Regresni zahtevi kod osiguranja imovine

Ugovor o osiguranju imovine je prvenstveno obe{te}uju}eg karaktera, obzirom da ima za cilj naknadu {tete koja je prouzrokovana de{avanjem osiguranog slu~aja predvi|enog ugovorom. “Osnovna funkcija osiguranja sastoji se u pru`anju za{tite od odre|enih rizika (opasnosti) ~ijom realizacijom mo`e da nastane imovinska {teta ili povreda li~nih dobara osiguranika (ili nekog tre}eg lica) razli~ita dobra mogu biti predmet za{tite putem osiguranja. U oblasti imovinskih osiguranja to mogu biti razli~iti materijalni interesi, vlasnika odre|ene stvari, titulara nekog drugog stvarnog prava, poverioca nekog potra`ivanja, du`nika naknade prouzrokovane {tete,... itd. putem osiguranja u velikoj meri mogu biti nakna|ene {tetne posledice osiguranog slu~aja i povra}ena naru{ena imovinska ravnote`a”.<sup>1</sup> Odredbama ~lana 924. Zakona o obligacionim odnosima jasno je predvi|eno da svako lice koje ima interes da se osigurani slu~aj ne dogodi mo`e zaklju~iti ugovor o osiguranju imovine, te da upravo to lice ili lica koja su u ~asu nastanka {tete imala materijalni interes na osiguranoj imovini, iz ~ega mo`emo zaklju~iti da je osiguranje imovine postulirano upravo na gore navedenom na~elu obe{te}enja i materijalnom interesu, {to ga u krajnjoj liniji i razdvaja u potpunosti od osiguranja lica , mada “po{to je kod nas slabo razvijena kultura osiguranja, na{i ljudi smatraju da nema potrebe za osiguranjem kada nema katastrofa. Kada se {tete, me|utim, pojave, a dr`ava iz razumljivih razloga ne pru`i dovoljnu pomo}, optu`uju se osigurava~i {to nisu ponudili odgovaraju}e osiguravaju}e pokri}e”.² “Ugovor o osiguranju imovine zaklju~uje svako lice koje ima interes da se ne dogodi osigurani slu~aj kako bi izbeglo da trpi materijalni gubitak odnosno snosi {tetu. ovim ugovorom obezbe|uje se naknada {tete koja se desi na imovini osi-guranika nastupanjem osiguranog slu~aja. Iznos naknade ne mo`e biti ve}i od {tete koju je osiguranik pretrpeo. Na osnovu izlo`enih osnovnih svojstava ugovora o osiguranju imovine mo`e se izvesti zaklju~ak da je ugovor o osiguranju imovine obe-{te}uju}i i da mu je osnovna svrha da izvr{i kompenzaciju odnosno naknadu pretrpljene {tete na imovini osiguranika”.³ Ugovorom o osiguranju se osigurava kako imovina, tako i pojedina~an predmet, a ono {to je fundamentalno je da je interes osiguranja ekvivalent restituciji u stanje pre nastale {tete isplatom osigurane sume od strane osigurava~a, kao i da interes mora postojati kod korisnika osiguranja ve} prilikom zaklju~enja ugovora. “Ugovor osiguranja odre|uje visinu osigurane sume koja treba da odgovara visini vrednosti osigurane stvari da bi osiguranje odgovorilo

* Privredna akademija Novi Sad svom cilju, integralnoj naknadi eventualne {tete. Naime, u slu~aju nastanka {tete na osiguranoj stvari za visinu obaveze osigura~a od zna~aja su tri elementa, visina osigurane sume, vrednost osigurane stvari i visina {tete. Ako osigurana suma odgovara stvarnoj vrednosti stvari {teta }e biti u potpunosti nakna|ena, ukoliko to nije slu~aj, ve} je osigurana suma manja od vrednosti osigurane stvari naknada }e biti samo de-limi~na”.4 Elasti~nije re{enje pitanju imovinskog interesa za razliku od Zakona o obligacionim odnosima daje Zakon o pomorskoj i unutra{njoj plovidbi, gde je regu-lisano da je osiguranik legitimisan da potra`uje naknadu {tete od osigurava~a i ako je interes na osiguranom predmetu stekao nakon nastupanja osiguranog slu~aja. U skladu sa na~elom obe{te}enja i obavezom naknade pretrpljene {tete osiguraniku od strane osigurava~a taj iznos je limitiran, a uzajamna uslovljenost postoji izme|u visine premije i rizika koji se osiguranjem pokriva, visine iznosa kojim se restitui{e {teta na osiguranom predmetu, te da li je u konkretnom slu~aju ugovorena fran{iza, a treba naglasiti da je izgubljenu dobit potrebno posebno osigurati. Izuzetke predstavljaju u plovidbenom osiguranju osiguranje robe gde su jednim osiguranim iznosom obuhva}eni kako vrednost robe, svi tro{kovi u vezi prevoza, kao i o~ekivani dobitak, te kod osiguranja useva, plodova i ostalih proizvoda zemlje op{tim uslovima osigu-rava~a detaljnije je razra|ena dispozitivna odredba Zakona o obligacionim odnosima, pa tako se kod ovih {teta iznos naknade kalkuli{e analizom vrednosti osiguranih useva utvr|enog prinosa koji bi osiguranik ostvario da nije bilo nikakvog o{te}enja, a potom se od tako utvr|enog iznosa odbija smanjenje prinosa zbog o{te}enja od opasnosti koje nisu obuhva}ene osiguranjem, pa se tako dobijeni iznos prera~unava po