Pravo naroda i politička kultura

Savremena politi~ka i pravna teorija obele`ene su sporom izme|u multikulturalizma sa jedne, i prava na razli~itost sa druge strane. Multikulturalizam predstavlja ne samo dru{tveni, politi~ki, teorijski ili filozofski izazov, ve} istinski civilizacijskih izazov. Me|utim, mnogi autori su skepti~ni i postavljaju pitanje ima li uop{te potrebe prelaziti sa kulturnog pluralizma na multikulturalizam.

Model pravedne me|unarodne zajednice koja }e omogu}avati su`ivot naroda koje karakteri{u kulturne, etni~ke, verske i ostale razli~itosti, bio je cilj najuti-cajnijeg politi~kog filozofa XX veka – D`ona Rolsa (John Rawls).1 Polaze}i od liberalnog kontraktualizma, on razvija koncepciju pravednog “dru{tva naroda”, odnosno pravedne me|unarodne zajednice.

Osnovni kriterijum od koga je Rols polazio i prema kome je izvr{io klasifikaciju naroda jeste politi~ka kultura, odnosno stepen njene razvijenosti. Prema navedenom kriterijumu on razlikuje pet tipova doma}ih dru{tava, odnosno naroda. To su slede}i narodi: razlo`ni liberalni narodi, pristojni hijerarhijski narodi, narodi izvan zakona, narodi optere}eni nepovoljnim uslovima i dobronamerni apsolutizmi.

Osnovnim obele`jima razlo`nih liberalnih naroda Rols smatra: razlo`no pravednu konstitucionalnu demokratsku vladu koja je u slu`bi temeljnih interesa naroda; razvijenu politi~ku kulturu i moralnu prirodu. Pod razlo`no pravednom kon-stitucionalnom demokratskom vladom podrazumeva vladu koja je pod efikasnom politi~kom i izbornom kontrolom naroda, koja mu je odgovorna i koja obezbe|u-je za{titu njegovih fundamentalnih interesa. Liberalni narodi imaju, po mi{ljenju Rolsa, i odre|en moralni karakter. Oni nude nepristrasne uslove politi~ke saradnje ostalim narodima. Osnovni interesi liberalnih naroda uskla|eni su sa njihovim koncepcijama prava i pravde. Oni nastoje za{tititi svoju politi~ku nezavisnost i slobodnu kulturu sa njenim gra|anskim slobodama, kao i osigurati svoju bezbed-nost, teritoriju i dobrobit svojih gra|ana. Njihovom karakteristikom Rols smatra i primerno samopo{tovanje naroda koje se ogleda u insistiranju jednog naroda da od ostalih dobije odgovaraju}e po{tovanje i priznanje svoje jednakosti. Ukazuje na spremnost liberalnih naroda da drugim narodima, kao sebi jednakima, uzvrate istim primerenim po{tovanjem i priznanjem. Po oceni Rolsa, liberalni narodi nastoje obezbediti pravdu ne samo za sve svoje gra|ane, ve} i za sve narode. Nagla-{ava da liberalni narod mo`e da `ivi sa drugim narodima sli~nog karaktera brane-}i pravdu i ~uvaju}i mir. Njihovi temeljni interesi u potpunosti su uskla|eni sa interesima drugih demokratskih naroda. Dominacija, osvajanje i versko preobra}a-nje drugih naroda su strani liberalnim narodima. Stoga oni, po mi{ljenju Rolsa, ispunjavaju uslove neophodne za trajni mir. Njih krasi sloboda i integritet koje obez-

* Asistent fakulteta za uslu`ni biznis, Novi Sad.

be|uju svojim pripadnicima, pravda i pristojnost njihovih politi~kih i dru{tvenih institucija, kao i razvijena javna i gra|anska kultura. Rols zastupa ideju demokratskog mira koja podrazumeva da liberalni narodi, ukoliko ratuju, ratuju isklju~ivo protiv neliberalnih naroda izvan zakona. Oni to ~ine samo u slu~aju legitimne sa-moodbrane, ukoliko politika naroda izvan zakona ugro`ava bezbednost liberalnih naroda, ili radi intervencije u cilju za{tite ljudskih prava.

