Разлози окончања врхунске спортске каријере жена у спорту

1.    УВОД

Сама спортска каријера није хомогеног ентитета, већ се састоји из неколико фаза. Свака фаза, укључујући и последњу која подразумева прилагођавање на живот после спорта, састоји се из више специфичних захтева којима се спортиста прилагођава, и стога се те фазе развоја каријере кроз које спортиста пролази схватају и дефинишу као транзиција.

На основу модела људског прилагођавања транзицији, предложеног од стране Schlossberg-а и сарадника, „транзиција је догађај или не-догађај који утиче на промену самосвести, начина на који доживљавамо себе и свет и стога утиче и захтева промену у понашању и односима“ [1].

Све спортисте очекује да једног дана напусте спортско подручје високих перформанси и да пронађу нове изазове и нови начин живота. Дакле, прекид спортске каријере може се окарактерисати као неизбежан догађај који ће се десити пре или касније у животу сваког спортисте.

Свака промена, без обзира да ли је добровољна или не, може створити притисак на појединца. Промене које настају приликом окончања врхунске спортске каријере су физичке, социолошке и психолошке природе. Неки спортисти ће крај своје каријере видети као нову могућност за даље самонапредовање, док ће други доживети негативне емоције, посебно ако су неспремно дочекали њен крај.

2.    ПОЛОЖАЈ ЖЕНА У СПОРТУ У СРБИЈИ

Када се говори о женском спорту и положају које оне имају, не само у спорту, него још увек у друштву, некако се примећује да као да постоји традиција да је неравноправни положај жена нормална ствар. Тај традиционални угао гледања, не само да лимитира сам социјални развој једног друштва (посебно ако се то друшво карактерише као савремено), већ и лимитира сам развој спорта.

Питање жена у спорту код нас није законски регулисано, ако се изузме пар помена о важности улоге жена у спорту, које су обухваћене претходним

Јелена Арсић важећим Акционим плановима за Стратегију развоја спорта, где се опет тај значај изједначавања улоге само и наводи, на жалост.

Ако желимо да се уклопимо у развојне процесе савременог света, дужни смо да се придржавамо стандарда које су поставиле или постављају земље, не само у региону, већ и много веће и значајније земље од наше, јер је управо спорт наша предност, а можда чак и једини квалитет којим можемо да се у свету равноправно такмичимо, да меримо своју снагу, истичемо свој значај и вредност. Управо један од таквих стандарда би требало бити остваривање равноправности полова.

3.    РАЗЛИКЕ У КАРИЈЕРИ И ОКОНЧАЊУ СПОРТСКЕ КАРИЈЕРЕ ИЗМЕЂУ ЖЕНА И МУШКАРАЦА

Готово свако истраживање о положају жена у спорту и току њихове активне спортске каријере, претпоставља формулисање неких тенденција које су карактеристичне и видљиве у развоју саме спортске каријере:

• ■    Kapиjepa жена спортиста je кpaткотpajнa (активно бављење спортом завршава се у просеку још у двадесетим годинама-према тридесетој);

• ■    Запажа се да жене мало paниje у дети^ству креЬу да се баве спортом, око 10. године живота;

• ■    Тако^е, примере се веома високо мишле^е жена спортиста о позитивном утицају бављења спортом на њихово здравље, физички изглед и женственост;

• ■    Примере се и повеЬа^е eмaнципaциje спорта и усвајање од стране женановихи нетрадиционалних спортова, који су се раније третирали и убрајали у типично мушке спортове (нпр. фудбал, борилачки спортисти, као и неке атлетске дисциплине, нпр. бацање кугле, диска и сл.);

• ■    Жене коje се много година посвehуjу спорту, сматрају све више да је то био њихов правилан избор и пут;

• ■    Тако^е, запажа се, како се и само друштво повeзуje са неком општом тенденцијом феминизације, па тако у данашње (савремено) доба, код жена које бирају спорт као своју професију, не доминирају само мотиви здравља и социјализације, већ и достигнуће високих спортских резултата.

Када се упореде жене и мушкарци спортисти, мало је признатих разлика које се тичу свих транзиција које спорт повлачи за собом. Ипак, истраживања показују да жене спортисти генерално уђу на спортску сцену у млађем добу од мушкараца, тј. да њихова активна спортска каријера почиње раније, а такође и да се повлаче из активног бављења спортом раније него мушкарци.

