Politika EU u rukovanju motornim vozilima na kraju životnog ciklusa

Rad sadrži detaljan prikaz Direktive 2000/53/EC kojom je u Evropskoj Uniji uređeno rukovanje motornim vozilima na kraju njihovog životnog ciklusa. Kako se problematika uređena tom direktivom oslanja na brojne druge propise EU (direktive, pravila i odluke) kojima je uređeno upravljanje otpadom, opasnim otpadom, kategorizacijom motornih vozila i druga pitanja, autor je nastojao da pojedina pitanja kojima se bavi u ovom radu prikaže u potpunosti, u svetlu svih propisa kojima su uređena.

Zbog izuzetne važnosti pojmovno-terminološke problematike i neophodnosti da se za termine koji se koriste u propisima EU nađu što a-dekvatniji ekvivalenti u srpskom jeziku, u radu je značajna pažnja posvećena tim pitanjima.

Ključne reči: poli tika zaštite živo tne sredin e EU; motorna vozi la na kraju

životnog c iklusa; o tpa d; op asa n otpa d; sakupljanje i prerada o tp ada; re ciklaža otpa da

UVODNE NAPOMENE

Integracija problematike zaštite životne sredine u druge politike, propise i finansijske instrumente Evropske Unije datira od 1992. godine, od Samita u Rio de Janeiru, kao jedan od prioriteta, bila je jedan od klučnih mehanizama za primenu 5-og akcionog programa o životnoj sredini ( TOWARDS SUSTAINAB -ILI TY – KA ODRŽIVOSTI) u periodu od 1993-2000. godine i jedan je od strateških pristupa 6-og akcionog programa o životnoj sredini ( EN VIRONMEN T

Redovan profesor na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu.

2010: O UR FUTURE, OUR CHOICE – ŽIVOTNA SREDINE 2010: NAŠA BUDUĆNOST, NAŠ IZBOR). U nizu instrumenata usvojenih tokom 90-godina prošlog veka,¹ Evropska Komisija je gradila proaktivan pristup, koji je podržan od strane Evropskog Saveta u Kardiffu, 1998. godine i Helsinkiju, 1999. godine, što je na kraju dovelo do izrade prvih integrativnih strategija, među kojima je bila i Strategija Saveta o integraciji zaštite životne sredine i održivog razvoja u politiku transporta EU.² Proces razvoja te startegije, kao i u drugim slučajevima, doveo je do donošenja niza propisa EU usmerenih i na uređivanje, u okviru sistema upravljanja otpadom, jedne specifične oblasti zaštite životne sredine – rukovanjem motornim vozilima na kraju njihovog životnog ciklusa.

Ovaj rad sadrži koncizan prikaz bitnih elemenata C om mu nty acqu is -a koji se odnose na tu problematiku. Rad sadrži prikaz propisa EU kojima se uređuje sprečavanje zagađivanja životne sredine, pravila o sakupljanju, tretmanu, korisnoj upotrebi, ponovnoj upotrebi za prvobitne namene i reciklaži komponenti i materijala motornih vozila na kraju životnog ciklusa, o standardima kodiranja komponenti i materijala motornih vozila, o izvšavanju i primeni propisa u praksi i o obezbeđivanju informacija. Pored toga, rad sadrži i pojmovno-terminološka razmatranja i mali glosar u prilogu, što je, po mišljenju autora, neophodno za pravilno razumevanje suštine i detalja ovog segmenta politike zaštite životne sredine EU.

Problematika koja se razmatra u ovom radu ograničena je na određen broj propisa EU, među kojima je centralni, i najznačajnija svakako Direktiva 2000/53/EC. Težnja autora je bila da rešenja koja sadrži ta direktiva prikaže u kontekstu ukupnih propisa EU koji su od specifičnog značaja, tj. da ukaže na složenu mrežu pravnih normi sadržanih u direktivama ( direc tives ), pravilima ( regula tions ) i odlukama ( de cisio ns )EU, kojima se definiše politika rukovanja motornim vozilima na kraju životnog ciklusa.

