Promene u sistemu zdravstvenog osiguranja

1.    Organizacija i funkcionisanje zdravstvenog osiguranja

Dana{nje – savremeno zakonodavstvo, napustilo je tradicionalni model orga-nizovanja zdravstvenog osiguranja zasnovanog na pokrivanju rizika bolesti, tzv. “bolesni~ko osiguranje” pro{iruju}i prava ne samo na naknade, nego i na druga materijalna davanja, na razne stimulacije i sl. odnosno uvode}i odre|ene zdravstvene mere, vr{e}i prevenciju bolesti i rehabilitaciju.

Obuhvatanjem i pro{irivanjem prava na skoro sve kategorije stanovnika (zaposlene, samostalna zanimanja, zemljoradnike i njihove porodice), dr`ava se ume-{ala i postala nezaobilazni partner, ranije samostalnim subjektima socijal-nog–zdravstvenog osiguranja. Ti novi odnosi dr`ave i zdravstvenog osiguranja su razli~ito nastajali u pojedinim dr`avama, a i danas su razli~iti, bez obzira na poku-{aje pribli`avanja i unifikacije. ^ak i u svakoj dr`avi ponaosob nema ~istih modela, odnosno svuda su na razli~ite na~ine isprepletane uloge i odnosi dr`ave i organizacije zdravstvenog osiguranja.

Prema ve}ini autora, organizacija i funkcionisanje zdravstvenog osiguranja se odre|uje prema na~inima finansiranja i uloge dr`ave u tome, te postoje uglavnom ~etiri modela:

• –    bud`etsko finansiranje – sredstva iz dr`avnog bud`eta;

• –    obavezno zdravstveno osiguranje – sredstva putem doprinosa;

• –    obavezno zdravstveno osiguranje – sredstva po ugovorima putem premija fondu osiguranja; i

• –    direktno pla}anje zdravstvenih usluga – pojedinci pla}aju u celini zdravstvene usluge na osnovu cenovnika ili u neposrednom dogovoru.

Iskustva razvijenih zemalja potvr|uju da se zdravstvena za{tita ne mo`e slobodno prepustiti tr`i{tu. Korisnici zdravstvenih usluga su u podre|enom polo`aju, posebno kada tra`e zdravstvenu pomo}, a nisu ni stru~ni i ne poznaju medicinske procedure. Lekar i medicinsko osoblje su stru~ni i kvalifikovani za svoj posao, obavezuju ih na~ela medicinske etike, ali imaju suprotan ekonomski interes od korisnika. Prema tome, korisnici i davaoci zdravstvenih usluga su neravnopravni, te se o~igledno ne mo`e dozvoliti slobodna tr`i{na utakmica. Ali, to ne zna~i da od-re|ene principe tr`i{ne ekonomije ne treba uva`avati i unositi u zdravstveni sistem i zdravstveno osiguranje.

Uloga dr`ave je zbog toga bitna i ona se javlja kao arbitar i “pomiritelj” raz-li~itih interesa, a sve u zajedni~kom, to jest op{tem interesu. U stvari, dr`ava i njeni organi (Vlada, Ministarstva, lokalni organi) su se pojavili, a i danas su prisutni kao nezaobilazni faktor u zdravstvenoj za{titi i zdravstvenom osiguranju svake zemlje, kao arbitar izme|u dva osnovna modela odnosno prototipa sistema zdravstvene za{tite.

Prvog, koji kao svoj princip uzima suverenost korisnika na decentralizova-nom tr`i{tu gde je dostupnost zdravstvenih usluga u skladu sa potrebama i plate-`nom mo}i korisnika.

Drugog, ~iji je princip pobolj{anje zdravlja nacije u celini, te dopu{ta selektivnost zdravstvenih usluga u skladu sa efikasno{}u zdravstvene za{tite i pobolj-{anja zdravlja u celini. Ovakav na~in se omogu}uje bud`etskim finansiranjem (putem dr`avnog bud`eta ili obaveznog dr`avnog osiguranja) gde su usluge besplatne, a organizacija centralizovana.

Eksperti su predvi|ali, a dr`ave i njene zdravstvene politike pokazale da su ova dva sistema danas u mnogome isprepletena sa razli~itim modalitetima. Koji je najefikasniji i odgovara potrebama stanovni{tva pojedine zemlje, zavisi od mnogih razli~itih uslova. Zbog toga su ~este reforme ovih sistema.

