Prikaz Zakona o javnim agencijama - "Službeni glasnik RS", br. 18/2005, 81/2005

(“Slu`beni glasnik RS”, br. 18/2005, 81/2005 )

Uvod

Zakon o javnim agencijama ( “Slu`beni glasnik RS”, br. 18/2005, 81/2005 ) je objavljen 24. 02. 2005. g. u “Slu`benom glasniku RS” br. 18/2005 i stupio je na snagu osmog dana od dana objavljivanja, odn. 04.03.2005.g. U “Slu`benom glasniku RS” br. 81/2005 objavljena je 23. 09. 2005. g. ispravka teksta ovog Zakona koja se odnosila na ispravku tehni~ke gre{ke.

Zakon o javnim agencijama je jedan od sistemskih zakona Republike Srbije, koji mo`e da odigra zna~ajnu ulogu u decentralizaciji vlasti i ja~anju jedinica lokalne samouprave u oblastima iz njihove nadle`nosti, kao i u njihovom razvoju i razvoju privrednih subjekata i privrede jedinica lokalne samouprave.

Ovaj Zakon stvara institucionalni okvir za povezivanje na interesnim principima razli~itih jedinica lokalnih samouprava, kao i dr`ave, privrede i stanovni{tva. Tako|e otvara mogu}nosti za samnjenje bud`etskih rashoda i smanjenje nezaposlenosti, kao i artikulisanje i poticaj razvoju porodi~nih, malih i srednjih preduze}a.

Kao novi subjekt privredno-dru{tvenog `ivota, javne agencije mogu da na|u svoje mesto, uz javne dr`avne i dru{tvene institucije, javna preduze}a, privredne komore, zadruge i razne druge institucije i asocijacije u procesu restrukturiranja na{e privrede i organizovanju proizvodnje u skladu sa me|unarodnim standardima u cilju prodaje roba na doma}em i me|unarodnom tr`i{tu. Kao institucionalni okvir za artikulisanje potreba razli~itih interesnih grupa, mogle bi biti zna~ajna poluga za privredni razvoj zemlje.

Uprkos mogu}nostima koje pru`aju, u politi~ko-ekonomskoj praksi javne agencije se u izuzetno malom broju osnivaju i to uglavnom na Republi~kom nivou, a ~esto su mete napada i osporavanja. Na nivou jedinica lokalne samouprave, op{tina i gradova, gde javne agencije mogu da daju najve}i doprinos, uglavnom se, osim u izuzetnim slu~ajevima (Op{tina Kikinda, Grad Novi Sad) ne osnivaju, {to je verovatno posledica nepoznavanja odn. nedovoljnog poznavanja potencijalnih mogu}nosti ovakvih javnih agencija i ovog Zakona, za koje on predstavlja pravni okvir.

Stav da je ovaj Zakon neopravdano zapostavljen, kako u stru~noj, tako i u {i-roj javnosti i `elja da se {iroj javnosti na njega skrene pa`nja, opredeljuju}i je motiv za pisanje ovog teksta.

Kompozicija Zakona

Zakon ima ukupno 59 ~lanova ukomponovanih u 10 poglavlja:

• I.    Osnovne odredbe (~l. 1–~l. 7.)

• II.    Osnivanje javne agencije od Republike Srbije (~l. 8–~l. 12.)

• III.    Organi javne agencije (~l. 13–~l. 34.)

• IV.    Poslovi javne agencije (~l. 35–~l. 41.)

• V.    Za{tita op{teg interesa u radu javne agencije (~l. 42–~l. 46.)

• VI.    Odnos javne agencije sa korisnicima (~l. 47–~l. 49.)

• VII.    Finansiranje javne agencije (~l. 50–~l. 53.)

• VIII.    Prestanak rada javne agencije (~l. 54.)

• IX.    Javne agencije koje osnivaju autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave (~l. 55–~l. 56.)

• X.    Prelazne i zavr{ne odredbe (~l. 57–~l. 59.)

U I poglavlju Zakon defini{e pojam javne agencije, uslove za osnivanje javne agencije, poveravanje javnih ovla{}enja javnoj agenciji, samostalnost javne agencije, pravni subjektivitet javne agencije, finansiranje javne agencije i propise koji se primenjuju na rad javne agencije.

II poglavlje sadr`i odredbe o vr{enju osniva~kih prava osniva~a, aktu o osnivanju javne agencije, sredstvima za po~etak rada javne agencije, upisu osnivanja javne agencije u sudski registar i odredbe o imenovanju prvih organa javne agencije.

III poglavlje sadr`i odredbe o vrstama organa javne agencije i sukobu interesa, upravnom odboru, direktoru javne agnecije i prestanku du`nosti ~lana upravnog odbora i direktora pre vremena na koje su imenovani.

U IV poglavlju Zakon defini{e svi poslove javne agencije, razvojne i stru~-ne poslove, regulatorne poslove, re{avanje u upravnom postupku, nadzor, odre|i-vanje tarife i akte o radu i poslovanju javne agencije.

V poglavlje sadr`i odredbe o pravima osniva~a, nadzoru nad propisima javne agencije, nadzoru nad radom i poslovanjem javne agencije, godi{njem programu rada javne agencije, finansijskom planu javne agencije, izve{taju o radu javne agencije i finansijskom izve{taju javne agencije.

VI poglavlje sadr`i odredbe koje reguli{u javnost rada javne agencije, poslovanje sa korisnicima i odredbe vezane za primedbe i predloge korisnika.

VII poglavlje defini{e finansiranje javne agencije iz bud`eta i od napla}ene cene usluga, finansiranje iz poklona i priloga, raspodelu vi{ka prihoda i odgovornost za obaveze javne agencije.

VIII poglavlje defini{e prestanak rada javne agencije.

