Sistem finansiranja lokalne samouprave u Republici Srbiji

REZIME: U proteklom periodu (1994–2006. godine) u sistemu finansiranja lokalne samouprave u Srbiji dešavale su se brojne i značajne promene. Pri tome je zadržana zatečena teritorijalna organizacija, broj odnosno veličina jedinica lokalne samouprave. Srbija ima relativno mali broj jedinica lokalne samouprave, jer je ocenjeno da bi se usitnjavanjem lokalne samouprave smanjila njena ekonomska samostalnost, a time i njena autonomija i sposobnost za efikasno i racionalno pružanje usluga. Takođe, u posmatranom periodu nisu bitnije menjane nadležnosti lokalne samouprave. Počevši od 2007. godine, povećanje obima nadležnosti na osnovu sektorskih zakona, desiće se u oblasti zdravstvene zaštite i predškolskog obrazovanja.

Promene u okviru fiskalne decentralizacije kretale su se, pre svega, u okviru vertikalne i horizontalne ujednačenosti sistema. U okviru vertikalne ujednačenosti sistema, realno su udvostručena raspoloživa sredstva lokalne samouprave, i to za postojeći obim nadležnosti. Ocena je da za postojeći obim nadležnosti, lokalna samouprava raspolaže sa dovoljnim sredstvima. Lokalna samouprava u Srbiji ostvaruje ne samo operativni već i ukupan budžetski suficit, mada je on,u dosadašnjem sistemu finansiranja, uglavnom bio skoncentrisan kod fiskalno najjačih lokalnih samouprava.

Ključne re či: finansira nje, lo kalna sa mo upra va, ujedna čenost sistema

Razvoj sistema finansiranja lokalne samouprave u RS

a) Sistem finansiranja u periodu 1994–2000. godine ¹

Sistem finansiranja2 u ovom periodu počivao je na osnovnoj podeli nadležnosti lokalne samouprave na dve osnovne grupe:

– izvorne nadležnosti lokalne samouprave i

– poverene nadležnosti.

Za njihovo finansiranje bili su predviđeni sledeći izvori prihoda:

– izvorne nadležnosti finansirale su se iz izvornih prihoda,

– finansiranje poverenih nadležnosti sredstva obezbeđivala je Republika i to ustupanjem određenih republičkih poreza. Pri tome postojale su dve grupe ustupljenih republičkih poreza i to:

• •    ustupljeni porezi, kod kojih se njihova raspodela po pojedinačnim jedinicama lokalne samouprave (JLS) utvrđivala na bazi zakonom utvrđenih kriterijuma,

* Doktor pravnoekonomskih nauka, Ministarstvo finansija, Poreska uprava - Centrala.

kojima su utvrđivani objektivno potrebni rashodi (korišćen je termin ograničena sredstva). Drugim rečima, ovi prihodi lokalne samouprave imali su formu ustupljenih poreza, ali su suštinski, obzirom na metodologiju utvrđivanja njihove visine po pojedinim JLS, imali karakter transfernih sredstava,

• •    druga grupa ustupljenih poreza, jedinice lokalne samouprave ostvarivale su bez ikakvih ograničenja. Njihova visina po pojedinim JLS zavisila je neposredno od fiskalnog kapaciteta lokalne samouprave.

Ovako postavljen sistem finansiranja imao je u osnovi dva cilja:

• –    da se obezbedi potreban nivo prihoda za finansiranje zakonom utvrđenih nadležnosti lokalne samouprave (vertikalno ujednačavanje) i

• –    da se istovremeno obezbedi i visok stepen horizontalnog ujednačavanja. Različite potrebe u finansiranju rashoda, između pojedinih jedinica lokalne samouprave, finansirale su se na osnovu različite visine ostvarenih prihoda od ustupljenih poreza, i to onog dela koji se nije ograničavao za potrošnju, odnosno iz izvornih prihoda jedinica lokalnih samouprava.

Sistem finansiranja lokalne samouprave, onako kako je primarno bio zamišljen, obezbeđivao je najviši stepen ujednačavanja u delu ustupljenih poreza i to na nivou od 100%. Razlike u raspoloživoj visini sredstava mogle su da nastanu samo kao posledica razlika kod izvornih prihoda.