tr`i{nim, garantovanim ili ugovorenim cenama. Pod tr`i{nim cenama podrazume-vaju se cene formirane posle berbe ili `etve na slobodnom tr`i{tu.5 Me|utim, “u nekim vrstama osiguranja suma se ne ugovara i tada je visina pretrpljene stete najva-`niji elemenat za odre|ivanje visine naknade iz osiguranja. Na primer, kod osiguranja osnovnih sredstava i sredstava zajedni~ke potrosnje od opasnosti po`ara i nekih drugih opasnosti primenom faktora podosiguranja smatra se da su ove stvari osigurane na njihovu svakovremenu stvarnu vrednost, {to zna~i da }e kad nastane osigurani slu~aj osigura~ da naknadi utvr|eni iznos stvarne {tete u punom iznosu”.6 Me-|utim, “Postavlja se pitanje da li bi osigurava~ mogao odbiti osiguranika od prava na naknadu, zbog toga sto je suprotno propisima o protivpo`arnoj za{titi radio sa otvorenim plamenom i na taj na~in izazvao po`ar, bez obzira sto se po uslovima osiguranja daje pokri}e i za namerno izazvanu stetu od strane radnika osiguranika. u praksi osiguranja nije poznat slu~aj primene ove odredbe odnosno sudska presuda u korist osigurava~a. Op{tim uslovima za osiguranje imovine pored ve} navedenih ugovorene su obaveze osiguranika kad nastane osigurani slu~aj. Odredbom ovog ~lana osi-guranik je obavezan da u svim slu~ajevima predvi|enim propisima, a posebno za {tete od po`ara, eksplozije, provalne kra|e, saobra}ajne nezgode i razbojnistva, podnese prijavu nadle`nom organu unutra{njih poslova i navede sve uni{tene, nestale odnosno o{te}ene stvari, do dolaska predstavnika osigurava~a na mesto {tete ne prome-ni stanje doga|aja osim ako je promena u javnom interesu, odnosno u cilju smanje- nja {tetnih posledica ili spre~avanju nastupanja ve}e {tete, pru`i sve podatke i druge potrebne dokaze za utvr|ivanje uzroka obima i visine {tete, kao i da pribavi druge doka`e ako je to potrebno i opravdano”.7 Me|utim, osiguranik ne gubi pravo na naknadu ili svotu osiguranja iz ugovora o (kasko) osiguranju mada u propisanom roku od saznanja nije obavestio MUP a o nastanku osiguranog slu~aja, ali je du`an da naknadi osigurava~u zbog toga eventualno nastalu {tetu. Ina~e, kod nastupanja vi{e osiguranih slu~jeva za svaki pojedina~no, naknada se ispla}uje u potpunosti u odnosu na sumu osiguranja, {to naravno va`i u slu~aju da je osigurana stvar o{te}ena ili de-limi~no izgubljena prilikom delovanja osiguranog rizika kriti~nom prilikom, a ne i ako je uni{tena, jer obaveza osigurava~a prestaje. Za razliku od zakonskog re{enja iz ~lana 900. stav 6. odredbama ~lana 936. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima re-gulisana je potpuno druga~ija pravna situacija, odnosno postuliran je zakonski osnov za ugovaranje tzv. prvog rizika. Kod osiguranja na prvi rizik je specificno da osigu-rava~ preuzima obavezu da isplati naknadu iz osiguranja do iznosa sume osiguranja bez obzira na vrednost osigurane stvari, pa i ako je ona ni`a. Za temu kojom se bavimo, osiguranje imovine i ostvarivanje prava na regres, bitno je navesti i da u svakodnevnoj poslovnoj praksi osiguranici svoju imovinu {tite koriste}i sva zakonski predvi|ena re{enja, pa tako je u primeni podosiguranje, kojim se imovina osigurava na ni`u vrednost od stvarne, vi{estruko osiguranje kojim osiguranik svoju imovinu osigurava od istog rizika, za isti interes i vreme kod raznih osigurava~a, te dvostruko osiguranje, specifi~no po tome {to svota osiguranja prelazi stvarnu vrednost osigurane stvari. U slu~aju dvostrukog osiguranja potrebno je od slu~aja do slu~aja ce-niti savesnost osiguranika, jer za slu~aj njegove nesavesnosti isti duguje premiju svim osigurava~ima, a ako nastupi osigurani slu~aj osiguranik mo`e da ostvari samo iznos stvarne vrednosti osigurane stvari i to od bilo kog od navedenih osigurava~a. Ovo je posebno va`no za pitanje regresa me|u osigurava~ima obzirom da nakon nastupanja osiguranog slu~aja, iznosi iz regresnih zahteva, koji }e biti napla}eni predi-sponirani su rasvetljavanjem pitanja svote osiguranja, stvarne vrednosti osigurane stvari i napla}ene premije, odnosno srazmernosti u~e{}a svakog osigurava~a pojedi-na~no u njima. ^esto u praksi dolazi i do zaklju~ivanja ugovora o osiguranju na ve-}u vrednost od stvarne vrednosti osiguranog predmeta, do nadosiguranja, gde je relevantna za dalje postupanje osigurava~a ~injenica da li je do zaklju~ivanja ovog ugovora do{lo usled prevarne radnje jedne ugovorne strane ili ne, pa se u zavisnosti od toga nesavesnost reflektuje u pravcu poni{taja ugovora, a ako su ugovorne strane savesne ugovor ostaje na snazi, ali se svota osiguranja redukuje na stvarnu vrednost