U IX poglavlju Zakona su sadr`ane odredbe o na~inu osnivanja, vr{enju osniva~kih prava, poslovima i adekvatnoj primena odredaba ovog zakona na javne agencije koje osnivaju jedinice lokalne samouprave.

X poglavlje sadr`i prelazne i zavr{ne odredbe.

U okviru poglavlja dati su podnaslovi koji nazna~uju koju materiju odredbe defini{u, a koji omogu}avaju la{ke pra}enje i snala`enje u zakonskom tekstu.

Ko mo`e osnovati javnu agenciju

Prema odredbama Zakona o javnim agencijama, javne agencije mogu osnovati Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Na javne

Mr Zora Bjeki}: Prikaz Zakona o javnim agencijama agencije ~iji je osniva~ autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona kojima se ure|uju javne agencije ~iji je osniva~ Republika Srbija, osim u delu koji se ovim zakonom druga~ije reguli{e za takve javne agencije.

Za osnivanje javne agencije, osniva~ mora biti ovla{}en posebnim zakonom, odn. op{tim aktom autonomne pokrajine odn. jedinice lokalne samouprave.

Prava osniva~a nisu prenosiva i u ime Republike Srbije vr{i ih Vlada a ko posebnim zakonom nije druga~ije odre|eno, a u ime autonomne pokrajine odnosno jedinice lokalne samouprave vr{i organ odre|en njihovim op{tim aktom.

[ta su javne agencije

Javna agencija je organizacija koja se osniva za razvojne, stru~ne ili regula-torne poslove od op{teg interesa, ako razvojni, stru~ni i regulatorni poslovi ne zah-tevaju stalan i neposredan politi~ki nadzor i ako javna agencija mo`e bolje i delo-tvornije da ih vr{i nego organ dr`avne uprave, naro~ito ako se u celini ili prete`no mogu finansirati od cene koju pla}aju korisnici usluga.

Zakon propisuje mogu}nost da se posebnim zakonom, shodno svrsi javne agencije, pojedina pitanja polo`aja javne agencije mogu urediti druk~ije nego ovim Zakonom.

Javna agencija ima svojstvo pravnog lica, koje sti~e upisom u sudski registar. Za ostvarivanje svrhe javne agencije na odre|enoj teritoriji mogu se obrazovati podru~ne unutra{nje jedinice u javnoj agenciji.

Javna agencija je samostalna u svom radu i Vlada, odn. organi autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, ne mogu usmeravati nje rad, niti ga uskla|ivati sa radom organa dr`avne uprave.

Javna agencija u skladu sa osniva~kim aktom mo`e da obavlja razvojne, stru~ne ili regulatorne poslove od op{teg interesa u jednoj ili vi{e oblasti.

Javnoj agenciji mogu se posebnim zakonom, kao javno ovla{}enje, poveriti slede}i poslovi dr`avne uprave:

• 1)    dono{enje propisa za izvr{avanje zakona i drugih op{tih akata Narodne skup{tine i Vlade;

• 2)    re{avanje u prvom stepenu u upravnim stvarima;

• 3)    izdavanje javnih isprava i vo|enje evidencija.

Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave mogu javnoj agenciji poveriti poslove iz svog izvornog delokruga koji po vrsti i prirodi odgovaraju poslovima dr`avne uprave koje javnim agencijama mo`e poveriti Republika Srbija.

Za svoje obaveze javna agencija odgovara svom svojom imovinom. Ako javna agencija ne mo`e da ispuni obaveze iz svoje imovine ili ako bi ispunjenje obaveza iz imovine javne agencije ozbiljno ugrozilo njen rad, za obaveze javne agencije odgovara osniva~ .

Javna agencija osniva se aktom o osnivanju koji donosi osniva~ i koji se objavljuje u “Slu`benom glasniku Republike Srbije”. Aktom o osnivanju ure|uje se:

• 1)    naziv, sedi{te i svrhu javne agencije;

• 2)    poslove i delatnosti javne agencije;

• 3)    prava, obaveze i odgovornosti javne agencije za obaveze u pravnom prometu;

• 4)    delokrug i sastav organa javne agencije i njihov me|usobni odnos;

• 5)    prava i obaveze osniva~a prema javnoj agenciji i javne agencije prema osniva~u;

• 6)    sredstva koja osniva~ obezbe|uje za osnivanje i po~etak rada javne agencije;

• 7)    izvore, na~ine i uslove sticanja sredstava za rad javne agencije;

• 8)    druga pitanja zna~ajna za osnivanje i rad javne agencije i pitanja za koja je ovim ili posebnim zakonom propisano da se ure|uju aktom o osnivanju javne agencije.

Sredstva za rad javne agencije

Poslovni prostor, opremu i druga sredstva za po~etak rada javne agencije, u skladu sa aktom o osnivanju javne agencije, obezbe|uje, iz imovine kojom raspo-la`e ili iz bud`eta Republike Srbije odn. bud`eta autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, osniva~. Poslovni prostor i oprema koje obezbedi osniva~ su svojina Republike Srbije, a javna agencija sti~e na njima pravo kori{}enja.

Za po~etak rada javne agencije mogu da se koriste i pokloni i prilozi koje do-ma}a ili strana pravna i fizi~ka lica daje radi osnivanja javne agencije.

Javna agencija se finansira:

• – iz cene koju pla}aju korisnici usluga,

  – poklona (donacija),

  – priloga pokrovitelja (sponzorstava),

• –    bud`eta Republike Srbije odn. autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave i

• –    drugih priloga i prihoda koje ostvari u skladu sa zakonom.

Propisi koji se primenjuju na rad javne agencije

Na rad javne agencije u pogledu zakonitosti, stru~nosti, politi~ke neutralnosti, nepristrasnosti, upotrebe slu`benog jezika i pisma, stru~ne spreme i osposobljenosti zaposlenih koji rade na poverenim poslovima dr`avne uprave i u pogledu kancelarijskog poslovanja, primenjuju se propisi vezani za dr`avnu upravu.