Ако се изузме чињеница да је основна разлика у каријери између спортиста и спортисткиња она која се тиче захтева тржишта и спортске индустрије, а

Разлози окончања / Спорт и бизнис, 3

подразумева и већу популарност и плаћеност мушког спорта у односу на женски, већа улагања у мушки спорт, значајне разлике у медијској пажњи и присутности у јавном животу, може се рећи да и спортска каријера и једних и других има готово идентичан ток са аспекта њеног развоја. Од почетне фазе, преко фазе диференцијације, све до фазе специјализације.

Тако је све до оног тренутка који се тиче окончања каријере и периода адаптације на пост спортску каријеру у нове улоге у животу, тј. фазу инволуције.

Тренутак у ком спортисти окончавају своју каријеру, на добровољној бази или не, подразумева да морају да се прилагоде новим условима и улогама у животу после спорта, пре свега променом њихових приоритетa и сликe коју имају о себи.

Фаза инволуције, тј. последња фаза пред окончање каријере и напуштање спорта као активне професионалне улоге, управо представља јасно видљиве разлике између спортиста и спортисткиња. Од разлике које се тичу година у којима једни и други завршавају своју активну каријеру, преко разлога за њено окончање до малих разлика које прате процес прилагођавања новим улогама у животу после спорта и избору нове професије.

Разлоге због којих врхунски спортисти окончавају своју активну спортску каријеру, можемо поделити на добровољне и недобровољне.

Недобровољни су најчешће физичке природе и тичу се спортских повреда и ситуација из неспортског окружења које су такође проузроковане повредама или неадекватним здравственим стањем спортисте.

Добровољни разлози тичу се најчешће унапред планираног тренутка у ком се спортиста повлачи из своје професионалне спортске улоге и креће да се прилагођава новим улогама у животу.

Код спортиста и спортисткиња, најчешћи разлози добровољног повлачења из спорта су:

• ■    Када спортисти достигну одре^ену старосну границу и више нису у могућности да се такмиче на истом нивоу са млађим спортистима;

• ■    Када спортски резултати и квалитет бавле^а спортом почињу да опадају;

• ■    Када су остварили веЬину своjих спортских циљева, што доводи до опадања мотивације за даље бављење спортом;

• ■    Када почину да буду уморни од спортског начина живота;

• ■    Због проблема са тренерима, руководством клуба, менаџерима или саиграчима;

• ■    Због добиja№a мощности избора нове пpофeсиje.

Сви горе наведени разлози, добровољни и недобровољни, спадају у разлоге које у подједнакој мери наводе и спортисти и спортисткиње.

Јелена Арсић

Разлози које спортисти ретко наводе, а који су са друге стране често навођени разлози окончања каријере спортисткиња су следећи:

• ■    Недостатак подршке породице и пpиjaтeлa;

• ■    Притисак партнера, породице и окружена да окончају каријеру;

• ■    МогуЬност избора нове карьере, коja je примамљивија од спортске;

• ■    Биолошка старост и истрошеност код жена спортиста која наступа око и после 30. године, када више нису у могућности да се на равноправном нивоу такмиче са млађим спортисткињама;

• ■    Губитак мотивaциje, пад осehaja ужива^а и испуњености коју су раније осећале приликом бављења спортом;

• ■    Финaнсиjски проблеми, jep спортско тржиште не мери на исти начин вредност спортске каријере жена и мушкараца;

• ■    Утицaj тока живота и промена коje он за собом носи, јер жене подносе више жртава од мушкараца у том погледу и спремније су да мењају своје животне изборе (у овом случају професију), ако помисле да ће им одређене животне промене донети више среће у животу;

• ■    И на кpajу, она основна биолошка потреба сваке жене (па и спортисткиње), жеља за оснивањем сопствене породице и рођење детета.

