Slobodne zone

Mr Nebojsa Milanovic

Visoka ekonomska skola strukovnih studija Pec u Leposavicu

Rezime : U ovom radu autor nastoji da objasni znacaj slobodnih zona, njihovo osnivanje, rad kao i ekonomsku opravdanost osnivanja zone. S obzirom na geostrateški položaj nase drzave, a imajuci u vidu putne, zeleznicke infrastrukture, kao i medunarodni plovni put kroz nasu drzavu (reka Dunav), slobodne zone imaju veliki znacaj. Pre svega osnivanje slobo-dnih zona je u funkciji razvoja privrede jedne države t.j. angažovanja kompletnih kapaciteta kako u ljudstvu tako i u proizvodnim kapacitetima. S obzirom da je u toku uskladivanje nasih propisa iz oblasti spoljnotrgovinskog prometa, sa propisima Evropske unije (vecina je potpuno harmonizovana i kompatibilna sa propisima Evropske unije), u radu je koriscen sistem uporedenja za analizu, osnivanje i rad slobodnih zona u Evropskoj Uniji, a sa osvrtom na rad Slobodnih zona u Srbiji. Imajuci u vidu da je Evropska Unija jedinstveno Carinsko podrucje, (Multilateralni sporazumi vise zemalja clanica), na cijoj teritoriji se jedinstveno primenjuju propisi iz oblasti spoljnotrgovinskog prometa time je analiza rada Slobodnih zona u Evropskoj uniji utoliko znacajnija, a radi uskladivanja nasih propisa iz oblasti spoljnotrgovinskog prometa sa propisima Evropske Unije. Što pre naše propise uskladimo sa propisima Evropske Unije, to ce i proces pridruživinja Republike Srbije Evropskoj Uniji biti brži.

Uvod

Institut slobodna zona je veoma rasprostranjen, sama rec kao termin u spoljnotrgovinskom prometu je veoma poznata. Svaka država posebno svojim nacionalnim regulativama reguliše rad slobodnih zona. Naravno u donošenju pravne regulative rada slobodnih zona, svaka država prvenstveno vodi racuna o svojim interesima tj. zastiti domace privrede od uticaja inostranih faktora.

Generalno, moze se reci da skoro svaka drzava preko svojih resenja daje razlicite pogodnosti i olaksice za rad i podsticaj rada u slobodnim zonama. To se uglavnom odnosi na razne povlastice kao sto su oslobodenja od placanja carine, poreza, kao i razni drugi podsticaji iz oblasti rada slobodnih zona.

U nekim zemljama pravna regulativa za institut slobodne zone je regulisana posebnim zakonom lex specialis , a u nekim u okviru carinskog zakona, posebnim poglavljima kojima se regulišu carinske procedure, odnosno postupanje, devizno poslovanje kao i spoljnotrgovinsko poslovanje.

Kada su u pitanju multilateralni sporazumi (konvencije), izmedu vise zemalja kojima se regulisu razni protokoli i statuti medunarodnih udruzenja i organizacija, moze se reci da bitno uticu na pravni osnov postojanja slobodnih zona u celom svetu.

1.    Institut, osnivanje i rad slobodnih zona

Slobodna zona predstavlja poseban deo teritorije jedne države, koji je ograden i oznacen, i u kome se obavljaju delatnosti utvrdene pravnom regulativom zemlje osnivaca slobodne zone 1 . U slobodnoj zoni je sistem rada stimulativan i garantovan pravnom regulativom zemlje osnivaca. Osnovna pozitivna aktivnost slobodnih zona ogleda se u povlascenom carinskom rezimu, oslobodenjima iz oblasti poreskih propisa, i kao najvaznije sasvim pojednostavljena i uproscena administrativna procedura.

Instituti slobodnih zona su veoma znacajni za svaku drzavu i njenu nacionalnu ekonomiju. Pre svega preko slobodnih zona drzava privlaci direktne strane investicije, povecava zaposlenost, odnosno doprinosi svestranom ekonomskom

1 Prof. dr Tomislav Todorovic, Carinsko poslovanje, Cugora Print, Beograd, 2006.

razvoju nerazvijenih ili nedovoljno rezvijenih podrucja, a pre svega na podrucjima na kojima egzistira slobodna zona.

Slobodne zone se u vecini slucajeva osnivaju na podrucjima blizu velikih pomorskih i recnih luka, koje su otvorene za medunarodni saobracaj, tako i na vazduhoplovnim prisatnistima (aerodromima) koji su otvoreni za medunarodni saobracaj. Isto tako i na magistralnim putevima koji su ukljuceni u mrezu evropskih puteva.

Na navedenim mestima (lukama, aerodromima i magistralnim putevima) može se otvoriti samo jedna slobodna zona.

Danas slobodne zone, predstavljaju mozemo slobodno reci centre visoke tehnologije, raznih iztrazivackih radnji a sve u cilju svestranog razvoja podrucja pa i sire. Takode slobodne zone predstavljaju centre moderne industrije, savršene infrastrukture, sa kompletnom izvanrednom logistickom podrškom kao i izuzetno razvijenim telekomunikacijama.

Slobodne zone možemo posmatrati u jednom segmentu i kao vrlo bitnim instrumentom medunarodne ekonomske politike.

Po podacima Svetske trgovinske organizacije (WTO), danas se u svetu oko 20 % od ukupne medunarodne ekonomske razmene obavlja preko slobodnih zona.

2.    Slobodne zone u okviru Evropske Unije

Slobodne zone , postoje u Evropskoj Uniji i regulisane su carinskim zakonom Evropske Unije, u kome postoji posebno poglavlje slobodne zone i slobodna skladišta. Naime, ovaj pravni institut nije regulisan posebnim zakonom, kao što je u Republici Srbiji Zakonom o slobodnim zonama koji je lex specialis .

Evropska zakonska regulativa koja se bavi slobodnim zonama reguliše pitanja definicije pojma slobodnih zona, ulaska robe, kontrole rada, izlaska robe, reeksporta i ostalih aktivnosti u zoni.

Slobodne zone u Evropskoj Uniji uglavnom se koriste radi pružanja usluga u trgovini robama i zbog olakšica u carinskim formalnostima.