Ovakav, na određeno pitanje folkusiran, prikaz propisa EU može poslužiti kao oslonac (podloga) u transponovanju propisa EU u pravni sistem Republike Srbije i razvoju politike zaštite životne sredine u ovoj oblasti usklađene sa politikom EU. Sem toga, ukazivanje na granice politike EU, tj. na obim za-hteva EU prema državama članicama, može doprineti jasnom opredeljenju pri definisanju granica te politike u Republici Srbiji. Drugim rečima, obim (i kva-litet/suština) primene mera za realizaciju ove politike EU,u državama članicama ne može biti manji od prikazanog u ovom radu. Međutim, države članice mogu usvojiti strožije mere od mera utvrđenih Direktivom 2000/53/EC (koja se u mnogim svojim detaljima oslanja na brojne druge propise EU), jer je ta direktiva doneta na osnovu člana ( Arti cle ) 175(1) Sporazuma o Evropskoj zajednici, kojim je državama članicama dopušteno da svojim propisima uvedu strožije mere.

• I.    Pojmovi i terminologija

Smatra se da motorna vozila na kraju životnog ciklusa³ svake godine u Evropskoj Uniji generišu osam do devet miliona tona otpada, kojim je potrebno upravljati na odogovarajući način ( manage correctly ).⁴ “Odgovarajući način” podrazumeva ovde potrebu da različiti nacionalni pristupi budu usaglaše-ni tako da se,s jedne strane, minimizira uticaj motornih vozila na kraju životnog ciklusa na životnu sredinu (čime se doprinosi zaštiti, očuvanju i unapređenju kvaliteta životne sredine i čuvanju energije) i da se,s druge strane, obe-zbedi nesmetano funkcionisanje unutrašnjeg tržišta i izbegnu distorzije u konkurenciji.⁵

Dabi se postigla koherentnost između nacionalnih pristupa rešenju ovog problema, ocenjeno je da je, na nivou EU, potrebno uspostaviti normativni okvir naročito u pogledu zahteva za planiranje reciklaže (recycling)6 i ponovne upotrebe korisnih komponenti (rec overy)7 motornih vozila na kraju životnog ciklusa i u pogledu zahteva za postrojenja (fac ili ties) za njihovo sakupljanje (collection) i tretman (treatme nt),8 kojima bi se, uz poštovanje principa supsidijarnosti i principa “zagađivač plaća”, postigli ciljevi EU u pogledu ponovne upotrebe komponenti tih vozila za njihovu prvobitnu namenu (reus e)9 i njihove reci-klaže.

Ciljevi koji se žele postići Direktivom 2000/53/EC definisani su kao:

• •    sprečavanje (prevention ) nastanka otpada od motornih vozila¹⁰ (prioritetni cilj);

• •    ponovna upotreba komponenti motornih vozila na kraju životnog ciklusa za njihovu prvobitnu namenu;

• •    reciklaža i drugi oblici upotrebe motornih vozila na kraju životnog ciklusa i njihovih komponenti, kako bi se smanjila količina otpada za odlaganje ( disposal of waste )¹¹ i unapredila zaštita životne sredine pri obavljanju delatnosti svih privrednih operatera ( ec onomic op erators )¹² koji učestvuju u životnom ciklusu motornih vozila, a posebno operatera koji direktno učestvuju u tretmanu motornih vozila na kraju životnog ciklusa.¹³

Ovom Direktivom se državama-članicama EU uvodi obaveza preduzimanja mera kojima će se obezbediti da privredni operateri uspostave sistem sakupljanja, tretmana i ponovne upotrebe komponenti motornih vozila na kraju životnog ciklusa.¹⁴ Direktiva se primenjuje na motorna vozila i motorna vozila na kraju životnog ciklusa, uključujući njihove komponente, materijale i rezervne i zamenjive delove, uz poštovanje standarda sigurnosti, emisija u vazduh i kontrolu buke.¹⁵ Pojam “motornog vozila” ( v ehicle ) koji se koristi u ovoj Direktivi određen je tako da obuhvata:

• •    motorna vozila kategorija M1 i N1, određena Aneksom II Direktive 70/156/EEC;¹⁶ i

• •    motorne trotočkaše, određene Direktivom 92/61/EEC,¹⁷ osim motornih tricikla.