Osnovna slabost ovog sistema finansiranja lokalne samouprave3 bi la je što nije obezbedio dovoljan obim sredstava, tako da su pod pritiskom lokalne samouprave, a pre svega gradova, doneta određena rešenja koja su bitno narušila zamišljeni koncept finan-siranja kroz ustupanje dela poreza na promet, i to: opštinama 5%, gradovima 10% i gradu Beogradu 15%. Ovim rešenjem povećan je ukupan obim sredstava lokalne samouprave, ali su istovremeno značajno povećane razlike u visini raspoloživih sredstava između opština i gradova, a da pri tome gradovima nisu dodeljene nove nadležnosti.

• b) Sistem finansiranja u periodu 2001–2004. godine

  Reforma sistema⁴ finansiranja lokalne samouprave, izvršena u periodu 2001.-2004. godine, bazirana je na oceni o nedovoljnom obimu ukupnih prihoda sa kojima je lokalna samouprava raspolagala u odnosu na Ustavom⁵ i zakonom⁶ utvrđenim nadležnostima lokalne samouprave. U tom smislu, izvršena je izmena sistema finansiranja lokalne samouprave i to u dve faze.

Prva faza reforme - Najvažnije promene, koje su bile od bitnog uticaja na visinu sredstava jedinica lokalne samouprave su:

• –    promena karaktera pojedinih ustupljenih poreza. Naime, od ukupno 6 poreza, koji su do tada bili u režimu transfernih sredstava, 4 poreza su prevedena u režim “ustupljenih poreza” (porez od poljoprivrede, porez na imovinu, porez na nasle-đe i po klo ne i porez na pre nos ap so lutnih prava),

• –    na taj način su u režimu transfernih sredstava, koja su služila za ujednačavanje visine sredstava između jedinica lokalnih samouprava, ostala samo 2 ustupljena pore za i to:

• •    deo po re za na zara de u vi sini od 5%;

• •    i deo poreza na promet, koji se jedinicama lokalne samoupave ustupao po različitim stopama za svaku pojedinu jedinicu lokalne samouprave, sa ciljem da svaka jedinica lokalne samouprave ostvari, godišnjim zakonom, planirani obim transfernih sredstava;

• •    izmenjena je i pripadnost određenih poreza, koje Republika ustupala opštinama i gradovima i to:

• -    povećan je udeo jedinica lokalnih samouprava u porezu na imovinu, sa 25% na100%;

• -    kod bo ravi šne takse, po ve ćan je udeo sa 80% na100%;

• -    značajno povećanje prihoda opštine i gradovi ostvarili su i kroz povećanje stope pore za na prenos ap so lutnih prava sa 3% na 5 %;

• -    od posebnog značaja za finansiranje lokalne samouprave bilo je uvođenje poreza na fond zarada, kao lokalnog poreza, koji su jedinice lokalne samouprave mogle da uvode svojom odlukom, kojom su propisivale stopu ovog poreza. Stopa ovog poreza, zakonom je bila maksimizirana na nivou od 3,5%.

Druga faza reforme - Pored navedenih izmena iz prve faze, u ovoj fazi otišlo se i korak dalje u procesu jačanja lokalne samouprave, time što je dodatno povećan obim sredstava jedinica lokalne samouprave, a da pri tome nije menjan postojeći obim nadležnosti. Drugim rečima, jedinice lokalne samouprave raspolagale su sa realno dvostruko većim sredstvima u odnosu na baznu 2000. godinu.

Ovako veliko povećanje raspoloživih sredstava lokalne samouprave realizovano je: – kroz ustupanje opštinama i gradovima, šest poreza, koji su u prethodnom periodu pripadali budžetu Republike i to:

• •    porez na prihode od samostalne delatnosti,

• •    porez na prihode od nepokretnosti,

• •    porez na pri ho de od davanja u zakup pokretnih stvari,

• •    porez na do bitke od igara na sre ću,

• •    porez na prihode od osiguranja lica,

• •    porez na druge priho de.