Po carinskom zakonu EU, slobodne zone su teritorija carinske zajednice, ali se smatraju odvojenim, da bi se omogucilo sledece:

• ■    da se roba koja pripada EU smatra kao da nije na teritoriji carinske zajednice radi uvoznih carina i mera trgovacke politike,

• ■    da se roba EU kvalifikuje za mere koje primenjuju na izvoz robe (npr. naknada troškova izvoza) na osnovu toga što se nalaze u slobodnoj zoni.

Fiskalni zakon EU oslobada placanja poreza na dodatu vrednost robu koja se nalazi u slobodnoj zoni i pružanje usluga koje se odnose na robu u slobodnoj zoni. Sve dok se roba nalazi u slobodnoj zoni, ne placa se ni akciza. Roba cije poreklo nije iz EU ulaskom u slobodnu zonu ne smatra da je usla u carinsko podrucje EU. Carinska deklaracija za procedure izvoznog i uvoznog carinjenja podnosi se kada roba napušta slobodnu zonu. Pored napred navedenih olakšica za robe u slobodnim zonama EU postoje i olaksice za oslobodenje od placanja fiskalnih taksi koje se razikuju od zone do zone.

Prednost slobodnih zona EU je da je roba oslobodena carinskih formalnosti pri ulasku u zonu, prilikom skladištenja, transporta i rukovanja i prilikom izvoza u zemlje van EU.

Nedostatak je sto ne postoji oslobadanje od carina za opremu koja je namenjena koriscenju u zoni, kao i za robu koja se trosi u zoni. Medutim, od napred navedenog postoji i izuzetak, kao što je specijalna dozvola slobodnoj zoni Madeira u Portugaliji, kojoj se dozvoljava uvoz bez placanja carine nekih sirovina za potrošnju u EU.

Amandmanom carinskog Zakona EU iz decembra 2000. godine, Cariski zakon EU poznaje dva tipa slobodnih zona "Kontrolni tip I slobodnih zona" i "Kontrolni tip II slobodnih zona ''.

U tipu I slobodnih zona 2 kada se roba unosi u slobodnu zonu iz zemalja van EU nije potrebno carinsko deklarisanje robe, prilikom ulaska i izlaska robe poreklom iz EU ulaz robe je slobodan pod uslovom da postoji sertifikat o poreklu robe, takode nisu potrebne ni specijalne dozvole za aktivnosti i manipulacije robom, a sto se tice formalnosti prilikom skladištenja potrebno je dokumentarno odvojiti robe poreklom iz EU od ostalih, osim kod pretovara i kratkih zadržavanja, a u slucaju nestanka robe nastaje obaveza placanja carine.

U tipu II slobodnih zona 3 prilikom unosa robe u slobodnu zonu iz zemalja van EU, potrebno je carinsko deklarisanje robe, prilikom ulasaka i izlaska robe poreklom iz EU nema formalnosti jer se pretpostavlja da roba ima status domace robe, sto se tice formalnosti prilikom skladistenja potrebno je voditi dokumentarnu kontrolu porekla robe, a ukoliko dode do nestanka robe nastaje obaveza placanja carine, osim u slucaju nepredvidenih okolnosti, vise sile, dozvole carinskih organa ili same prirode robe.

U EU pored dva napred izneta tipa zona postoji citava lepeza razlicitih tipova slobodndh zona koje su uslovljene geografskim lokacijama i ekonomskim razvojem podrucja na kojima se nalaze.

Primer za to su slobodne zone ujedinjenih regiona koju cine:

Kanarska ostrva, francuske prekomorske države (Guadeloupe, Martinique, French Guiana and Reunion) i portugalske regije (Azores and Madeira).

U ovim regionima su dozvoljene posebne poreske i carinske olaksice kao sto su oslobodenje od placanja poreza na dodatnu vrednost, poreza na poslovanje i uvoz, oslobodenje od placanja carine i na opremu namenjenu proizvodnji u zoni, primene antimonopolskih mera i dr.

Slobodna zona Šenon u Irskoj4, konkretno nudi svojim korisnicima poreske i carinske olakšice i državne subvencije, pa je školski primer transformacije poljoprivredne ekonomije preko slobodne zone u uspešnu tehnološko-ekonomsku industriju.

Na Šenon aerodromu je nastao moderni koncept bescarinskih prodavnica (duty free shop). Odlazeci uglavnom u Ameriku, posetioci mogu kupiti, pored uobicajenih proizvoda alkohola, cigareta, parfema, kamera, radio aparata, satova i nakita oslobodenih PDV i carine i irska krzna od ovaca, odecu od tvida i druge suvenire.

Jedna od takode veoma uspesnih slobodnih zona u EU je i Slobodna zona u Barseloni (Zona Franca Barcelona) koja je pokretac privrednog razvoja grada. U okviru zone nalazi se Slobodna industrijska zona i Logisticki park slobodne zone.

Na arhipelagu Madeira, u Portugaliji nalazi se Slobodna zona Madeira IFTZ (IndustrialFre Trade Zone). Ovo je specifican slucaj unutar EU jer se u nju moze uvoziti i roba koja vodi poreklo iz EU i roba koja vodi poreklo iz zemalja koje nisu clanice EU, bez placanja dazbina i na neogranicen vremenski period.

Prosirenje EU je vec promenilo sliku o broju i karakteru slobodnih zona u Evropskoj Uniji. Mnoge pridošle države, a narocito Madarska, Ceska i Poljska imaju veoma razvijene proizvodne slobodne zone tako da ce se osim trgovinskog aspekta mnogo vise povecavati i proizvodni karakter evropskih zona. Usluge i ulaganja u proizvodne kapacitete ce imati sve veci udeo u internacionalnoj podeli rada.

Primer veoma uspešnog koncepta razvoja slobodnih zona medu zemljama koje su kandidati za ulazak u EU je Turska koja ima 21 zonu koje se nalaze uz glavne turske luke na Meditaranu, Egeju i Crnom moru. Glavna karakteristika turskih slobodnih zona je da je dohodak ostvaren kroz poslovanje u zoni osloboden svih vrsta poreza ukljucujuci i porez na dohodak preduzeca i porez na dodatu vrednost.