Prema tome, ne postoji univerzalni koncept koji se mo`e primeniti u bilo kojoj zemlji bez obzira na politi~ke, ekonomske, socijalne i druge dru{tvene uslove. Ali Svetska zdravstvena organizacija je ipak definisala odre|ene principe koje treba primeniti na sve nacionalne zdravstvene sisteme, zasnovane na primarnoj zdravstvenoj za{titi i oni su slede}i:

• 1)    zdravstveni sistem treba da obuhvati celokupno stanovni{tvo na bazi principa pravi~nosti,

• 2)    zdravstveni sistem treba da obuhvati komponente zdravstvene slu`be i drugih slu`bi ~ije me|usobno povezane aktivnosti doprinose zdravlju,

• 3)    primarna zdravstvena za{tita koja se sastoji najmanje od onih komponenti definisanih u deklaraciji Me|unarodne konferencije o primarnoj zdravstvenoj za{titi u Alma Ati iz 1978. godine, treba da se obezbe|uje na prvom nivou kontakta izme|u stanovni{tva i zdravstvenog sistema,

• 4)    na intermedijalnim nivoima (oblast, region, srez) treba re{avati komplek-snije probleme uz pomo} specijalizovane zdravstvene za{tite i uz u~e{}e visokoo-bu~enog zdravstvenog osoblja koje treba da sistematski prenosi znanja i vr{i obuku onog osoblja koje se nalazi na nivou primarne zdravstvene za{tite. Specijali-sti~ka slu`ba tako|e treba da pru`a neophodnu pomo} lokalnim zajednicama, komunama i zdravstvenim radnicima u re{avanju kratkoro~nih problema koji se javljaju na nivou primarne zdravstvene za{tite,

• 5)    centralni nivo zdravstvenog sistema treba da obezbedi koordinaciju svih delova sistema, ekspertizu u planiranju i menad`mentu, visokospecijalisti~ku za-{titu, potrebno nastavno i specijalisti~ko osoblje, kao i ekspertizu takvih institucija kao {to su, na primer, centralna laboratorija, centralna logisti~ka i finansijska podr{ka, i tako dalje.

2.    Savremene tendencije i inicijative 3.    Ostvarivanje prava na zdravstvenu za{titu – potrebe i mogu}nosti

U zadnjih 10 godina pojavom ekonomskih kriza, tranzicijom zemalja u razvoju i ukupnim procesima evropske integracije i globalizacije, dolazi do velikih pro-mena i reformi u zdravstvenoj za{titi i zdravstvenom osiguranju u ve}ini zemalja.

Ukupna {tednja i ograni~avanje rashoda zdravstvene i socijalne za{tite, dovelo je do smanjivanja prava na zdravstvenu za{titu i zatvaranje odre|enih zdravstvenih kapaciteta. Selekcija i ograni~avanja u mnogim dr`avama su postali osnovni parametri. Me|utim, osnovni kriterijum za ocenu uspe{nosti zdravstvenog sistema su: efektivnost, efikasnost, jednakost i ukupno unapre|enje zdravlja stanovni{tva. Uzajamnost i solidarnost kao osnova socijalnog ugovora izme|u generacija, socijalnih klasa, odre|enih grupa, pojedinih oblasti itd., odnosno zdravlja i bolesti, nu`no se redefini{u. Zakoni tr`i{ta podstakli su vlade mnogih zemalja da dozvole ve}e u~e{}e privatnog kapitala i preduzetnika u zdravstvenom sektoru. Dr`ava ograni~ava prava i povla~i se iz finansiranja pojedinih vidova zdravstvene za{tite, ali i dalje ostaje da arbitrira i kontroli{e ukupni sistem, odnosno, vi{e ili manje u~estvuje u finansiranju zdravstvene za{tite. Odgovornost dr`ave u ovoj oblasti se ne mo`e izostaviti, naprotiv, u~e{}e dr`ave je nu`no.

