoljena `alba nadle`nom drugostepe-nom organu.50 Ukoliko je zahtev usvojen, nadle`ni organ mo`e da zahteva od podnosioca zahteva da polo`i sredstvo obezbe|enja, a to, prema Zakonu, mo`e biti bankarska garancija ili depozit upla}en na poseban ra~un nadle`nog organa u iznosu koji odgovara visini tro{kova koji mogu nastati ako postupak bude obustavljen zbog radnji ili propusta podnosioca zahteva, odnosno ako se utvrdi da u konkretnom slu~aju nema povrede prava intelektualne svojine.51

Da bi se izbeglo vo|enje skupih, dugotrajnih i nepotrebnih postupaka, Zakon je predvideo mogu}nost da podnosilac zahteva snosi tro{kove koji nastanu u vezi sa postupanjem po zahtevu, ukoliko se utvrdi da nije povre|eno pravo intelektualne svojine, u visini koja }e biti odre|ena od strane nadle`nog organa u zavisnosti od tro{kova postupanja organa po tom zahtevu.<sup>52</sup> On je tako|e du`an da bez odlaganja obavesti nadle`ni organ o prestanku svog prava intelektualne svojine, ukoliko do tog prestanka do|e u toku postupka.⁵³

Posebno je zanimljiv i zna~ajan odeljak tri ovog zakona koji govori o oduzimanju i uni{tenju robe . Oduzimanje i uni{tenje robe mogu}e je izvr{iti po odluci suda ili ex officio . U prvom slu~aju roba se uni{tava, odnosno uklanja iz prometa na na~in odre|en odlukom suda, uklju~uju}i i ustupanje bez nadoknade u humanitarne svrhe ili prodaju radi recikla`e, vode}i ra~una da se umanji rizik ponovne povrede prava intelektualne svojine, kao i da se ne nanese {teta nosiocu prava, odnosno da mu se omogu}i da sam predlo`i na~in uni{tenja, odnosno uklanjanja robe iz prometa.⁵⁴

U drugom slu~aju, kad se oduzimanje i uni{tavanje robe vr{i po slu`benoj du-`nosti, nadle`ni organ kona~no oduzima i uni{tava robu, odnosno uklanja robu iz prometa na propisani na~in koji, kao i u prethodnoj situaciji, uklju~uje i ustupanje bez nadoknade u humanitarne svrhe ili prodaju radi recikla`e, kada postoji osnovana sumnja da se tom robom povre|uju prava intelektualne svojine, zatim ukoliko nosilac prava ne pokrene postupak za za{titu svog prava pred nadle`nim sudom u zakonom predvi|enom roku, odnosno kad se lice od kojeg je roba privremeno oduzeta nije upustilo u postupak osporavanja razloga za oduzimanje te robe.55

U oba slu~aja nosiocu prava }e biti omogu}eno da pre uni{tenja robe zadr`i njene uzorke u meri i koli~ini koji su potrebni kao dokaz u postupku protiv lica za koje se sumnja da su povredila prava intelektualne svojine.56

Autorskom pravu pru`ena je za{tita i kroz odredbu koja predvi|a da ono, kao i pravo interpretatora, ne mo`e biti predmet prinudnog izvr{enja; isto va`i i za ne-dovr{ena dela i neobjavljene rukopise.57 Ukoliko nosilac prava u~ini verovatnim da je njegovo autorsko ili srodno pravo povre|eno, ili da }e biti povre|eno, na njegov zahtev sud mo`e da odredi privremenu meru oduzimanja ili isklju~enja iz prometa predmeta kojima se vr{i povreda, odnosno meru zabrane nastavljanja zapo-~etih radnji kojima bi se mogla izvr{iti povreda.58

Ove mere mogu se tra`iti i pre podno{enja tu`be, s tim {to }e se odrediti rok u kome ona mora biti podneta, a on ne mo`e biti kra}i od 30 dana od dana izvr{e-nja mere. Odluka se donosi u formi re{enja, a `alba ne odla`e njegovo izvr{enje.59

I jedan i drugi zakon predvi|aju, u odeljku pod nazivom “kaznene odredbe”, kazne za privredne prestupe i prekr{aje, a one su nov~ane. U zakonu o autorskom i srodnim pravima to su ~lanovi 187-190. Ina~e, visine nov~anih kazni iz ~l. 187, 188. i 189. ovog zakona utvr|uju se propisom dr`ava-~lanica – u momentu stupanja na snagu Zakona o autorskim i srodnim pravima jo{ uvek je postojala SCG. To je u Srbiji i u~injeno preko Zakona o posebnim ovla{}enjima , u odeljku koji nosi naziv “kaznene odredbe”.

