Sistem kazni u novom krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije

Po~etkom 2006. godine u Republici Srbiji (Srbija i Crna Gora) je stupio na snagu Krivi~ni zakonik kao jedinstveni materijalno krivi~nopravni akt koji na novim savremenijim osnovima ure|uje celokupnu oblast op{teg posebnog dela kri-vi~nog prava. Tako je posle 145 godina Srbija dobila krivi~nu kodifikaciju. Me|u najzna~ajnijim novinama koje sadr`i ovaj zakonik, svakako se nalazi sistem kri-vi~nih sankcija, a posebno sistem kazni te pravila za njihovo odmeravanje. Upravo se u ovom radu analizira novi sistem kazni u Republici Srbiji.

Pojam i vrste krivi~nih sankcija

Krivi~ne sankcije su mere dru{tvene reakcije prinudnog karaktera protiv u~i-nioca krivi~nog dela koje sprovodi dr`ava u cilju za{tite dru{tva od kriminaliteta. One predstavljaju reakciju protiv u~inioca zbog izvr{enja krivi~nog dela kojim se nanosi {teta dru{tvu, ali i reakciju koja ima za cilj da spre~i tog u~inioca da ubu-du}e vr{i krivi~na dela, kao i da uti~e na druge potencijalne u~inioce da se uzdr`e od vr{enja takvih akata.1

To zna~i da je krivi~na sankcija prinudna mera za za{titu dru{tva od kriminaliteta, koju izri~e sud u~iniocu krivi~nog dela, u postupku i pod uslovima koji su odre|eni zakonom, a koja se sastoji u oduzimanju ili ograni~avanju slobode i prava ili upozorenju u~iniocu da }e mu sloboda ili prava biti oduzeti ili ograni~eni ako ponovo izvr{i krivi~no delo. I neki drugi autori na sli~an na~in odre|uju pojam kri-vi~ne sankcije. Tako Z. Stojanovi}2 defini{e krivi~nu sankciju kao represivnu me-ru koja se u cilju suzbijanja kriminaliteta primenjuje prema u~iniocima protivprav-nih dela koja su u zakonu predvi|ena kao krivi~na dela na osnovu odluke suda do-nete nakon sprovedenog krivi~nog postupka. G. Marjanovik3 pod krivi~nom sankcijom smatra pravno organizovanu prinudnu meru koja se primenjuje prema licu koje je povredilo krivi~no pravnu normu.

* Profesor pravnog fakulteta u Ni{u.

Krivi~ne sankcije imaju niz zajedni~kih karakteristika:

• 1)    One se mogu primeniti samo prema licu koje je u~inilo krivi~no delo i za koje je to dokazano u krivi~nom postupku od strane nadle`nog suda.

• 2)    One moraju biti odre|ene u zakonu. U~iniocu krivi~nog dela ne mo`e biti izre~ena sankcija koja nije odre|ena zakonom po vrsti i meri i ako nije odre|en organ za njeno izricanje (princip zakonitosti krivi~ne sankcije koji pru`a za{titu gra|anima od eventualne zloupotrebe i arbitrarnosti dr`avnih organa).

• 3)    One mogu biti izre~ene samo od strane suda u zakonom odre|enom postupku koji omogu}ava da se krivi~na sankcija saobrazi te`ini i okolnostima izvr-{enja krivi~nog dela te dru{tvenoj opasnosti njegovog u~inioca. U na{oj zemlji sankcije izri~u redovni sudovi. To su: u prvom stepenu - op{tinski i okru`ni sudovi, odnosno u drugom stepenu – apelacioni sudovi pri ~emu su u Okru`nom sudu u Beogradu formirana posebna odeljenja za izricanje sankcija prema u~iniocima krivi~nih dela sa elementom organizovanog kriminala, vojnih krivi~nih dela i kri-vi~nih dela protiv ~ove~nosti i me|unarodnog prava.

• 4)    One imaju karakter prinude protiv u~inioca dela jer se primenjuju protiv njegove volje i sastoje se u oduzimanju ili ograni~avanju njegovih sloboda ili prava.

• 5)    One imaju istu svrhu, a to je prema ~l. 4. st. 2. suzbijanje dela kojima se povre|uju ili ugro`avaju vrednosti za{ti}ene krivi~nim zakonodavstvom.

Savremeno krivi~no pravo poznaje vi{e krivi~nih sankcija koje su razli~ite po sadr`ini, prirodi i karakteru dejstva.4 Svaka krivi~na sankcija predstavlja jednu posebnu meru dru{tvene reakcije za borbu protiv kriminaliteta, dok sve zajedno, one ~ine jedan niz mera povezanih u jednu celinu, u sistem krivi~nih sankcija. Prema tome, sistem krivi~nih sankcija je skup svih prinudnih mera predvi|enih u krivi~-nom zakonodavstvu jedne zemlje koje se primenjuju prema u~iniocima krivi~nih dela pod uslovima i na na~in kako je zakonom odre|eno.5

Krivi~ni zakonik Republike Srbije u ~l. 4. predvi|a vi{e vrsta krivi~nih sak-cija: kazne, mere upozorenja, mere bezbednosti i vaspitne mere. I druga savreme-na krivi~na prava tako|e poznaju vi{e vrsta6 od kojih su najpoznatije: kazne, mere bezbednosti, vaspitne mere, uslovna osuda, sudska opomena kao i razne para-penalne sankcije.

Kazne

U teoriji krivi~nog prava se razlikuju formalna, materijalna i me{ovita shvata-nja pojma kazne. Odre|ivanjem formalnog pojma kazne isti~u se samo pravni elementi kazne, a zanemaruje njena sadr`ina. Kazna se predstavlja kao pravni fenomen, a ne kao realna dru{tvena pojava. U formalnom smislu kazna se smatra merom oduzimanja ili ograni~avanja prava u~iniocu krivi~nog dela koju izri~e sud u zakonom propisanom postupku. Odre|ivanjem materijalnog pojma kazne, ona se predstavlja kao realna dru{tvena pojava, tj. kao mera za za{titu dru{tva od kriminaliteta, ali se zanemaruje da je ta pojava pravno uobli~ena, te da kao takva mora da sadr`i i prav- ne elemente. Po{to je kazna mera dru{tvenog reagovanja protiv u~inioca krivi~nog dela koja je odre|ena pravnim propisima, ona se mora posmatrati kao jedinstvena materijalno-formalna pojava. Polaze}i od jedinstva materijalnih i formalnih elemenata kazna se odre|uje kao prinudna mera predvi|ena u zakonu koju izri~e sud krivom u~iniocu krivi~nog dela u cilju za{tite najzna~ajnijih dru{tvenih dobara i vred-nosti, a koja se sastoji u oduzimanju ili ograni~avanju njegovih sloboda i prava.7