Na prava, obaveze, odgovornosti i zarade direktora i zaposlenih u javnoj agenciji primenjuju se op{ti propisi o radu, ako ovim ili posebnim zakonom nije druga~ije odre|eno, s tim da se aktom o osnivanju javne agencije mogu odrediti poslovi koje zaposleni u javnoj agenciji, radi spre~avanja sukoba privatnog i javnog interesa, ne mogu vr{iti u svoje ime i za svoj ra~un ili u ime i za ra~un nekog drugog pravnog ili fizi~kog lica.

Osnivanje javne agencije

Javna agencija se osniva aktom o osnivanju javne agencije koji donosi nad-le`ni organ osniva~a.

Posle dono{enja akta o osnivanju javne agencije, osniva~ imenuje privremenog direktora javne agencije, koji pod nadzorom osniva~a, priprema po~etak rada javne agencije, a ~ija funkcija prestaje nakon izbora i imenovanja direktora agencije u skladu sa propisanom procedurom i njegovim upisom u sudski registar. Rok u kome se mora imenovati i upisati u sudski registar direktor javne agencije, odn. najdu`i rok do kog javna agencija mo`e imati privremenog direktora, Zakon ne propisuje.

Osnivanje javne agencije se upisuje u sudski registar na osnovu prijave privremenog direktora javne agencije. Uz prijavu za upis u sudski registar privremeni direktor javne agencije dostavlja akt o osnivanju javne agencije i o svom imenovanju.

Organi javne agencije

Organi javne agencije su upravni odbor i direktor, s tim da se posebnim zakonom odn. odgovaraju}im aktom autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave mo`e odrediti da javna agencija ima jo{ neke organe, sasvim druge organe ili da upravni odbor i direktor imaju druk~iji delokrug od delokruga odre|enog ovim zakonom.

^lanovi upravnog odbora i direktor su funkcioneri u smislu zakona kojim se ure|uje sukob interesa pri vr{enju javnih funkcija, s tim da se zabrane i obaveze kojima oni podle`u mogu posebnim zakonom ili aktom o osnivanju javne agencije pro{iriti mimo zakona kojim se ure|uje sukob interesa pri vr{enju javnih funkcija.

Upravni odbor javne agencije

Osniva~ imenuje upravni odbor javne agencije posle upisa javne agencije u sudski registar.Broj ~lanova upravnog odbora ne mo`e biti manji od tri niti ve}i od sedam i odre|uje se aktom o osnivanju javne agencije. O svom radu upravni odbor donosi poslovnik, a odluke donosi ve}inom glasova svih svojih ~lanova. Za svoj rad, ~lanovi upravnog odbora primaju naknadu prema merilima koja se odre|uju aktom o osnivanju javne agencije. Obavezni su da ~uvaju poslovnu tajnu javne agencije.

Upravni odbor ima predsednika, koga imenuje osniva~ izme|u ~lanova upravnog odbora koje je imenovao.

U upravni odbor mo`e biti imenovano lice koje ispunjava uslove za prijem u radni odnos u dr`avni organ, koje je stru~njak u jednoj ili vi{e oblasti iz delokruga javne agencije, koje ima visoku stru~nu spremu, koje nije zaposleno u javnoj agenciji, koje imenovanjem ne bi izazvalo sukob javnog i privatnog interesa i koje ispunjava druge uslove odre|ene posebnim zakonom ili aktom o osnivanju javne agencije.

Sve ~lanove upravnog odbora imenuje osniva~, izuzev kad deo ~lanova imenuju korisnici sami. Predstavnici korisnika mogu biti imenovani u upravni odbor kad je to odre|eno aktom o osnivanju javne agencije. Osniva~ imenuje u upravni odbor predstavnike korisnika na osnovu javnog konkursa ili na predlog interesnih udru`enja, ako su korisnici organizovani u interesna udru`enja. Kad je to odre|e-no aktom o osnivanju javne agencije, korisnici mogu sami da imenuju svoje predstavnike u upravni odbor neposrednim izborima i tajnim glasanjem. Na~in na koji osniva~ prikuplja predloge interesnih udru`enja korisnika, postupak javnog konkursa, na~in na koji korisnici imenuju svoje predstavnike u upravni odbor i meri-la za imenovanje ure|uju se aktom o osnivanju javne agencije, kao i broj ~lanova koje imenuju korisnici, s tim da oni mogu da imaju do polovine ~lanova upravnog odbora. Osniva~ je du`an da u upravnom odboru omogu}i srazmernu zastupljenost razli~itih korisnika ili grupa korisnika. Predstavnici postoje}ih ili mogu}ih primalaca finansijskih podsticaja ili sredstava koje dodeljuje javna agencija ne mogu biti imenovani u upravni odbor, a umesto njih se imenuju predstavnici onih korisnika kojima su namenjene usluge primalaca finansijskih podsticaja ili sredstava, ako aktom o osnivanju javne agencije nije odre|eno da se imenuju predstavnici neke druge grupe korisnika.

^lanovi upravnog odbora imenuje se na pet godina i mogu ponovo biti imenovani, s tim da se posebnim zakonom mo`e odrediti druk~ije trajanje mandata i ograni~iti broj imenovanja.

Upravni odbor raspisuje i sprovodi konkurs za imenovanje direktora javne agencije, usvaja godi{nji program rada, finansijski plan javne agencije i izve{taje koje javna agencija podnosi osniva~u, donosi propise i druge op{te akte javne agencije, izuzev pravilnika o unutra{njoj organizaciji i sistematizaciji radnih me-sta u javnoj agenciji, usmerava rad direktora i izdaje mu uputstva za rad, nadzire poslovanje javne agencije i vr{i druge poslove odre|ene ovim ili posebnim zakonom ili aktom o osnivanju javne agencije.Upravni odbor ili lice koje on ovlasti uvek mo`e da pregleda poslovne knjige i drugu dokumentaciju javne agencije.