U dobro ure|ene narode, uz razlo`ne liberalne narode, Rols ubraja i tip neli-beralnih, ali pristojnih hijerarhijskih naroda. Da bi jedan pristojan hijerarhijski narod bio dobro ure|en i da bi mogao biti ~lan razlo`nog dru{tva naroda, on mora biti privr`en miru i ne sme imati agresivne ciljeve. Ovakav narod po{tuje politi~-ki i dru{tveni poredak ostalih dru{tava. Njegova osnovna doktrina, prema tome, nije ekspanzionisti~ka. Uslov za ~lanstvo ovakvog naroda u razlo`nom dru{tvu naroda je da politi~ke institucije jednog dobro ure|enog pristojnog hijerahijskog dru-{tva predstavljaju razlo`nu konsultativnu hijerarhiju . Rols se jedino bavi onom vrstom pristojnih naroda ~ija osnovna struktura sadr`i ono{to on naziva “pristojnom konsultativnom hijerahijom”. Takve narode on naziva pristojni hijerarhijski narodi . Pristojna konsultativna hijerarhija, po Rolsu, podrazumeva nekoliko uslova. Pre svega, svi ~lanovi pristojnog hijerarhijskog naroda moraju pripadati nekoj grupi, asocijaciji i sl.; sve grupe moraju biti konsultativne; i na kraju, svaku grupu mora predstavljati, odnosno zastupati telo u kome se nalazi bar nekoliko ~lanova te grupe kojima su poznati njeni interesi i koje oni prihvataju kao svoje.

Budu}i da pravnim sistemom pristojnog hijerarhijskog naroda dominira ideja pravde koja je zasnovana na op{tem dobru, takav pravni sistem svim svojim pripadnicima jem~i osnovna ljudska prava. Time ovakav narod ispunjava uslov za ~lanstvo u razlo`nom dru{tvu naroda, smatra Rols. Taj uslov jeste po{tovanje temeljnih ljudskih prava. U temeljna ljudska prava Rols ubraja: pravo na `ivot (sredstva za `ivot i sigurnost), pravo na slobodu (sloboda od ropstva, pot~injenosti, prisilnog rada, kao i dovoljan stepen slobode savesti koji obezbe|uje slobodu veroi-spovesti i slobodu misli), pravo na svojinu (li~nu svojinu), formalnu jednakost koja se izra`ava pravilima prirodne pravde (pod kojom se podrazumeva sli~no postupanje sa sli~nim slu~ajevima). Mi{ljenja je da se ovakav katalog ljudskih prava ne mo`e odbaciti kao tipi~no liberalan i karakteristi~an za zapadnu tradiciju. Na osnovu svega navedenog, mo`emo zaklju~iti da Rols pod pristojnim hijerarhijskim narodima podrazumeva one narode koji su: miroljubivi; koji su organizova-ni kao pristojne konsultativne hijerarhije u osnovi ~ijeg pravnog sistema le`i ideja pravde koja za cilj ima op{te dobro; i koji po{tuju osnovna ljudska prava.

Pristojna hijerarhijska dru{tva nisu razlo`na i pravedna kao {to su to liberalna dru{tva. Ovo stoga {to ona afirmi{u neliberalnu ideju pravde, odnosno po~iva-ju na zajedni~kom shvatanju dobra, tj. jednoj sveobuhvatnoj religijskoj, filozofskoj ili moralnoj doktrini koja pro`ima sve aspekte `ivota zajednice. Njima nedostaje temeljna jednakost. Me|utim, Rols i njih smatra dobro ure|enim u skladu sa njihovom politi~kom koncepcijom pravde kojoj je cilj op{te dobro. Kao neekspan-zionisti~ka dru{tva ~ijim pravnim poretkom upravlja shvatanje pravde zasnovano na op{tem dobru, i koja jam~e po{tovanje ljudskih prava, pristojni hijerarhijski narodi, po Rolsu, podr`avaju jedno isto miroljubivo dru{tvo naroda od koga imaju koristi kao i liberalni narodi. Njih, uz liberalne narode, Rols smatra respektabilnim ~lanovima razlo`nog dru{tva naroda. Ovo stoga {to pristojan hijerarhijski narod po{tuje na~elo neintervencije i neagresivnosti u me|unarodnim odnosima, uva`a-va i po{tuje osnovna ljudska prava. Iz navedenih razloga, liberalni narodi }e, po oceni Rolsa, tretirati pristojne hijerarhijske narode kao bona fide ~lanove razlo-`nog dru{tva naroda. To je pitanje tolerancije i odnosa uzajamnog po{tovanja naroda {to predstavlja va`no obele`je politi~ke kulture dru{tva naroda, obja{njava Rols. U njegovoj koncepciji me|unarodne pravde samo dobro ure|eni liberalni i pristojni hijerarhijski narodi, zajedno, predstavljaju respektabilne ~lanove dobro ure|enog, razlo`nog dru{tva pravednih naroda sveta.