• –    po ve ćano je uče šće op ština u po re zu na pro met sa 5 na 8%.

Ovim promenama, zajedno sa promenama izvršenim u prvoj fazi reforme, ukupna visina sredstava, sa kojima su raspolagale lokalne samouprave, povećana je realno za preko 2 puta. Povećanje obima sredstava zabeleženo je kod svih jedinica lokalne samouprave. Ipak, opisane promene više su pogodovale gradovima i fiskalno jačim opština-ma, tako da je u okviru primenjene metodologije raspodele transfera morao da se uvede i transfer za ujednačavanje prihoda, kako bi se neutralisali negativni efekti u delu povećavanja razlika u visini raspoloživih sredstava između jedinica lokalne samouprave.

Od ukup nog obi ma tran sfe ra 85% se raspo de lji valo kao op šti tran sfer, a 5% kao transfer za ujednačavanje.

Opšti transfer dodeljivao se svim jedinicama lokalne samouprave u istom iznosu po jednom stanovniku, odnosno jedinici površine, po jednom odeljenju u osnovnom i srednjem obrazovanju, po jednom objektu u osnovnom i srednjem obrazovanju i dečijoj zaštiti i po jednom de te tu u vrti ću.

Transfer za ujednačavanje dodeljivao se samo onim jedinicama lokalne samouprave čiji je GDP bio ispod pro se ka u Republi ci, odno sno čiji su priho di od ustuplje nih po -reza i izvornih prihoda bili ispod 70% od proseka. Visina ovog transfera, po pojedinim opštinama, bila je srazmerna visini zaostajanja u GDP, odnosno zaostajanju navedenih prihoda od proseka.

• c) Sistem finansiranja u periodu 2005–2006. godine

U ovom periodu najznačajnije promene izvršene u poreskom sistemu su:

• –    od 01. jula 2004. go di ne ukinut je porez na fond zara da, koji je bio izvorni pri -hod jedinica lokalne samouprave i koji je činio oko 20% ukupnih prihoda jedinica lokalne samouprave;

  – od 01. januara 2005. godine porez na promet zamenjen je porezom na dodatu vrednost. Porez na promet bio je zajednički porez, koji se delio između budžeta Republike i budžeta jedinica lokalne samouprave u odgovarajućem procentu, koji je bio propisan zakonom. Prihod po osnovu poreza na promet činio je oko 27% ukupnih prihoda jedinica lokalne samouprave. Za razliku od poreza na promet, zakonom je predviđeno da se prihod od poreza na dodatu vrednost ne deli između budžeta Republike i budžeta jedinica lokalne samouprave, odnosno da u ukupnom iznosu pripada budžetu Republike.

Na ovaj način jedinice lokalne samouprave ostale su bez 47% svojih ukupnih prihoda koje je trebalo nadomestiti odgovarajućim promenama u sistemu finansiranja lokalne samouprave. Nadomeštanje izgubljenih prihoda izvršeno je tako što je jedinicama lokalne samouprave ustupljen porez na zarade u visini od 40% od iznosa koji se naplati na teritoriji jedinice lokalne samouprave. Onim opštinama i gradovima kojima to nije bilo dovoljno da se nadomeste izgubljeni prihodi, dodeljen je kompenzacioni transfer u visini dela izgubljenih prihoda koji nije nadomešten ustupanjem poreza na zarade.

Za 2006. godinu visina transfera nije utvrđivana na bazi kriterijuma iz Zakona o lokalnoj samoupravi već je godišnjim zakonom povećana utvrđena visina transfera za 2005. go di nu i to kod gra do va za 4% (in deks 104,0) i kod op ština za 19,9% (in deks 119,9). Ovakvo rešenje obrazloženo je činjenicom da u tom momentu još nije bio donesen novi zakon kojim je trebalo da se smanje horizontalne razlike između pojedinih jedinica lokalne samouprave, tako da je različit indeks rasta transfernih sredstava opštinama i gradovima trebao da predstavlja međukorak ka novom sistemu finansiranja.