Direktor javne agencije

Direktora javne agencije imenuje osniva~ posle javnog konkursa koji sprovodi upravni odbor.

Javni konkurs za imenovanje direktora ogla{ava se u “Slu`benom glasniku Republike Srbije” i jo{ jednom dnevnom javnom glasilu koje izlazi u celoj Republici Srbiji. Rok za podno{enje prijava na javni konkurs ne mo`e biti kra}i od 15 dana od ogla{avanja javnog konkursa u “Slu`benom glasniku Republike Srbije”. Oglas o javnom konkursu sadr`i uslove koje kandidat mora da ispunjava za imenovanje, dokaze koji se prila`u uz prijavu na javni konkurs, rok za podno{enje prijava, organ kome se prijave podnose, li~no ime lica koje daje obave{tenja o javnom konkursu, podatke o izbornom postupku, rok u kome se kandidati obave{tavaju o tome kada po~inje izborni postupak i druge podatke zna~ajne za postupak imenovanja. Upravni odbor sastavlja spisak kandidata koji ispunjavaju uslove za imenovanje, zatim izme|u njih sprovodi izborni postupak, odn. prema merilima odre|e-nim aktom o osnivanju javne agencije utvr|uje stru~na osposobljenost svakog kandidata i nakon sprovedenog izbornog postupka sastavlja listu kandidata koji su u izbornom postupku postigli zahtevani rezultat koju podnosi osniva~u. Osniva~ imenuje direktora sa liste kandidata koju mu je podneo upravni odbor i re{enje o imenovanju direktora dostavlja svim kandidatima koji su se prijavili na javni konkurs. Ako nijedan kandidat nije postigao zahtevani rezultat javni konkurs se ponavlja, a kandidati obave{tavaju da javni konkurs nije uspeo. Kandidat koji je u~estvovao u izbornom postupku ima pravo na uvid u dokaze koje je imenovani kandidat prilo-`io uz prijavu na javni konkurs i u dokumentaciju izbornog postupka, pod nadzorom slu`benog lica. Kandidat koji nije imenovan ne mo`e `albom pobijati re{enje o imenovanju, ali mo`e voditi upravni spor protiv re{enja o imenovanju ako smatra: da ispunjava uslove za imenovanje a nije u~estvovao u izbornom postupku, da je imenovan kandidat koji ne ispunjava uslove za imenovanje, da su se u izbornom postupku desile takve nepravilnosti koje bi mogle uticati na objektivnost njegovog ishoda ili da postoje neki drugi zakonom odre|eni razlozi za vo|enje upravnog spora. Ako sud poni{ti re{enje o imenovanju, osniva~ razre{ava direktora najkasnije u roku od 30 dana od prijema pravnosna`ne sudske odluke.

Direktor se imenuje na pet godina i mo`e ponovo biti imenovan, s tim da se posebnim zakonom odn. aktom autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave mo`e odrediti druk~ije trajanje njegovog mandata i ograni~iti broj imenovanja.

Za direktora mo`e biti imenovano lice koje ispunjava uslove za imenovanje u upravni odbor, koje ima najmanje pet godina, odn. ako je osniva~ javne agencije jedinica lokalne samouprave tri godine radnog iskustva, u jednoj ili vi{e oblasti iz delokruga javne agencije i koje ispunjava druge uslove odre|ene posebnim zakonom ili aktom o osnivanju javne agencije.

Direktor je odgovoran za zakonitost rada javne agencije, zastupa i predstavlja javnu agenciju, rukovodi radom i poslovanjem javne agencije, donosi pojedi-na~ne akte javne agencije, donosi pravilnik o unutra{njoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u javnoj agenciji, odlu~uje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u javnoj agenciji, priprema i sprovodi odluke upravnog odbora i vr{i druge poslove odre|ene ovim ili posebnim zakonom ili aktom o osnivanju javne agencije. Na zahtev upravnog odbora direktor je du`an da podnese izve-{taj o svome radu. Obavezan je da ~uva poslovnu tajnu javne agencije.

Prestanak du`nosti ~lana upravnog odbora i direktora pre isteka vremena na koje je imenovan

Podno{enjem ostavke ili razre{enjem ~lanu upravnog odbora i direktoru prestaje du`nost pre isteka vremena na koje je imenovan.

Ostavka se podnosi osniva~u i proizvodi dejstvo kad je osniva~ primi. Po prijemu ostavke osniva~ donosi re{enje kojim utvr|uje prestanak du`nosti ~lana upravnog odbora ili direktora.

Re{enje o razre{enju ~lana upravnog odbora ili direktora donosi osniva~.

O tome da li postoje razlozi za razre{enje ~lana upravnog odbora i direktora odlu~uje osniva~ u skladu sa propisanim postupkom. Postupak u kome se utvr|u-je postojanje razloga za razre{enje ~lana upravnog odbora odnosno direktora po-kre}e i vodi, po slu`benoj du`nosti ili na zahtev osniva~a, ministarstvo u ~ijem de-lokrugu je prete`ni deo poslova javne agencije.

Po{to ~lanu upravnog odbora odnosno direktoru pru`i priliku da se izjasni o postojanju razloga za razre{enje i utvrdi potrebne ~injenice, ministarstvo dostavlja osniva~u sve spise i predla`e mu dono{enje odgovaraju}eg re{enja. Protiv re{enja o razre{enju `alba nije dopu{tena, ali se mo`e voditi upravni spor.

Na zahtev upravnog odbora ministarstvo je du`no da pokrene i vodi postupak za razre{enje direktora.