Motornim vozilima kategorije M1 smatraju se vozila projektovana i konst-ruisana za prevoz putnika, koja, pored vozačevog, nemaju više od osam sedišta ( passenger cars – putnička motorna vozila).¹⁸ Ova vozila se dalje razvrstavaju i kodiraju kao:

• •    AA - salon ( Saloon ); 19

• •    AB - salon ( Hatchback ); 20

• •    AC - Station wagon ; 21

• •    AD - kupe ( Coupe ); 22

• •    AE - Convertible . 23

Pored ovih motornih vozila, i motorni karavani ( motor c aravans ), koji se smatraju vozilima za specijalne namene kategorije M, konstruisani za smeštaj (i koji imaju sedišta i sto, prostor za spavanje, koji se može presložiti od sedišta, kuhinjsku opremu i prostor za ostavu. Pri tome, oprema mora biti čvrsto fiksirana u prostoru za smeštaj, ali sto može biti tako projektovan da se lako pomera). Ta vozila smatraju se vozilima kategorije M1i razvrstavaju se u ovu kategoriju.²⁴

U kategoriju N1 spadaju motorna vozila projektovana i konstruisana za pre-voz robe, čija maksimalna težina ne prelazi 3,5 tone.25

Motornim dvo- ili trotočkašima, sa udvojenim ili drugačijim točkovima, na-menjenim za vožnju po putevima,26 smatraju se:

• •    mopedi - motorni dvotočkaši, razvrstani u kategoriju L1e ili trotočkaši razvrstani u kategoriju L2e, sa maksimalnom projektovanom brzinom od 45 km/h i drugim propisanim tehničkim karakterisitikama;²⁷

• •    motocikli - motorni dvotočkaši bez bočne prikolice, razvrstani u kategoriju L3e ili sa bočnim prikolicom, razvrstani u kategoriju L4e, sa propisanim tehničkim karakterisitikama.²⁸

• 25.    km/h i prikolice ( trailers ) takvih vozila, sa izuzetkom motornih vozila koja se voze po šinama i poljoprivrednih i šumskih traktora i mobilnih mašina.³⁰

Definicija motornog vozila, relevantna u kontekstu pitanja koja su u fokusu u ovom radu, utvrđena Direktivom 70/156/EEC,29 obuhvata svako motorno vozilo namenjeno za korišćenje na putu, bilo da je ono kompletno ili nekompletno, koje ima najmanje četiri točka i maksimalnu projektovanu brzinu preko

Državama članicama nije dopušteno uvođenje dodatnih kriterijuma za određivanje da li se neko vozilo smatra motornim vozilom na kraju životnog ciklusa, kojim bi se omogućila blaža primena opisane definicije. Uvođenje takvih kri-terijuma ne bi bilo u saglasnosti sa Direktivom.31

• II.    Sprečavanje nastanka otpada

  Direktivom 2000/53/EC države članice su obavezane da podržavaju sprečavanje nastanka otpada i da u tom cilju naročito podstiču proizvođače motornih vozila, koji su povezani sa proizvođačima materijala i opreme, da ograniče i smanje u najvećoj mogućoj meri upotrebu opasnih supstanci ( hazardous s ubstan-ces )³² u motornim vozilima, od samog početka proizvodnje motornih vozila, posebno u cilju sprečavanja njihovog ispuštanja u životnu sredinu, lakše reciklaže i izbegavanja potrebe za odlaganjem opasnog otpada.³³ Pri projektovanju i proizvodnji novih motornih vozila, zahtev je da se u potpunosti uzimaju u obzir i primene uslovi za demontažu, ponovnu upotrebu za prvobitnu namenu i korisnu upotrebu, a posebno za recikalažu, motornih vozila na kraju životnog ciklusa, njihovih komponenata i materijala.³⁴ Države članice EU takođe treba da ohrabruju proizvođače motornih vozila da povećavaju količinu recikliranog materijala ugrađenog u motorna vozila i druge proizvode, kako bi se time doprinelo razvoju tržišta recikliranih materijala.³⁵

Države članice EU bile su u obavezi da obezbede da materijali i komponente motornih vozila stavljeni na tržište posle 1. jula 2003. godine, više ne sadrže olovo, živu, kadmijum ili šestovalentni hrom, izuzev u precizno određenim slučaje- vima i pod određenim uslovima.36 Komisija Evropskih zajednica ovlašćena je ovom Direktivom da, po posebnom postupku,37 u skladu sa tehničkim napretkom, dopunjuje i menja Aneks II i po potrebi utvrđuje maksimalne vrednosti koncentracija opasnih materija koje se mogu tolerisati. Isto tako, Komisija je ovlašćena da propiše koji materijali i komponente motornih vozila mogu biti demontirani-/izdvojeni (s tripped) pre daljeg tretmana. Pri tome je utvrđena i obaveza po kojoj oni moraju biti označeni (labeled) ili učinjeni prepoznatljivim na drugi način.38