Ulaganje kapitala transfer dobiti i retransfer uloga kao i izvoz robe i usluga i uvoz robe i usluga u slobodnoj zoni su slobodni. 5 U Turskoj dobit ne podleže nikakvim porezima, dazbinama ili taksama. Za razliku od vecine slobodnih zona, u turskim slobodnim zonama dozvoljena je i prodaja na domacem trsistu (taksa od 1% na vrednost transakcije).

Sto se tice zemalja bivse Jugoslavije, slobodne zone postoje u Sloveniji, Hrvatskoj, Makedoniji i Federaciji BiH, koje su i proizvodne i služe za smeštaj robe.

Kod nacionalne zakonske regulative ne postoji uniformisanost, ona se razlikuje od države do države, koje razlicitim resenjima daju pogodnosti zonama, kao sto su carinska, poreska i finansijska oslobodenja i razni podsticaiji u oblasti infrastruktura i usluga.

U EU su slobodne zone uglavnom izvozno orijentisane, bilo kao tehnoloski parkovi i logisticki centri sa najsavremenijom tehnologijom ili kao industrijske zone.

Uopšte uzev, slobodne zone postižu pozitivne rezultate i može se identifikovati puno uspešnih primera slobodnih zona. Treba uvek imati na umu da u razlicitim sredinama uspevaju razliciti tipovi slobodnih zona. Nama je blizak model istocnoevropske privrede u tranziciji pa tako imamo privilegiju da posmatramo iskustva njihovih zona u harmonizaciji ukupnih ekonomskih odnosa sa Evropskom Unijom. Ovo u kombinaciji sa iskustvima najuspešnijih svetskih zona može biti put ka pravoj meri i "idealnom zakonu" o slobodnim zonama za potrebe Republike Srbije.

3.    Slobodne zone u Republici Srbiji

Prva slobodna i carinska zona koju je imala Srbija bila je 1923. godine osnovana u luci Solun, u Solunu u Grckoj, navedena luka bila je naš izlaz na more i koristili smo je po ugovoru 50 godina, i predstavlja carinski prikljucak. 6

U Republici Srbiji do 1994. godine, institut slobodnih zona i carinskih zona bio je regulisan odredbama Cariskog zakona, a 1994. godine, donet je prvi put poseban Zakon o slobodnim zonama ("Službeni list SRJ", br. 81/94), kao lex specialis , a radi sprovodenja istog doneta su i dva prateca propisa Uredba o merama carinskog nadzora ("Službeni list SRJ", br. 81/94) i Uputstvo o vodenju evidencije o robi smestenoj u slobodnoj zoni ("Službeni list SRJ", br. 81/94), kao i više instrukcija i objasnjenja Uprave carina. U tada vezecem Carinskom zakonu ostale su odredbe koje su regulisale carinske zone i u istim se smestala roba, bez ogranicenog roka lezanja iste pod carinskim nadzorom.

U novom carinskom zakonu ("Službeni glasnik RS", br. 73/04 i 61/05) koji se primenjuje od 1. januara 2004. godine, ne

• ⁶ Prof. dr Jelena Kozomara, Spoljnotrgovinsko poslovanje , Beograd, 2003

postoje više odredbe koje su propisivale institut carinskih zona. Ovo iz razloga što rok ležanja robe pod carinskim nadzorom u skladištima, bez obzira na njihov tip nije više limitiran, pa institut carinskih zona nije imao više nikakvog smisla.

Slobodne carinske zone su bile ex teritorija dok novim carinskim zakonom od 1.01.2004. godine slobodne zone posluju po pravnoj regulativi Republike Srbije.

Cilj napred navedenog Zakona o slobodnim zonama je bio stvaranje baznih uslova za privredivanje u slobodnim zonama kako bi se privukli strani i domaci ulagaci i time pospesila privredna aktivnost, a samim tim i stvorili efekti koji su se od zona ocekivali, kao sto su veca zaposlenost, veca proizvodnja, veci izvoz, devizni priliv i dr.

Po navedenom zakonu osnovano je ukupno 14 slobodnih zona i obzirom na geografski položaj Srbije i druge pogodnosti kao sto su carinske povlastice, poreske povlastice i dr., ocekivalo se da ce se zone brzo i uspesno razvijati. Medutim, u osnovanim zonama vršilo se skladištenje robe, a samo u nekoliko zona obavljala se i proizvodnja. Vlada je u martu 2006. godine, donela rešenja o prestanku rada slobodnih zona u Novom Sadu, Beogradu, Šapcu, Sremskoj Mitrovici, Somboru, Kovinu, Vladicinom Hanu, Prahovu, Lapovu i Smederevu. Jedino su ostale da rade slobodne zone u Beogradu i Pirotu.

Takode je ocenjeno da je Zakon o slobodnim zonama nedovoljno podsticajan i da i zbog toga zone nisu mogle da zazive na onaj nacin i u onoj meri koji se od njih ocekivao. Uglavnom, slobodne zone koje su rešenjima Vlade Republike Srbije prestale sa radom nisu ostvarivale programe i poslove koje su planirale u svojim elaboratima, a nisu imale ni jasnu viziju i planove za buduci rad i razvoj.

U ovim slobodnim zonama se vršilo uglavnom skladištenje robe što je pre svega funkcija carinskih skladišta, a ne proizvodnja, što je trebala da bude prvenstvena delatnost istih.

Narodna skupština Repubulike Srbije donela je novi Zakon o slobodnim zonama 14.07.2006. godine, koji je objavljen u "Službenom glasniku RS", broj 62 od 27.07.2006. godine. 7 U cilju uspesnog sprovodenja napred navedenog zakona izvršena je izmena i dopuna Carinskog zakona, kao i Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom, puštanju carinske robe i naplati carinskog duga i Pravilnika o obliku, sadrzini, nacinu podnosenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku, kojim izmenama je regulisan carinski postupak u slobodnim zonama.

Takode su doneti i prateci propisi Uredba o blazim kriterijumima za ocenu ekonomske opravdanosti odredivanja podrucja slobodne zone ("Sluzbeni glasnik RS", br. 69/06) i Pravilnik o obliku i sadržini izveštaja o poslovanju slobodne zone ("Službeni glasnik RS", br. 69/06).

