Regioni - ekonomske celine države Srbije

U ovom radu autor je analizirao sadržinu i značaj razvoja srpske lokalne samouprave u procesu evropske integracije kao sredstvo za ostvarivanje osnovnih ljudskih prava u Srbiji. Poseban značaj posvećen je komparativnoj analizi ustavnopravnih odredaba o lokalnoj samoupravi i u vezi sa lokalnom samoupravom u našem nacionalnom (članovi 1, 3, 4, 12, 18-81, 82-94, 176-193, 194-205. Ustav RS) i inostranim zapadno-evropskim ustavima (Nemačke, Francuske, Španije, Norveške i dr.). Iako je ustav konstitutivni pravni akt odredbe o lokalnoj samoupravi u srpskom Ustavu su deklarativnog karaktera (članovi 176-178, osim člana 192. Ustava RS), dok su odredbe o lokalnoj samoupravu u inostranim ustavima konstitutivnog karaktera. Takođe, pojedini međunarodno-pravni akti sadrže konstitutivne odredbe o sadržini i razvoju lokalne samouprave u državama EU (primera radi, Povelja Ujedinjenih nacija; Evropska povelja o lokalnoj samoupravi; Evropska povelja o regionalnoj autonomiji; Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima; Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i drugi). Drugo osnovno pitanje koje direktno utiče na kvalitet sadržine i razvoja lokalne samouprave kod nas i u svetu je decentralizacija i regionalizacija. Proces decentralizacije se mora shvati kao kreativni proces, a ne kao sredstvo za ostvarenje političke ideologije pojedinih političkih stranaka. Upravo kao prevencija političke zloupotrebe, sadržina i proces decentralizacije (naročito fiskalne decentralizacije) moraju biti detaljno i sveobuhvatno regulisani zakonom i putem naučnih tribina, seminara i masmedija propagirni u Srbiji. Takva sadržina i proces decentralizacije u Srbiji trebaju biti osnovno sredstvo realizacije primarnih (ekonomskih, socijalnih i pravnih) ljudskih prava u zemlji Srbiji (primera radi, građani u lokalnoj samoupravi moraju organizovati na nivou lokalne samouprave kroz lokalne organe vlasti administriranje poreza i način raspolaganja poreskim sredstvima; ili inostrane investicije moraju biti osigurane i obezbeđene kroz razvijeni sistem zakonske i moralne odgovornosti građana i njihovih organa lokalne vlasti; ili sudski i drugi državni organi u lokalnoj samoupravi moraju biti kadrovski i profesionalno osposobljeni za obavljanje svojih profesionalnih funkcija na nivou lokalne vlasti; ili razvoj preduzetništva i malih preduzeća u skladu sa ekonomskim potrebama konkretne jedinice lokalne samouprave i drugo). Upravo ovakav kvalitet decentralizacije u Srbiji moraju inicirati i započeti Republički izvršni organi (Premijer i Vlada RS) svim lege artis raspoloživim sredstvima. Ovako ostvarena decentralizacija omogućiće regionalizaciju Srbije. Organizovanje regiona u Srbiji treba počivati na sličnostima u ekonomskim resursima pojedinih jedinica lokalne samouprave. Cilj regionalizma je postizanje ravnomernog razvoja svih delova teritorije države Srbije. Regioni trebaju da predstavljaju ekonomske uzajamno povezane celine unutar jedinstvenog državnog ekonomskog sistema Srbije. Zakonom o decentralizaciji i regionalizaciji moraju biti celovito i temeljno regulisana sva pitanja decentralizacije i regionalizacije u Srbiji, a osobeno zakonskopravna odgovornost srpske (republičke i lokalne) egzekutive za sprovođene navedenog kvaliteta decentralizacije i regionalizacije. Sadržina i procedura decentralizacije i regionalizacije u Srbiji zavisi od namera i idejnih planova njenih građana i njene izvršne vlasti. Decentralizacija i regionalizacija Srbije ne smeju biti sredstvo za separaciju i secesiju pojedinih delova teritorije Srbije.