Zbog toga se objektivno postavlja pitanje {ta je i kolika je ~ija uloga i mesto. Izazov svih dr`ava da smanje tro{kove zdravstva, pove}avaju}i istovremeno efikasnost i produktivnost, a da pri tome sa~uvaju op{tu pristupa~nost zdravstvenoj za{titi i istu pri tome unaprede, podstaklo je Regionalni ured Svetske zdravstvene organizacije za Evropu, uz podr{ku Svetske banke, da upute grupe eksperata, da naprave analizu i daju odre|ene predloge.

Sa`etak od preko 30 radnih materijala je objavljen i on je bio osnova konferencije o zdravstvenim reformama u Evropi odr`ane u Ljubljani 1966.

Ova evropska konferencija je kao svoj osnovni akt donela Povelju o zdravstvenoj za{titi u reformi.

Karakteristika razvoja zdravstvenog osiguranja kod nas i u svetu je da postoji te`nja za stalnim porastom prava i da sredstva za ove namene nisu dovoljna. Nema te zemlje koja raspola`e dovoljnim materijalnim mogu}nostima za zadovoljavanjem svih zdravstvenih potreba stanovni{tva. [ta je onda mogu}e ~initi u situaciji permanentnih zahteva za pove}anom zdravstvenom za{titom i nedostatka sredstava? Pravih recepata nema, jer sklad potreba i mogu}nosti zavisi od raznih faktora. U nekim situacijama zahtevi za zdravstvenim uslugama se pove}avaju i mogu se ~ak “opravdano” pove}ati do neslu}enih granica.

Druga~ijim pristupom, novom “filozofijom” i politikom u zdravstvu, mogu-}e je bitno uticati da se ti zahtevi smanje na slede}i na~in:

– prevazila`enjem ekonomske i politi~ke krize,

– zdravstvenim obrazovanjem i unapre|enjem higijenskih uslova `ivota,

– preno{enjem dela odgovornosti za zdravlje sa zdravstvene slu`be na ~ove-ka pojedinca, porodicu, radnu sredinu i sl.,

– stimulacije i popularizacije svih preventivnih akcija, samoza{tite i samopo-mo}i,

• –    motivacije ku}ne nege u odnosu na le~enje u bolnici,

• –    popularizaciji narodne-tradicionalne medicine i medikamenata,

• –    smanjivanje obima prava koji se finansiraju iz javnih prihoda i preno{enje na privatna sredstva i dobrovoljno osiguranje,

• –    finansiranje iz vi{e izvora uz uvo|enje ekonomskih kriterijuma,

• –    zna~ajna participacija osiguranika u tro{kovima le~enja i sl.

4.    Ostvarivanje prava iz zdravstvenog osiguranja

Problem raskoraka izme|u potrebnih i raspolo`ivih sredstava, mo`e se deli-mi~no ubla`iti restrikcijom obima i sadr`ine navedenih prava i adekvatnom organizacijom zdravstvene slu`be i zdravstvenog osiguranja, uz poja~anu kontrolu nadle`nih organa. Preovladava mi{ljenje da u kontroli potra`ivanja (zahteva za ostvarivanjem zdravstvene za{tite), ne mo`emo o~ekivati toliko uspeha kao u kontroli zdravstvene ponude i kontroli kvaliteta izvr{enja.

Prava iz zdravstvenog osiguranja utvr|ena su zakonom i ona su slede}a: – zdravstvena za{tita;

• –    naknada zarada za vreme privremene spre~enosti za rad;

• –    naknada putnih tro{kova u vezi sa kori{}enjem zdravstvene za{tite;

• –    naknada pogrebnih tro{kova.

Obaveznim zdravstvenim osiguranjem obezbe|uje se zdravstvena za{ti-ta koja obuhvata:

• –    medicinske mere i postupak za unapre|ivanje zdravstvenog stanja, odnosno spre~avanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti i drugih poreme}aja zdravlja;

• –    lekarske preglede i druge vrste medicinske pomo}i u cilju utvr|ivanja, pra-}enja i proveravanja zdravstvenog stanja;

• –    le~enje obolelih i povre|enih i druge vrste medicinske pomo}i;

• –    prevenciju i le~enje bolesti usta i zuba;

• –    medicinsku rehabilitaciju u ambulantno-poliklini~kim i stacionarnim ustanovama;

• –    lekove, pomo}ni materijal koji slu`i za primenu lekova i sanitetski materijal potreban za le~enje;

• – proteze, ortopedska i druga pomagala, pomo}ne i sanitarne sprave, stoma-toprotetsku pomo} i stomatolo{ke materijale.