Novi zakon o slobodnim zonama podeljen je u devet poglavlja.

U poglavlju I su propisani predmet uredivanja, znacenje pojedinih izraza i garantovana prava koja se ne mogu umanjiti drugim zakonom ili drugim propisima.

U poglavlju II propisano je odredivanje podrucja zone, ispunjavanje uslova za podnošenje zahteva, sadržina zahteva i ocenjivanje ekonomske opravdanosti podnetog zahteva.

U poglavlju III propisano je upravljanje zonom, korisnici zone, uredenje zone i pocetak rada zone.

U poglavlju IV propisano je poslovanje u zoni, naime da se u zoni mogu obavljati proizvodne i uslužne delatnosti.

U poglavlju V propisan je prestanak važenja saglasnosti za odredivanje podrucja zone i prestanak rada zone.

U poglavlju VI definisana je Uprava za slobodne zone, kao organ uprave u sastavu ministarstva nadležnog za poslove finasnija, njeno osnivanje i nadležnost.

U poglavlju VII propisano je da nadzor nad sprovodenjem zakona vrse nadlezni organi u okviru svojih ovlascenja.

U poglavlju VIII propisane su kaznene odredbe, novcane kazne kojima ce se kazniti privredno drustvo za upravljanje zonom, odgovorno lice privrednog društva za upravljanje zonom i korisnik za ucinjene prekrsaje navedene u cl. 34. i 35. ovog zakona.

U poglavlju IX propisane su prelazne odredbe, kojima je odredeno da zone koje su pocele sa radom pre stupanja na snagu ovog zakona su dužne da u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona odnesu ministarstvu nadležnom za poslove finansija zahtev za davanje saglasnosti za odredivanje podrucja zone u skladu sa odredbama ovog zakona.

Osnovni razlozi za donošenje ovog zakona su postojanje jedinstvenog i stimulativnog Zakona o slobodnim zonama kojim se precizno definišu svi pojmovi, instituti i oblasti od znacaja za poslovanje u zoni. Ovaj zakon predstavlja prvi korak ka afirmaciji koncepta slobodnih zona i svrha njegove izrade jeste kreiranje kvalitetnog, liberalnog, potpuno autonomnog i afirmativnog zakonskog rešenja.

Takode, ovaj zakon je postigao zakonska resenja koja su usaglašena sa pravilima Svetske trgovinske organizacije.

Usaglašavanje sa pravilima Svetske trgovinske organizacije odnosi se na:

• ■    ukidanje obaveza ucesca domaceg kapitala u preduzecu za upravljanje zonom;

• ■    ukidanje placanja dazbine za carinsko evideniranje koje se placa u visini od 0,5% vrednosti uvezene robe koja je namenjena za obavljanje delatnosti u zoni;

• ■    ukidanje procentualnog iznosa ostvarenog godisnjeg izvoza iz zone u inostranstvo, kao kriterijum za vrednovanje rada zone.

3 .1 Efekti koji se ocekuju od slobodnih zona

Slobodne zone omogucavaju: 8

• ■    razvoj pojedinih podrucja, koji ce uticati na razvoj cele zemlje;

• ■    razvoj pojedinih sektora-privrednih aktivnosti (transfer tehnologija, znanja, iskustva i dr);

• ■    direktna ulaganja, koja su stimulisana smanjenjem administativnih barijera i postojanjem odgovarajuce infrastrukture;

• ■    zaposljavanje i kvalifikacija;

• ■    povecanje spoljnotrgovinske razmene i deviznog priliva;

• ■    povecanje proizvodnje;

• ■    brzi prodor na strana trzista;

• ■    povecanje nivoa konkurentnosti domace privrede;

• ■    koncentrisanje   medunarodne   trgovine kroz

kontrolisane kanale;

• ■    povecanje poverenja investitora i dr.

Osnovna aktivnost slobodnih zona, odnosno rešenja postignutih u zakonu cine povlasceni carinski tretman, odgovarajuca poreska oslobodenja i pojednostavljenje

• ⁸    Prof. dr Jelena Kozomara, Pozitivni efekti SEPZna zemlju domacina, Beograd, 2004

3.2    Carinski postupak u slobodnoj zoni

administrativne procedure. Ovim zakonom država uvodi u svoju nacionalnu ekonomiju slobodne zone kao instrument za privlacenje direktnih stranih investicija i povecanje zaposlenosti. Ekonomska opravdanost osnivanja slbodnih zona ogleda se u cinjenii da one doprinose razvoju nerazvijenih ili nedovoljno razvijenih podrucja.

U praksi poslovanja slobodne zone su se pokazale kao razvojne i profitabilne institucije sa brojnim specificnostima poslovanja. Ekonomski i administrativni razlozi postojanja slobodnih zona koji omogucavaju njihovu profitabilnost ogledaju se u cinjenici da one omogucavaju ustede u razlicitim oblastima: carine, takse, poreza, druge mere i odlike ekonomske prirode. Jedan od razloga postojanja slobodnih zona jeste u koncentraciji usluga i potreba na jednom mestu. One predstavljaju logisticki centar za spediterske, carinske, transportne i usluge skladištenja, pretovara, dorade i dr.

Preko slobodnih zona u znacajnoj meri se podsticu i stimulisu strana ulaganja u privredu jedne zemlje, cime se ona brze integrise u medunarodnu podelu rada.

Prema tome, u okviru slobodnih zona se odvijaju privredne delatnosti u cilju podsticaja izvoznih aktivnosti i u tom smislu povecanja intenziteta spoljnotrgovinske razmene zemlje i ostvarivanja niza pozitivnih indirektinih efekata na domacu ekonomiju. Takode, motivi ulaganja inostranih partnera u slobodne zone moraju biti podržani efikasnom pravnom regulativom koja obezbeduje stabilnost zakona i drugih propisa, a samim tim i pravnu sigurnost uloga i poslovanja.