Tre}i tip naroda ~ine narodi izvan zakona . Pod njima Rols podrazumeva narode koji, iz izvesnih razloga, odbijaju da priznaju i da po{tuju razlo`no pravo naroda, odnosno politi~ku koncepciju me|unarodne pravde. Iz tog razloga, on narode izvan zakona isklju~uje iz razlo`nog dru{tva naroda koje po{tuje pravo naroda. Re`imi izvan zakona mogu biti razli~iti. Uglavnom Rols pod njima podrazumeva re`ime za koje se ~ini da njihova dr`avna vlast ne priznaje nikakvo shvatanje prava ili pravde, odnosno ~iji pravni poredak zapravo predstavlja sistem prinude i terora. Dakle, narodima izvan zakona on smatra tiranska dru{tva. Ona zapo~inju agresivne ratove smatraju}i dovoljnim razlogom da stupe u rat okolnost da bi im to moglo pomo}i u realizaciji njihovih racionalnih, ali nikako razlo`nih, interesa. Re`imi izvan zakona ~esto ne po{tuju osnovna ljudska prava svojih gra|ana.

Dobro ure|enim, liberalnim i pristojnim hijerarhijskim narodima Rolsova koncepcija me|unarodne pravde priznaje i dopu{ta tri oblika me|unarodne intervencije u odnosu na narode izvan zakona, a sve u cilju odbrane dobro ure|enih naroda i spre~avanja kr{enja ljudskih prava od strane re`ima izvan zakona. Dopu{te-ni oblici me|unarodne intervencije prema re`imima izvan zakona su slede}i: javna kritika ovih re`ima u me|unarodnim institucijama; uskra}ivanje ekonomske ili druge pomo}i i odbijanje da se re`imi izvan zakona uklju~e u praksu uzajamno korisne saradnje, ta~nije ekonomska i politi~ka izolacija re`ima izvan zakona; i u ekstremnim slu~ajevima kr{enja ljudskih prava, ukoliko na re`im izvan zakona ne deluju prethodno navedene sankcije, odnosno ukoliko su se one pokazale kao neefikasne, mogu}e je primeniti intervenciju silom u odbrani ljudskih prava i nasilno obaranje takvih re`ima od strane dobro ure|enih naroda koji po{tuju pravo naroda.

Narodi izvan zakona, po mi{ljenju Rolsa, ne smeju biti prihva}eni od strane dobro ure|enih naroda, kao respektabilni ~lanovi pravednog dru{tva naroda.

^etvrti tip predstavljaju narodi optere}eni nepovoljnim uslovima. Pod njima Rols podrazumeva narode ~ije istorijske, dru{tvene i ekonomske okolnosti ote`a-vaju, a mo`da ~ak i onemogu}avaju ostvarivanje dobro ure|enog re`ima, bilo liberalnog, bilo pristojnog hijerarhijskog re`ima. Ovakvim narodima nedostaje po-liti~ka i kulturna tradicija, ljudski potencijal i znanje, materijalni i tehnolo{ki resursi koji su potrebni da bi dru{tvo bilo dobro ure|eno. Cilj razlo`nog dru{tva naroda treba da bude nastojanje da svako dru{tvo koje je, u nekom trenutku, optere-}eno nepovoljnim okolnostima dostigne nivo uslova koji omogu}avaju dobro ure-|eno dru{tvo, ili barem treba da bude podr`ano u tome. Stoga dugoro~ni cilj dobro ure|enih naroda trebalo bi da bude uvo|enje optere}enih naroda i re`ima izvan zakona u razlo`no dru{tvo dobro ure|enih naroda, konstatuje Rols. On nagla-{ava du`nost dobro ure|enih naroda da pomognu optere}enim narodima. Ovo ima za cilj da ljudska prava svuda budu priznata i obezbe|ena, a osnovne ljudske po- trebe svuda budu zadovoljene. Obaveza pru`anja pomo}i optere}enim narodima ne zasniva se niti na jednom liberalnom principu distributivne pravde. Naprotiv, ovu obavezu ustanovljava “idealno shvatanje dru{tva naroda, sastavljenog od dobro ure|enih dru{tava, koja su sva njegov respektabilni i autonomni ~lan, sposoban da se stara o svom politi~kom `ivotu i odr`ava u prihvatljivom stanju politi~-ke i dru{tvene institucije”.2