^lan upravnog odbora ili direktor razre{ava se ako: vi{e ne ispunjava uslove za imenovanje, ako ne ispunjava obaveze predvi|ene ovim ili posebnim zakonom ili aktom o osnivanju javne agencije, ili ako bude osu|en za krivi~no delo na kaznu zatvora od najmanje {est meseci ili za ka`njivo delo koje ga ~ini nedostojnim du`nosti ~lana upravnog odbora odnosno direktora. Pored toga, direktor se razre-{ava i ako nesavesnim ili nepravilnim radom prouzrokuje ve}u {tetu javnoj agenciji ili tako zanemaruje ili nesavesno izvr{ava svoje obaveze da su nastale ili mogu da nastanu ve}e smetnje u radu javne agencije.

Direktora protiv koga je pokrenut postupak za razre{enje, osniva~ mo`e udaljiti sa du`nosti do dono{enja re{enja o razre{enju, po sopstvenoj inicijativi ili na predlog ministarstva koje vodi postupak u kome se utvr|uje postojanje razloga za razre{enje direktora. Ovla{}enja direktora koji je udaljen sa du`nosti preuzima predsednik upravnog odbora. Ako direktoru du`nost prestane pre vremena na koje je imenovan, osniva~, na predlog upravnog odbora, bez javnog konkursa, ime- nuje vr{ioca du`nosti direktora, najdu`e na {est meseci, s tim da vr{ilac du`nosti direktora mora da ispunjava uslove za imenovanje direktora.

Delatnost javne agencije

U skladu sa aktom o osnivanju i svrhom svog osnivanja, javna agencija mo-`e istovremeno da vr{i i razvojne i stru~ne i regulatorne poslove saglasno posebnom zakonu, kao i druge poslove povezane sa svrhom svog osnivanja. Posebnim zakonom mogu joj biti povereni svi poslovi dr`avne uprave koji se prema ovom zakonu uop{te mogu poveriti javnim agencijama.

Razvojni poslovi sastoje se od podsticanja i usmeravanja razvoja u oblastima iz delokruga javne agencije, dodeljivanja i raspore|ivanja finansijskih podsticaja i drugih razvojnih sredstava, preduzimanja mera na koje je ovla{}ena posebnim zakonom i od drugih poslova odre|enih aktom o osnivanju javne agencije saglasno posebnom zakonu.

Javna agencija nadzire namensko i svrsishodno kori{}enje dodeljenih finan-sijskih sredstava i podsticaja i stru~nost i svrsishodnost rada drugih lica odre|enih posebnim zakonom ili aktom o osnivanju javne agencije. Pri vr{enju nadzora, du-`na je da sastavi izve{taj o nadzoru koji dostavlja ministarstvu u ~ijem delokrugu su poslovi javne agencije. Izve{taj o nadzoru javna agencija je du`na da zasnuje na potrebnoj dokumentaciji i izja{njenju stranaka.

Regulatorni poslovi javne agencije sastoje se u dono{enju propisa za izvr{a-vanje zakona i drugih op{tih akata Narodne skup{tine i Vlade i oni po prirodi i nazivu moraju da odgovaraju propisima koje donose organi dr`avne uprave. Propise donosi upravni odbor javne agencije i objavljuje ih u “Slu`benom glasniku Republike Srbije”. Pre objavljivanja propisa, javna agencija je du`na da pribavi od ministarstva u ~ijem delokrugu su poslovi javne agencije mi{ljenje o ustavnosti i zakonitosti propisa. Ministarstvo je du`no da joj dostavi obrazlo`eni predlog kako da propis usaglasi sa Ustavom, zakonom, propisom ili drugim op{tim aktom Narodne skup{tine i Vlade, ako smatra da propis nije u skladu sa Ustavom i zakonom. Ako javna agencija ne postupi po predlogu ministarstva, ono je du`no da osniva~u predlo`i dono{enje re{enja o obustavi od izvr{enja propisa i na njemu zasnovanih pojedina~nih akata i pokretanje postupka za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti propisa. Re{enje o obustavi od izvr{enja propisa stupa na snagu kad se objavi u “Slu`benom glasniku Republike Srbije” i prestaje da va`i ako osniva~ u narednih 15 dana ne pokrene postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti propisa.

Javna agencija, kada je ovla{}ena, mo`e da donosi i re{enja u upravnom postupku. Re{enja u upravnom postupku donosi direktor javne agencije ili lice koje on ovlasti. Kao prvostepeno re{enje javne agencije uzima se i re{enje njene pod-ru~ne unutra{nje jedinice.O `albi na re{enje javne agencije re{ava ministarstvo u ~ijem su delokrugu poslovi javne agencije.

Nadzor nad radom javne agencije

Nadzor nad radom javne agencije u poverenim poslovima dr`avne uprave vr-{i ministarstvo u ~ijem delokrugu su poslovi javne agencije, a zakonito i namen-sko kori{}enje sredstava javne agencije i primenu propisa kojima se ure|uju javne finansije i finansijsko i ra~unovodstveno poslovanje nadzire ministarstvo nad- le`no za poslove finansija.

Ministarstvo nadle`no za poslove uprave nadzire primenu propisa o slu`be-noj upotrebi jezika i pisma, kancelarijskom poslovanju, poslovanje sa strankama i korisnicima, kao i efikasnost i a`urnost re{avanja u upravnom postupku, stru~nu spremu zaposlenih koji re{avaju u upravnom postupku i ovla{}enja za re{avanje u upravnom postupku.

Propise i rad javnih agencija koje osnivavaju autonomna pokrajina ili jedinice lokalne samouprave, nadziru nadle`ni organi uprave autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, koji re{avaju i o `albama na re{enja koje javna agencija donese u upravnom postupku.

Op{ti akti javne agencije

Javna agencija donosi op{te akte kojima ure|uje pitanja zna~ajna za svoj rad i poslovanje, prema posebnom zakonu ili aktu o osnivanju javne agencije.

Op{te akte o radu i poslovanju javne agencije donosi upravni odbor javne agencije, s tim da na pojedina op{ta akta osniva~ daje saglasnost.