osigurane stvari, {to vodi i sni`avanju premije osiguranja. “Naravno da prilikom na-dokna|ivanja {tete ne moraju da budu isti iznosi sume osiguranja i ispla}ene naknade {tete, ~ak i kada je u pitanju totalna {teta. naime, ukoliko se zaklju~i osiguranje na ugovorenu vrednost sa ili bez koeficijenta korekcije, ali sa primenom koeficijenta rasta cena, npr. oru|a za rad, kojim se uve}ava i suma osiguranja i shodno tome premija osiguranja iz meseca u mesec, tada se u slu~aju nastanka osiguranog slu~aja uzima u obzir uve}ana suma osiguranja, {to je prethodno ugovorom i regulisano. Tako-|e, ako je ugovoreno osiguranje sa tzv. promenljivom sumom osiguranja, pri ~emu se uz pla}anje uve}ane premije, suma osiguranja iz meseca u mesec uve}ava za ugovoreni koeficijent, tada se tako|e, mora voditi ra~una o onoj sumi osiguranja koja va-

`i u mesecu kada se dogodio osigurani slu~aj. U oba navedena slu~aja ne radi se o odstupanju od principa da je suma osiguranja gornja granica obaveze osigurava~a, ve} upravo o po{tovanju tog principa, pri ~emu se samo zbog jednogodi{njeg trajanja ugovora o osiguranju daje mogu}nost realne za{tite imovine u uslovima inflacije, primenom odgovaraju}eg koeficijenta”.8 Nadalje, bez obzira na vrstu zaklju~enog ugovora o osiguranju imovine osiguranik mora da preduzme sve mere da bi spre~io nastupanje osiguranog slu~aja, te preduzme sve {to mo`e da ograni~i {tetne posledi-ce koje je njegovo nastupanje prouzrokovalo, ali tako da otklanja neposrednu opasnost i to radnjom koja je razumna. “Oba uslova su data u vidu standarda koji se imaju tuma~iti u svakom konkretnom slu~aju. Vrhovni sud je, na primer, u jednom slu-~aju smatrao da postoji opravdana radnja osiguranika u neposrednoj opasnosti po osiguranu robu kada je zbog visokog vodostaja i opasnosti da voda prodre u halu gde se nalazio osigurani {e}er preneo robu na drugo skladi{te, a potom je hala iz koje je roba odneta poplavljena, sud je obavezao osigurava~a da osiguraniku naknadi tro{o-ve prenosa robe, jer... tro{kovi u~injeni za spa{avanje osigurane robe, odnosno za otklanjanje {tete na istoj od dejstva opasnosti koja je bila nesumnjivo u izgledu, a zatim je ta opasnost i nastupila, vezani su za osigurani slu~aj i tu`eni zavod ih je du`an naknaditi... jer su ti tro{kovi svakako celishodno u~injeni za spa{avanje osigurane ro-be”.9 Isto tako iz presude Vrhovnog suda Srbije prev 51/02 od 10. 07. 2002. godine uo~avamo koji su postulati odgovornosti osigurava~a, a u istoj stoji “U postupku je utvr|eno da je tu`eni sa tu`iocem zaklju~io ugovor o osiguranju imovine po polisi br. 1577448600 sa rokom od 20. 11. 1991. do 20. 11. 1992. godine, prema uslovima za osiguranje tu`ilac je osigurao radnu ma{inu “bobst” namenjenu za utiskivanje od-re|enih kontura na papiru. dana 09. 04. 1992. godine uo~ena je nepravilnost u radu ma{ine i demonta`om je utvr|eno da je ma{ina pukla na delu postolja prese, zbog ~e-ga je izba~ena iz upotrebe. Prema usagla{enom nalazu ve{taka Sto{i} Slave i \uki} Milana pukotina na ma{ini nastala je kao posledica u na~inu rukovanja prese od strane rukovaoca, usled lo{e pode{enog polo`aja tiska~a i pu{tanja u rad ma{ine brzinom koja je u trenutku ostvarila po~etnu pukotinu, bez mogu}nosti da rukovalac o~ita silu i istovremeno isklju~i ma{inu. ^injenica da mera~ nije bio ugra|en ve{taci su za-klju~ili da nije od uticaja na nastanak {tete, i da je isti ugra|en ne bi dao efikasnu za-{titu ma{ine, jer je preoptere}enje mogu}e i uz postojanje i ispravan rad mera~a... nisu osnovani navodi revizije o pogre{noj primeni materijalnog prava i to odredbe ~la-na 3. uslova za osiguranje ma{ina od loma i nekih drugih opasnosti. Prema toj odredbi u ta~ki 1. osiguranjem se pru`a osiguravaju}a za{tita od o{te}enja ili uni{tenja osigurane stvari usled nezgode u pogonu pod kojima se podrazumevaju doga|aji koji nastanu nepredvi|eno ili iznenada u vezi sa kori{}enjem osigurane stvari, kao i neispravnosti, nehata ili zle namere radnika ili kod drugih lica pod odre|enim uslovima. Na osnovu dokaza koji su izveli nizi sudovi, proizilazi da je u konkretnom slu~aju nastupio osigurani slu~aj. Do {tete je do{lo usled nedostatka koji nije bio ili morao biti poznat osiguraniku u momentu zaklju~enja ugovora. Sem toga, do kvara na ma-{ini nije do{lo zbog toga {to nije bio ugra|en mera~ pritiska rada prese, kako su pravilno ocenili privredni sudovi, jer ugra|ivanjem mera~a ne bi dao efikasnu za{titu, zbog ~ega nema osnova da se uva`i revizija tu`enog kao osnovana.10 Ipak, i kada osi-guranik ne ispuni svoju du`nost propisanu ~lanom 