Po mi{ljenju Rolsa, problem optere}enih dru{tava se, ~esto, ne sastoji u nedostatku prirodnih resursa. On konstatuje da je, ~esto, ve}i problem optere}enih naroda priroda njihove javne politi~ke kulture, kao i verske i filozofske tradicije koje su u osnovi njihovih institucija, nego skromnost prirodnih resursa kojima oni raspola`u. Uzimaju}i u obzir navedenu ~injenicu i okolnost da dobro ure|ena dru-{tva ne moraju nu`no biti i bogata, obaveza pru`anja pomo}i optere}enim dru{tvi-ma od strane dobro ure|enih ima za cilj ostvarivanje i o~uvanje pravednih, ili bar pristojnih, institucija u optere}enim dru{tvima. Svrha pomo}i koju dobro ure|ena dru{tva treba da pru`e optere}enim dru{tvima ogleda se u pru`anju podr{ke njihovom nastojanju da promene svoju politi~ku i dru{tvenu kulturu. Presudnim faktorima u dostizanju nivoa dobro ure|enog dru{tva smatra: politi~ku kulturu naroda, politi~ke vrline i gra|ansko dru{tvo, po{tenje i marljivost njegovih pripadnika, njihovu sposobnost za inovacije, itd.

Svrha pomo}i koju dobro ure|eni narodi pru`aju optere}enim narodima ma-nifestuje se u njihovom osposobljavanju za razlo`no i racionalno upravljanje sop-stvenim poslovima, a time i za ~lanstvo u dru{tvu dobro ure|enih naroda. Postizanjem ovog cilja optere}ena dru{tva postaju dobro ure|ena tako da njima dalja po-mo} vi{e nije potrebna, ~ak i ukoliko su ona jo{ uvek relativno siroma{na. Finalni cilj pomo}i optere}enim dru{tvima Rols odre|uje kao postizanje njihove slobode i jednakosti. Ovo treba da rezultira jednim razlo`nim dru{tvom dobro ure|enih naroda koji }e vlastite legitimne zahteve {tititi uz puno po{tovanje legitimnih zah-teva drugih naroda. U postizanju ovog cilja, dobro ure|eni narodi, po mi{ljenju Rolsa, treba da daju svoj doprinos. Ovo stoga {to dobro ure|eni narodi te`e realizaciji dru{tva u kome svi narodi imaju dobro ure|ene re`ime. Iako su oni prvobitno motivisani sopstvenim interesom u cilju otklanjanja opasnosti od drugih re`i-ma njihovom transformacijom u miroljubive re`ime spremne na saradnju, Rols smatra mogu}im da }e, postepeno, sa razvojem politi~ke kulture, narodi zaista po-~eti da brinu jedni za druge i da }e me|usobni afiniteti osna`iti.

Peti tip dru{tva su dobronamerni apsolutizmi. Pod njima Rols podrazumeva one re`ime koji nisu agresivni i koji po{tuju i uva`avaju ljudska prava. Uprkos ovome, dobronamerni apsolutizmi nisu dobro ure|ena dru{tva, iz razloga {to svojim pripadnicima uskra}uju zna~ajnu i sadr`ajnu ulogu u dono{enju politi~kih odluka.

Prema Rolsovoj koncepciji me|unarodne pravde, racionalni predstavnici liberalnih i pristojnih hijerarhijskih naroda }e, u prvobitnom polo`aju, izabrati iste principe me|unarodne pravde. Te tradicionalne principe pravde izme|u slobodnih i demokratskih naroda, odnosno principe me|unarodne pravde koje }e predstavnici dobro ure|enih naroda usvojiti u prvobitnom polo`aju, Rols odre|uje na slede-}i na~in:

• 1.    narodi su slobodni i nezavisni, a njihovu slobodu i nezavisnost trebalo bi da po{tuju i drugi narodi;

• 2.    narodi treba da po{tuju ugovore i obaveze;

• 3.    narodi su jednaki i u~esnici su u sporazumima koji ih obavezuju;

• 4.    narodi treba da po{tuju obavezu ne-intervencije;

• 5.    narodi imaju pravo na samoodbranu, ali nemaju pravo da podsti~u rat iz drugih razloga osim odbrambenih;

• 6.    narodi treba da po{tuju ljudska prava;

• 7.    narodi treba da se pridr`avaju odre|enih utvr|enih ograni~enja u vo|enju rata;

• 8.    narodi imaju du`nost da pomognu drugim narodima koji `ive pod nepovoljnim uslovima koji ih spre~avaju da imaju pravedan ili pristojan poli-ti~ki i dru{tveni re`im.³

Navedeni principi omogu}avaju pravdu izme|u naroda, odnosno me|una-rodnu pravdu, smatra Rols. Njih tretira kao politi~ke principe, budu}i da oni upravljaju javnim politikama prema drugim narodima. Navedene principe me|unarod-ne pravde uzeo je, kako sam ka`e, iz istorije i obi~aja me|unarodnog prava i prakse. Pri tome, nagla{ava da je data lista principa me|unarodne pravde nepotpuna. Me|utim, najva`nijom ocenjuje spremnost slobodnih i nezavisnih dobro ure|enih naroda da prihvate odre|ene osnovne principe politi~ke pravde kojima }e se rukovoditi u svom pona{anju. Te principe odre|uje kao osnovnu povelju svoje koncepcije me|unarodne pravde.