Tako se u ~l. 34. predvi|a nov~ana kazna od 100.000 do 3.000.000 dinara za privredni prestup koji po~ini pravno lice, suprotno odredbi ~l. 187. st. 1. t. 1. do 5. Zakona o autorskim i srodnim pravima; nov~anom kaznom od 50.000 do 1.500.000 dinara kazni}e se za privredni prestup pravno lice koje postupi suprotno odredbi ~l. 187. st. 1. ta~. 6. i 7. istog zakona. Ostali ~lanovi – 36, 37. i 38. pred-vi|aju nov~ane kazne u razli~itim rasponima, a za povredu odgovaraju}ih odredbi Zakona o `igovima, odnosno Zakona o pravnoj za{titi dizajna. Generalno va`i pravilo da }e predmeti izvr{enja privrednog prestupa i predmeti koji su bili upo-trebljeni za izvr{enje privrednog prestupa biti oduzeti, a predmeti izvr{enja privrednog prestupa bi}e i uni{teni.

^lan 43. Zakona o posebnim ovla{}enjima predvi|a nov~anu kaznu od 50.000 do 1.000.000 dinara za pravno lice koje po~ini prekr{aj suprotno odredbi ~lana 189. st. 1. Zakona o autorskom i srodnim pravima dok su ~lanom 44. propisane odgovaraju}e nov~ane kazne koje po~ini fizi~ko lice.

Naravno, sasvim je na mestu ~lan 40. Zakona koji predvi|a da se presuda kojom je u~iniocu izre~ena kazna za privredni prestup iz ~l. 34-39. objavljuje. Na ovaj na~in se pru`a satisfakcija o{te}enom, posebno kad su u pitanju povrede moralnih prava autora.

Kad je re~ o krivi~no-pravnom regulisanju piratskog pona{anja , ona je sadr`ana u Krivi~nom zakoniku Republike Srbije .<sup>60</sup> Naime, u glavi dvadesetoj sadr`ana je grupa krivi~nih dela protiv intelektualne svojine .⁶¹ Za potrebe ovog rada od vitalne je va`nosti ~lan 199. Zakona, Neovla{}eno iskori{}avanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava .

Njime je predvi|eno slede}e: ko neovla{}eno objavi, snimi, umno`i, ili na drugi na~in javno saop{ti u celini ili delimi~no autorsko delo, interpretaciju, fono- gram, videogram, emisiju, ra~unarski program ili bazu podataka, kazni}e se zatvorom do tri godine.62 Istom kaznom kazni}e se i onaj ko stavi u promet ili u nameri stavljanja u promet neovla{}eno dr`i umno`ene ili neovla{}eno stavljene u promet primerke autorskog dela, interpretacije, fonograma, videograma, emisije, ra-~unarskog programa ili baze podataka.63

Kao {to se mo`e videti, objekat krivi~nopravne za{tite je autorsko delo ili srodno pravo. [ta se smatra autorskim delom, a {ta ne, definisano je Zakonom o autorskom i srodnim pravima. Zanimljivo je da je ovim ~lanom inkriminisano i snimanje i umno`avanje. Snimanje je pravljenje fotografskog ili druga~ijeg snimka autorskog dela, interpretacije, fonograma, videograma, emisije, ra~unarskog programa ili baze podataka; s druge strane, umno`avanje je pravljenje kopija navedenih predmeta i pri tome nije od zna~aja u koliko je primeraka delo umno-`eno.⁶⁴ Objekat za{tite su i emisija, ra~unarski program i baza podataka. Nije ni ~udo, jer je kompjuterski kriminal u porastu i dr`avnim organima je vrlo te{ko da prate vrlo dinami~ne promene u ovoj oblasti. Posebno je to slu~aj sa piraterijom na internetu.