926. Zakona o obligacionim odnosima prema osigurava~u, ako nije nastupila nikakva {teta za osigurava~a, a osigu-ranik nije postupao sa izrazitom namerom ili nemarnos}u ne}e do}i do primene sankcija prema njemu u smislu poni{taja zaklju~enog ugovora o osiguranju imovine ili umanjenja naknade iz osiguranja. [to se ti~e prepu{tanja osigurane stvari osigurava-~u, odredbama ~lana 927. Zakona o obligacionim odnosima ta mogu}nost je isklju-~ena, ako ugovorne strane nisu predvidele druga~ije, obzirom da je napu{taj ili abandon vezan uglavnom za transportno osiguranje, o ~emu smo vi{e govorili u prethodnom poglavlju analiziraju}i odredbu ~lana 714. stav 3. Zakona o pomorskoj i unutra-{njoj plovidbi. Me|utim, u slu~aju kra|e osigurane stvari, pa pronala`enjem iste ako je u me|uvremenu ispla}ena naknada iz osiguranja, navedena zakonska mogu}nost postaje interesantno i celishodno re{enje, jer osigurava~ ima interes da stekne pravo svojine na njoj.

Ako je do propasti osigurane stvari do{lo usled doga|aja, koji nije predvi|en u polisi shodno ~lanu 928. Zakona o obligacionim odnosima zaklju~eni ugovor prestaje da va`i a osigurava~ ima obavezu da ugovara~u osiguranja vrati deo premije srazmerno preostalom vremenu, dok u slu~aju postojanja ugovora o osiguranju imovine, kojim je osigurano vi{e stvari, a ne propadnu sve ugovor ostaje na snazi u odnosu na stvari, koje su preostale, a potom dolazi do potrebne modifikacije ugovora, sve napred navedeno iz po{tovanja na~ela deljivosti premije . “Tako bi, da je celokupna imovina neke op{tine bila osigurana, premija bi bila 0,02%. Ovaj primer pokazuje da obi~no osiguranje uz standardnu premiju zahteva veliku solidarnost onih osiguranika, koji su manje izlo`eni riziku. Ova situacija se deli-mi~no mo`e re{iti odre|enom gradacijom premije u skladu sa stvarnim rizikom. U prilog ovog primera govore podaci o stvarnim gubicima, bele`eni poslednjih dvadeset godina u Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama. Portfolio Ameri~ke dr`avne osiguravaju}e {eme NFIP (National Flood Insurance Program) prvenstveno obuhvata ugro`enu imovinu u nekih 4,4 miliona polisa. 95% njih pokriva rezidenci-jalne zgrade i sadr`aj u njima. Premije su gradirane prema izlo`enosti u rasponu od 2 do 10%. Puna vrednost imovine nije potrebna u svakom slu~aju”.¹¹

[tete, koje su pokrivene ugovorom o osiguranju imovine, koji mo`e biti zaklju-~en na godinu, ali i na deset i vi{e godina, ~ime osiguranik sti~e pravo na popust na premiju, a shodno op{tim uslovima osigurava~a12 su raznolike. Ilustrativna je u tom pravcu presuda Vi{eg privrednog suda pz 6885/99 od 28. 06. 2000. godine u kojoj je sud stao na stanovi{te da “ne mogu se prihvatiti navodi `albe da tu`iocu ne pripada naknada {tete za osigurani slu~aj koji se dogodio u februaru mesecu 1994. godine jer je polisa potpisana 04. 05. 1994. godine a premija osiguranja po istoj polisi nije pla-}ena, a ovo sa razloga {to se u konkretnom slu~aju radi o dugoro~nom osiguranju, a polisama odre|uju bli`i elementi osiguranja, pa i na samoj polisi, pa i da je osiguranje traje od 01. 01. 1994. godine i premija dospeva 01. 01. iste godine, a iz zapisnika o sravnjenju koji je sa}injen me|u strankama proizilazi da tu`ilac ima dug prema tu`enom po ozna~enim polisama i to za 1996. godinu.13 Detaljni ugovori o osigura- njima zaklju~enim po pojedinim polisama tako|e su sadr`ani u uslovima za osiguranje i to su osiguranje od opasnosti po`ara i nekih drugih opasnosti, osiguranje ma{i-na od loma i nekih drugih opasnosti, osiguranje od opasnosti provalne kra|e i raz-bojni{tva, osiguranje objekata u izgradnji i objekata i opreme u monta`i, osiguranje od opasnosti prekida rada usled po`ara i nekih drugih opasnosti, osiguranje elektronskih ra~unara, procesora i sli~nih ure|aja, a op{ti uslovi za osiguranje imovine ~ine osnovni ugovor koji se primenjuje na sva gore pobrojana osiguranja. Osigurava~ je u smislu ~lana 929. Zakona o obligacionim odnosima du`an naknaditi {tete nastale slu~ajno ili krivicom ugovara~a osiguranja, osim ako je ta {teta prouzrokovana na-merno ili je nastala {teta, koja nije pokrivena osiguranjem, s tim {to krivicu odnosno nameru treba sagledati sa aspekta odredbi ~lana 898. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, koje isklju~uju mogu}nost da osigurani slu~aj mo`e biti prouzrokovan voljom ugovara~a osiguranja. Me|utim, ako je osigurani slu~aj prouzrokovalo lice za ~ije postupke osiguranik odgovara osigurava~ je du`an da osiguraniku naknadi pretrpljenu {tetu. “Sa stanovi {ta pojma rizika ovo je pokri}e prihvatljivo jer je ovde rizik realizovan bez uticaja volje osiguranika, odnosno pona{anja lica za ~ije radnje osiguranik odgovara, za njega li~no predstavlja eventualnost, uzrok osiguranog slu-}aja je u tu|oj volji, a ne u njegovoj. Sa stanovi {ta, pak, za {tite iz osiguranja, opravdanje ovog pokri}a je u tome {to osiguraniku (na primer, privrednoj organizaciji) treba obezbediti naknadu uni {tenih vrednosti, {to je i dru {tveno korisno, a {to ne zna-~i da je istovremeno pru`ena za {tita {tetniku (u datom primeru radniku te organizacije), jer se prema njemu osigurava~ mo`e regresnim zahtevom obratiti za ispla}eni iznos. (U ostalim slu~ajevima, to jest, kada nije u pitanju namerno prouzrokovana {teta, ne postoji pravo osigurava~a da se regresira od ovih lica, ~lan 939. stav 4. Za-kona)”.14 Me|utim, osigurava~ ne nakna|uje osiguraniku {tete prouzrokovane nedostacima osigurane stvari, {to je regulisano dispozitivnom normom ~lana 930. Zakona o obligacionim odnosima, a tako|e osigurava~ ne nakna|uje ni {tete prouzrokovane ratnim operacijama ili pobunama, osim ako nije druga~ije ugovoreno i na njemu je teret dokazivanja da {teta nastala upravo nekim od ovih doga|aja.

Radi svestranog osvrta na ostvarivanje prava regresa u oblasti osiguranja imovine valja ista}i i da nakon zaklju~enja ugovora o osiguranju u realnim `ivotnim tokovima dolazi do otu|enja osigurane stvari, pa tako dolazi i do prelaza zaklju~enog ugovora o osiguranju i interesa koji on {titi na pribavioca osigurane stvari. Naime, odredbama ~lana 937. Zakona o obligacionim odnosima precizirano je u stavu 1. da prava i obaveze ugovara~a osiguranja prelaze po samom zakonu na pribavioca u slu-~aju otu|enja osigurane stvari kao i stvari u vezi sa ~ijom je upotrebom zaklju~eno osiguranje od odgovornosti, a u slu~aju da je otu|en samo deo osiguranih stvari, koje u pogledu osiguranja ne ~ine zasebnu celinu ugovor o osiguranju prestaje po samom zakonu u pogledu otu|enih stvari, tako da iz izlo`enog sledi da navedeno zakonsko re{enje nudi moduse za za{titu interesa kako osiguranika, koji }e samim tim {to otu|uje osiguranu stvar posti}i povoljniju cenu u kupoprodaji, te osigurava~a, koji odr`ava kontinuitet u poslovnom odnosu. Me|utim, Zakon o pomorskoj i unutra {njoj plovidbi nudi druga~ija re{enja, obzirom da je ~lanom 697. regulisano da ustupanje prava na predmetu ne sadr`i i prenos prava iz osiguranja, ali je navedena norma dispozitivnog karaktera, kao i norma Zakona o obligacionim odnosima, te ni- su u potpunoj kontradikciji. [to se ti~e op{tih uslova za osiguranje imovine15 ustaljena poslovna praksa pre nego {to su prihva}ena resenja iz Zakona o obligaconim odnosima bila je da se druga~iji stav zauzima kada su u pitanju pokretne i nepokretne stvari, a u krajnjoj liniji ugovor se prenosio, ali se kod pokretnih stvari prenos uslovljavao obave {tenjem osigurava~a o otu|enju. Rok u kome se osigurava~ obave {tava je osam dana od otu|enja stvari, a sankcija koju osiguranik u hipoteti~koj situaciji neobave {tavanja trpi je prolongiranje pla}anja premije, koje dospevaju i posle otu|enja. Naravno ugovor o osiguranju izme|u osigurava~a i pribavioca stvari mo`e se raskinuti uz otkazni rok od 15 dana, {to predstavlja subjektivni rok, te 30 dana od dana otu|enja stvari, koji rok je objektivne prirode, a prihva}eni su i u op-{tim uslovima za osiguranje imovine16 s tim da je precizirano da otkazni rok o osiguranju prestaje u 24 ~asa dana kada isti~e otkazni rok. Ipak, ako je polisa osiguranja izdata na donosioca ili po naredbi ugovor o osiguranju se kod otu|enja stvari ne raskida. ”Pribavila~ ne mora ni znati da je stvar koju pribavlja osigurana i pod kojim uslovima, prema tome, kada je zakon ve} dao pravo pribavio~u da mo`e da ot-ka`e ugovor o osiguranju morao je biti dosledan i to mu priznati za sve vrste poli-se”.17 [to se ti~e situacije kada nad osiguranom stvari postoje zalo`na i druga prava osiguraniku se naknada iz osiguranja ne mo`e isplatiti bez saglasnosti nosilaca tih prava. ”Pretpostavka za nastanak ove realne subrogacije je da je osigurava~u poznato da na osiguranoj stvari postoje prava tre}eg lica. Normalno, on saznaje za tu ~injenicu na osnovu prijave zainteresovanog lica, ali i na neki drugi na~in. Osim toga osigurava~ mora znati da li tre}e lice pretenduje da se njemu isplati naknada”.18 Ukoliko je osigurava~ postupao savesno u odnosu na ~injenicu postojnja tu|ih stvarnih prava na osiguranoj stvari punova`no je ispla}ivanje naknade osiguraniku, a kao parametar mo`e poslu`iti klauzula vinkulacije koju sadr`i polisa osiguranja.