Uspeh jedne slobodne zone prvenstveno zavisi od ciljeva i instumenata ekonomske politike jedne zemlje domacina i u tom smislu uloge države u njihovom oblikovanju i razvoju. Razvoj slobodnih zona i njihovo unapredivanje je zasnovan na jasnom opredeljenju ekonomske politike jedne zemlje i zakonske regulative u privlacenju stranih investitora u slobodne zone, precedura i beneficija koje utvrduju drzavni organi, kao i opsteg ambijenta privredivanja u datoj zemlji.

Carinski postupak sa robom u slobodnoj zoni je propisan Zakonom o slobodnim zonama ("Službeni glasnik RS", broj 62/06), Carinskim zakonom ("Službeni glasnik RS", br. 73/03, 61/05, 85/05-dr. zakon i 62/06-dr. zakon) i Uredbom o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom, puštanju carinske robe i naplati carinskog duga ("Službeni glasnik RS", br. 127/03, ... i 86/06).

Zakonom o slobodnim zonama ("Službeni glasnik RS", broj 62/06) utvrdeni su uslovi za odredivanje podrucja i rad slobodne zone, delatnosti koje se mogu obavljati u slobodnoj zoni, uslovi za obavljanje tih delatnosti i uslovi za prestanak rada slobodne zone, kao i osnivanje, pravni status i nadležnost Uprave za slobodne zone.

Carinski organi koji vrse nadzor i kontrolu na podrucju slobodne zone mogu da vrše kontrolu robe koja se uvozi, izvozi ili smešta u slobodnu zonu, pregled i pretres prevoznih i prenosnih sredstava, kao i lica koja ulaze i izlaze iz slobodne zone. Takode mogu da vrse kontrolu vodenja evidencije korisnika slobodne zone, kao i proveravanje stanja robe i uporedivanje tog stanja sa stanjem navedenim u evidenciji korisnika slobodne zone.

3.3    Unos robe u slobodnu zonu

U slobodnu zonu se moze unositi strana roba kao i domaca roba koja je namenjena izvozu ili proizvodnji u zoni. "Smeštaj robe u slobodnoj zoni nije vremenski ogranicen.

Prilikom unosa robe u slobodnu zonu radi obavljanja delatnosti i izgradnje objekata u zoni ne vrsi se obracun i naplata carine i drugih uvoznih dažbina.

Strana roba koju uvoze korisnici zone prijavljuje se carinarnici koja vrši nadzor nad slobodnom zonom jedinstvenom carinskom ispravom koja se koristi za unos robe u slobodnu zonu (C7), koja se popunjava u skladu sa cl. 13. i 14. Pravilnika o obliku, sadrzini, nacinu podnosenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 129/03, ... i 114/06), pri cemu se u drugu podelu rubrike 37 unosi odgovarajuca sifra nacionalnog postupka iz Kodeksa šifara. 9

Napominjemo da se nad robom koja se dopremi carinarnici, koja vrši nadzor nad slobodnom zonom, može sprovesti postupak privremenog smeštaja dok joj se ne odredi carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba, u skladu sa odrebama cl. 79. do 82. Carinskog zakona. Postupak privremenog smeštaja se može sprovesti bez podnošenja sažete deklaracije, na osnovu tranzitnog dokumenta po kom je roba upucena u slobodnu zonu.

Domaca roba smesta se u slobodnu zonu na osnovu racuna (u slucaju kada se u slobodnu zonu unosi domaca roba koju korisnik zone kupuje na ostalom delu carinskog podrucja od druge osobe) ili otpremnice (u slucaju kada korisnik zone unosi vlastitu robu sa ostalog dela carinskog podrucja), koji treba da sadrže sve podatke potrebne za evidenciju o robi u slobodnoj zoni.

Ovlasceni carinski radnik u nadleznoj carinskoj ispostavi duzan je da, na osnovu prilozenog racuna, odnosno otpremnice, radi evidencije, u ISCS-u izvrši unos podataka o domacoj robi (vrsta isprave C7-unos robe u slobodnu zonu) na nacin propisan cl. 13. i 14. navedenog Pravilnika, bez obaveznog podnosenja JCI od strane deklaranta, pri cemu se u drugu podelu rubrike 37 unosi sifra "23" (unos domace robe u slobodnu zonu) za nacionalni postupak iz Kodeksa šifara.10

Racun, odnosno otpremnica na osnovu kojih se domaca roba unosi u slobodnu zonu, podnosi se u 2 primerka. Nadležni carinski organ na racun, odnosno otpremnicu upisuje podatke o dokumentu (broj i datum JCI-C7) obradenom u ISCS-u, overava oba primerka fakture, odnosno otpremnice, od kojih jedan primerak vraca podnosiocu robe, a drugi zadrzava radi evidencije.

Domaca roba namenjena izvozu moze se u slobodnoj zoni podvrgnuti uobicajenim oblicima rukovanja, odnosno ista moze biti predmet uobicajenog postupanja koje se obavlja radi ocuvanja robe, poboljsanja njenog izgleda ili kvaliteta, odnosno pripreme za tržište, bez posebnog odobrenja carinskog organa. Uz posebno odobrenje nadležnog carinskog organa korisnik zone moze u zonu smestati i domacu robu koja nije namenjena izvozu ili proizvodnji u zoni, pod uslovom da se ne otežava nadzor nad poslovanjem u zoni.

Ukoliko se u slobodnu zonu smesta domaca roba koja podleze placanju izvozne carine nadlezni carinski organ ce zahtevati da se ta roba posebno evidentira.

Korisnik slobodne zone je duzan da prilikom smestaja domace robe vodi evidenciju unošenjem svih podataka koji su potrebni za sprovodenje mera carinskog nadzora kao i za stranu robu.

3.4    Evidentiranje robe u slobodnoj zoni

Korisnik slobodne zone je duzan da, radi sprovodenja mera carinskog nadzora, na propisan nacin vodi evidenciju o robi koja se uvozi, odnosno unosi u zonu izvozi, odnosno iznosi iz zone i koristi u zoni.

Roba se upisuje u evidenciju korisnika slobodne zone cim se donese u prostor tog korisnika. Evidencija mora omoguciti carinarnici prepoznavanje robe i pracenje njenog kretanja i ista se vodi hronološki, prema podacima iz isprava koje pri izvozu ili uvozu prate robu, kao i na osnovu normativa utroška materijala i proizvodnje robe.