Delo se smatra svr{enim kada je bez dozvole autora ili drugog nosioca autorskog ili srodnog prava preduzeta bilo koja od radnji navedenih u st. 1. ovog ~la-na,65 a izvr{ilac mo`e biti svako lice.

Radnju izvr{enja u stavu 2. istog ~lana predstavlja stavljanje u promet, u nameri stavljanja u promet, dr`anje umno`enih odnosno neovla{}eno stavljenih u promet primeraka autorskog dela, interpretacije, fonograma, videograma, emisije, ra~unarskog programa, kao i baze podataka.66

Pojam “stavljanje u promet” se mora ekstenzivnije tuma~iti; on mo`e obuhvatiti njihovu prodaju, razmenu, rasturanje, davanje na poklon ili u reklamne svrhe i sli~ne delatnosti.67

^lan 3. istog ~lana predvi|a kaznu zatvora od tri meseca do pet godina, ukoliko je delo iz st. 1. i 2. u~injeno u nameri pribavljanja imovinske koristi za sebe ili drugog. Ovo je ujedno i te`i oblik ovog krivi~nog dela. Tra`i se umi{ljaj, koji podrazumeva da su gore pomenute radnje preduzete u nameri pribavljanja imovinske koristi, bez obzira na to ko je izvr{io delo.

Stav 4. govori o ure|ajima ili sredstvima ~ija je osnovna svrha ili prete`na namena uklanjanje, zaobila`enje ili osuje}ivanje tehnolo{kih mera namenjenih spre~avanju povreda autorskih i srodnih prava. Onaj ko proizvede, uveze, stavi u promet, proda, da u zakup ili dr`i u komercijalne svrhe, odnosno ko takve ure|a-je ili sredstva koristi u cilju povrede autorskog ili srodnih prava, kazni}e se nov-~anom kaznom ili kaznom zatvora do tri godine.

Svi predmeti iz stava 1. do 4. ovog ~lana oduze}e se i uni{titi .⁶⁸ To je u stvari obavezna mera bezbednosti koja je predvi|ena sa ciljem da se piratska roba trajno ukloni sa tr`i{ta.

Posebno treba ista}i da je mogu} i sticaj dela iz stava 1. i dela iz stava 5. istog ~lana.⁶⁹

Primena zakonskih re{enja u praksi

Mo`e se re}i da je ovo klju~no pitanje ovog rada, imaju}i u vidu trenutnu situaciju u pogledu borbe protiv piraterije u na{oj zemlji. Kao {to je ranije istaknuto, piraterija se sada podvodi pod ~lan 199. KZRS - ranije ~lan 183a. st. 1. Krivi~-nog zakona RS; ali, ovo je samo pravni okvir - neophodno je utvrditi kako se zakonska re{enja sprovode od strane nadle`nih sudova.

Dosada{nja praksa u procesuiranju ovog krivi~nog dela na `alost, nije dala zna~ajnije rezultate . Do stupanja na snagu novog KZRS, 01. 01. 2006. godine, na podru~ju op{tinskog javnog tu`ila{tva u Novom Sadu, donet je odre|en broj presuda koje su postale pravosna`ne. Generalna osobina i odlika ovih presuda jeste izuzetno blaga kaznena politika. Za krivi~no delo neovla{}enog kori{}enja autorskog i drugog srodnog prava iz ~l. 183a st. 1. ranijeg zakona, sudska praksa se sastojala u izricanju uslovne kazne i nov~ane sankcije uz odre|ivanje mere bez-bednosti oduzimanja predmeta, iako je tu`ila{tvo tra`ilo od sudskog ve}a izricanje o{trijih sankcija<sup>70</sup> prema po~iniocima ovog krivi~nog dela. Dalje, sud bi se na zatvorsku kaznu i uop{te stro`ije ka`njavanje odlu~ivao tek onda ukoliko bi osu|eno lice ponovo po~inilo isto krivi~no delo.