Osniva~ daje saglasnosti na op{ti akt o pravima, obavezama, odgovornostima i zaradi direktora i zaposlenih u javnoj agenciji, na godi{nji program rada, na finan-sijski plan javne agencije, na tarifu, kada se radi o javnoj agencijiji koja po zakonu mora da donese tarifu i na druge akte odre|ene ovim ili posebnim zakonom.

Do 15. decembra teku}e godine upravni odbor javne agencije usvaja i podnosi osniva~u na saglasnost program rada javne agencije za narednu godinu i fi-nansijski plan javne agencije.

Godi{njim programom rada odre|uje osnovne ciljeve javne agencije za narednu godinu saglasno aktu o osnivanju javne agencije, na~ini njihovog postizanja i predlog mera za delotvorniji rad i ekonomi~nije kori{}enje sredstava javne agencije, kao i druga pitanja zna~ajna za njen rad za koja je posebnim zakonom ili aktom o osnivanju javna agencija obavezana da godi{njim programom rada obuhvati.

Godi{nji izve{taj o radu za proteklu godinu, upravni odbor javne agencije usvaja i podnosi osniva~u najkasnije do 1. marta teku}e godine, a ako je predvi|eno aktom o osnivanju javne agencije, osniva~ mo`e zahtevati da mu upravni odbor javne agencije podnese periodi~ni izve{taj o radu ili izve{taj o izvr{enju nekog posla. Najmanje jednom godi{nje, javna agencija mora omogu}iti korisnicima da joj saop{te mi{ljenje o njenom radu i kvalitetu usluga i predlo`e na~ine njihovog pobolj{avanja, o ~emu sastavlja poseban izve{taj koji unosi u godi{nji izve{taj o svom radu.

Finansijski izve{taj upravni odbor javne agencije usvaja i podnosi osniva~u prema pravilima za podno{enje zavr{nih ra~una javnih preduze}a.

Tarifa

Tarifu izdaje javna agencija koja korisnicima napla}uje usluge. Cena usluge odre|uje se tako da se njome pokriju tro{kovi usluge. Tarifu utvr|uje upravni odbor javne agencije uz saglasnost osniva~a u skladu sa propisanom procedurom.

Upravni odbor javne agencije sa~injava predlog tarife i objavljuje ga u najmanje jednom dnevnom javnom glasilu koje izlazi u celoj Republici Srbiji, uz poziv mogu}im korisnicima da dostave primedbe i predloge u roku koji ne mo`e biti kra}i od osam ni du`i od 30 dana.

O predlogu tarife pribavlja se i mi{ljenje ministarstva u ~ijem su delokrugu poslovi javne agencije i ministarstva nadle`nog za poslove finansija.

Uz podno{enje tarife na saglasnost osniva~u, upravni odbor javne agencije je du`an da u obrazlo`enju navede ciljeve koji se posti`u tarifom i razloge zbog kojih nije prihvatio primedbe i predloge mogu}ih korisnika i ministarstava. Po{to osniva~ da saglasnost na tarifu, tarifa se objavljuje u “Slu`benom glasniku Republike Srbije” i stupa na snagu posle objavljivanja.

Javnost rada javne agencije i odnosi sa korisnicima

Javnost rada javne agencije, za koju odgovara direktor javne agencije, javna agencija je du`na da obezbedi tako {to na primeren na~in, pre svega u prostorijama u kojima posluje sa korisnicima, obave{tava korisnike o njihovim pravima, obavezama, postupku ostvarivanja prava i obaveza, o svome radu i delokrugu, ministarstvima koja nadziru njen rad i na~inu kontakta s njima i o drugim podacima bitnim za javnost njenog rada i odnose sa korisnicima, pri ~emu je du`na da:

• 1)    u prostorijama u kojima posluje sa korisnicima u pismenom obliku istakne li~na imena ~lanova upravnog odbora, direktora, zaposlenih koji posluju sa korisnicima, ~lana upravnog odbora ovla{}enog za prijem i razmatranje predloga i primedaba korisnika i drugih odgovornih lica;

• 2)    omogu}i da se javnost, korisnici i zaposleni u javnoj agenciji upoznaju sa kratkim pregledom godi{njeg programa rada javne agencije;

• 3)    upozna javnost sa svim informacijama koje su propisima odre|ene kao informacije od javnog zna~aja;

• 4)    pru`a informacije preko telefona i drugih sredstava komunikacije kojima raspola`e.

Javna agencija je du`na da svoje radno vreme prilagodi potrebama korisnika i da sa strankama i korisnicima ostvaruje primeren odnos, a posebno je du`na da omogu}i korisnicima da usmeno i pismeno, telefonski ili u elektronskom obliku daju primedbe i predloge vezane za njen rad.

Primedbe i predloge korisnika prima i razmatra ~lan upravnog odbora javne agencije koga za to na jednu godinu ovlasti upravni odbor javne agencije i koji o svojim zaklju~cima obave{tava upravni odbor, direktora, lice na koje se primedba odnosi i korisnika.

Sredstva javne agencije

Sredstva od napla}ene cene usluga javne agencije koriste se za finansiranje javne agencije i vode se na posebnom podra~unu javne agencije. Pokloni, prilozi pokrovitelja javne agencije i drugi prilozi dati osniva~u ili javnoj agenciji, prihod su javne agencije i vode se na posebnom podra~unu javne agencije, a koriste se za razvoj javne agencije. Poslovi dr`avne uprave koji su povereni javnoj agenciji fi-nansiraju se iz bud`eta Republike Srbije.

Vi{ak prihoda nad rashodima javne agencije koristi se za razvoj javne agencije, za nagra|ivanje zaposlenih ili se prenosi u bud`et Republike Srbije, o ~emu odlu~uje upravni odbor javne agencije, uz saglasnost osniva~a. Zaposleni se na-gra|uju prema merilima odre|enim op{tim aktom javne agencije.