4.    СМЕРНИЦЕ ЗА ПРИЛАГОЂАВАЊЕ СПОРТИСТКИЊА ЖИВОТУ ПОСЛЕ СПОРТА И НОВИМ УЛОГАМА

Иако је данас укључивање и мушкараца и жена у саме спортске активности на једнаком нивоу, такође и равноправна могућност избора самог спорта као професије, још увек су социолошка питања и социолошка схватања жене и њене улоге у друштву управо носиоци главног разлога зашто жене раније прекидају активну спортску каријеру.

Још увек се од мушкарца у данашњем друштву очекује каријера која доноси приход којим он остварује примарну улогу обезбеђивања породичне сигурности и стабилности, док се од жене очекују породичне дужности и емоционална подршка, пре свега.

Ова општа очекивања, као и биолошке разлике (нпр. трудноћа), објашњавају зашто жене имају већу стопу напуштања у ранијим фазама каријере и зашто много лакше и безболније прекидају везе са спортом, не би ли оствариле своје породичне улоге.

Да би жена која је била активни спортиста прекинула своју каријеру услед ових разлога, мора добро да припреми себе за напуштање спорта, не би ли кроз процес транзиције прошла без великих проблема.

Међународни Олимпијски комитет у својим програмима помоћи и сарадњи са бившим спортистима истиче велику важност припреме и добровољног окончања каријере. Најпре:

Разлози окончања / Спорт и бизнис, 3

• ■    Жена коja je активни, врхунски спортиста, своjу одлуку о окончању своје каријере требало би сама да донесе, без притиска партнера, породице и окружења;

• ■    Мора бити унапред припремлена и свесна спољног притиска и реакције окружења који је очекује збод одлуке о окончању каријере, зарад других интереса;

• ■    Да рано у своjоj кapиjepи схвати знaчaj образовала за тренутак када се активна спортска каријера завршава и испланира начин како да координира своју спортску каријеру са својим образовањем;

• ■    Да се стручно усавршава, зajeдно са личним развојем себе као жене;

• ■    Да разматра могуЬност остварива^а породичне улоге и породичног живота, тек када види да је на путу или је већ постигла своје зацртане спортске циљеве;

• ■    Да остави себи могуЬност да се врати спорту после трудноће.

5.    ЗАКЉУЧАК

Ограничено учешће жена у спорту има најразличитије узроке, од традиције и доминације патријархалних образаца, конзервативне свести, до предрасуда и третирања жена као маргиналне групе, а спорта као „мушке делатности“.

Позитивна ствар ове приче је да се све више жена у данашње време укључује не само у спортске активности и рекреативно бављење спортом, већ све више и професионално, у смислу избора спорта као своје каријере.

Професионални женски спорт, услед захтева тржишта, слабијег интересовања публике и спонзора, располаже ограниченим финансијским могућностима, знатно нижим него мушки врхунски спорт. Женска спортска каријера се не вреднује на спортском тржишту као мушка, а подразумевана социјална улога жене, донекле и ограничава дужину трајања њихових врхунских спортских каријера.

Жене услед стања спортског тржишта и захтева социјалне средине који се пред њих намећу, брже губе мотивацију и интересовање за максимално искоришћавање својих професионално спортских карактеристика, у смислу дужине трајања њихових спортских каријера.

Утицај тока живота и промене са којима се жене суочавају на један другачији начин од мушкараца (којима је њихова свака каријера, па и спортска приоритет), утиче и на њихову одлуку о престанку бављења спортом и окончању каријере.

Затим, притисак породице, партнера, окружења, недовољни финансијски приходи од спорта и недовољно подршке, такође спадају у битне факторе

Јелена Арсић због којих се жене спортисти одлучују да можда и пре времена окончају своју врхунску спортску каријеру.

Мали проценат жена после 30. године остаје у професионалној улози спортисте. Сама биолошка зрелост жене наступа по природи раније, па тако и старост и истрошеност, у овом случају немогућност да се на истом нивоу такмиче са млађим спортисткињама.

Такође, ово је и период живота када код жена почиње да преовладава и она основна биолошка потреба за оснивањем сопствене породице и рађањем деце.

Добровољна одлука о окончању каријере, унапред испланирано право време за повлачење из врхунског спорта и схватање важности образовања и рад на њему, кључни су фактори у самопомоћи жена бивших врхунских спортиста, да се лакше прилагоде новој каријери после спорта и новим животним улогама које их очекују.