Промоција и презентација женског спорта у медијима

УВОД

Положа] жена у спорту, упркос видшивим помацима, Joni увек шуе задовошава]уйи и знача]но je одре!)ен актуелним положа]ем жена у друштву у целини. Жене у многим срединама представша]у маргинализоване друштвене групе и изложене су различитим формама дискриминаци]е, ко] а у нови]е време задоби]а маше експлицитне видове, али je и даше веома присутна.

УчешЙе жена у спорту ограничава]у бро]ни соци]ални и интраперсонални фактори, као што су економска зависност, дефицит слободног времена, процес родног типизираша, повейана очекиваша кад je реч о соци]алним улогама жена, религиозна увереша, неповошна перцепци]а физичког селфа и кретне ефикасности, ставови према физичко] активности и спорту итд. (Накамура, 2002; Xaywooд & Гетцхелл, 2005; Epown & Трост, 2003; Рансделл ет ал., 2004).

Персоналии фактори утица] а, често су повезани са срединским и понекад их je тешко разлучити, нпр. да ли су жене заиста маше заинтересоване за физичку активност и спорт, или nocroje одре!)ене соци]алне барщере и утица]и ко]и за последицу има]у маше учешЙе жена у спорту и физичко] активности уопште (Тюр1)иЙ, 2006).

Положа] жена у спорту мора се посматрати у контексту ширег друштвеног положа] а жена. Кад je реч о физичко] активности и спорту жена, идентификовано ]е неколико глобалних трендова:

• •    Жене су маше активне од мушкараца у свим узрасним групама (Саллис, 1993; Пате ет ал, 1994; Де Кноп ет ал., 1996; Цорбин, Пангрази & Ле Масуриер, 2004; Ъор1)иЙ, 2010; Ъор1)иЙ и МатиЙ, 2009);

• •    Опадаше физичке активности са узрастом, посебно у адолесценци]и, изразити]е je код жена (Рочуланд, 1990; Саллис, 1993; Баилеу, Wenaapfl и Дисморе, 2004);

• •    Жене су склошце маше интензивним активностима и преферира]у одре!)ене типове физичке активности (Ацтиве Аустралиа, 2001; Симпсон ет ал., 2003)

• •    Показу]у маше интересоваше за спорт и физичку активност уопште (Баилеу, Weллapд и Дисморе, 2004);

• •    Жене у вейем проценту напушта]у бавшеше спортом и физичком активношйу (Баилеу, Weллapд и Дисморе, 2004);

• •    Жене су маше заступшене у спорту на свим нивоима и у свим улогама (Еуропеан Парлиамент Ресолутион он Спорт).

Недоволзна заступлзеност жена у спорту посебно j е изражена када j е реч о управшачким структурама, техничком и суди]ском особшу. Награде у врхунском спорту су маше код жена него код мушкараца. Са дево]чицама и женама у спорту чешйе раде неадекватно едуковани тренери, а понуда спортова je ограничена. Евидентан je недостатак женских спортских узора и недовошна, често и неадекватна меди]ска презентаци]а спортисткиша (Порций, 2006).

Има мишлзеша да савремени спорт представша знача] но средство за наглашаваше различитости измену мушкараца и жена, очуваше тих разлика и величаше супериорности одре!)енот типа маскулиности (маскулиност хегемони]ског типа) над другим врстама маскулиности и фемининости (Кирк, 2003). И данас, када жене осва]а]у нове просторе у бавшешу спортом, често не успева]у да избегну двоструку замку, наводи Кирк: ако се повину]у важейим обрасцима фемининости, мало je вероватно да Йе се уопште бавити спортом, а ако се баве, онда су у питашу традиционално „женске“ спортске активности. Ако се жене одлуче да игра]у „мушки“ или да се баве „мушким“ спортовима, доводе у питаше сво]у фемининост, т]. етикетира]у их као мушкобашасте или лезбе]ке. Дакле, жене често Mopajy да бира]у: или Йе бити инфериорне као спортисти у односу на мушкарце (али шихова фемининост ocraje очувана) или Йе се из]едначити са мушкарцима али Йе по питашу ceoje фемининости изазивати сумше и критике околине.

Спортисткише живе у две културе, у спортско] култури, Koja je инхерентно маскулина, и широ] соци]ално] култури, Koja велича фемининост и то за спортисткише представша сво]еврстан изазов (Кране ет ал., 2004). Меди]ско представшаше спортисткиша рефлекту]е ову подво]еност.