Principi me|unarodne pravde imaju za cilj demokratski mir.4 Vo|enje rata mora biti ograni~eno i prilago|eno novom cilju. Ideja demokratskog mira koju navedeni principi me|unarodne pravde nastoje ostvariti, podrazumeva da dobro ure-|eni narodi, ukoliko ratuju, to ~ine samo protiv naroda izvan zakona. Oni to ~ine jedino kada politika naroda izvan zakona ugro`ava njihovu bezbednost, slobodu i nezavisnost koja im je zajem~ena prvim principom me|unarodne pravde. To zna-~i da dobro ure|enim, liberalnim i pristojnim hijerarhijskim narodima principi me-|unarodne pravde priznaju pravo na rat isklju~ivo u samoodbrani. Na taj na~in se svakom narodu odri~e pravo na rat radi ostvarenja vlastitih racionalnih interesa.

Rols tvrdi da navedenih osam principa me|unarodne pravde ima prevagu nad bilo kojim drugim principima. Osim {to }e se saglasiti sa osam principa me|una-rodne pravde, predstavnici dobro ure|enih naroda }e utvrditi i principe za stvaranje i ure|ivanje organizacija za saradnju, kao i standarde nepristrasnosti za trgovinu i druge institucije saradnje, isti~e Rols. Tako|e, formulisa}e i smernice za re-gulisanje me|usobne pomo}i naroda koja je predvi|ena poslednjim principom me|unarodne pravde.

Na taj na~in, utvrdi}e se kompletna koncepcija me|unarodne pravde i pravednih politi~kih odnosa izme|u naroda. Rolsovo je stanovi{te da bi i liberalni i pristojni hijerarhijski narodi prihvatili istu koncepciju me|unarodne pravde. Osam principa me|unarodne pravde se, stoga, primenjuje na dobro ure|ene narode koji se smatraju slobodnim i jednakim, {to zna~i na liberalne i pristojne hijerarhijske narode. Kompletna koncepcija me|unarodne pravde bi, po mi{ljenju Rolsa, uklju-~ivala i smernice za osnivanje organizacija za saradnju izme|u naroda i za utvr|i-vanje razli~itih du`nosti i obaveza. Ovakva kompletna koncepcija me|unarodne pravde imala bi, kako Rols ka`e, “univerzalni domet”, zbog toga {to ure|uje naj-obuhvatniji politi~ki subjekt: politi~ko dru{tvo naroda. Krajnji cilj Rolsove poli-ti~ke koncepcije me|unarodne pravde jeste stvaranje modela pravedne me|una-rodne zajednice u kojoj bi vladao trajni demokratski mir.

Rols tvrdi da }e predstavnici pristojnih hijerarhijskih naroda usvojiti istu koncepciju i principe me|unarodne pravde kao i predstavnici liberalnih naroda. Argument za ovakav stav Rols obja{njava na slede}i na~in: “pristojni hijerarhijski narodi ne upu{taju se u agresivne ratove; prema tome, njihovi predstavnici po{tu-ju gra|anski poredak i integritet drugih naroda i prihvataju da je simetri~an polo-`aj (jednakost) u prvobitnom polo`aju nepristrasan. Zatim, imaju}i u vidu ideju pravde kao op{teg dobra pristojnih hijerarhijskih dru{tava, predstavnici, tako|e, nastoje da za{tite i ljudska prava i dobro naroda koje predstavljaju, i da sa~uvaju njihovu bezbednost i nezavisnost. Ovi predstavnici... prihvataju ideju pomo}i me-|u narodima u te{kim vremenima”.5 Iz navedenih razloga smatra da }e predstavnici pristojnih hijerarhijskih naroda usvojiti istih osam principa me|unarodne pravde, kao i predstavnici liberalnih naroda. Na taj na~in se dolazi do jedne koncepcije me|unarodne pravde, odnosno, Rolsovom terminologijom izra`eno, do prava naroda koje slu`i kao zajedni~ko pravo za jedno pravedno politi~ko dru{tvo dobro ure|enih naroda. Prema ovakvom modelu pravedne me|unarodne zajednice, uprkos kulturnom, etni~kom, religijskom, dru{tvenom pluralizmu, njene osnovne karakteristike bile bi: pravda, mir, saradnja i tolerancija me|u narodima.6