• III.    Sakupljanje

  Direktivom 2000/53/EC državama članicama utvrđena je i obaveza da obezbede da privredni operateri uspostave sistem za sakupljanje motornih vozila na kraju životnog ciklusa, i da u granicama tehničke izvodljivosti, obezbede sakupljanje iskorišćenih rezervnih delova za putnička kola. Pored toga, države članice su obavezane da obezbede i adekvatnu dostupnost postrojenja za sakupljanje na svojoj teritoriji.³⁹

Posebno je utvrđena obaveza država članica da preduzmu potrebne mere u cilju obezbeđenja da motorna vozila na kraju životnog ciklusa budu predata postrojenjima ovlašćenim za njihov tretman.⁴⁰ Pri tome, obaveza je država članica da uspostave sistem po kome će podnošenje certifikata o uništenju ( certificate of destru ction ) motornog vozila na kraju životnog ciklusa biti uslov za odjavu ( deregistration – deregistraciju) takvog vozila. Taj certifikat izdaje se držaocu ( holder ) i/ili vlasniku ( owner ) motornog vozila na kraju životnog ciklusa, kad je vozilo predato postrojenju za tretman ( treatment fa cility ), koje mora biti ovlašće-no za izdavanje certifikata.⁴¹ Države članice mogu dozvoliti proizvođačima, dilerima i sakupljačima da izdaju certifikat o uništenju u ime jednog ovlašćenog postrojenja za tretman, pod uslovom da oni garantuju da će motorno vozilo na kraju životnog ciklusa biti predano ovlašćenom postrojenju za tretman i pod uslovom da su za to registrovani kod nadležnih organa javne vlasti. Izdavanje certifikata o uništenju od strane postrojenja za tretman, ili ovlašćenog dilera ili sakupljača (u ime postrojernja za tretman), ne daje im pravo na bilo kakav povrat troškova, izuzev u slučaju da je to izričito uređeno propisima države članice.⁴²

Dalje, države članice imaju obavezu da obezbede da isporuka motornog vozila na kraju životnog ciklusa ovlašćenom postrojenju za tretman, u skladu sa ovom Direktivom, bude bez ikakvih troškova za poslednjeg držaoca ili vlasnika, i u slučaju da motorno vozilo nema nikakvu (ili ima negativnu) tržišnu vrednost. Države članice imaju obavezu da svojim merama obezbede da troškovi predaje motornog vozila na kraju životnog ciklusa i/ili njihovog preuzimanja, u celini, ili u najvećem delu, padaju na teret proizvođača. Države članice mogu propisati da predaja motornih vozila na kraju životnog ciklusa nije u potpunosti besplatna, ako to vozilo nema bitne komponente jednog motornog vozila, posebno motor i kabinu ili sadrži otpad koji mu je pridodat. Komisija Evropskih zajednica obavezana je ovom Direktivom da prati njenu primenu i osigura da zbog njene primene ne dolazi do tržišnih distorzija, i da po potrebi, predloži Evropskom parlamentu i Savetu njene izmene i dopune.43

U pogledu uzajamnog priznavanja certifikata o uništenju motornih vozila na kraju životnog ciklusa, države članice su obavezane da preduzmu mere kojima će obezbediti priznavanje tih certifikata izdatih u drugoj zemlji članici, u skladu sa ovom direktivom. Komisija Evropskih zajednica imala je obavezu da do 21. oktobra 2001. godine propiše minimum zahteva za certifikat o uništenju,44 što je ona i učinila februara 2002. godine.45 Minimum zahteva utvrđen ovom odlukom ima za cilj da osigura izvesnost u pogledu identiteta i detalja postrojenja za tretman, nadležnog organa i držaoca motornog vozila na kraju životnog ciklusa i određene informacije o samom motornom vozilu.46 U državama članicama štampaju se informativne brošure u cilju iscrpnog informisanja vlasnika vozila na kraju životnog ciklusa o postupku i dokumentima koji se javljaju u postupku uništenja motornog vozila na kraju životnog ciklusa i njegove odjave (deregis tr-ation—deregistracije).47