Takođe, počevši od 2005. godine, obračunati iznos transfera jedinicama lokalne samouprave dodeljivao se neposredno iz budžeta Republike i to jedanput mesečno do 25. u mesecu za tek ući mesec. Visina transfera koja se dodeljuje mesečno iznosi 1/12 godišnjeg iznosa, koji je utvrđen zakonom.

Reformom sistema finansiranja lokalne samouprave obezbeđen je znatno ve ći ste -pen autonomije lokalne samouprave i povećana je njena sposobnost da, u mnogo većoj me ri ne go do tada, vr ši svoje Ustavom7 i zakonima8 utvrđene nadležnosti i to kroz:

• –    realno dvostruko veći obim prihoda za isti obim nadležnosti, što je obezbedilo dovoljan nivo sredstava za finansiranje Ustavom i zakonima utvrđenih nadležnosti lokalne samouprave;

• –    povećanje udela ustupljenih poreza i izvornih prihoda uz istovremeno smanjenje udela transfernih sredstava u ukupnim prihodima lokalne samouprave;

• –    pri to me su svi tran sfe ri ostali po svom karakteru nenamen ski, tako da je lo kalna samouprava sa njima mogla slobodno da raspolaže prema svojim potrebama;

• –    obezbeđeno je učešće lokalne samouprave u koncipiranju sistema finansiranja lokalne samouprave.

Kao osnovne slabosti važećeg sistema finansiranja, formalno posmatrano, mogle bi se navesti sledeće primedbe:

• –    Zakonom o lokalnoj samoupravi,⁹ kao sistemskim zakonom, nije bila određena metodologija za utvrđivanje ukupne visine transfera;

• –    takođe, Zakonom o lokalnoj samoupravi nije bila precizno propisana metodologija utvrđivanja visine transfera po pojedinim jedinicama lokalne samouprave;

• –    zakonom nisu bile precizno definisane vrste transfera (opšti transfer, transfer za ujednačavanje), niti su predviđeni namenski transferi (za kapitalne investicije, za poverene poslove i sl.);

• –    sistem je obezbedio značajno ali ipak nedovoljno smanjenje razlika između pojedinih grupa i jedinica lokalne samouprave (horizontalno ujednačavanje);

• –    metodologija koja se primenjuje za utvrđivanje transfera za ujednačavanje davala je, po pojedinim godinama, veoma različite razultate, kao posledica primene dvostukog kriterijuma (GDP i visina prihoda).

Primedbe vezane za utvrđivanje ukupne visine transfera i njegove raspodele po pojedinim jedinicama lokalne samouprave, treba ipak uslovno shvatiti. Razlog za ovakvu tvrdnju nalazi se u činjenici da je prilikom donošenja godišnjeg zakona, kojim je utvrđi-vana ukupna visina transfera i njegova raspodela po pojedinim jedinicama lokalne samouprave:

• –    ukupna visina transfera utvrđivana je tako što je iznos transfera za prethodnu godinu, po pravilu indeksiran sa rastom bruto domaćeg proizvoda. Od ove prakse odstupilo se prilikom utvrđivanja transfera za 2005. i 2006. godinu, kada je ukupna visina transfera utvrđena u postupku donošenja budžeta republike i zavisila je od ocene mogućnosti budžeta Republike da ih finansira;

• –    Ministarstvo finansija redovno je opštinama i gradovima dostavljalo tabele sa detaljnim prikazom metodologije, odnosno obračunom visine transfera po pojedinim opštinama i gradovima, na osnovu zakonom propisanih kriterijuma, tako da su op-štine i gradovi imali potpun uvid u primenjenu metodologiju i obračun transfera za svaku pojedinu opštinu i grad. Od ove prakse odstupilo se prilikom utvrđivanja tran sfera za 2005. i 2006. go dinu, tako da je u tom peri o du si stem utvrđi vanja i raspodele transfera po pojedinim opštinama i gradovima postao netransparentan.

Vertikalna ujednačenost sistema

Vertikalna ujednačenost10 sistema finansiranja predstavlja jedan od osnovnih pokazatelja položaja lokalne samouprave. Naravno, raspodela prihoda po nivoima vlasti (centralni, regionalni i lokalni nivo) tesno je povezana i sa raspodelom nadležnosti. Prilikom ocene položaja lokalne samouprave posebno je bitno uočiti vezu između nadležnosti koje ima lokalna samouprava i obima sredstava sa kojima raspolaže.