Odredbe koje sadr`i ~lan 939. Zakona o obligacionim odnosima posebno su va`ne za analizu na{e teme, ostvarivanja regresa u osiguranju, u konkretnom slu-~aju osiguranja imovine, a zakonodavac njime jasno propisuje: “1. isplatom naknade iz osiguranja prelaze na osigurava~a, po samom zakonu, do visine ispla}e-ne naknade sva osiguranikova prava prema licu koje je po ma kom osnovu odgovorno za {tetu 2. ako je krivicom osiguranika onemogu}en ovaj prelaz prava na osigurava~e, u potpunosti ili delimi~no, osigurava~ se osloba|a u odgovaraju}oj meri svoje obaveze prema osiguraniku 3. prelaz prava sa osiguranika na osigura-va~a ne mo`e biti na {tetu osiguranika, te ako je naknada koju je osiguranik dobio od osigurava~a iz bilo kog uzroka niza od {tete koju je pretrpeo, osiguranik ima pravo da mu se iz sredstava odgovornog lica isplati ostatak naknade pre isplate osigurava~eovog potra`ivanja po osnovu prava koja su pre{la na njega. 4. izuzetno od pravila o prelazu osiguranikovih prava na osigurava~a ova prava ne prelaze na osigurava~a ako je {tetu prouzrokovalo lice u srodstvu u pravoj liniji sa osigu-ranikom ili lice za ~ije postupke osiguranik odgovara ili koji `ivi sa njim u istom doma}instvu, ili lice koje je radnik osiguranika, osim ako su ta lica {tetu prouzro- kovala namerno 5. ali ako je neko od lica pomenutih u prethodnom stavu bilo osigurano od odgovornosti osigurava~ mo`e zahtevati od njegovog osigurava~a naknadu iznosa koji je isplatio osiguraniku.19 Dakle, analizom gore navedenih odredbi dolazimo do zaklju~ka da kod nastanka {tete kriti~nom prilikom za osigura-nika nastupa situacija u kojoj mu se name}u dva alternativna pravna osnova za njenu restituciju, tako da se osiguranik mo`e obratiti osigurava~u na osnovu ugovora o osiguranju, te {tetniku, koji je odgovoran shodno gra|ansko pravnoj odgovornosti. Naravno, osiguranik se ne mo`e pozvati na ostvarivanje prava po oba osnova, videli smo to na po~etku ovog poglavlja priikom tuma~enja na~ela obe-{te}enja, jer u slu~aju da se osiguranik prvo obrati osigurava~u za obe {te}enje, gubi pravo da se obrati i {tetniku, pa induktivno dolazimo do zaklju~ka da upravo su-brogacijom osigurava~a u prava osiguranika da potra`uje ispla}eni iznos dolazi do potpunog po {tovanja navedenog na~ela. “Prelaz prava oiguranika na osigurava~a nakon isplate naknade iz osiguranja posledica je na~ela da je svrha imovinskih osiguranja naknada pri~injene {tete. Otuda, ono je merilo za procenu da li takav odnos osiguranja ostvaruje pravdu i da li obezbe|uje pravnu sigurnost. Navedeni zadatak ostvaruje pravila o surogaciji u pravu osiguranika nakon isplate naknade iz osiguranja, kao dominantna forma prelaza prava. U isto vreme, pravda i pravna sigurnost zahtevaju da se prilikom prelaza prava ima u vidu, eventualno, specifi~na priroda predmeta osiguranja i okolnosti koje zasnovani odnos osiguranja prate”.20 Nakon prelaska osiguranikovih prava prema tu`enim na, recimo, inostranog osigurava~a prema samom zakonu, po osnovu ispla}ene naknade iz osiguranja tu`e-ni su solidarno u obavezi da isplate iznos utvr|ene {tete. Da bi do{lo do subrogaci-je potrebno je da su kumulativno ispunjeni uslovi da je ispla}ena naknada iz osiguranja osiguraniku, te da egzistira odstetni zahtev osigurava~a prema odgovornom licu, pa samim tim regresni zahtev mo`e da sadr`i samo ve} izvr{ene ~inidbe, ne i bu-du}e, i mo`e da se postulira na pravima osiguranika prema {tetniku u istom obimu. Ilustrativna je u tom pravcu presuda Vrhovnog suda Srbije prev 610/97 od 19. 11. 