Prema ~lanu 42. Krivi~nog zakonika Republike Srbije8 koji je stupio na snagu 1. januara 2006. godine svrha ka`njavanja je u okviru op{te svrhe krivi~nih sankcija: 1) spre~avanje u~inioca da vr{i krivi~na dela i uticanje na njega da ubudu}e ne ~ini krivi~na dela, 2) uticanje na druge da ne ~ine krivi~na dela i 3) izra`avanje dru-{tvene osude za krivi~no delo te ja~anje morala i u~vr{}ivanje obaveze po{tovanja zakona.9 Na sli~an na~in svrhu ka`njavanja odre|uje u ~l. 32. i Krivi~ni zakonik Republike Crne Gore iz 2003. godine kao: 1) spre~avanje u~inioca da ~ini krivi~na de-la i uticanje na njega da ubudu}e ne ~ini krivi~na dela, 2) uticanje na druge da ne ~i-ne krivi~na dela, 3) izra`avanje dru{tvene osude za krivi~no delo i obaveze po{to-vanja zakona i 4) ja~anje morala i uticaj na razvijanje dru{tvene odgovornosti.10

Zakonodavac u Republici Srbiji polazi od shvatanja da je krajnji cilj kazne za-{tita dru{tva od kriminaliteta, a da je njen neposredni cilj spre~avanje u~inioca da ne ~ini krivi~na dela i njegovo popravljanje – kao posebna, specijalna prevencija, a zatim vr{enje uticaja na druge gra|ane da ne ~ine krivi~na dela, izra`avanje dru{tvene osude zbog u~injenog dela te ja~anje morala gra|ana i u~vr{}ivanje njihove obaveze na po{tovanje zakona - kao op{ta ili generalna prevencija. To zna~i da je krajnji cilj ka`njavanja za{tita dru{tva od kriminaliteta, koja se posti`e posebnom i op{tom prevencijom. I mnogi savremeni krivi~ni zakonici izri~ito odre|uju svrhu ka`njavanja.11

Vrste kazni

Savremena krivi~na zakonodavstva poznaju razli~ite sisteme kazni. Tako Ka-zenski zakonik Republike Slovenije u ~l. 34. predvi|a slede}e kazne: zatvor, nov-~ana kazna, zabrana upravljanja motornim vozilom i proterivanje stranca iz zemlje; Krivi~ni zakonik Ruske federacije u ~l. 44 predvi|a ~ak 13 vrsta kazni: nov-~ana kazna, li{enje prava na vr{enje odre|ene du`nosti ili obavljanja odre|ene de-latnosti, li{enje posebnog vojnog ili po~asnog zvanja, ~ina ili dr`avnih nagrada, obavezni rad, popravni rad, ograni~enje u vojnoj slu`bi, konfiskacija imovine, ograni~enje slobode, izolacija, zadr`avanje u disciplinskoj vojnoj jedinici, li{enje slobode na odre|eno vreme, do`ivotni zatvor i smrtna kazna.

Dalje, Krivi~ni zakonik Izraela u ~l. 36. predvi|a: zatvor, do`ivotni zatvor i nov~anu kaznu (u fiksnom iznosu ili u zavisnosti od {tete ili koristi); Krivi~ni zakonik Austrije u ~l. 18. predvi|a: zatvor od 1 dana do 20 godina, do`ivotni zatvor i nov~anu kaznu; Albanski krivi~ni zakonik u ~l. 29. predvi|a kao glavne kazne: do`ivotni zatvor, zatvor od 5 dana do 25 godina i nov~anu kaznu i kao sporedne kazne: konfiskaciju imovine i zabranu obavljanja odre|ene dr`avne ili javne slu`-be; Ukrajinski krivi~ni zakonik u ~l. 23. kao glavne kazne poznaje: zatvor, popravni rad bez li{avanja slobode od 2 meseca do 2 godine, oduzimanje prava, polo`a-ja ili bavljenja odre|enim poslom, nov~anu kaznu od 10 do 400 minimalnih zarada i gra|anski ukor (odre|en u ~l. 33. kao javno izre~eni ukor okrivljenom od strane suda koji mo`e da se objavi u {tampi ili na drugi na~in), a kao sporedne kazne: konfiskaciju imovine, oduzimanje vojnog ili specijalnog zvanja, ~ina ili ranga i oduzimanje roditeljskog prava.

Krivi~ni zakonik Belorusije u ~l. 21. predvi|a slede}e kazne: smrtnu kaznu, zatvor od 3 meseca do 10 odnosno 15 godina, popravni rad bez li{enja slobode, oduzimanje prava na obavljanje odre|ene delatnosti ili posla, nov~ana kazna, udalje-nje iz slu`be i javni ukor; Krivi~ni zakonik NR Kine u ~l. 33. predvi|a kao glavne kazne: nadzor javne bezbednosti (od 3 meseca do 2 godine), zadr`avanje (od 1-6 meseci), vremenski odre|en zatvor (6 meseci do 15 godina), do`ivotni zatvor i smrtnu kaznu, au ~l. 34. kao sporedne kazne: nov~anu kaznu, oduzimanje politi~kih prava i konfiskaciju imovine. [vajcarski krivi~ni zakonik u ~l. 35-39. predvi|a slede}e kazne: zatvor (tamnica) sa prinudnim radom od 1-20 godina, zatvor–samica od 3 dana do 3 godine, zatvor–samica sa vaspitnim programom, zatvor do tri meseca, zatim nov~anu kaznu (~l. 48. kada je alternativno predvi|ena zatvorom i ~l. 50. kada je za krivi~na dela iz koristoljublja propisana kumulativno sa zatvorom).