R.b.	Opis	2005. ostvareno	Udeo u GDP
1.	Budžet Republike	418.455	23,9%
2.	Autonomna Pokrajina Vojvodina	20.694	1,2%
3.	Lokalna samouprava	99.392	5,7%
4.	Organizacije obaveznog socijalnog osiguranja	221.000	12,6%
	Svega prihodi	759.541	43,4%
	GDP procena	1.750.000	100,0%

U tabeli br. 1 dat je prikaz strukture prihoda po nivoima vlasti. Pri tome treba imati u vidu daje krajem 2006. godine, Republički zavod za statistiku uradio reviziju već objavljenih rezultata obračuna bruto domaćeg proizvoda (BDP) za period 1997–2005. godine, tako da su iskazana učešća prihoda u bruto domaćem proizvodu niža od ranije objavljivanih. Tako, na primer, učešće prihoda lokalne samouprave u 2004. godini, obračunato prema ranije iskazanom BDP, iznosilo je 6,6%, a prema revidiranom BDP iznosi 6,1%. Učešće prihoda lokalne samouprave u 2005. godini u odnosu na ranije procenjeni BDP iznosilo je 6,1%, a prema procenjenom revidiranom BDP iznosi 5,7%.

Iskazano učešće prihoda u BDP od oko 6% je na nivou drugih zemalja koje su pro-izašle iz bivše Jugoslavije, a nešto je niže od učešća kod drugih zemalja u tranziciji, pre svega kao posledica manjeg obima nadležnosti u oblasti zdravstvene i socijalne zaštite i obrazovanja.

Inače, može se dati ocena da je vertikalna raspodela prihoda uravnotežena i usa-glašena sa obimom nadležnosti, o čemu je ispoljena saglasnost svih učesnika prilikom izrade novog Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Ovakvu ocenu dali su i inostrani eksperti koji su imali prilike da upoznaju sistem finansiranja u Srbiji. Potvrda za ovakav stav nalazi se i u činjenici da lokalna samouprava u globalu ostvaruje suficit. U nastavku teksta daje se prikaz udela tekućih prihoda lokalne samouprave u BDP u periodu 2000–2006. godine.

Ta be la br. 2. Teku ći priho di lokalne sa mo upra ve – u mi li o nima dina ra12

Godina	Prihodi u tekućim cenama	BDP	Udeo u GDP
2000.	13.341	397.656	3,4%
2001.	30.433	783.897	3,9%
2002.	55.319	1.020.116	5,4%
2003.	68.682	1.171.563	5,9%
2004.	86.769	1.431.313	6,1%
2005.	99.392	1.750.000(*)	5,7%
2006.	132.516	2.153.900(*)	6,2%

(*)

Procena

¹¹ Bilten javnih finan sija , Ministarstvo finansija RS, januar 2006.

¹² Bilten javnih finansija , januar 2007.

Iz priložene tabele br. 2. može se videti da je startna pozicija lokalne samouprave bi la ve o ma ni ska (3,4% u 2000. go dini) i da je dana šnji nivo ude la pri ho da lokalne samouprave u BDP dostignut u periodu 2001–2003. godine, kada je izvršena napred opisana reforma sistema finansiranja lokalne samouprave, odnosno kada su realno dvostruko povećani prihodi lokalne samouprave bez povećanja obima nadležnosti.

Horizontalna ujednačenost sistema

Sa stanovišta položaja pojedinačih jedinica lokalne samouprave, od posebnog značaja je uređenost horizontalnog sistema ujednačavanja.13 Uloga horizontalnog sistema ujednačavanja je posebno značajna u onim zemljama, u kojima postoje izraženije regionalne i lokalne razlike u stepenu privredne razvijenosti i fiskalnom kapacitetu. Stoga se u cilju sagledavanja ovih razlika daje pregled ostvarene visine prihoda u 2005. godini po pojedinim grupama jedinica lokalne samouprave, koje su grupisane prema veličini, odnosno broju stanovnika. Visina prihoda iskazana je u relativnim iznosima, kao odnos prema prosečnoj visini prihoda po stanovniku za sve jedinice lokalne samouprave u Srbiji.