Jo{ jedna vrlo va`na ~injenica mo`e se izvesti iz strukture lica osu|ivanih za pomenuto krivi~no delo. To su po~inioci koji se nalaze na samom kraju lanca pi-raterije, po~inioci koji predstavljaju njegovu poslednju kariku. Iz toga se jasno mo`e izvesti zaklju~ak da su organizatori proizvodnje piratskih roba i tehnologija, ljudi na vrhu ove piramide, jo{ uvek van doma{aja zakona. Oni su kreatori i fi-nansijeri ovog vrlo unosnog i nezakonitog posla, koji se sve vi{e {iri. Stoga borba protiv piraterije ne mo`e u praksi dati zna~ajnije rezultate sve dok se ne “razbije” ova vrlo organizovana i dobro uhodana mre`a. Neophodno je prekinuti kanale snabdevanja piratskom robom koja dolazi i iz susednih zemalja, a to tra`i aktivnu saradnju izme|u na{ih nadle`nih organa i organa okolnih dr`ava.

Sve u svemu, mo`e se zaklju~iti da se u praksi nije daleko odmaklo u za{titi prava intelektualne svojine. Nekih pomaka svakako ima,71 ali su oni nedovoljni da bi rezultati bili zadovoljavaju}i. Piratskih proizvoda ima na svakom koraku i oni nanose ogromne {tete doma}oj ekonomiji, a istovremeno se odvra}aju potencijalni strani ulaga~i od bilo kakvih poslovnih aran`mana u na{oj zemlji. Blagom kaznenom politikom se uop{te ne posti`e svrha ka`njavanja u smislu specijalne i generalne prevencije, nego se ovakva {tetna delatnost ~ak i podsti~e.

S druge strane, ne treba za sve kriviti sudove. Problem je i izuzetno lo{a ekonomska situacija u ~itavoj zemlji, a ona je plodno tlo za razvoj piratskog delovanja.

Doma}i potro{a~ }e pre kupiti piratski primerak nekog ameri~kog filmskog hita nego originalni DVD, koji je i po nekoliko puta skuplji, a razlike u kvalitetu su minimalne. Posebno ovo dolazi do izra`aja kad su u pitanju ra~unarski softveri ~ija je cena astronomska, imaju}i u vidu standard na{ih potro{a~a.72 Dakle, neophodno je iz-vr{iti korenite sistemske promene, za ~iju realizaciju nije dovoljna samo pravna osnova koja }e u praksi predstavljati mrtvo slovo na papiru. Pasivnost i slabi rezultati na planu borbe protiv piraterije ostavljaju izuzetno lo{ efekat na imid` zemlje i njenog dr`avnog aparata, bez obzira na to koja od politi~kih elita u datom momentu vr{i izvr{nu vlast. Kakva je korist od toga {to je va`e}im zakonodavstvom izvr-{ena harmonizacija sa me|unarodnim propisima, posebno EU,73 ukoliko se oni ne sprovode. A upravo }e sprovo|enje donetih propisa biti jedan od klju~nih uslova za pristupanje ovoj nadnacionalnoj ekonomsko-politi~koj grupaciji.

Izlaz iz ovog “za~aranog kruga” treba tra`iti u pove}anju standarda stanov-ni{tva i stvaranju privrednog ambijenta koji }e u~initi da kvalitetni doma}i i strani proizvodi budu cenovno lako dostupni doma}im konzumentima, {to }e zna~aj-no smanjiti profit prodavcima piratskih roba. Naravno, nemogu}e je u potpunosti iskoreniti ovu pojavu, nje }e uvek biti. Va`no je svesti je u razumne i dru{tveno prihvatljive okvire. Inicijalni koraci su ve} u~injeni, a konferencija koja ovih dana treba da se odr`i u Beogradu, a ~ija }e tema biti za{tita prava intelektualne svojine, daje za pravo da se nadamo da }e na ovom polju vrlo brzo do}i do mnogo konkretnih rezultata.