Krivi~ni zakonik Republike Srbije u ~l. 43. predvi|a slede}e vrste kazni: 1) kaznu zatvora, 2) nov~anu kaznu, 3) rad u javnom interesu i 4) oduzimanje voza~-ke dozvole. Dve su glavne kazne i to: kazna zatvora i rad u javnom interesu. Nov-

~ana kazna i oduzimanje voza~ke dozvole se mogu izre}i i kao glavna i kao sporedna kazna. Ovakvo odre|eni kazneni sistem u na{oj zemlji ukazuje na slede}e karakteristike: 1) postojanje malog broja kazni, 2) princip zakonitosti u izricanju kazni. Sud mo`e izre}i samo onu kaznu koja je predvi|ena za krivi~no delo koje je u~inilac izvr{io. Bla`a ili stro`a kazna od propisane mo`e se izre}i samo pod uslovima predvi|enim zakonom, 3) jedinstveno odre|ena svrha ka`njavanja, 4) ne postoje kazne protiv `ivota ili tela i 5) za jedno krivi~no delo mo`e se izre}i samo jedna glavna i jedna sporedna kazna.

Kazna zatvora

Kazna li{enja slobode (zatvor) se sastoji u oduzimanju slobode kretanja u~i-niocu krivi~nog dela za u sudskoj presudi odre|eno vreme.12 U svim savremenim kaznenim sistemima kazna li{enja slobode zauzima centralno mesto. Najve}i broj krivi~nih dela zapre}en je ovom kaznom jer ona pru`a najvi{e mogu}nosti da se ostvari svrha ka`njavanja koja se sastoji u prevaspitanju i resocijalizaciji osu|e-nog i njegovom ponovnom uklju~ivanju u normalan dru{tveni `ivot.

Kazna zatvora se u smislu ~l. 45. KZ RS kao glavna kazna mo`e izre}i samo kada je zakonom propisana za odre|eno delo u trajanju od trideset dana do dvadeset godina. Ona se izri~e na pune godine i mesece, a do {est meseci i na dane. Za najte`e oblike te{kih krivi~nih dela mo`e se propisati zatvor u trajanju od ~etrde-set godina s tim da se ova vrsta i mera kazne niukom slu~aju ne mo`e propisati kao jedina kazna. Zakon je izri~ito isklju~io mogu}nost izricanja ove najte`e kazne prema licima koja u vreme izvr{enja krivi~nog dela nisu navr{ila 21 godinu `i-vota (mla|i punoletnici).13

Uslovni otpust

Uslovni otpust se sastoji u otpu{tanju osu|enog lica sa izdr`avanja kazne zatvora pre nego {to ju je u potpunosti izdr`ao i njegovom pu{tanju na slobodu pod uslo-vom da do isteka vremena za koje je izre~ena kazna ne u~ini novo krivi~no delo. Ako takvo lice ne izvr{i krivi~no delo za vreme dok mu kazna te~e, smatra se da je ona izdr`ana u potpunosti.14 U protivnom dati uslovni otpust se mo`e ili mora opozvati.

Uslovni otpust predstavlja meru kojom se vr{i individualizacija kazne i ostvaruje resocijalizacija osu|enog uz njegovo li~no i aktivno u~e{}e. On se mo`e dati svakom licu koje je izdr`alo polovinu izre~ene kazne zatvora pod uslovom da se ono u toku izdr`avanja kazne tako popravilo da se sa osnovom mo`e o~ekivati da }e se na slobodi dobro vladati, a naro~ito da do isteka vremena na koje je kazna izre~ena ne}e u~initi novo krivi~no delo. Pri oceni da li }e se osu|eno lice uslovno pustiti na slobodu uzimaju se u obzir slede}e okolnosti: 1) vladanje osu|enog za vreme izdr-`avanja kazne, 2) izvr{avanje radnih obaveza s obzirom na njegovu radnu sposobnost i 3) druge okolnosti koje pokazuju da je postignuta svrha ka`njavanja.15

Za razliku od ranijeg re{enja prema Zakonu o izvr{enju krivi~nih sankcija Republike Srbije16 kada je o uslovnom otpustu odlu~ivala posebna komisija za uslovni otpust koju je obrazovalo ministarstvo pravde, prema ~l. 522. Zakonika o krivi~nom postupku17 u Republici Srbiji o uslovnom otpustu sada odlu~uje sud koji je doneo odluku u prvom stepenu. Ina~e ovakvo je re{enje predvi|eno i u ~l. 79. Krivi~nog zakonika Ruske federacije. No, u drugim zakonima uslovni otpust mogu da daju administrativni organi – odbor ili komisija za uslovni otpust kao {to je predvi|eno u ~l. 49. Krivi~nog zakonika Izraela ili ~l. 81. Krivi~nog zakonika NR Kine.18 Na{ zakonik ne odre|uje na ~iju se molbu pokre}e postupak za davanje uslovnog otpusta (logi~no je po molbi osu|enog ili na predlog ustanove u kojoj se nalazi), ali ako molbu ne odbaci, sudsko ve}e u postupku obavezno saslu{a-va nadle`nog dr`avnog tu`ioca).19

Uslovni otpust traje onoliko vremena koliko je osu|enom ostalo do potpunog izdr`avanja izre~ene kazne. Za vreme boravka na slobodi ono se podvrgava ku{nji pa ne sme da u~ini novo krivi~no delo, odnosno mora da ispuni druge postavljene obaveze. Za vreme trajanja uslovnog otpusta smatra se da on i dalje izdr`ava kaznu jer rok izre~ene kazne te~e.

Ako uslovno otpu{teni ne opravda ukazano poverenje dolazi do opozivanja uslovnog otpusta i njegovog vra}anja u zavodsku ustanovu. Razlikuje se obavezno i fakultativno opozivanje uslovnog otpusta. O tom opozivanju odlu~uje tako-|e sud.20 Do obaveznog opozivanja dolazi kada uslovno otu{teni za vreme dok se nalazi na uslovnom otpustu izvr{i krivi~no delo (jedno ili vi{e) za koje mu je izre-~ena kazna zatvora preko jedne godine, a do fakultativnog opozivanja dolazi u slu-~aju izricanja kazne zatvora do jedne godine za novoizvr{eno krivi~no delo u vre-

Prof. dr Dragan Jova{evi}: Sistem kazni u novom krivi~nom zakonodavstvu Republike Srbije me trajanja uslovnog otpusta. U ovom drugom slu~aju sud }e kod odlu~ivanja o opozivu uzeti u obzir srodnost u~injenih krivi~nih dela, pobude iz kojih su u~inje-na i druge okolnosti koje ukazuju na opravdanost opozivanja uslovnog otpusta.

