Povodom 31. maja, međunarodnog Dana uzdržavanja od duvanskog dima, koji se u svetu obeležava od 1988. godine

Duvan su u Evropu doneli engleski i {panski zavojeva~i. Ispo~etka se on koristio kao sredstvo za u{mrkavanje i `vakanje, a tek docnije su ga upotrebljavali i za pu{enje. Koristili su ga ispo~etka samo vi{i dru{tveni slojevi, a tek kad je 1867. god. na pariskoj svetskoj izlo`bi prikazana ma{ina koja se~eni duvan pakuje u delove hartije i time proizvodi cigarete, upotreba duvana, tj. cigareta, pro{irila se me-|u {iroke potro{a~ke mase, te je tako cigareta postala dostupna {irokim masama i rasprostirala se na svim kontinentima.

Valja pomenuti kao anegdotu da je Jean Nicot tokom 16. veka odoma}io du-van na francuskom dvoru. Pu{enje je bila privilegija vi{ih dru{tvenih slojeva. U to doba se, navodno, desilo da je Nicot, ili neki drugi plemi}, u posebnoj prostoriji pu{io i njegov sluga (ne znaju}i za ovu strast svoga gospodara) zatekao gospodara kako pu{i, odnosno da dim izlazi iz njegove glave. Sluga je pomislio da se njegovom gospodaru od silnog u~enja i znanja zapalio mozak, pa je, da bi ga spasao, polio bokalom hladne vode.

Koliko strast mo`e da zahvati jednog pu{a~a mo`e da posvedo~i i pisac ovih redova koji nikada nije pu{io. Za vreme II svetskog rata u logoru, u kome je vladala stalna glad, bio je o~evidac i prisutan kako se jedan nesretni sapatnik odlu~io da prihvati da poslednje par~e hleba trampi za cigaretu, trpe}i pre glad za hranom nego glad za duvanom.

Na me|unarodnom planu pokrenuta je {iroka akcija sa ciljem da se ograni~i pu{enje. Dr`ave ~lanice evropske zajednice, 27 na broju, usvojile su zakone kojima je pu{enje ograni~eno na javnim mestima. U primeni ovog principa postoji razlika me|u ~lanovima zajednice. Valja napomenuti da je Irska prva dr`ava koja je jo{ 2004. god. zabranila pu{enje u restoranima i drugim zatvorenim javnim mesti-ma. Prema obave{tenjima iz {tampe u pripremi je zakon da se od 2008. god. zabrani pu{enje u Francuskoj u restoranima i hotelima. Prema nau~nim istra`ivanji-ma, jedan pu{a~ prouzrokuje pogor{anje ne samo svog zdravstvenog stanja nego i zdravstvenog stanja svoje okoline. U zatvorenim prostorijama pri udisanju dima cigarete i nepu{a~ (protivno svojoj volji) unosi u svoj organizam brojna hemijska sredstva {tetna po njegov organizam i zdravlje.

Povodom obele`avanja nacionalnog dana bez duvanskog dima, predsednik Vladinog saveta Srbije za kontrolu duvana saop{tio je na konferenciji za {tampu

Profesor VEK[ u penziji.

da se u Srbiji za godinu dana popu{i 1.400.000.000 cigareta. Za njihovu kupovinu gra|ani potro{e novaca koliko zdravstveni fond dobije u toku cele godine.

Od po~etka 2007. god. stupa na snagu nekoliko odredaba zakona o duvanu koji pobli`e reguli{e propise o pu{enju. Osoba koja zapali cigarete u prostoriji gde je to zabranjeno ka`njava se globom od 10.000,00 dinara na licu mesta, direktor 50.000,00 dinara, a preduze}e sa 500.000,00 dinara.