• IV.    Tretman

  Države članice imaju obavezu po Direktivi 2000/53/EC da preduzmu mere kojima će obezbediti takvo skladištenje (čak i privremeno) motornih vozila na kraju životnog ciklusa, koje neće predstavljati rizik za vode, vazduh ili tlo, ili za biljke i životinje, i koje neće uzrokovati neugodnosti zbog buke ili neprijatnih mirisa, niti će negativno uticati na izgled pejzaža ili mesta od posebnog in-teresa.⁴⁸ Sem toga, države članice moraju preduzeti mere za obezbeđenje da skladištenje tih motornih vozila u svemu zadovoljava minimum tehničkih za-hteva utvrđenih Aneksom I Direktive⁴⁹ i da ustanova ili preduzeće koje se bavi operacijama tretmana motornih vozila na kraju životnog ciklusa pribavi dozvolu

od nadležnog organa.50 Obaveze pri ispunjavanju minimuma tehničkih zahteva utvrđene Aneksom I, moraju najmanje, obuhvatatiti sledeće:

• •    motorna vozila na kraju životnog ciklusa moraju biti rastavljena pre daljeg tretmana ili preduzimanja drugih operacija, u cilju smanjenja bilo kakvog uticaja na životnu sredinu. Označene, ili na drugi način prepoznatljive komponente ili materijali (koji sadrže olovo, živu, kadmijum ili heksavalentni hrom)⁵¹ moraju biti izdvojeni ( stripp ed ) pre daljeg tretmana;⁵²

• •    opasni materijali i komponente moraju biti ukjlonjene i razdvojene, tako da ne kontaminiraju usitnjeni otpad koji će nastati iz motornog vozila na kraju životnog ciklusa;⁵³

• •    operacija demontaže i skladištenja mora se obavljati na takav način da se omogući upotrebljivost komponenti motornog vozila za njihovu prvobitnu namenu ili za drugu korisnu svrhu, posebno za reciklažu;⁵⁴

• •    uklanjanje zagađenja iz motornog vozila na kraju životnog ciklusa mora se izvršiti u što kraćem roku.⁵⁵

Dozvola nadležnog organa za obavljanje operacija tretmana vozila na kraju životnog ciklusa mora sadržati ove zahteve i njom se moraju predvideti svi uslovi za ispunjenje tih zahteva.56

Ovom direktivom takođe je državama članicama uvedena obaveza da ohrabruju ustanove i preduzeća koja se bave tretmanom vozila na kraju životnog ciklusa da uvedu certifikovane sisteme upravljanja zaštitom životne sredine.57

• V.    Korisna upotreba i upotreba za prvobitne namene

  Države članice imaju obavezu, po Direktivi 2000/53, da preduzimaju neophodne mere kojima će ohrabrivati ponovnu upotrebu komponenti motornih vozila na kraju životnog ciklusa za njihovu prvobitnu namenu i za korisnu upotrebu komponenti tih motornih vozila, ako one ne mogu biti ponovo upotrebljene za prvobitnu namenu. Pri tome, prednost treba da ima reciklaža, ako je sa stanovišta zaštite životne sredine moguća, ali na takav način da se njome ne dovode u pitanje zahtevi u pogledu bezbednosti vozila, emisija zagađujućih supstanci u vazduh ili zahtevi u pogledu kontrole buke, na primer.⁵⁸

Direktivom su, takođe, utvrđeni ciljevi koje su privredni operateri bili u obavezi da ostvare u određenim rokovima. Za ostvarenje ciljeva, državama članicama je utvrđena obaveza da preduzmu potrebne mere. Reč je o jasnom definisanju politike EU, od koje se očekuje da u zemljama članicama postigne sledeće:59

Cilj	Rok
Povećanje upotrebe za prvobitne namene i korisne upotrebe komponenti svih motornih vozila na kraju životnog ciklusa do najmanje 85% prosečne težine po vozilu i godini. Povećanje upotrebe za prvobitne namene i reciklaže komponenti svih motornih vozila na kraju životnog ciklusa do najmanje 80% prosečne težine po vozilu i godini. (Za vozila proizvedena posle 1. Januara 1980. godine, države članice mogle su utvrditi blaže ciljeve, ali ne ispod 75% za korisnu upotrebu i upotrebe za prvobitnu namenu komponenti, i ne ispod 70% za upotrebe za prvobitne namene i reciklažu. O ovom odstupanju od utvrđenog cilja i o razlozima za to odstupanje, države članice su imale obavezu da obaveste Evropsku komisiju i druge države članice.)	Najkasnije do 01. 01. 2006.
Povećanje korisne upotrebe i upotrebe za prvobitne namene komponenti svih motornih vozila na kraju životnog ciklusa do najmanje 95% prosečne težine po vozilu i godini. Povećanje upotrebe za prvobitne namene i reciklaže komponenti svih motornih vozila na kraju životnog ciklusa do najmanje 85% prosečne težine po vozilu i godini.	Najkasnije do 01. 01. 2015.