1997. godine u kojoj stoji “Nakon prelaska osiguranikovih prava prema tu`enicima na inostranog osigurava~a prema samom zakonu po osnovu ispla}ene naknade iz osiguranja tu`enici su solidarno u obavezi da isplate iznos utvr|ene {tete.21 Nadalje, nije od zna~aja priroda odgovornosti tre}eg lica, da li je u konkretnom slu~aju u pitanju krivica {tetnika ili gruba nepa`nja, te obi~na nepa`nja. Tako na primer “Vo-za~ neosiguranog vozila regresni je du`nik osigurava~a koji je platio {tetu uz svaki oblik krivice. Samo na osnovu ~injenice da je imalac motornog vozila koje je prouzrokovalo {tetu (jedino se mo`e uzeti u obzir prigovor voza~a ako je {tetu prouzrokovao iz nehata da mu se regresni zahtev smanji zbog te{kih socijalnih uslova, Zbirka sudskih odluka, Nova serija, knjiga 4, sveska 2, br. 120). Osigurava~ ima pravo isto kao i vlasnik motornog vozila (osiguranik) zahtevati povra}aj pla}enog od {tet-nika (lica koje je ovla{}eno uzelo vozilo na poslugu a nije bilo osigurano od regresa voza~a) i kada je {tetu prouzrokovalo obi~nom nepa`njom, u suprotnom bi {tet-nik bio privilegovan u odnosu na osigurava~a, po{to vlasniku odgovara i za obi~nu nepa`nju.22 Osnovne paralele razlike izme|u subrogacije i regresa mo`emo povu}i upravo sa aspekta lica, kome se osigurava~ obra}a sa zahtevom za isplatu, jer je za subrogaciju karakteristi~no da osigurava~ stupa u prava svog osiguranika prema tre-}em odgovornom licu, dok je specifi~nost regresa da se osigurava~ u krajnjoj liniji mo`e obratiti i osiguraniku, obzirom da potra`uje naknadu {tete ispla}enu tre}em o{te}enom licu od lica odgovornog za nastupanje {tete. Tako|e karakteristi~no za subrogaciju je da njena dejstva nastaju ex lege u momentu isplate naknade iz osiguranja, te dominus litis u predstoje}oj parnici postaje samo osigurava~, s tim da parnicu mo`e povesti u roku od tri godine od dana saznanja za nastalu {tetu i odgovorno lice i ovaj rok se odnosi i na osigurava~a i osiguranika. Prava osigurava~a, kao tu`ioca u regresnoj parnici izvedena su iz prava njegovog osiguranika i sudska praksa je ovog stanovi{ta, pa Vrhovni sud Srbije u svom re{enju prev 302/97 od 25. 02. 1998. navodi da “isplatom naknade iz osiguranja prelaze na tu`ioca kao osigurava-~a po samom zakonu do visine ispla}ene naknade sva osiguranikova prava prema tu`enom, kao licu, koje je odgovorno za {tetu. Pravo tuzioca kao osigurava~a prema tu`enom kao odgovornom licu izvedeno je iz prava njegovog osiguranika, tako da tu`eni kao tre}e lice prema kome je osigurava~ istakao regresni zahtev mo`e da se brani prigovorima koje bi mogao da isti~e i prema osiguraniku.23 Me|utim, “Prelaz prava na predmetu osiguranja sa osiguranika na osigura~a mogu} je i u vidu abandona (napu{taja). Sli~nost subrogacije i abandona, da se u oba slu~aja radi o prelasku prava osiguranika na osigura~a, mogu kod slabije upu}enih u odnose osiguranja stvore zabunu. U pitanju su, naravno, dva razli~ita pojma. Mogu}nost aban-dona povezana je sa potpunim gubitkom osiguranog predmeta, dok do subrogacije dolazi uvek kada je nadokna|ena {teta osiguraniku. Dalje, abandonom prelazi svojina na stvari koja je predmet osiguranja, ali ne i zahtev za naknadu stekao kod sub-rogacije. Najzad, isplata naknade iz osiguranja uslov je za subrogaciju osigura~a u prava osiguranika. Kod abandona to nije slu~aj. Ovo, prakti~no, zna~i da ~ak i u slu-~aju potpunog gubitka osigura~ ne mo`e ste}i prava osiguranika prema tre}em licu pre nego je osiguraniku isplatio naknadu iz osiguranja”.24 Dakle, iz gore navedenih konkretnih sudskih odluka, ali i iz presude Vi{eg privrednog suda pz 6131/2000 od 11. 10. 2000. godine uo~avamo po kojim se parametrima zasniva aktivna legitimacija tu`ioca u regresnoj parnici, obzirom da u navedenoj presudi jasno stoji slede}e “Prvostepeni sud je usvojio ovako postavljeni tu`beni zahtev u obrazlo`enju pobijane presude, izme|u ostalog, naveo da aktivna legitimacija tu`ioca proizilazi iz ~i-njenice daje njegov osiguranik, Zavod za izgradnju grada Novi Sad, svoju kompletnu imovinu osigurao kod tu`ioca. Me|utim, ovako utvr|enje prvostepenog suda je u suprotnosti sa stanjem u spisima prvostepenog postupka. Naime, u spisima prvostepenog postupka nalazi se polisa osiguranja imovine br. 93785909 od 25. 