Kada sud odlu~i da opozove uslovni otpust, tada po pravilima za izricanje kazne za dela u sticaju izri~e jedinstvenu kaznu od koje odbija prethodno izdr`ani deo kazne po ranijoj osudi. Na isti na~in sud }e postupiti i kada se utvrdi da je uslovno otpu{teni pre stupanja u zavodsku ustanovu izvr{io krivi~no delo za koje mu nije su|eno a za koje se tek saznalo u vreme trajanja uslovnog otpusta. U slu-~aju da sud ne opozove uslovni otpust tada }e ovako dat otpust produ`iti za vre-me koje je osu|eni proveo na izdr`avanju kazne za novoizvr{eno ili novootkrive-no krivi~no delo. Uslovni otpust se mo`e opozvati najkasnije u roku od dve godine od dana kada je uslovni otpust istekao.

Nov~ana kazna

Nov~ana kazna je jedina imovinska kazna u kaznenom sistemu Republike Srbije. Sastoji se u obavezi osu|enog lica da u odre|enom roku uplati presudom odre|eni nov~ani iznos u korist dr`ave.21 Izricanjem nov~ane kazne izme|u u~i-nioca dela i dr`ave stvara se obligacioni odnos u kome se dr`ava pojavljuje kao poverilac, a u~inilac dela kao du`nik.

Nov~ana kazna se u smislu ~l. 48. KZ RS mo`e izre}i kao glavna i kao sporedna kazna i to na dva na~ina: 1) u dnevnim iznosima i 2) odre|enom (fiksnom) iznosu. Kao glavna kazna ona se mo`e izre}i kada je u krivi~nom zakonu odre|e-na alternativno sa kaznom zatvora. Kao sporedna kazna ona se mo`e izre}i onda kad je u zakonu kumulativno odre|ena sa kaznom zatvora, ali i kada nije uop{te propisana ako je krivi~no delo izvr{eno iz koristoljublja.

Nov~anu kaznu u dnevnim iznosima (~l. 49. KZ RS) sud odmerava tako {to prvo utvr|uje broj dnevnih iznosa koji se kre}e od deset do 360 dana, a zatim utvr-|uje visinu jednog dnevnog iznosa u novcu. Pri tome je zakon predvideo pravila za utvr|ivanje visine dnevnog iznosa nov~ane kazne. Ova visina, zapravo, predstavlja razliku izme|u prihoda i rashoda u~inioca krivi~nog dela u protekloj godini koja se podeli sa brojem dana u godini.

Tako odmereni dnevni iznos ne mo`e da se kre}e manje od 500 ni vi{e od 50.000 dinara. Upravo u cilju utvr|ivanja visine dnevnog iznosa nov~ane kazne sud je ovla{}en da zahteva od banaka i drugih finansijskih organizacija, ustanova, dr`avnih organa ili pravnih lica koji su du`ni da dostave tra`ene podatke pri ~emu se ne mogu pozivati na za{titu poslovne ili druge li~ne tajne. Zapravo, do visine nov~ane kazne na ovaj na~in sud }e do}i mno`enjem odmerenog broja dnevnih iznosa sa utvr|enom vredno{}u jednog dnevnog iznosa.

Da bi se spre~ila arbitrarnost sudova u izricanju nov~ane kazne na ovaj na-~in, sam je zakon postavio odre|ena ograni~enja pa se tako nov~ana kazna:

• 1)    do 60 nov~anih iznosa mo`e izre}i za krivi~na dela za koja je propisana kazna zatvora do tri mseseca,

• 2)    od 30 do 120 nov~anih iznosa za krivi~na dela za koja je propisana kazna zatvora do {est meseci,

• 3)    od 60 do 180 nov~anih iznosa za krivi~na dela za koja je propisana kazna zatvora do jedne godine,

• 4)    od 120 do 240 nov~anih iznosa za krivi~na dela za koja je propisana kazna zatvora do dve godine,

• 5)    najmanje 180 nov~anih iznosa za krivi~na dela za koja je propisana kazna zatvora do tri godine.

Drugi oblik odmeravanja nov~ane kazne koji predvi|a KZ RS u ~l. 50. jeste nov~ana kazna u odre|enom iznosu. Ova se kazna izri~e ako nije mogu}e utvrditi prihode i rashode u~inioca krivi~nog dela ili pak postoji ozbiljna sumnja u vero-dostojnost podataka o ovim ~injenicama. Pri izricanju nov~ane kazne u ovom slu-~aju sud mo`e da se kre}e u rasponu od 10.000 do 1.000.000 dinara, a ako je kri-vi~no delo u~injeno iz koristoljublja tada se kazna mo`e izre}i u iznosu do 10.000.000 dinara.

I ovde je zakon postavio sudu ograni~enja u pogledu odmeravanja nov~ane kazne u odre|enom iznosu kao glavne kazne pa se ova kazna u iznosu:

• 1)    do 100.000 dinara mo`e izre}i za krivi~no delo za koje je propisana kazna zatvora do tri meseca,

• 2)    od 20. 000 do 200.000 dinara mo`e izre}i za krivi~no delo za koje je propisana kazna zatvora do {est meseci,

• 3)    od 30. 000 do 300.000 dinara mo`e izre}i za krivi~no delo za koje je propisana kazna zatvora do jedne godine,

• 4)    od 50. 000 do 500.000 dinara mo`e izre}i za krivi~no delo za koje je propisana kazna zatvora do dve godine,

• 5)    najmanje 100.000 dinara mo`e izre}i za krivi~no delo za koje je propisana kazna zatvora do tri godine.

Prilikom odmeravanja nov~ane kazne22 sud je du`an da uzme u obzir sve okolnosti koje su vezane za krivi~no delo i li~nost u~inioca krivi~nog dela ali i okolnosti vezane za njegovo imovinsko stanje.23

Kod izricanja nov~ane kazne sud je du`an u presudi da odredi i rok njenog pla-}anja koji ne mo`e da bude kra}i od 15 dana ni du`i od tri meseca. Rok se ra~una od dana pravosna`nosti presude. U opravdanim slu~ajevima sud mo`e da odobri isplatu nov~ane kazne u otplatama (ratama), ali je tada du`an da odredi broj rata, njihov iznos i rok isplate koji ne mo`e da bude du`i od jedne godine. Ako osu|eno lice ne plati nov~anu kaznu u odre|enom roku, sud }e je zameniti kaznom zatvora (supletorni zatvor) tako {to }e za svakih zapo~etih 1.000 dinara nov~ane kazne odrediti jedan dan zatvora, s tim da ovako izre~ena kazna zatvora ne mo`e da bude du-`a od {est meseci. U slu~aju da je nenapla}ena nov~ana kazna u iznosu koji je ve}i od 700.000 dinara, tada supletorni zatvor ne mo`e da traje du`e od jedne godine.