У ери савремених комуникаци)а где се велика количина информаци)а о шудским вредностима и обрасцима понашаша добщ'а путем екстензивног моделоваша у симболичком окружешу масовних меди)а (Бандура, 2001, стр. 271), медщска презентацща женског спорта заслужу)е пуну истраживачку пажшу.

Женски спорт у меди)има

Оно што Hajnpe упада у очи jecre маши обим (минутажа, бро) страница и сл.) покривености женског спорта у меди)има. Примера ради, 1994. године наамеричко) телевизщи 93.8% процента времена припало )е мушкарцима спортистима, а први програм британског БиБиСи-) а определио )е 90% спортског програма за мушка такмичеша. Практично сви спортски чланци у таблоиду Сан (Сун) односили су се на мушка спортска такмичеша, а доминаци)а мушког спорта била je изразита и у шведским меди)има (види Бернстеин, 2002; Коивула, 1999). Анализа чланака об)авл>иваних у светски познатом часопису „Спорте Иллустратед“ од средине 1950-их до касних 1980-их година, показала je да су чланци посвеБени женском спорту имали знатно маше колумне и маше фото графи) а у поре!)ешу са чланцима о мушком спорту (Лумпкин & ХУиллиамс, 1991;

Маша застушьеност посебно je присутна у екипним спортовима и „маскулиним“ индивидуалним спортовима (Бернстеин, 2002). Пако су евидентни и знача) ни помаци, примера ради, на олимшуским играма 1996. године укупно тра)аше преноса женских и мушких спортских такмичеша je било изjeднaчeнo, дубшаанализа показу)е да je чак 61% преноса жена припало „соцщално прихватл>ивим“ спортовима (гимнастика, пливаше и скокови у воду) / Бернстеин, 2002/. Десет година касни)е, на Олимпщади у Пекингу, укупно време преноса женских такмичеша било je веома слично времену Koje су имали мушки спортови током ударних и касних ноБних термина, али je током дана знача)но више времена било намешено мушким спортовима (Womch’c Спорте & Пхусицал Ацтивиту Фацтс & Статистицс, 2007).

Наравно, поставша се питаше да ли je количина извештаваша jедино битна? „Или, да ли просто добщамо више од истога?“ (Бернстеин, 2002). ПовеБаваше количине заступшености женског спорта у меди)има, при чему се спортисткише приказу)у на неадекватан начин, можда само погоршава ситуацщу jep може да учврсти такво гледаше на жене у спорту (Бернстеин, 2002).

О женском спорту се извештава не само маше, него и другачщ'е, у односу на мушкарце. Често се женски спорт третира као „други" док се мушки спорт третира као стандард (Ангелини, 2008). Чак je и спортски xepoj инхерентно мушкарац и оваплоБу)е маскулине карактеристике Koje се цене, снагу, храброст, моБ, компетитивност (Линес, 2001). Разлике у медщеком третману женског спорта, у односу на спорт мушкараца, о гл ед aj у се у начину како се имену)у такмичеша, како спортски новинари коментаришу спортисте/спортисткише и какве се продукционе технике користе (Ангелини, 2008).

Уобича)ено je да мушка такмичеша у називу HeMajy наглашено то да се ради о мушко] конкуренцщ'и (то je стандард), док женска такмичеша има)у у називу raj елеменат (jep се ради о нечему мимо стандарда). Нир. у чланку на j едном нашем спортском we6 порталу наводи се да „се наредних дана одржава 36. Европско првенство у кошарци", без посебног истицаша да се ради о мушко) конкуренции. Ме1)утим, Hajaea такмичеша истог ранга и у истом спорту, по правилу подразумева наглашаваше да се ради о женама („У Летони)и у недел>у почише Европско првенство у кошарци за жене").

Коментатори много чешБе ословл>ава]у спортисткиБье именом, а спортисте презименом; такого, спортисткиБье се често ocnoBJbaBajy са девона (енгл. гирл може значити и дeвojчицa), млада дама и сл., шло join више наглашава сво)еврсни инфантилизам спортисткиБьа наспрам признаваБьа статуса одрасле особе мушкарцима у спорту (Коивула, 1999). Примера ради, прво име тенисерки коришБено je у 52.7% случа)ева, према 7.8% случа)ева код тенисера (Пфистер, 1989). На делу je тзв. xnjepapxnja именоваБьа: ословл>аваБье спортисткиБьа личним именом представл>а CBojeBpcny демонстрацщу соцщалне доминацще мушкараца над женама, док ословл>аван>е мушкараца презименом означава поштоваБье према Бьима као спортистима и особама (Месснер ет ал., 1993).