Prestanak rada javne agencije

Javna agencija prestaje da radi ako se pravnosna`nom sudskom odlukom utvr- di ni{tavost njenog upisa u sudski registar ili ako se ukinue. Odluku o ukidanju javne agencije donosi osniva~, na osnovu ovla{}enja u posebnom zakonu, zbog prestanka svrhe zbog koje je javna agencija osnovana ili ako neki drugi organizacioni oblik mo`e delotvornije, racionalnije i ekonomi~nije da zadovolji svrhu javne agencije.

Polo`aj agencija koje su obrazovane posebnim zakonima pre dono{enja ovog Zakona i pravne posledice dono{enja ovog Zakona na njihovo poslovanje

U prelaznim i zavr{nim odredbama Zakona o javnim agencijama, zakonodavac propisuje da se danom stupanja na snagu ovog zakona njegove odredbe iz ~la-na 7. st. 1. i 2.(odredbe o primeni propisa na rad javne agencije), odredbe o sukobu interesa pri vr{enju javnih funkcija (~lan 14), o vr{enju nadzora od strane javne agencije (~lan 39), o nadle`nosti direktora za dono{enje pravilnika o unutra{njoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u javnoj agenciji (~l. 21. stav 2), o nadle-`nosti upravnog odbora za dono{enje op{tih akata o radu i poslovanju javne agencije (~lan 41. st. 1. i 2), o za{titi op{teg interesa u radu javne agencije (~l. 42-46) i odnosu sa korisnicima (~l. 47-49) primenjuju na agencije koje su obrazovane posebnim zakonima pre dono{enja ovog Zakona :

• 1)    Agenciju za privatizaciju , obrazovanu Zakonom o Agenciji za privatizaciju (“Slu`beni glasnik RS”, br. 38/01 i 135/04);

• 2)    Republi~ku agenciju za razvoj malih i srednjih preduze}a , obrazovanu Zakonom o Agenciji za razvoj malih i srednjih preduze}a (“Slu`beni glasnik RS”, broj 65/01);

• 3)    Agenciju za duvan , obrazovanu Zakonom o duvanu (“Slu`beni glasnik RS”, broj 17/03);

• 4)    Republi~ku agenciju za prostorno planiranje , obrazovanu Zakonom o planiranju i izgradnji (“Slu`beni glasnik RS”, broj 47/03);

• 5)    Agenciju za privredne registre , obrazovanu Zakonom o Agenciji za privredne registre (“Slu`beni glasnik RS”, broj 55/04);

• 6)    Agenciju za licenciranje ste~ajnih upravnik a, obrazovanu Zakonom o Agenciji za licenciranje ste~ajnih upravnika (“Sl. glasnik RS”, broj 84/04);

• 7)    Agenciju za lekove i medicinska sredstva Srbije , obrazovanu Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima (“Slu`beni glasnik RS”, broj 84/04).

Osim toga Zakon posebno propisuje da danom stupanja na snagu ovog zakona nadzorni odbori ovih agencija prestaju da rade i da njihovim ~lanovima prestaje mandat, a poslove nadzornih odbora preuzimaju upravni odbori, izuzev u Repu-bli~koj agenciji za prostorno planiranje u kojoj Savet agencije preuzima poslove nadzornog odbora propisane ovim zakonom.

Danom prestanka mandata upravnog odbora i direktora imenovanih u ove agencije, na njih po~inju da se primenjuju odredbe ovog zakona o organima javnih agencija, a ako mandat ~lana upravnog odbora prestane pre isteka mandata ce-log upravnog odbora, novi ~lan upravnog odbora imenuje se prema odredbama posebnih zakona kojima su obrazovane ove agencije, sa mandatom do isteka mandata ~lana na ~ije mesto je imenovan.

Zna~aj Zakona o javnim agencijama

Zakon o javnim agencijama daje zna~ajan doprinos daljoj decentralizaciji vlasti i u sklopu sada{njih i budu}ih propisa iz ove oblasti u velikoj meri mo`e da doprinese razvoju jedinica lokalne samouprave i Republike Srbije. Ovaj Zakon daje isntitucionalni okvir i pravnu osnovu za aktivniji uticaj korisnika usluga, gra|a-na i pravnih lica, na dr`avne organe pri re{avanju razvojnih, ekonommskih, komunalnih i drugih potreba Republike, jedinica lokalne samouprave, privrednih subjekata i gra|ana i omogu}ava interakciju svih dru{tvenih subjekata u sprovo|enj strategije razvoja dru{tva.

Najve}i doprinos ovoga Zakona je {to u na{ dru{tveni i ekonomski sitem uvodi novi pravni subjekt, javnu agenciju, koja zahvaljuju}i tome {to potencijalno mo`e da u sebi sinteti{e i uskladi interese dr`avnih organa, interese privrede, interese gra|ana i javni interes, mo`e zna~ajno da doprinese sprovo|enju strategije razvoja privrede Republike i jedinica lokalnih samouprava i ubrzavanja stvaranja pretpostvki za nesmetano, puno funkcionisanje tr`i{ne ekonomije, restrukkturira-nju privrede i razvoju malih i srednjih preduze}a i preduzetni{tva.

Naime, samo stvaranje institucionalnih okvira za prelezak netr`i{ne u tr`i{nu ekonomiju u tranzicionj fazi nije dovoljno, te ovu funkciju, pored dr`avnih organa, u ovom momentu moraju da preuzmu i drugi dru{tveni subjekti, koji bi svojim aktivnostima stimulisali i koordinirali u `eljenom pravcu razvoj privrednih subjekata i aktivno doprineli sprovo|enju strategije razvoja privrede. Zakon o javnim agencijama stvara institucionalni okvir za takvo delovanje, za na{e pozitivno pravo, novog pravnog subjekta, javne agencije.