Prema tome, zakonom su utvr|eni samo vidovi zdravstvene za{tite koji se obezbe|uju preko obaveznog zdravstvenog osiguranja. Obim i sadr`inu prava na zdravstvenu za{titu ure|uje Republi~ki zavod za zdravstveno osiguranje. Na teret zdravstvenog osiguranja padaju tro{kovi u obimu i sadr`ini koji su utvr-|en Odlukom Republi~kog zavoda, a Zavod ne snosi tro{kove koji prevazilaze ovaj obim i sadr`aj. Osiguranik u~estvuje u tro{kovima li~nim sredstvima za one vidove zdravstvene za{tite za koje je to predvi|eno posebnim aktom.

Prema tome, prava iz zdravstvenog osiguranja obezbe|uju se i ostvaruju u Republi~kom zavodu za zdravstveno osiguranje.

Sredstva za ostvarivanje prava iz zdravstvenog osiguranja obezbe|uju osigu-ranici i poslodavci u skladu sa zakonom, a mogu se obezbe|ivati i u~e{}em osigu-ranika u tro{kovima zdravstvene za{tite.

Sklad potreba i mogu}nosti zavisi od raznih faktora. U nekim situacijama zahtevi za zdravstvenim uslugama se pove}avaju i mogu se ~ak “opravdano” po-ve}avati do neslu}enih granica, kao na primer, u okolnostima:

– ekonomske krize i pada `ivotnog standarda,

– izra`enog monopola zdravstvene delatnosti i zdravstvenih ustanova, u ukupnom zdravstvenom sistemu i zdravstvenoj politici,

– popularizacije dostignu}a vrhunske medicine, kao svemo}nog faktora zdravlja,

– preteranog isticanja “besplatnosti” i “potpune dostupnosti” svih zdravstvenih usluga i metoda,

– podleganju diktata proizvo|a~a medicinske opreme i fabrika lekova,

– nekriti~kom pokrivanju gubitaka zdravstvenih ustanova i zdravstvenog osiguranja itd.

No, druga~ijim pristupom i politikom u zdravstvu, mogu}e je bitno uticati da se ti zahtevi smanje.

5.    Nacrt Zakona o zdravstvenom osiguranju

Ministarstvo za zdravlje Republike Srbije utvrdilo je Nacrt Zakona o zdravstvenom osiguranju koji se nalazi na javnoj raspravi i tom prilikom izme|u ostalog je istaknuto:

• 5.1.    Pored obaveznog zdravstvenog osiguranja koje se sprovodi na na~in predlo`en u Nacrtu Zakona, predlo`eno je i uvo|enje dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja;

• 5.2.    Bli`e je utvr|eno da se obavezno zdravstveno osiguranje odnosi na osiguranje za slu~aj bolesti i povrede van rada, a posebno za slu~aj povrede na radu i profesionalne bolesti za koje }e se sredstva obezbe|ivati uvo|enjem posebnog doprinosa;

• 5.3.    Predlo`ena su odgovaraju}a nova na~ela zdravstvenog osiguranja;

• 5.4.    Bli`e je utvr|en krug obavezno osiguranih lica;

• 5.5.    Predlo`eno je uspostavljanje prethodnog sta`a zdravstvenog osiguranja;

• 5.6.    Zna~ajna novina je propisivanje prava na zdravstvenu za{titu koja se obezbe|uje iz sredstava Zavoda, tzv. “Paketa zdravstvenog osiguranja”, i to kako u vidovima zdravstvene za{tite, tako i u procentualnom u~e{}u Republi~kog Zavoda za zdravstveno osiguranje, odnosno dela procentualnog u~e{}a koje obezbe-|uje osigurano lice;

• 5.7.    Ure|en je krug lica kojima se obezbe|uje zdravstvena za{tita u punom iznosu, a polaze}i od za{tite odre|enih kategorija, {to je uskla|eno i sa “Paketom zdravstvenog osiguranja”;

• 5.8.    Predlo`ene su i vrste zdravstvenih usluga koje se ne obezbe|uju obaveznim zdravstvenim osiguranjem, odnosno za koje }e se mo}i zaklju~iti ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju;