Imajuci u vidu potrebu za brzim, tacnim i preciznim informacijama o robi koja se nalazi u slobodnoj zoni, nadležna carinarnica ce, shodno odredbi clana 216. stav 2. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom, puštanju carinske robe i naplati carinskog duga, zahtevati od korisnika slobodne zone da vrse elektonsko vodenje evidencije za robu koja se nalazi u slobodnoj zoni.

Pre nego sto pocne da obavlja delatnost u slobodnoj zoni, korisnik slobodne zone je dužan da podnese zahtev nadležnoj carinarnici da mu se odobri nacin vodenja evidencije za robu u slobodnoj zoni. U zahtevu je potrebno navesti delatnosti koje korisnik namerava da obavlja u slobodnoj zoni, kao i podatke o vrsti i carinskom statusu robe koja ce biti predmet navedenih delatnosti, a gde je to moguce i o carinskom postupku koji ce se koristiti za izvodenje navedenih delatnosti. Zahtev mora sadržati i sve druge podatke koji su potrebni radi obezbedenja pravilne primene carinskih propisa, odnosno koji omogucavaju sprovodenje carinskog nadzora nad poslovanjem korisnika u slobodnoj zoni, u skladu sa carinskim propisima.

U predlozenom nacinu vodenja evidencije korisnik je duzan da navede sve podatke koji su potrebni za carinski nadzor i to posebno:

• ■    sve podatke o oznakama ambalaze, njenoj kolicini i vrsti, uobicajeni komercijalni naziv, a po potrebi i identifikacione oznake kontejnera, kolicini i vrsti robnih omota;

• ■    podatke o prometu robe u slobodnoj zoni koji omogucavaju nadzor nad tom robom, a posebno u slucaju promene carinski dozvoljenog postupanja ili upotrebe robe smeštene u slobodnoj zoni ili pri unosu u ostali deo carinskog podrucja;

• ■    podatke o prevoznoj ispravi koja se koristi pri unosu ili iznosu robe;

• ■    podatke o carinskom statusu robe, i kada je to potrebno, o potvrdi o carinskom statusu robe;

• ■    podatke o uobicajenim oblicima rukovanja s robom u skladu sa clanom 135. stav 1. Carinskog zakona;

• ■    datum upisa unosa, odnosno iznosa robe iz slobodne zone;

• ■    podatak o odobrenju za drugo carinski dozvoljeno postupanje sa robom, ako se unosom robe u slobodnu zonu završava postupak aktivnog oplemenjivanja ili privremenog uvoza;

• ■    podatke koji se odnose na robu koja pustanjem u slobodan promet ili stavljanjem u postupak privremenog uvoza ne bi podlegala placanju uvoznih dazbina, ni merama komercijalne politike, a cija se upotreba ili namena mora proveravati;

• ■    podatke o stranoj robi smestenoj u slobodnoj zoni, koju korisnik koristi za obavljanje delatnosti (tarifna oznaka, vrednost robe i druge podatke potrebne

za identifikaciju robe);

• ■    odobrenje carinskog organa izdato na osnovu clana 111. carinskog zakona.

Ukoliko za sprovodenje carinskog nadzora neki od nabrojanih podataka nije neophodan carinarnica može odobriti da se neki od navedenih podataka ne evidentira. Takode, u evidenciju se ne moraju unositi ni podaci koji se evidentiraju u skladu sa odredbama o sprovodenju odgovarajuceg carinskog postupka.

Ukoliko se radi o specificnosti carinskih postupaka koji ce se obavljati u slobodnoj zoni potrebno uneti više podataka, korisnik je duzan da izvrsi dopunu u nacinu vodenja evidencije.

Na osnovu podnetog zahteva, nadležni carinski organ proverava predlozeni nacin vodenja evidencije, i ukoliko isti omogucuje sprovodenje carinskog nadzora nad unosenjem i iznošenjem robe u i iz zone, kao i poslovanje korisnika u zoni, donosi resenje, shodno clanu 205v. Uredbe, kojim odobrava izabrani oblik i sadržaj evidencije.

Ukoliko odobreni nacin vodenja evidencije, zbog izmenjenih okolnosti, ne omogucava sprovodenje mera carinskog nadzora u potpunosti, carinarnica ce od korisnika zatraziti da u odredenom roku predlozi odgovarajuce izmene ili dopune u nacinu vodenja evidencije. Ukoliko korisnik ne postupi na navedeni nacin, kao i ukoliko ponovo ucini nepravilnosti u nacinu vodenja evidencije koje onemogucavaju sprovodenje mera carinskog nadzora i kontrole, carinarnica ce ukinuti resenje o odobrenju nacina vodenja evidencije, a mere carinskog nadzora i kontrole sprovodice se u skladu sa odredbama Carinskog zakona i Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom, puštanju carinske robe i naplati carinskog duga, odnosno postojece zalihe robe ce se tretirati kao da je roba unesena ili ponovno unesena u carinsko podrucje, i za tu robu se mora odrediti carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba.

Ukoliko korisnik slobodne zone utvrdi da se stvarno stanje robe ne slaže sa podacima iz odobrene evidencije dužan je da o tome obavesti nadleznu carinarnicu, koja ce ukoliko je tom prilikom nastao carinski dug, isti obracunati u skladu sa odredbama carinskog zakona.

Ukoliko se roba iznosi iz slobodne zone, odnosno prostora gde korisnik slobodne zone obavlja delatnost u vezi sa tom robom, korisnik je dužan da podatke o tome odmah upiše u propisanu evidenciju.

U slucaju da korisnik koji je uneo robu u slobodnu zonu prenese istu drugom korisniku, dužan je da o tome bez odlaganja obavesti carinarnicu podnosenjem odgovarajuce isprave (ugovor, racun i slicno). Oba korisnika u svojim evidencijama moraju iskazati navedeno prenošenje i preuzimanje robe.

Prilikom prestanka poslovanja ili obavljanja pojedinih delatnosti u slobodnoj zoni korisnik slobodne zone je dužan da, u roku od osam dana, o toj cinjenici obavesti nadlezni carinski organ i da podnese konacne podatke o evidenciji robe radi provere.