Ukoliko osu|eno lice isplati nov~anu kaznu, kazna zatvora se prekida. Ako osu|eni isplati samo deo nov~ane kazne, ostatak }e se zameniti kaznom zatvora prema navedenoj srazmeri. Smr}u osu|enog lica kome je izre~ena nov~ana kazna, gasi se i sama kazna da bi se o~uvao li~ni karakter kazne.

Rad u javnom interesu

U ~l. 52. KZ RS uvodi novu vrstu kazne – rad u javnom interesu - krivi~nu sankciju koju ina~e poznaju i mnogi drugi savremeni krivi~ni zakoni (kao parape-nalnu sankciju). Ova se edukativna kazna sastoji u podvrgavanju osu|enog lica dru{tveno korisnom radu kojim se ne vre|a njegovo ljudsko dostojanstvo i koji se ne vr{i sa ciljem sticanja dobiti. Rad u javnom interesu mo`e da traje od 60 do 360 ~asova (najdu`e 60 ~asova u toku jednog meseca) pri ~emu ovako izre~ena kazna mo`e da traje od mesec do {est meseci. Ova se kazna mo`e izre}i u~iniocu krivi~-nog dela za koje je propisana kazna zatvora do tri godine ili nov~ana kazna.

Prilikom izricanja ove kazne sud }e, imaju}i u vidu svrhu ka`njavanja, posebno uzeti u obzir slede}e okolnosti: 1) te`inu u~injenog dela, 2) li~nost u~inio-ca dela i 3) i njegovu spremnost da obavlja rad u javnom interesu budu}i da se ova vrsta kazne ne mo`e izre}i bez pristanka u~inioca dela. Ukoliko osu|eno lice ne vr{i rad u javnom interesu, kako je to u odluci nadle`nog suda odre|eno, ova se kazna mo`e zameniti kaznom zatvora tako {to }e se svakih zapo~etih 60 ~asova rada u javnom interesu zameniti kaznom zatvora od jednog meseca. No, u slu~aju da ovako osu|eno lice ispunjava sve postavljene obaveze vezane za rad u javnom interesu, sud je ovla{}en da du`inu izre~ene kazne umanji za jednu ~etvrtinu. Ovo je specijalna vrsta ubla`avanja izre~ene kazne.

Oduzimanje voza~ke dozvole

Druga novouvedena vrsta kazne u novom Krivi~nom zakoniku Republike Srbije predvi|ena je u ~l. 53. pod nazivom: Oduzimanje voza~ke dozvole. Sastoji se u oduzimanju voza~ke dozvole za u presudi odre|eno vreme u~iniocu krivi~nog dela ugro`avanja javnog saobra}aja ili drugog krivi~nog dela u vezi sa ~ijim je iz-vr{enjem ili pripremanjem kori{}eno motorno vozilo. Kazna se izri~e na vreme od jedne do tri godine ra~unaju}i od dana pravosna`nosti sudske odluke pri ~emu se vreme provedeno u zatvoru ne ura~unava u vreme trajanja ove kazne.

Ova se kazna mo`e izre}i i kao glavna i kao sporedna u~iniocima naro~ite vrste krivi~nih dela ili onih dela u ~ijem je izvr{enju u~inilac upotrebio naro~itu vrstu sredstva – motorno vozilo, dakle svako saobra}ajno sredstvo na motorni pogon u suvozemnom, vodenom ili vazdu{nom saobra}aju. Kao glavna ova se kazna mo-`e izre}i u~iniocu krivi~nog dela za koje je propisana kazna zatvora do dve godine, a kao sporedna kazna se izri~e uz kaznu zatvora ili nov~anu kaznu. U slu~aju da osu|eni kome je izre~ena ova kazna upravlja motornim vozilom za vreme trajanja izre~ene kazne, sud je obavezan da ovako izre~enu kaznu iz ~l. 53. KZ RS zameni kaznom zatvora tako {to }e jednu godinu oduzimanja voza~ke dozvole za-meniti jednim mesecom zatvora.

Odmeravanje kazne

Odmeravanje kazne je odre|ivanje vrste i visine kazne koja se izri~e u~inio-cu krivi~nog dela. Kod odmeravanja kazne moraju biti uzete u obzir sve okolnosti kako bi se u~iniocu odredila vrsta i visina (mera) kazne koja bi odgovarala te`ini u~injenog krivi~nog dela i dru{tvenoj opasnosti u~inioca i sa kojom bi se mogla ostvariti u zakonu propisana svrha ka`njavanja. U odre|ivanju kazne u~iniocu za odre|eno krivi~no delo mogu da u~estvuju razni dr`avni organi na razne na~ine pa se razlikuju: 1) zakonsko, 2) sudsko i 3) administrativno odmeravanje kazne.

Zakonsko odmeravanje kazne vr{i zakonodavac prilikom odre|ivanja krivi~-nih dela u zakonu na bazi uop{tavanja brojnih konkretnih oblika ispoljavanja jednog dru{tveno opasnog pona{anja propisuju}i krivi~no delo kao op{ti i apstraktni pojam, koji u sebi mo`e da obuhvati raznovrsne oblike, a zatim odre|uje i kaznu koja po vrsti i visini treba da odgovara dru{tvenoj opasnosti toga apstraktno odre-|enog krivi~nog dela. Na taj na~in odre|ena kazna odgovara stepenu op{te dru-{tvene opasnosti krivi~nog dela uzetog apstraktno. Sudsko je, pak, odmeravanje kazne u~iniocu krivi~nog dela koje vr{i sud u svakom konkretnom slu~aju po{to ustanovi da je odre|eno lice izvr{ilo krivi~no delo i da je za isto krivo.24

Da bi sud {to bolje ostvario svoju ulogu Krivi~ni zakonik Republike Srbije u ~l. 54. predvi|a op{ta pravila o odmeravanju kazni kojima nala`u sudu da imaju-}i u vidu granice propisane kazne u zakonu i svrhu ka`njavanja, uzme u obzir sve olak{avaju}e i ote`avaju}e okolnosti, a naro~ito: 1) stepen krivice, 2) pobude iz kojih je delo u~injeno, 3) ja~inu ugro`avanja ili povrede za{ti}enog dobra, 4) okolnosti pod kojima je delo u~injeno, 5) raniji `ivot u~inioca, 6) njegove li~ne prilike, 7) njegovo dr`anje posle u~injenog krivi~nog dela, a naro~ito njegov odnos prema `rtvi krivi~nog dela, 8) druge okolnosti koje se odnose na li~nost u~inioca, kao i 9) imovno stanje u~inioca (kod odmeravanja nov~ane kazne u odre|enom iznosu).