Спортисти се чешБе onncyjy као снажни, моБни, велики; бьихов успех се припису)е спортском умеЬу, храбрости и тимско) игри, а евентуални неуспех - вештини противника. СпортисткиБье се приказу]у као привлачне, сексепилне, емоционалне и лабилне; бьихов успех у спорту често се припису)е среЬи, а неуспех слабости саме спортисткиБье (Линес, 2001; Ангелини, 2008). Све то доводи спортисткиБьу у инфериорну позицщу, физички и ментално (Ангелини, 2008).

Знача)не разлике у продукции (угао камере, тpajaБьe прилога, опрема прилога и сл.) тако1)е фаворизу)у мушкарце. Преноси женских такмичеБьа чешНе се прекида)у статистичким графиконима преко целог екрана, petje се користе углови камера ко)и покрива)у цео терен, а крупни планови су чешБе усмерени на тренера, обично мушкарца (види: Ангелини, 2008).

У квалитативном смислу, стиче се утисак да je постигнуБе жена маБье важно и маБье занимл>иво (Коивула, 1999). „Жене су често маргинализоване, учиБьене невидл>ивим, тривщализоване, инфантилне и сведене на сексуалне об)екте“ (Коивула, стр. 591). Медщска презентацща спортиста/спортисткиБьа утиче на Бьихову перцепцщу од стране аудиторщума, што значи да медщи нису само огледало jaBHor мнеБьа веБ и Бьегови креатори. Примера ради, спортисти (без обзира на пол) ко)и су у новинском чланку приказани тако да je Бьихова физичка привлачност у првом плану, oпaжajy се као маБье талентовани, маБье агресивни и маБье xepojcKH ликови у односу на спортисте чщи приказ je фокусиран на бьихово спортско постигнуБе (Книгхт & Гиулиано, 2002). Осим тога, чланци Kojn спортисту приказу)у пре свега кроз призму физичке привлачности, маБье се допада)у читаоцима независно од полис припадности самих читалаца. С обзиром да се жене обично приказу)у са нагласком на физичко) привлачности, ови налази посебно упозорава)у кад je реч о презентации спортисткиБьа. Медщ’и могу да нанесу а) штету опажаБьу читалаца, б) читаоци могу да пpeфepиpajy чланке са нагласком на спортско умеКе и ц) нщ'е да само рефлекту]у jaBHO мнеБье, они га активно облику)у (Книгхт & Гиулиано, 2002)..

Овакво) медщеко) слици спортисткиБьа несумБьиво доприноси чиБьеница да у спортском сектору доминира)у мушкарци, као новинари, уредници, репортери, снимателш. Примера ради, на олимпийским играма 2004. године, свега 16.6% акредитованих новинара ко] и су преносили са такмичеБьа биле су жене (Womch’c Спорте & Пхусицал Ацтивиту Фацтс & Статистицс, 2007). Када спортски новинари -мушкарци преносе женске кошаркашке утакмице, маБье су склони од сво)их колегиница новинарки да прикажу спортисткиБье као атлетски надарене и веште (Хардин & Киан, 2009). Поставл>а се питаБье у Kojoj мери актуелна меди] ска слика спортисткиБьа доприноси промоцщи физичке активности и спорта код жена, j ер су спортисткиБье у многоме невидл.иве, приказане стереотипно и инфериорно у односу на мушкарце спортисте.

ЗАКЛУЧАК

На основу Соцщално-когнитивне теорще (Бандура, 2001) и премиса опсервационог учета, може се претпоставити да излагайте медщским моделима спортистюпьа може утицати на ставове и у верста аудиторщума о учсшНу жена у спорту и друштву уопште. Медщи не само да рефлекту]у третман спортистюньа у друштву, всН и креира]у ]авно мнете. Зато je веома важно испитати обим и природу медщске покривености женског спорта (Кане, 1988). Познате су речи Николаса Цонсона да je сва телевизща образовна телевизщ'а, а да je само питаше чему нас учи. Тако се може проблематизовати и медщски третман женског спорта. Какве поруке емиту]у медщи, какав je вредносни контекст, какав je утица] на потрошача? Мада презентацща женског спорта у nanioj средний тек треба да буде научно третирана, свакодневно искуство медщ'ског конзумента сугерише да je она далеко од идеалне.