3.5    Postupak proizvodnje u slobodnoj zoni

Postupak proizvodnje u slobodnoj zoni se sprovodi kroz postupak aktivnog oplemenjivanja odnosno potrebno je podneti zahtev za odobrenje postupka aktivnog oplemenjivanja i JCI za sprovodenje tog postupka (C5) sa vrstom postupka "57"-aktivno oplemenjivanje (sistem odlaganja) u slobodnoj zoni. Korisnik slobodne zone ne može obavljati proizvodne operacije u okviru postupka aktivnog oplemenjivanja pre nego što dobije odobrenje za zahtevani postupak. 11

U zahtevu za izdavanje odobrenja za postupak aktivnog oplemenjivanja potrebno je navesti proizvodne radnje koje ce se vršiti u okviru postupka aktivnog oplemenjivanja u slobodnoj zoni. U zahtevu je potrebno navesti tehnološki opis proizvodnje dobijenih proizvoda i uz isti je potrebno priložiti i normativ utroška za dobijene proizvode.

Korisnik je dužan da vodi posebnu evidenciju o postupku aktivnog oplemenjivanja i ista mora da sadrži podatak o odobrenju za taj postupak. U evidenciju o robi, koju korisnik zone vodi shodno clanu 205v. Uredbe, potrebno je uneti zabelesku da je roba radi pocetka postupka aktivnog oplemenjivanja upisana u odgovarajucu evidenciju tog postupka. Po okoncanju postupka aktivnog oplemenjivanja o toj cinjenici je potrebno uneti zabeleske u navedene evidencije.

Upis u evidenciju postupka aktivnog oplemenjivanja mora omoguciti carinarnici da u bilo koje vreme proveri tacno stanje robe, za koju je u slobodnoj zoni zapocet postupak aktivnog oplemenjivanja.

Postupak aktivnog oplemenjivanja obavlja se u skladu sa uslovima i na nacin kako je to propisano odredbama Carinskog zakona i Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom, puštanju carinske robe i naplati carinskog duga.

Na napred izneti nacin postupice se i u slucaju postupka prerade pod carinskom kontrolom.

3.6    Obavljanje dela proizvodnih radnji izvan zone

Korisnik slobodne zone može obavljati postupak aktivnog oplemenjivanja na nacin da se deo proizvodnih radnji obavlja unutar slobodne zone, a deo na ostalom delu carinskog podrucja van slobodne zone. U ovom slucaju je potrebno podneti jedan zahtev za odobrenje celokupnog postupka aktivnog oplemenjivanja (u i van slobodne zone). Odobrenje mora obuhvatiti sve proizvodne radnje potrebne za izradu gotovog proizvoda, odnosno proizvodne radnje koje korisnik obavlja unutar slobodne zone i sve proizvodne radnje koje ce se obavljati na ostalom delu carinskog podrucja izvan slobodne zone, kao i podatke o svim preduzecima koja ucestvuju u postupku proizvodnje.

Po dobijanju odobrenja za postupak aktivnog oplemenjivanja i podnosenja odgovarajuce JCI za celokupan postupak aktivnog oplemenjivanja, prilikom iznošenja robe iz slobodne zone na drugi deo carinskog podrucja, korisnik nadleznom carinskom organu podnosi zahtev za privremeno iznošenje robe iz slobodne zone radi obavljanja pojedinih faza proizvodnje. Po dobijanju odobrenja za privremeno iznošenje, korisnik slobodne zone privremeno iznosi robu Deklaracijom za privremeno iznošenje robe iz slobodne zone koja se podnosi u dva primerka od kojih se jedan vraca korisniku, a drugi zadržava nadležni carinski organ koji o privremenom iznošenju robe vodi posebnu evidenciju u Kontrolniku robe koja se privremeno iznosi iz slobodne zone. Prilikom vracanja, odnosno ponovnog unosa dobijenih proizvoda u slobodnu zonu, uz fakturu, odnosno drugi komercijalni dokument, podnosi se overeni primerak Deklaracije za privremeno iznošenje robe iz slobodne zone, koji je pratio robu prilikom iznošenja. Unosom dobijenih proizvoda u zonu potrebno je razdužiti evidenciju o privremenom iznošenju iz slobodne zone.

Do izrade odgovarajuceg programa u ISCS-u nadlezna carinska ispostava ce rucno voditi i obradivati pomenuti kontrolnik i deklaraciju.

Korisnik slobodne zone može iz opravdanih razloga sukcesivno vracati u slobodnu zonu doradene proizvode na osnovu fakture ili druge komercijalne isprave ispostavljene od preduzeca koje je vrsilo doradu van slobodne zone. U tom slucaju se na svakoj fakturi ili drugoj komercijalnoj ispravi kojom se roba vraca u slobodnu zonu unosi broj Deklaracije za privremeno iznošenje robe iz slobodne zone na osnovu koje je roba privremeno izneta iz slobodne zone. Korisnici slobodne zone su duzni da vode evidenciju o sukcesivnom vracanju privremeno iznesene robe. Kod poslednjeg u nizu sukcesivnog vracanja korisnik je duzan da uz fakturu, odnosno komercijalnu ispravu priloži i overenu kopiju obrasca Deklaracije za privremeno iznošenje robe iz slobodne zone i specifikaciju robe koja je sukcesivno vracana po tom obrascu deklaracije radi celovitog saldiranja privremenog iznošenja i vracanja robe, odnosno razduzenja predmetnog obrasca deklaracije u Kontrolniku robe koja se privremeno iznosi iz slobodne zone.

U slucaju kad korisnik zone privremeno iznosi robu iz zone na drugi deo teritorije Srbije radi ispitivanja, atestiranja i markentiskog prezentiranja postupice se na objasnjeni nacin za slucaj kad se iz slobodne zone na drugi deo teritorije Srbije iznosi roba radi obavljanja dela proizvodnih radnji.

3.7    Iznošenje robe iz slobodne zone

Roba koja se iznosi iz slobodne zone može biti izvezena ili ponovno izvezena iz carinskog podrucja Republike Srbije ili uneta u drugi deo carinskog podrucja Republike Srbije, pri cemu se podnosi JCI za odgovarajuci carinski postupak.