U nekim zemljama anglosaksonskog pravnog sistema primenjuje se i administrativno odmeravanje kazne prema kome kaznu odmeravaju administrativni organi - organi nadle`ni za izvr{enje kazne (penitensijarna administracija). Odmera-vanje se vr{i u toku izvr{enja kazne i ono je mogu}e samo kod kazne li{enja slobode, gde sud odre|uje vrstu kazne, a efektivni iznos kazne odre|uje administrativni organ koji izvr{ava kaznu.

Kvalifikatorne i privileguju}e okolnosti

U postupku odmeravanje kazne u~iniocu krivi~nog dela od posebnog su zna-~aja kvalifikatorne i privileguju}e (ubla`avaju}e) okolnosti koje uti~u na vrstu i visinu kazne. Ali, dok ote`avaju}e i olak{avaju}e okolnosti uti~u na odmeravanje kazne od strane suda u granicama posebnog minimuma i posebnog maksimuma koje zakon propisuje za pojedino krivi~no delo, kvalifikatorne i ubla`avaju}e okolnosti uti~u tako da dovode do stvaranja novog vida krivi~nog dela koje je te-`e (kvalifikatorne) odnosno lak{e (ubla`avaju}e) od osnovnog dela.

Naro~ito lak slu~aj postoji kada je delo izvr{eno pod takvim olak{avaju}im okolnostima koje ga ~ine naro~ito lakim. Ovaj institut se pominje u vezi sa prime-nom sudske opomene gde u ~l. 77. st. 1. KZ RS stoji da se sudska opomena mo`e izre}i za krivi~na dela za koja je propisan zatvor do jedne godine ili nov~ana kazna, a u~injena su pod takvim olak{avaju}im okolnostima koje ih ~ine naro~ito lakim.

Ubla`avanje kazne

Ubla`avanje kazne je na~in odmeravanja kazne putem ovla{}enja suda da mo`e u~iniocu krivi~nog dela izre}i kaznu ispod posebnog minimuma propisane kazne za u~injeno delo do op{teg minimuma te vrste kazne ili pak da zameni pro- pisanu kaznu bla`om vrstom kazne.25 Olak{avaju}e i ote`avaju}e okolnosti imaju dejstvo na odmeravanje kazne u~iniocu dela samo u granicama posebnog minimuma i maksimuma kazne odre|ene zakonom za to delo. Me|utim, u izvesnim slu-~ajevima krivi~no delo mo`e biti izvr{eno pod takvim okolnostima koje ga ~ine lakim. U takvim slu~ajevima odmeravanje kazne u granicama posebnog minimuma ne bi bilo pravi~no niti bi odgovaralo svrsi ka`njavanja. Imaju}i u vidu ovakve slu~ajeve, krivi~ni zakon predvi|a posebna pravila za ubla`avanje kazne.26

Mogu}nost suda da u~iniocu krivi~nog dela ubla`i kaznu je smislu ~lana 56. KZ RS27 predvi|ena u slede}im slu~ajevima: 1) kad zakon predvi|a da se kazna mo`e ubla`iti, 2) kad zakon predvi|a da se u~inilac mo`e osloboditi od kazne, a sud ga ne oslobodi i 3) kad sud utvrdi da postoje naro~ito olak{avaju}e okolnosti pa oceni da se i ubla`enom kaznom mo`e posti}i svrha ka`njavanja. Ubla`avanje kazne kao poseban institut predvi|eno je tako|e i kod pojedinih krivi~nih dela u odredbama posebnog dela krivi~nog zakonika. Ubla`avanje kazne se mo`e vr{iti na dva na~ina: 1) po meri i 2) po vrsti kazne. Ubla`avanje po meri (visini) kazne zna~i da se u~iniocu izri~e ista kazna koja je u zakonu propisana za to krivi~no delo, ali u manjem iznosu od iznosa koji je propisan kao poseban minimum. Ubla-`avanje po vrsti kazne postoji kada sud umesto propisane vrste kazne za to delo izrekne bla`u vrstu kazne (npr. kada se umesto kazne zatvora ili nov~ane kazne iz-rekne sudska opomena).

Ubla`avanje kazne mo`e biti ograni~eno i neograni~eno. Ograni~eno ubla`a-vanje postoji kada zakon odre|uje pravila za ubla`avanje, tj. u kojim se slu~ajevi-ma i do kojih granica se kazna mo`e ubla`iti. Neograni~eno ubla`avanje postoji kada zakonodavac ovlasti sud da vr{i ubla`avanje po svojoj slobodnoj oceni. U ovakvom slu~aju sud odlu~uje ne samo da li }e izvr{iti ubla`avanje, nego i to da li }e kaznu ubla`iti po vrsti ili po iznosu, a ako se odlu~i za iznos, odlu~uje sam koji }e iznos izre}i. Neograni~eno ubla`avanje se kre}e do op{teg minimuma.

Kada postoje uslovi za ubla`avanje kazne sud mo`e ubla`iti kaznu samo u granicama koje su zakonikom odre|ene u ~l. 57. Prema ovim odredbama ubla`a-vanje se mo`e vr{iti u okviru slede}ih pravila:

• 1)    ako je za krivi~no delo kao najmanja mera propisana kazna zatvora u trajanju od pet ili vi{e godina, kazna se mo`e ubla`iti do dve godine zatvora;

• 2)    ako je za krivi~no delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od tri godine, kazna se mo`e ubla`iti do jedne godine zatvora;

• 3)    ako je za krivi~no delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od dve godine, kazna se mo`e ubla`iti do {est meseci zatvora;

• 4)    ako je za krivi~no delo propisana kao najmanja mera kazna zatvora od jedne godine, kazna se mo`e ubla`iti do tri meseca zatvora;

• 5)    ako je za krivi~no delo propisana kazna zatvora ispod jedne godine, kazna se mo`e ubla`iti do trideset dana;

• 6)    ako je za krivi~no delo propisana kazna zatvora bez nazna~enja najmanje mere, umesto zatvora se mo`e izre}i nov~ana kazna ili rad u javnom interesu;

• 7)    ako je za krivi~no delo propisana nov~ana kazna sa nazna~enjem najmanje mere, kazna se mo`e ubla`iti do deset hiljada dinara.