• 5.9.    Upu}ivanje osiguranih lica u inostranstvo na le~enje nije ograni~eno starosnom dobi;

• 5.10.    Naknada zarade je uskla|ena sa izmenama u sistemu radnih odnosa, odnosno predlo`ena su dva alternativna re{enja;

• 5.11.    Zna~ajnu novinu predstavlja i uvo|enje mati~ne evidencije o osigura-nicima;

• 5.12.    Ugovaranje izme|u Zavoda i zdravstvenih ustanova, odnosno drugih oblika obavljanja zdravstvene delatnosti, odnosno privatne prakse vr{i}e se po jedinstvenim principima;

• 5.13.    Novinu predstavlja i uvo|enje poslova kontrole osiguranja;

• 5.14.    Novinu predstavlja i finansiranje obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno predlog da Vlada donosi odluku za svaku bud`etsku godinu.

Povodom navedenog Nacrta Zakona o zdravstvenom osiguranju, a u okviru javne rasprave koju organizuje Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, mogu se ista}i slede}e primedbe, predlozi i sugestije:

• I.    Na~elne primedbe, predlozi i sugestije:

• 1.    Radna verzija Nacrta Zakona o zdravstvenom osiguranju predstavlja dobru osnovu i zna~ajan doprinos ukupnoj regulativi zdravstvenog osiguranja i usa-

• Dr Dragoslav Ne{kov: Promene u sistemu zdravstvenog osiguranja gla{avanja sa predlozima ostalih zakona iz oblasti zdravstvene za{tite i zdravstvene delatnosti u Republici Srbiji.

• 2.    Posebno isti~emo kao pozitivna re{enja u Nacrtu, koja su zna~ajan pomak ka reformama i usagla{ena su sa Evropskom Poveljom o zdravstvenoj za{titi, Preporukama Svetske zdravstvene organizacije i konsultanata NER-a programa i sa drugim dokumentima, odnosno u potpunosti podr`avamo zalaganja za uvo|enje dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, paketa zdravstvenih usluga i osiguranja, li-cenciranje, ekreditaciju, zalaganje za decentralizaciju, prethodni sta` osiguranja i niz drugih novina, kao i preuzimanje odgovornosti Vlade za ukupni sistem funk-cionisanja zdravstvenog osiguranja.

• 3.    Sva navedena zalaganja nisu u potpunosti dosledno operacionalizovana u normativnom tekstu Nacrta.

• 4.    Generalna je primedba da je ukupno u Nacrtu Zakona trebalo vi{e uva`a-vati iskustva zemalja u okru`enju u kojima funkcioni{u pojedini novi instituti zdravstvenog osiguranja, kao {to je dobrovoljno zdravstveno osiguranje (Slovenija, Hrvatska), odnosno zemalja koje su pro{le tranziciju (^e{ka, Ma|arska i dr.).

• 5.    Sve eventualne primedbe, kao i prednosti, bilo bi mogu}e bolje razmotriti, analizirati pa i adekvatnije pravno izraziti, da je bila prethodno izra|ena odre-|ena analiza dosada{njeg sprovo|enja ovog Zakona (o ~emu ima dosta materijala), kao i da su data odre|ena komparativna re{enja.

To se posebno odnosi na neke od istaknutih ciljeva i predlo`enih re{enja. Na primer zalaganja za decentralizaciju i za nesmanjivanje prava, a u normativnom delu neadekvatnog prihvatanja takvih zalaganja. Ako se zala`emo za decentralizaciju ona se ne mo`e onda odnositi samo na dobrovoljno zdravstveno osiguranje, ve} se mora odnositi i na obavezno. Nije dovoljno decentralizovati samo preno{enje poslova i sredstava za te poslove u Filijalama (to je mogu}e i po sada{njem re{enju Zakona), ve} je potrebno decentralizovati upravljanje i odlu~ivanje, odnosno utvrditi de-centralizovanu organizaciju zdravstvenog osiguranja i odgovaraju}i pravni subjekti-vitet po odgovaraju}im kriterijumima, tj. decentralizovati ovla{}enja i odgovornosti, a centralno utvrditi samo funkcije od zajedni~kog interesa. Na taj na~in treba otvoriti i konkurenciju odnosno tr`i{te u zdravstvenom osiguranju. Sli~no je i sa principom nesmanjivanja prava, gde se na primer u odnosu na pravo na nov~anu naknadu za slu~aj smrti ovo pravo ograni~ava i smanjuje u odnosu na sada{nje re{enje i sl.