Ukoliko se izvozi domaca roba iz slobodne zone podnosi se JCI za izvoz robe (C1), a ukoliko se izvozi roba dobijena u postupku aktivnog oplemenjivanja, kao i ako domaci korisnik zone izvozi stranu robu koja je bila smeštena u slobodnoj zoni (postupak reeksporta) podnosi se JCI za ponovni izvoz robe (CZ). Ukoliko se strana roba iz slobodne zone unosi u drugi deo carinskog podrucja Republike Srbije, radi stavljanja u neki od carinski dozvoljenih postupaka podnosi se JCI propisana za odredeni carinski postupak.

Obaveza placanja carine za robu koja se iz slobodne zone stavlja u promet na drugi deo teritorije Republike Srbije nastaje na dan kad je roba prešla iz zone na teritoriju Republike Srbije, pri cemu se iznos carine i drugih uvoznih dazbina utvrduje prema stanju robe i po propisima koji vaze na dan prihvatanja carinske deklaracije, u skladu sa odredbama carinskog zakona.

Ako nastane carinski dug za stranu robu-koja se iz slobodne zone unosi u drugi deo carinskog podrucja Republike Srbije, carinska vrednost se utvrduje na osnovu stvarno placene cene, odnosno cene koju treba platiti za tu robu. Troškovi skladištenja i održavanja robe tokom smeštaja u slobodnoj zoni ne uracunavaju se u carinsku vrednost robe ako su iskazani odvojeno od stvarno placene cene, odnosno cene koju za robu treba platiti.

Ako se u drugi deo carinskog podrucja Republike Srbije unosi proizvod koji je nastao proizvodnjom u slobodnoj zoni podnosi se JCI popunjena u skladu sa clanovima 13. i 14. pomenutog Pravilnika, s tim što se u njoj navodi tarifna oznaka dobijenog proizvoda i vrednost uvozne robe sadržane u dobijenim proizvodima. Ukoliko je u proizvodnji dobijenog proizvoda upotrebljen strani repromaterijal iz jednog tarifnog stava, u rubriku 47 (Obracun dazbina) upisuje se stopa carine za taj repromaterijal. Ukoliko je u proizvodnji dobijenog proizvoda upotrebljen strani repromaterijal koji se svrstava u tarifne stavove sa razlicitim stopama carine u rubriku 47 upisuje se ukupan iznos dažbina (a ne stopa carine) koje treba platiti za ugradeni strani repromaterijal, obracunat primenom odgovarajucih stopa carine za svaki od tih repromaterijala. Shodno clanu 107. carinskog zakona ukoliko je u dobijeni proizvod ugraden strani repromaterijal koji se svrstava u vise tarifnih oznaka, carinski organ može, na zahtev deklaranta, dozvoliti da se carina obracuna na osnovu svrstavanja u tarifnu oznaku zbog repromaterijala cija je stopa carine najviša, odnosno u rubriku 47 upisuje se stopa carine za taj repromaterijal.

Ako se iz slobodne zone na drugi deo carinskog podrucja iznosi domaca roba koja je bila smestena u slobodnu zonu, podnosi se faktura ili otpremnica i ista se evidentira kao povrat domace robe. Carinski organ koji vrsi nadzor nad poslovanjem slobodne zone dužan je da kroz ISCS izvrši razduzenje dokumenta (JCI-C7) koji je obraden kroz ISCS prilikom unosa domace robe u slobodnu zonu.

Zakljucak

Svaka država institute slobodnih zona uvodi u nacionalnu ekonomiju kao instrument za privlacenje direktnih stranih investicija, i razvoj podrucja pa i sire na kome obavljaju delatnost. Privlacnost otvaranja slobodnih zona, kao i ekonomsku opravdanost za iste, potkrepljuje i podatak da je u 1975. godini broj slobodnih zona kretao oko 75, dok danas posluje oko 5000 slobodnih zona u 120 zemalja sveta. Naravno sve slobodne zone nisu istog stepena razvijenosti i obima poslovanja.

U jednom podrucju u kome slobodne zone obavljaju svoju delatnost one mogu biti zamajac privrednog razvoja kako podrucja na kome obavljaju delantost tako i celokupne drzave. Ovo se narocito odnosi na zemlje sa velikim prirodnim bogatstvima kao i ljudskim resursima. Pojedine azijske zemlje su napravile pravi ekonomski bum sa poslovanjem slobodnih zona. Kao jaki argumenti u prilog otvaranja slobodnih zona su:

• ■    Zaposljavan je velikog broja stanovnistva,

• ■    Dolazak nove tehnologije neophodne za obavljanje delatnosti,

• ■    Zakup zemljista na kome posluje slobodna zona,

• ■    Povezivanje inostranih kompanija koje posluju u zoni sa domacim  kompanijama i moguc zajednicki

nastup u trece zemlje (izvoz).

U slobodnim zonama je postignut ideal kome teži razvijeni svet a to je promet roba i usluga bez carinskih i poreskih opterecenja.

Slobodne zone mogu imati i negativne efekte na privredu zemlje domacina i to kao vrlo jakog konkurenta, oslobodenog balasta dazbina cime gusi domacu proizvodnju. Takode, rukovodeci kadar u firmama koje posluju u slobodnim zonama, su uglavnom stranci koji su vrlo visoko placeni, kao i obuceni za visokostrucne poslove i zadatke, dok domaca radna snaga je mnogostruko manje placena i obavlja uglavnom proste zadatke. Ovo je narocito izrazeno u Azijskim zemljama, gde se obavljaju uglavnom tipski poslovi, u procesu masovne proizvodnje koji ne zahtevaju veliku umešnost radnika angazovanih na radu. Medutim bez obzira na sve kritike, broj Slobodnih zona se stalno povecava, odnosno poslovanje u njima je unosno i visokoprofitabilno za firmu koja obavlja delatnost. Poslovanje u Slobodnim zonama devedesetih godina, predstavlja petinu svetskog izvoza, a samim tim i povecanje izvoza zemalja u kojima su locirane.

Tipski primer je Kina koja se za strane direktne investicije otvara tek 1978. godine. Danas u Kini izvoz iz ovih zona predstavlja polovinu ukupnog kineskog izvoza.