Analiza izabranih mera i uspešnosti pojedinih država članica EU u ostvarenju ovih ciljeva prevazilazi svrhu ovog rada. Ovde je možda, potrebno samo napomenuti da je Direktivom ostavljen rok Evropskoj komisiji da, po utvrđenom postupku,60 najkasnije do 21. oktobra 2002. godine donese detaljna pravila kojima će biti omogućena kontrola poštovanja utvrđenih ciljeva od strane država članica. Pri tome, Komisiji je utvrđena obaveza da uzme u obzir sve relevantne faktore, a naročito dostupnost podataka i pitanje izvoza i uvoza motornih vozila na kraju životnog ciklusa.61 Na bazi nalaza (rezultata kontrole), Komisija će predložiti nove ciljeve u pogledu ponovne upotrebe komponenti motornih vozila na kraju životnog ciklusa za njihovu prvobitnu namenu i njihove korisne upotrebe, koje Evropski savet i Parlament imaju obavezu da utvrde za godine posle 2015. godine.62

Komisija je obavezana i na pružanje podrške razvoju Evropskih standarda koji se odnose na demontažu i korisnu upotrebu i upotrebu za prvobitne namene komponenti motornog vozila na kraju životnog ciklusa, a po donošenju tih standarda na podnošenje amandmana na Direktivu 70/156/EEC, kojom bi se,u propisanom roku obezbedilo povećanje korisne upotrebe i upotrebe za prvobitne namene komponenti svih motornih vozila na kraju životnog ciklusa do najmanje 85% prosečne težine po vozilu i godini, odnosno povećanje upotrebe za prvobitne namene i reciklaže komponenti svih motornih vozila na kraju životnog ciklusa do najmanje 95% prosečne težine po vozilu i godini.63 U isto vreme, Komisiji je utvrđena obaveza da obezbedi da ovaj stepen ponovne upotrebe komponenti za prvobitne namene ne ugrožava bezbednost i da ne predstavlja rizik po životnu sredinu.64

U izvršenju ove obaveze, 2005. godine doneta je Direktiva65 kojom su utvrđeni administrativni i tehnički uslovi za odobravanje tipova motornih vozila kategorija M1 i N166 i novih komponenti, odnosno komponenti tih motornih vozila u ponovnoj upotrebi,67 u pogledu obezbeđenja da komponente i materijali tih motornih vozila mogu biti ponovo upotrebljeni, reciklirani i korisno upotrebljeni u minimalnom procentu, utvrđenom Aneksom I te Direktive.68 Ta Direktiva sadrži i odredbe kojima se osigurava da ponovna upotreba komponenti motornih vozila za prvobitnu namenu ne dovodi u pitanje bezbednosti niti ugrožava životnu sredinu.69

• V.    Informacije o kodnim/demontažnim standardima

Državama članicama je Direktivom 200/53/EC utvrđena i obaveza da donesu takve mere kojima će se obezbediti da proizvođači (p roduce rs) motornih vozila, u sporazumu sa proizvođačima (man ufac tu ro rs) materijala i opreme koriste kodne standarde za komponente i materijale, posebno u cilju identifikacije onih komponenti i materijala pogodnih za ponovnu upotrebu, za prvobitne namene i za korisnu upotrebu.70 Evropskoj Komisiji bio je utvrđen rok do 21. oktobra 2001. godine za donošenje ovih standarda,71 što je Komisija i učinila,72 a proizvođačima motornih vozila utvrđena je obaveza da obezbede informacije o de-montaži za svaki tip novog vozila stavljenog na tržište. Te informacije moraju sadržati sve elemente potrebne (za postupanje po Direktivi) postrojenju za tretman, kako o komponentama i materijalima, tako i o mestima na kojima se u motornom vozilu nalaze opasne supstance.73

Države članice imaju obavezu da, uz poštovanje komercijalne i poslovne tajne, obavežu proizvođače komponenti koje se koriste u motornim vozilima da ovlašćenjim postrojenjima za tretman učine dostupnim informacije koje se tiču demontaže, skladištenja i testiranja komponenata koje se mogu ponovo koristiti za prvobitnu namenu.74