Oslobo|enje od kazne

Oslobo|enje od kazne je fakultativno ovla{}enje suda da u~inioca krivi~nog dela oslobodi zakonom propisane kazne. Op{ti princip jeste da svako lice koje iz-vr{i krivi~no delo i koje je krivo za izvr{enje toga dela bude ka`njeno. No, u zakonom predvi|enim slu~ajevima sud je ovla{}en da zbog male dru{tvene opasnosti dela ili iz kriminalno-politi~kih razloga u~inioca krivi~nog dela mo`e osloboditi od kazne. Oslobo|enje od kazne zna~i da se u~inilac osloba|a i od glavne i od sporedne kazne. Sud donosi presudu kojom u~inioca dela ogla{ava krivim, ali osloba|a od kazne. Takva presuda je osu|uju}a i unosi se u kaznenu evidenciju iz koje se bri{e po proteku roka od jedne godine.

Prema ~l. 58. i 59. KZ RS sud je ovla{}en da u~inioca krivi~nog dela oslobodi od propisane kazne u slede}im slu~ajevima:

• 1)    kada je to zakonom izri~ito predvi|eno,

• 2)    kada je krivi~no delo u~injeno iz nehata, a posledice dela tako te{ko poga-|aju samog u~inioca da izricanje kazne ne bi o~igledno odgovaralo svrsi ka`njavanja,

• 3)    kada je za krivi~no delo propisana kazna zatvora do tri godine ili nov~ana kazna ako je u~inilac na osnovu postignutog sporazuma sa o{te}enim ispunio sve obaveze iz sporazuma, i

• 4)    kada je za krivi~no delo propisana kazna zatvora do pet godina, a u~inilac je posle izvr{enog dela, a pre nego {to je saznao da je otkriven otklonio posledice dela ili je nadoknadio {tetu prouzrokovanu krivi~nim delom.

Odmeravanje kazne za dela u povratu

U teoriji krivi~nog prava se razlikuje vi{e definicija povrata.28 U krivi~no-pravnom smislu povrat je ponovno izvr{enje krivi~nog dela od strane lica koje je ve} bilo osu|eno za neko krivi~no delo.29 U kriminolo{kom smislu povrat je sva-

Prof. dr Dragan Jova{evi}: Sistem kazni u novom krivi~nom zakonodavstvu Republike Srbije ko ponovno vr{enje krivi~nog dela od strane lica koje je ranije izvr{ilo krivi~no delo bez obzira na to da li je osu|eno za to delo ili ne. U penolo{kom smislu povrat postoji kad jedno lice ponovo do|e u kazneno-popravnu ustanovu radi izvr{e-nja kazne za delo koje je u~inilo posle izdr`ane kazne za prethodno krivi~no delo.

Krivi~ni zakonik Republike Srbije u ~l. 55. odre|uje na~in odmeravanja kazne u~iniocu krivi~nog dela u povratu. Povrat se smatra fakultativnom ote`avaju-}om okolno{}u pri ~emu je za odmeravanje vrste i visine kazne sud ovla{}en da posebno ceni slede}e okolnosti: 1) te`inu ranije u~injenog krivi~nog dela, 2) da li je ranije delo iste vrste kao i novoizvr{eno delo, 3) da li su oba dela u~injena iz istih pobuda, 4) okolnosti pod kojima su dela u~injena i 5) koliko je vremena proteklo od ranije osude odnosno izre~ene, opro{tene ili zastarele kazne, oslobo|enja od kazne, proteka roka za opozivanje ranije uslovne osude ili izre~ene sudske opomene. Iz ovako odre|enog pojma i karakteristika povrata proizilazi da krivi~no zakonodavstvo Republike Srbije poznaje samo jednu vrstu povrata - op{ti vremenski neodre|eni povrat koji ima zna~aj fakultativne ote`avaju}e okolnosti.

Odmeravanje kazne za dela u sticaju

Kada u~inilac sa jednom ili vi{e radnji ostvari vi{e krivi~nih dela za koja mu se istovremeno sudi, sud }e prethodno utvrditi kazne za svako od tih dela pa }e mu potom izre}i jedinstvenu kaznu. Za izricanje ove jedinstvene kazne za dela u sticaju va`e posebna pravila o odmeravanju kazne. S obzirom na postojanje dve vrste sticaja - idealnog i realnog, postavlja se pitanje da li treba podjednako kazniti za obe vrste sticaja. U pravnoj teoriji o ovom pitanju postoje razli~ita shvata-nja.30

Prema jednom shvatanju postoje razli~iti sistemi za odmeravanje kazne za idealni i realni sticaj, jer se radi o dva strukturalno razli~ita sticaja. Smatra se da je manja dru{tvena opasnost u~inioca koji sa jednom radnjom ostvari vi{e posle-dica od onog koji je ostvario isto vi{e posledica ali sa vi{e radnji kojima je prethodilo dono{enje vi{e odluka. Na{e krivi~no pravo primenjuje jedinstvena pravila za odmeravanje kazne za obe vrste sticaja kao {to to ~ine i neka druga zakonodavstva (francusko, italijansko, {vajcarsko, rusko, itd.).

Drugo pitanje koje se postavlja kod odmeravanja kazne za dela u sticanju jeste na~in utvr|ivanja jedinstvene kazne, tj. da li da se najpre za svako delo posebno utvrdi kazna pa da se onda, na osnovu svih tih pojedina~nih, utvrdi i izrekne jedna jedinstvena kazna, ili da se odmah odredi jedna kazna polaze}i od sveukupnosti dela i dejstva svih okolnosti. Na{e krivi~no pravo prihvata prvi sistem (kao i zakonodavstva SR Nema~ke, Austrije, Gr~ke), dok je drugi u primeni u zakonodavstvu Francuske i [vajcarske.