U na{oj zemlji svake godine 4.300 ljudi oboli od tipi~no pu{a~kog raka plu-}a, a pu{enje prouzrokuje i druge maligne bolesti, o{te}uje osobito arterije u srcu i mozgu, ali i u drugim organima i to dovodi do ubrzanog propadanja krvnih sudova i organa koje oni snabdevaju krvlju. Istra`ivanja su do{la do zaklju~ka da je duvan odgovoran za 13,7% izgubljenih godina `ivota.

Preliminarni rezultati istra`ivanja zdravlja u Srbiji pokazuju da se broj pu{a-~a smanjio za 5%, pa sada pu{i 39,7% mu{karaca i 30,5% `ena. U~estalost pu{enja kod mladih (smatraju stru~njaci) izuzetno je visoka. Tako je 54,7% mladih uzrasta od 13-15 godina ve} probalo cigarete, a vi{e od polovine je prvu cigaretu probalo do navr{ene 10-te godine `ivota. Prema istom istra`ivanju, 16,8% devojaka i 15,5% mladi}a su aktivni pu{a~i. Stru~njaci upozoravaju da izuzetno velika i nevoljna izlo`enost mladih duvanskom dimu, tzv. pasivno pu{enje, dosti`e ~ak 97,4%. Iako je broj pu{a~a u Srbiji smanjen, potro{nja cigareta je visoka jer postoji veliki broj tzv. te{kih pu{a~a koji u proseku potro{e i vi{e od 40 cigareta dnevno.

Jedna od protivure~nosti na{e epohe je da se s jedne strane proizvodi roba za koju je utvr|eno da {teti zdravlju, a s druge strane zajednica podnosi ogromne gubitke kao posledicu delovanja duvanskih proizvoda.

Neka je dozvoljena digresija:

Ukoliko bi neki vanzemaljci posmatrali na{u planetu i utvrdili da se tro{e ogromna sredstva u neproduktivne svrhe naoru`anja, dok milioni gladnih u nerazvijenim zemljama takore}i umiru od gladi - opravdano bi posumnjali u na{u inteligenciju. Usu|emo se uporediti nerazumno tro{enje duvanskih proizvoda, s jedne strane, i ogromne gubitke koje tro{i zdravstveno osiguranje usled toga, s druge strane.

^udna je protivure~nost da duvanska industrija, koja zapo{ljava veliki broj ljudi i pru`a `ivotnu egzistenciju mnogim porodicama proizvo|a~a duvana i pre-ra|iva~a duvana u industriji, kao i brojnim zaposlenima u trgova~koj mre`i, anga-`uje i kod nas i u svetu znatna finansijska sredstva. Protivure~nost je i to da na du-vanskim prera|evinama obavezno bude ozna~eno da je pu{enje {tetno po zdravlje. S druge strane je utvr|eno da zbog pu{enja zdravstveni fondovi i kod nas i u svetu gube ogromna finansijska sredstva. Nije nam poznato da je do sada kod nas ili u svetu izvr{eno ma i pribli`no istra`ivanje o upore|enju iznosa koji proizvo|a~i-ma duvanskih prera|evina, pa i dr`avnoj blagajni, donose duvanska industrija, kao i iznos {teta nastalih usled potro{nje duvanskih proizvoda.

Proizvodnja duvanskih proizvoda anga`uje znatna sredstva, kako u poljoprivredi kod proizvo|a~a duvana, tako i u industriji prerade duvanskih proizvoda, kao i u trgovinskoj mre`i gde se prodaju duvanski proizvodi {tetni po zdravlje, a promet tom {tetnom materijom donosi znatna finansijska sredstva dr`avi. Kao {to je i ranije istaknuto, nisu nam poznati precizni podaci o ogromnoj {teti koje snosi zdravstveno osiguranje kao posledica {tetnog delovanja duvanskih proizvoda.

Ne ostaje nam drugo nego da se ponadamo da }e svest o {tetnosti duvana vremenom nadja~ati glad za pu{enjem. Mada je taj proces odre|en generacijama, pa i stole}ima.