• VII.    Obaveza transpozicije i izveštavanja

  Države članice bile su u obavezi da u svoje pravne sisteme transponuju za-hteve Direktive 200/53/EC do 21. aprila 2002. godine i da o tome odmah obave-ste Evropsku komisiju. Utvrđena je i obaveza država da Komisiji podnose izve-štaje o primeni (tj. poštovanju zahteva) ove Direktive u trogodišnjim intervalima. Ovi izveštaji se podnose na obrascu upitnika⁷⁵ i sadrže relevantne informacije o mogućim promenama u strukturi sistema rukovanja motornim vozilima na kraju životnog ciklusa i o industriji koja se bavi njihovim sakupljanjem, demontažom i usitnjavanjem, koje mogu ukazati na distorzije u konkurenciji između država članica. Prvi izveštaj je pokrivao period koji je započeo 21. aprila 2002. godine.⁷⁶

Dodatno, državama članicama EU utvrđena je i obaveza da od privrednih operatera zahtevaju da objave informacije o projektu motornih vozila i njihovih komponenti u pogledu njihove korisne upotrebe i mogućnosti reciklaže i tretmana koji nije štetan po životnu sredinu, a posebno informacije o uklanjanju fluida i o demontaži, zatim informacije o razvoju i optimizaciji puteva za ponovnu upotrebu za prvobitne namene, reciklažu i korisnu upotrebu motornih vozila na kraju životnog ciklusa i njihovih komponenti i o napretku koji se u praksi postiže u vezi s time. Proizvođači imaju obavezu da ove informacije učine dostupne potencijalnim kupcima motornih vozila.77

• VIII.    Zaključne napomene

  Primenjujući globalna opredeljenja na polju politike zaštite životne sredine formulisane na Svetskoj konfeerenciji o životnoj sredini i razvoju u Rio de Janeiru 1992. godine, organi EU su tokom 90-ih godina prošlog veka preduzeli niz koraka, koji su doveli do usvajanja, među prve tri, i Strategije o integrisanju politike zaštite životne sredine i održivog razvoja u politiku transporta EU. Razvoj ovog segmenta politike zaštite EU omogućio je donošenje Direktive 2000/53/EC o motornim vozilima na kraju životnog ciklusa i drugih propisa, kojima je politika rukovanja motornim vozilima na kraju životnog ciklusa zaokružena.

Sistem rukovanja motornim vozilima na kraju životnog ciklusa sastavni je deo politike upravljanja otpadom i u brojnim svojim aspektima naslanja se na propise o upravljanju otpadom. Države članice EU imaju obavezu, u skladu sa ovim propisima, da u svoje pravne sisteme transponuju sve elemente tog sistema, koji obuhvata mere za sprečavanje zagađivanja zaštite životne sredine, sakupljanje, tretman, korisnu upotrebu, ponovnu upotrebu za prvobitne namene i reci-klažu komponenti i materijala motornih vozila na kraju životnog ciklusa, zahteve u pogledu kodiranja komponenti i materijala motornih vozila i zahteve u pogledu primene i izvršavanja propisa kojima su zahtevi EU ugrađeni u nacionalne pravne sisteme i o obezbeđivanju određenih informacija zainteresovanim subjektima.

Zahteve EU koji se odnose na problematiku rukovanja motornim vozilima na kraju životnog ciklusa, kao i ostale delove C om munity Acqus -a zemlje kandidati za članstvo uEU dužne su takođe da transponuju u svoje nacionalne propise, da u trenutku pristupanja u članstvo EU dokažu da ih primenjuju i izvršavaju. Ovaj rad omogućava celovit uvid u materiju uređenu propisima EU i indikaciju o onim delovima C ommunity Acq uis -a na koje se propisi sedes materiae oslanjaju, ali koji nisu mogli biti detaljno prikazani u ovom radu.

Prof. Slavko Bogdanović , Ph.D.

EU policy o n end-of-life vehicles managemen t

A b s t r a c t

This paper has been designed as a review of EU requirements for harmonization of national systems of management of end-of-life vehicles of the EU Member States, with numerous indications on details of that system. The paper has been seen as a contribution serving to development of respective national legal instrument transposing Community acquis into the legal system of the Republc of Serbia.