Ta be la br. 3. Ostva reni priho di u 2005. go dini, po poje dinim grupama jedinica lo kalne sa mo upra ve u odnosu na prosek pre ujedna ča va nja14

Grupe	U odno su na pro sek
	Izvorni prihodi	Ustupljeni rep. porezi	Svega
1. do 20.000 stanovnika	39,3%	47,9%	44,9%
2. 20.000 - 30.000 stanovnika	37,7%	52,1%	47,1%
3. 30.000 - 50.000 stanovnika	35,5%	58,3%	50,3%
4. 50.000 - 70.000 stanovnika	44,5%	72,0%	62,3%
5. 70.000 - 100.000 stanovnika	41,0%	77,6%	64,7%
6. preko 100.000 stanovnika	65,8%	85,9%	78,8%
Svega opštine	45,1%	66,7%	59,1%
7. Gradovi	223,8%	175,2%	192,3%
UKUPNO	100,0%	100,0%	100,0%
Maksimalni iznos po stanovniku u din.	14.030	14.034	27.488
Minimalni iznos po stanovniku u din.	211	1.455	1.693
Odnos MAKS / MIN	66,6	9,6	16,2

Razlike u fiskalnom kapacitetu mogu se sagledati iz podatka o ostvarenim ustupljenim republičkim porezima, obzirom da se oni naplaćuju na istu osnovicu i po istoj stopi na celoj teritoriji Republike, kao i da ih naplaćuje republička poreska uprava, tako da je-

PRAVO – teorija i praksa Broj 3-4 / 2008 dinice lokalne samouprave nemaju nikakav uticaj na visinu ovih prihoda i na različite iznose ostvarenja po stanovniku.

Iz prethodne tabele br. 3 može se videti da postoji visok stepen korelacije, odnosno odgovarajuća pravilnost u visini ovih prihoda, koji po pravilu raste sa rastom veličine jedinica lokalne samouprave. Odnos između fiskalno najbogatije i fiskalno najsiromašnije jedinice lokalne samouprave iznosi 9,6 puta.

Visina ostvarenih izvornih prihoda zavisi u velikoj meri od politike i odluka lokalnih samouprava, tako da su ovde razlike izuzetno velike i iznose čak 66,6 puta između fiskalno najbogatije i fiskalno najsiromašnije jedinice lokalne samouprave. Ipak, ono što je bitnije uočiti je da manje jedinice lokalne samouprave, koje ujedno imaju i manji fiskalni kapacitet, pokušavaju da poboljšaju svoje prihode kroz povećani stepen opterećenja svojih obveznika, u čemu samo delimično uspevaju, što se može videti iz prikazanih podataka u tabeli prethodnoj tabeli br. 19 kolona 4. Odnos između fiskalno najbogatije i fiskalno najsiromašnije jedinice lokalne samouprave, pre dodele transfera sa centralnog nivoa, odnosno pre sprovedenog ujednačavanja, iznosi 16,2 puta.

U narednoj tabeli br.4 daju se efekti sistema ujednačavanja koji je važio zaključno sa 2006. go dinom.

Ta be la br. 4. Ostva re ni priho di u 2005. go dini, po poje dinim grupa ma jedinica lo kalne sa mo upra ve u odnosu na prosek POSLE ujedna ča va nja15

Grupe	U odno su na pro sek
	Svega (pre ujednačavanja)	Nenamenski transferi	Svega
1. do 20.000 stanovnika	44,9%	86,5%	50,7%
2. 20.000 - 30.000 stanovnika	47,1%	70,9%	50,4%
3. 30.000 - 50.000 stanovnika	50,3%	68,3%	52,8%
4. 50.000 - 70.000 stanovnika	62,3%	58,1%	62,1%
5. 70.000 - 100.000 stanovnika	64,7%	63,2%	64,5%
6. preko 100.000 stanovnika	78,8%	67,5%	77,5%
Svega opštine	59,1%	69,1%	60,6%
7. Gradovi	192,3%	169,7%	188,9%
UKUPNO	100,0%	100,0%	100,0%
Maksimalni iznos po stanovniku u din.	27.488	4.797	30.150
Minimalni iznos po stanovniku u din.	1.693	447	3.040
Odnos MAKS / MIN	16,2	10,7	9,9