03. 1996. godine iz koje proizilazi da je ZIG u Novom Sadu kao osiguranik sa tu`iocem zaklju~io ugovor o osiguranju imovine, semafora na podru~ju grada Novog Sada po spisku uz ovu polisu, 419 kom po 8.000,00 novih dinara. Tu`eni je u toku prvostepenog postupka osporavao da je i predmetni o{te}eni semafor obuhva}en navede- nom polisom, a tu`ilac u toku prvostepenog postupka nije pru`io spisak koji se navodi u predmetnoj polisi... u ponovnom postupku prvostepeni sud }e pozvati tu`io-ca da pru`i dokaz da se predmetni o{te}eni semafor nalazi na spisku semafora koji je sastavni deo polise osiguranja imovine ZIG-a, te }e nakon utvr|enja i ostalih bitnih ~injenica doneti novu odluku o tu`benom zahtevu i tro{kovima postupka. 25 Ve} smo prilikom definisanja osnovnih pojmova u ovoj oblasti napomenuli, ali nije su-visno ista}i da je obim subrogacije odre|en visinom ispla}ene naknade i iznosom koji tre}e lice duguje osiguraniku. ”Stoga osigurava~ ne bi mogao da od odgovornog lica zahteva pored naknade {tete koju je ovaj dugovao osiguraniku jo{ i svoje tro{kove oko utvr|ivanja i isplate naknade iz osiguranja kao {to sa druge strane nije du`an da od svog potra`ivanja odbije napla}ene iznose premija od osiguranika”. 26 Me|utim, iznos koji }e okvirno biti limit za regresni zahtev zasniva se na realnim `ivotnim okolnostima, te ugovoru o osiguranju, {to vidimo na primeru presude Vrhovnog suda Srbije prev. 641/97 od 29. 10. 1997. godine u kojoj je sud stao na sta-novi{te da “Kada su stranke zaklju~ile ugovor o potpunom kasko osiguranju, nominalni iznos sume osiguranja unet u polisu u vreme zaklju~enja ugovora odgovarao je premiji osiguranja, koju je osiguranik platio. Materijalna {teta koju je osiguranik (tu`ilac) pretrpeo i koju potra`uje od osigurava~a (tu`enog) po osnovu zaklju~enog ugovora o kasko osiguranju ista je u momentu zaklju~enog ugovora i u momentu nastupanja osiguranog rizika, odnosno momentu presu|enja, a razli~it je samo njen nominalni iznos. On mo`e biti znatno ve}i u vreme su|enja kada je do{lo do obez-vre|ivanja novca zbog inflacije. Bitno je da je osigurava~ preuzeo obavezu da za slu~aj nastupanja osiguranog rizika isplati osiguraniku potpunu naknadu {tete.27

Ukoliko osiguranik onemogu}i subrogiranje osigurava~u, osigurava~ }e se osloboditi obaveza prema njemu, a u slu~aju da se sa svojim zahtevima u isto vre-me odgovornom licu obrate i osiguranik i osigurava~ prednost ima osiguranik. Osnovna odstupanja od subrogacije postoje u slu~aju kada je {tetu prouzrokovalo lice iz unapred odre|enog kruga, a to su najbli`i ~lanovi porodice, gde spadaju lica u srodstvu u pravoj liniji, lica koja `ive u istom doma}instvu sa osiguranikom i za koga osiguranik gra|anski odgovara. Tako|e odstupanje postoji i kod lica, koje je radnik osiguranika, o ~emu smo ve} govorili, ali valja ista}i da je sudska praksa zauzela dva razli~ita stanovi{ta i da je po jednom navedeni regres mogu} samo ako je radnik {tetu pri~inio namerno, ili grubom nepa`njom dok po drugom stanovi{tu osnova za subrogaciju nema ni u tom slu~aju. Me|utim, Zakonom o obligacionim odnosima je precizirano da su navedena lica odgovorna kada je {teta prouzrokovana namerno i to predstavlja izuzetno pravi~no re{enje, a ako su osigurani od odgovornosti tada osigurava~ mo`e zahtevati od njegovog osigurava~a naknadu iznosa koji je isplatio osiguraniku.

Najzad, povucimo paralele sli~nosti i razlike izme|u subrogacije i cesije, a analiza istih vodi nas ka zaklju~ku da je cesija specifi~na po tome {to osigurava~ ne mora da dokazuje da je {teta pokrivena osiguranjem niti da je iznos koji potra-`uje isplatio osiguraniku, ve} je potrebno da ponese cesionu ispravu i na osnovu nje potra`uje iznos celokupne {tete, a ne samo iznosa ispla}enog osiguraniku.