Savremeno tržište osiguranja

Čoveka i njegovu zajednicu od davnina su ugrožavale najrazličitije opasnosti preteći da ih unište, povrede, ugroze život, zdravlje ili imovinu, dovodeći u pitanje čak i njihov opstanak. Razni oblici zaštite koji su primenjivani morali su se neprekidno usavršavati budući da su nastajale i nove opasnosti, odnosno rizici. Sem potrebe za zaštitom sopstvenih dobara od prirodnih nepogoda ili od tuđih radnji, javljala se i potreba za zaštitom od posledica sopstvenog delovanja kojim se može naneti šteta tuđim ili i svojim dobrima. Početni oblici zaštite ljudima koje je pogodila nesreća (bolest ili smrt hranioca porodice, nastanak radne nesposobnosti, uništenje imovine posle požara i slično) bili su zajednički prilozi i pomoć zajednice - rodbine, sela ili plemena. U prvobitnoj društvenoj zajednici, kada nije bilo privatne svojine, taj problem nije mogao biti složen: uništena dobra je zajednica zamenjivala novostvorenim. U ovakvim, više ili manje slabo uređenim poduhvatima, mogu se pronaći izvesni tragovi savremenog osiguranja. Koren reči osiguranje predstavlja pridev siguran (italijanski sicuro, latinski securus). Pojedinac sopstvenim snagama nije mogao obezbediti ovakvu zaštitu. Stoga je vrlo rano u razvoju ljudskog društva iskrsla zamisao o ustrojenju neophodne zaštite preko mehanizma kojim će pojedinci, ugroženi istom opasnošću, svojim naturalnim ili, kasnije, novčanim doprinosima obezbediti naknadu onima koje opasnost pogodi.