Iz tabele br. 4 se može videti da je sistem finansiranja, koji je važio zaključno sa 2006. godinom, obezbedio određeno smanjenje razlika. Razlika između fiskalno najbogatije i fiskalno najsiromašnije jedinice lokalne samouprave smanjena je sa 16,2 puta, pre

• ¹⁵    Bilten javnih finansija, Ministarstvo finansija RS, april 2007.

ujednačavanja, na 9,9 puta posle ujednačavanja. Za 2006. godinu, procenjeno je da će raz li ka bi ti sve de na sa oko 16 puta na 9,6 puta. Novi si stem fi nan si ranja, koji je stupio na snagu od 1. januara 2007. go dine di zaj niran je tako da je znatno efika sniji u de lu ho -rizontalnog ujednačavanja, tako da se očekuje da će razlika između fiskalno najbogatije i fiskalno najsiromašnije jedinice lokalne samouprave iznositi oko 5,7 puta.

Struktura prihoda

Bitan elemenat autonomije lokalne samouprave je mogućnost lokalne samouprave da utiče na visinu svojih prihoda. U tom smislu u sistemu finansiranja lokalne samouprave u Srbiji redovno se prati struktura prihoda, koja zadovoljava tu vrstu ocene sistema fi-nansiranja.

Ta be la br. 5. Struktu ra priho da u 2006. i 2007. go dini16

OSNOVNE GRUPE PRIHODA	Struktura prihoda u %
	2006.	2007. procena
I Ustupljeni priho di	53,1%	42,4%
II Tran sferi	17,0%	21,8%
III Izvorni prihodi	29,9%	35,8%
SVEGA	100,0%	100,0%

U tabeli br. 5 je prikazana stuktura prihoda prema njegovim osnovnim grupama, koje omogućavaju ocenu autonomije lokalne samouprave u ovom segmentu. Data je struktura prihoda za 2006. godinu, koja reprezentuje dosadašnji sistem finansiranja i pro-cenjena struktura prihoda za 2007. godinu, koja je posledica novog sistema finansiranja, čija je primena otpočela od 1. januara 2007. godine.

Iz tabele se mogu videti značajne promene u strukturi prihoda koje treba da poboljšaju autonomiju lokalne samouprave u Srbiji. Primenom novog sistema finansiranja očekuje se smanjenje udela ustupljenih prihoda za više od 10 procentnih poena, uz istovremeno povećanje transfernih sredstava i izvornih prihoda. Smanjenje ustupljenih prihoda oče kuje se po dva osnova i to:

– na osnovu izmene Zakona o porezima na dohodak građana, kojim je smanjena stopa pore za na zarade sa 14% na 12% i uve den neopore zivi deo u vi sini od 5.000 dinara. Smanjenje prihoda po ovom osnovu imaće i budžet Republike i budžeti lokalnih samouprava. Srazmerni deo gubitka prihoda lokalnih samouprava biće nadoknađen kroz ustupanje kompenzacionog transfera, tako da se to dovesti do povećanja udela transfer-nih sredstava u strukturi ukupnih prihoda lokalnih samouprava;

–u dosadašnjem sistemu finansiranja lokalne samouprave, porez na imovinu bio je ustupljeni porez. Prema novom sistemu finansiranja, ovaj porez postaje izvorni porez lokalne samouprave, koji se jedinice lokalne samouprave uvoditi svojom odlukom, kojom će utvrđi vati stopu po kojoj se ovaj po rez plaća. Ovo je ujedno raz log i za oče kivano po -ve ćanje ude la izvornih pri ho da sa 29,9% u 2006. go dini na pribli žno 36% u 2007. go di -ni.

• ¹⁶    Bilten javnih finansija , Ministarstvo finansija RS, april 2007.

PhD Vesna Aleksić

System of financing local self-government in the Republic of Serbia