S obzirom na ~injenicu da se u ovom momentu na{a ekonomija nalazi u tran-zicionoj fazi, kroz, pre svega, stru~nu i razvojnu delatnost, javne agencije mogu da postanu jedan od nose}ih stubova razvoja poljoprivrede i preduzetni{tva, kao i da zna~ajno doprinesu razvoju malih i srednjih preduze}a i oporavku velikih sistema, pre svega na nivou jedinica lokalne samouprave. Koordinacijom razvojnih delat-nosti javne agencije sa ispiitivanjem tr`i{ta, formiranjem baza podataka, edukacijom privrednih subjekata i, na ekonomskom principu, povezivanjea korisnika njenih usluga me|usobno, sa nacionalnim i stranim poslovnim partnerima i investitorima i organizovanjem zajedni~ke proizvodnje i plasmana proizvoda razli~itih privrednih subjekata, javne agencije mogu da budu poluga za bolje pozicioniranje na{ih privrednih subjekata na nacionalnom i stranim tr`i{tima. Disperzijom tro-{kova razli~itih usluga na ve}i broj korisnika kojima su ove usluge neophodne za privredno funkcionisanje, ~ime se smanjuju tro{kovi po jedinici proizvoda svakog okakvog pojedina~nog privrednog subjekta, korisnika usluga javne agencije, posredstvom javne agencije se stvaraju pretpostavke za racionalizaciju tro{kova njihovog poslovanja, {to putem {ireg usvajanja i primene me|unarodnih standarda, u ~emu javne agencije mogu i treba da odigraju zna~ajnu ulogu, u prespektivi dove-di do pobolj{anja kvaliteta roba i usluga i obezbe|enja kontinuirane, stabilne, u skladu sa potr`anjom ekonomski isplative koli~ine roba i usluga za plasiranje na razli~ita tr`i{ta. Javni karakter javnih agencija ~ini ga respektivnim poslovnim partnerom u privrednim odnosima, a njeno funkcionisanje na ekonomskim i privrednim principima i odnos sa korisnicima usluga i drugim privrednim subjektima na dobrovoljnim, interesnim osnovama, a ne sa aspekta vlasti i sile, ~ine je prihvatljivim poslovnim partnerom kako za doma}e, tako i za strane privredne subjekte. Kao subjekat privrednog `ivota, koji mo`e da zaklju~uje i posreduje u za-klju~ivanju razli~itih ugovora privrednog prava, sti~e imovinu i prihode i posluje po principima koji va`e i za druge privredne subjekte, fleksibilnije mo`e da sprovodi strategiju razvoja privrede Republike i jedinica lokalne samouprave, nego organi dr`avne uprave i javna preduze}a. Funkcija ostvarivanja i za{tite javnog interesa i nadzor dr`avnih organa u poslovanju javne agencije i zakonitosti njenog rada, obezbe|uje da javna agencija ne posluje u cilju zadovoljavanja pojedina~nih i grupnih interesa manjeg broja ekonomski vi{e ili manje mo}nih privrednih subjekata i pojedinaca na {tetu ekonoski slabijih preduzetnika i privrednih subjekata, ve} u u javnom interesu i interesu ve}eg broja razli~itih privrednih subjekata. Interesnim udru`ivanjem po odre|enim projektima, a ne po osnovu ~lanstva, imovine i sl, {to odvaja javnu agenciju u odnosu na zadruge, privredne komore, agencije i dr. privredne subjekte i asocijacije, javna agencija omogu}ava manjim i slabijim privrednim subjektima i poljoprivrednicima, kojih kod nas u ovom momentu ima prete`no, da kroz organizovani nastup i saradnju sa ostalim institutima i pravnim subjektima privrednog razvoja i `ivota, koncentraciju ponude i tra`nje i finansijskih sredstava, obezbede racionalizaciju tro{kova poslovanja, bolje prego-vara~ke osnove u poslovnim odnosima sa velikim privrednim subjektima i institucijama, bolje pozicioniranje na ve} osvojenom tr`i{tu, osvajanje novih tr`i{ta i profitabilnije poslovanje.

Preko stru~ne, razvojne i regulatorne delatnosti, preno{enjem odre|enih ovla{}enja dr`avnih organa na javne agnecije u skladu sa Zakonom i uklju~iva-njem javnih agencija u obezbe|ivanje odre|enih neprofitabilnih usluga neophodnih za nesmetano funkcionisanje dr`avnih organa i organa jedinica lokane samouprave, koje su uklju~ene u sistem bud`etskog finansiranja, a koje se pru`aju i drugim korisnicima, one mogu da doprinesu u zna~ajnoj meri i restrukturiranju dr`av-ne uprave i smanjenju bud`etskih rashoda. Istovremeno to su potencijale institucije koje mogu na ekonomskim i profitabilnim osnovama da obezbede radno anga-`ovanja i egzistenciju zaposlenih koji se u postupku racionalizacije broja zaposlenih u dr`avnim organima, organima jedinica lokalne samouprave i javnim predu-ze}ima mogu pojaviti, ili se pojavljuju, kao vi{ak zaposlenih. Na ovaj na~in javne agencije mogu aktivno doprineti da ovaj radni i str~ni potencijal bude racionalno i profitabilno anga`ovan i u funkciji razvoja dru{tveno-ekonomskog sistema, a ne jo{ jedan od kolektora ekonomsko-socijalnih problema, zbog ~ega u oceni i prime-ni Zakona o javnim agencijama svakako ne treba zanemariti i ovaj aspekt.

Zaklju~ak

Dono{enje Zakona o javnim agencijama zna~ajan je doprinos stvaranju institucionalnih okvira za, u skladu sa strategijom razvoja, koordiniran razvoj privrede i privrednih subjekata i njihovu adaptaciju tr`i{nom poslovanju, kao i dalju dec-tralizaciju vlasi, zbog ~ega ovaj Zakon, bez obzira na argumentovana i neargu-mentovana osporavanja i primedbe, zaslu`uje istaknuto mesto me|u pozitivnim sistemskim propisima.