Za svako izvr{eno krivi~no delo u sticaju prethodno se utvr|uje kazna, a onda se na osnovu tako odmerenih kazni izri~e jedinstvena kazna primenom slede-}ih pravila u smislu ~l. 60. KZ RS:

• 1)    ako je za neko krivi~no delo utvr|ena kazna zatvora od ~etrdeset godina, izre}i }e se samo ova kazna (sistem apsorpcije),

• 2)    ako su za krivi~na dela utvr|ene kazne zatvora, tada }e se povisiti najte`a utvr|ena kazna s tim da jedinstvena kazna ne sme dosti}i zbir utvr|enih kazni niti pre}i dvadeset godina (sistem asperacije),

• 3)    ako su za sva krivi~na dela propisane kazne zatvora do tri godine, jedinstvena kazna zatvora se izri~e po sistemu asperacije s tim da ne mo`e biti ve}a od deset godina (sistem ograni~ene asperacije),

• 4)    ako su za sva krivi~na dela utvr|ene nov~ane kazne, tada se izri~e jedinstvena nov~ana kazna u visini zbira svih utvr|enih kazni, ali koja ne sme da pre|e iznos od 1.000.000 dinara odnosno 10.000.000 ako je bar jedno od tih dela izvr{eno iz koristoljublja (sistem kumulacije),

• 5)    ako su za neka krivi~na dela utvr|ene kazne zatvora, a za druga nov~ane kazne, tada se izri~e jedinstvena kazna koju ~ine kazna zatvora i nov~ana kazna prema napred navedenim pravilima,

• 6)    ako je za neko od krivi~nih dela utvr|ena nov~ana kazna kao sporedna, onda se ona izri~e u sastavu jedinstvene kazne,

• 7)    ako je za neko krivi~no delo utvr|ena kazna zatvora, a za drugo maloletni~-kog zatvora, tada se izri~e jedinstvena kazna zatvora (sistem asperacije).

Odmeravanje kazne osu|enom licu

Kada je lice osu|eno za jedno ili vi{e krivi~nih dela mo`e se dogoditi da je takvo lice pre osude izvr{ilo jedno ili vi{e krivi~nih dela za koja se nije znalo u vre-me su|enja, pa stoga nisu obuhva}ena osudom ili da je osu|eno lice pre nego {to pristupi izdr`avanju kazne po ranijoj osudi izvr{ilo novo krivi~no delo i, najzad, da osu|eno lice izvr{i krivi~no delo u toku izdr`avanja kazne li{enja slobode. Jedinstvena kazna u svim ovim slu~ajevima se izri~e primenom ~l. 60. KZ RS o odme-ravanju kazne za dela u sticaju, s tim {to }e se za dela, koja nisu obuhva}ena osudom, pojedina~no odmeriti kazne, dok se za delo obuhva}eno presudom kazna smatra utvr|enom.

Od ovog pravila postoje dva izuzetka (~l. 62. st. 2. i 3. KZ RS): 1) kada osu-|eno lice u toku izdr`avanja zatvora ili maloletni~kog zatvora izvr{i novo krivi~no delo, sud }e mu izre}i kaznu za ovo delo nezavisno od ranije izre~ene kazne ako se primenom pravila o odmeravanju kazne za delo u sticaju ne bi mogla ostvariti svrha ka`njavanja s obzirom na te`inu krivi~nog dela i neizdr`ani deo ranije izre~ene kazne31 i 2) kada osu|eno lice za vreme izdr`avanja kazne zatvora ili maloletni~-kog zatvora izvr{i krivi~no delo za koje zakon propisuje nov~anu kaznu ili kaznu zatvora do jedne godine pa }e se prema njemu primeniti samo disciplinska kazna.

Ura~unavanje pritvora i ranije kazne

Pritvor nije kazna ve} mera koja se preduzima u krivi~nom postupku radi obezbe|enja prisustva okrivljenog u toku postupka pa se pritvor kao i svako drugo li{enje slobode u vezi sa izvr{enim krivi~nim delom ura~unavaju u izre~enu kaznu zatvora, nov~anu kaznu i kaznu rada u javnom interesu. Ako je, pak, krivi~ni postupak vo|en za vi{e krivi~nih dela u sticaju, a pritvor nije odre|en za svako od tih dela, vreme provedeno u pritvoru se ura~unava samo u izre~enu kaznu zatvora, nov~anu kaznu i kaznu rada u javnom interesu za krivi~no delo za koje je okrivljeni osu|en u smislu ~l. 63. KZ RS.

Zatvor ili nov~ana kazna koju je osu|eni izdr`ao, odnosno platio za prekr{aj ili privredni prestup kao i kazna ili disciplinska mera li{enja slobode koja je izdr-`ana zbog povrede vojne discipline, tako|e se ura~unava u kaznu koja je izre~ena takvom licu za krivi~no delo ~ija obele`ja obuhvataju i obele`ja prekr{aja odnosno privrednog prestupa ili povrede vojne discipline. Op{te je pravilo da se svako li{e-nje slobode koje je preduzeto na osnovu zakonskog ovla{}enja i u vezi sa izvr{e-njem krivi~nog dela mora ura~unati u kaznu ako ona bude izre~ena za to delo (mora da postoji identitet utu`enog i presu|enog krivi~nog dela). To ura~unavanje se vr{i tako {to se izjedna~ava dan pritvora i dan li{enja slobode sa danom zatvora ili osam ~asova rada u javnom interesu odnosno sa 1.000 dinara nov~ane kazne.

Zaklju~ak

Dono{enjem kovog Krivi~nog zakonika koji je po~eo sa primenom 1. januara 2006. godine, Republika Srbija je slede}i tendencije savremenog krivi~nog prava uop{te, a posebno na evropskom kontinetnu ali i tradicije dosada{nje krivi~no-pravne teorije kao i potrebe sudske prakse te rukovo|ena razlozima kriminalne politike, kona~no uspostavila sistem razli~itih vrsta i mera krivi~nih sankcija, a posebno kazni koje svojom prirodom, karakteristikama, uslovima za izricanje odnosno du`inom i na~inom izvr{enja pru`aju solidnu osnovu za organe krivi~nog pra-vosu|a da se efikasno suprotstave razli~itim oblicima i vidovima savremenog kriminaliteta i njihovim u~iniocima.

Pri tome su predvi|ena posebna pravila za odmeravanje kazni uz stroga zakonom predvi|ena ograni~enja ~ime su sudskim organima postavljeni prakti~ni putokazi da imaju}i u vidu potrebu ostvarenja svrhe ka`njavanja uop{te odmere onu vrstu i meru kazne konkretnom u~iniocu krivi~nog dela kojom }e se na najefikasniji na~in ostvariti za{titna, garantivna funkcija krivi~nog prava uop{te – a to je ostvarenje i za{tita najzna~ajnijih dru{tvenih dobara i vrednosti od svih oblika povre|ivanja ili ugro`avanja.