Nedostatak takvog analiti~kog-komparativnog materijala, hendikep je javne rasprave. Smatramo da nije dobro i predla`emo da se u izradi kona~nog Nacrta, ponudi i jedan ovakav materijal ili bar u svakom slu~aju detaljno obrazlo`enje Nacrta.

• II.    Primedbe, predlozi i sugestije u pojedinostima

Polaze}i od navedenih na~elnih primedbi, kao i konkretnog razmatranja teksta predlo`enih pravnih normi u Nacrtu, isti~emo slede}e:

U ~lanu 2. koji defini{e iz ~ega se sastoji zdravstveno osiguranje, odnosno koji predstavlja u stvari definiciju ukupnog sistema zdravstvenog osiguranja, dobro je {to je uvedeno i dobrovoljno zdravstveno osiguranje kao sastavni deo ukupnog zdravstvenog osiguranja, ali to nije dovoljno i precizno napisano. Potrebno je ulo`iti napor za preciznu i potpunu definiciju zdravstvenog osiguranja kao skupa sveobuhvatnih aktivnosti ve}eg broja organizacija koje sprovode obavezno, osnovno, dobrovoljno i dopunsko zdravstveno osiguranje u cilju zdravstvene sigurnosti osiguranika i njegove porodice, a na na~elima uzajamnosti i ograni~ene so- lidarnosti, odnosno svako od navedenih i precizno definisati. Na ovaj na~in bi se izbegli nesporazumi pri daljoj razradi i pominjanju navedenih termina u kasnijem tekstu nacrta (npr. ~lan 42. stav 3).

U ~lanu 29. ta~ka 4 , pravo na nov~anu naknadu za slu~aj smrti se ograni~a-va time {to se kao novum na sada{nje stanje uvodi njegovo ostvarivanje samo u slu-~aju ako se ovo pravo ne ostvaruje po drugim propisima o socijalnom osiguranju ili propisima o radu. U sada{njem re{enju ovo pravo nije na ovakav na~in ograni-~eno i ono se u praksi ostvaruje po vi{e osnova to jest i po osnovu rada i po pen-zijsko-invalidskom osiguranju i drugim osiguranjima, `ivota, nesre}e na poslu i dr.

U ~lanu 40 . se defini{u paketi zdravstvenog osiguranja, odnosno procenti pla}anja usluga iz sredstava Zavoda, ali se to samo u grubim crtama odnosno generalno utvr|uje, a {to smatramo da nije dovoljno i da treba preciznije i detaljnije u zakonu ili drugom odgovaraju}em aktu regulisati i to pre ili zajedno sa dono{e-njem ovog Zakona, kako bi osiguranicima bilo jasno {ta im sve pripada i po kojim cenama. Ovla{}enja predvi|ena u ~lanu 43, odnosno 44, da to utvr|uje Vlada odnosno Zavod kroz sadr`aj, obim i standarde prava na zdravstvenu za{titu, odnosno cene je suprotno Evropskoj Povelji koja zahteva da osiguranici prethodno znaju precizno svoja prava iz zdravstvenog osiguranja. Posebno je problemati~na odredba da se u toku trajanja osiguranja ovaj sadr`aj mo`e menjati. To je suprotno i odredbama Zakona o obligacijama.

U vezi sa odredbama ovog ~lana postavlja se pitanje kome se upla}uje, tj. ~i-ji su prihod sredstva koje Zavod ne obezbe|uje, odnosno koje upla}uje osiguranik. Da li zdravstvene ustanove ili Zavoda, odnosno da li ova sredstva imaju sudbinu sada{njih participacija?

^lan 46. reguli{e listu ~ekanja. Po na{em mi{ljenju nedovoljno i neadekvatno. Po navedenom ~lanu Nacrta liste ~ekanja se mogu uvoditi samo za bolesti usta i zuba, to jest za vrste zdravstvenih usluga iz ~lana 36. ovog Nacrta Zakona, {to je nedovoljno i ne odgovara sada{njoj situaciji i praksi, a sigurno se ne}e ni u skori-joj budu}nosti ne{to izmeniti, po{to su liste ~ekanja praksa i razvijenih zemalja. Prema tome zala`emo se da se pro{ire liste ~ekanja i za druge vrste zdravstvenih usluga koje nisu hitne i za koje se mo`e utvrditi redosled kori{}enja u zavisnosti od medicinskih indikacija i drugih uslova. No te uslove, kao i na~in, metodologiju ostvarivanja i drugo treba {to preciznije definisati, izbegavaju}i mo`da pri tom termin hitnosti, jer je hitnost ve} definisana u ~lanu 42. stav 2. i to utvr|uje stru~-no medicinski organ Zavoda u postupku ostvarivanja prava, pa onda to ne bi mogao propisivati i ministar, kako je to dato re{enjem u ~lanu 46. Nacrta.

U ~lanu 47 . utvr|uje se zabrana zdravstvene ustanove odnosno drugog oblika obavljanja zdravstvene delatnosti, da napla}uje druga~ije iznose za pru`ene zdravstvene usluge, mimo propisanih u ~lanu 40. Ova odredba je nejasna i nedo-re~ena, a posebno {to nije za nju propisana sankcija, te se postavlja pitanje smisla ove zabrane i njenog definisanja. (Da li je to krivi~no delo i koje, privredni prestup, prekr{aj ili iz njega proizilazi samo naknada {tete?) Poznata je i ~injenica da se razli~ite naplate u nedostatku materijala i sredstava napla}uju od osiguranika u raznim iznosima i na razne na~ine, te da ima dosta sudskih sporova i dr.

U ~lanu 50 . se utvr|uje krug lica kojima se obezbe|uje zdravstvena za{tita u celini na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja i bez pla}anja razlike do punog iznosa cene zdravstvenih usluga. Smatramo da je taj krug pre{irok i da ga iz razloga ekonomi~nosti treba preispitati.

U ~lanu 52 . se ure|uju odnosno nabrajaju zdravstvene usluge koje se ne obez-be|uju u obaveznom zdravstvenom osiguranju. Smatramo da usluge navedene u ta~ci 10, 17. i 26. treba preispitati, to jest biomedicinski potpomognuto oplo|enje posle prvog neuspelog poku{aja pro{iriti bar na dva ili tri poku{aja iz poznatih razloga zalaganja za natalitet i dr. Tako|e to smatramo i za akupunkturu, koja je kao metod le~enja {iroko prihva}ena u zdravstvenim ustanovama, a ima i drugih ekonomskih i stru~nih razloga za navedenu metodu. Sli~no je i kod nekih implantata.

U ~lanu 135. je predvi|eno da se ugovorom izme|u mati~ne filijale i zdravstvene ustanove odre|uju lekari pojedinci koji imaju ovla{}enje izabranog lekara. Opredeljenje i ovla{}enja izabranog lekara su smatramo pozitivna re{enja, no na predvi|eni na~in smatramo da }e se te{ko precizirati pojedinci koji imaju ova ovla{}enja, a posebno to izraziti u ugovoru.

U ~lanu 205. je utvr|eno da je prihod Zavoda i doprinos za dobrovoljno zdravstveno osiguranje, a u ~lanu 8. stav 2. je utvr|eno da se prava iz dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja obezbe|uju na osnovu utvr|ene premije osiguranja. Prirodi dobrovoljnog osiguranja vi{e odgovara premija osiguranja koje se utvr|u-je zavisno od predvi|enog rizika i dr., te se treba opredeliti za premiju osiguranja.

U ~lanu 216. je predvi|eno da uslove za organizovanje i sprovo|enje dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, na~in i postupak sprovo|enja, bli`e utvr|uje ministar.

Uslovi organizovanja i sprovo|enja dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja su u stvari uslovi poslovanja odgovaraju}e organizacije dobrovoljnog osiguranja i te uslove ne mo`e propisivati ministar, ve} nadle`ni organ organizacije koji sprovodi osiguranje, zavisno od svojih procena i poslovnih interesa, kroz op{te i posebne uslove osiguranja, i eventualno uz saglasnost odgovaraju}eg dr`avnog organa.

Navedene sugestije doprine}e ukupnom pobolj{anju teksta kona~nog Nacrta ovog Zakona.