Спортско - рекреативнe активности младих у руралним подручјима РС

1.    УВОД

Периоди раног детињства и младости могу и често су пресудни у стицању пожељних, добрих образаца понашања који су директно повезани са физичком активности и правилном исхраном који су кључни параметри који утичу на смањење учесталости хроничних незаразних болести. Сматра се, и научно је доказано [1,2], да физичке активност и оптимални ниво физичке способности имају изузетну превентивну и терапијско здравствену улогу на смањење ризика од умирања или обољевања од хроничних незаразних болести и код младих и код одраслих особа.

Међутим, резултати претходних истраживања [3] показују да је код деце основношколског узраста у последњој деценији дошло до огромних конституционалних промена, посебно у оквиру варијабли маса тела и индекс телесне масе (БМИ), које су у изразитом порасту у односу на вредности из 1995. године. У поређењу са резултатима деце основношколског узраста из других европских земаља, евидентирано је да основношколци у Републици Србији бележе вредности изнад просека у оквиру резултата везаних за варијабле које обележавају физичку развијеност код оба пола. Оно што је забрињавајуће, подаци исте студије указују на потпуно инверзан карактер физичких способности у односу на физичку развијеност. Док физичка развијеност бележи прогрес, физичке способности одликује смањење просечних вредности у односу на резултате из 1995. године, за 6% у просеку код ученика и чак 12% код ученица основношколског узраста. Нажалост, ни после 7 година ситуација се није променила у позитивном смеру. На основу добијених резултата истраживања трансверзалног карактера тренда промена физичких способности [4], на генералном нивоу може се закључити да наши основношколци и даље бележе резултате по којима физичке способности не прате на адекватан начин физички развој.

Поред тога, према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ приближно 31% особа старијих од 15 година у свету је недовољно физички активно. У Србији је недовољна физичка активност присутна код 68% становништва узраста од 15+ година (64% мушкараца и код 72% жена). У односу на ранији период порастао је проценат деце и омладине који су се у слободно време бавили тзв. седентерним активностима: гледали телевизију, компакт дискове или видеокасете (са 58,8% на 73,3%), који су се играли на компјутеру (са 9,7% на 28,2%) и слушали музику (са 38,3% на 61,9%). Тимским спортовима се бави 20,9% деце и омладине. Мање од једне петине бави се осталим активностима. У Србији 93,3% деце редовно похађа наставу физичког васпитања у школи. Са узрастом се смањује проценат оних који редовно раде физичко у школи, тако да на узрасту 15–19 година само 87,9% редовно ради физичко. У узрасту 7–14 година 45,7%, а у узрасту 15–19 година 46,0% најмање 2 сата недељно проводе у напорним физичким активностима изван школе. Значајно већи проценат дечака се бави напорним физичким ктивностима како у узрасту 7–14 година (54,6%), тако и у узрасту 15–19 година (56,6%), док је проценат девојчица значајно мањи (36,4% и 31,5%).

Резултати нашег претходног истраживања [5] су показали да у сеоским срединама 6% младих особа сматра да су им физичке и радне способности слабе а 4.5% сматра да им је здравствено стање лоше (слабо). Oко 75% младих није ни једном било код лекара у току последњих годину дана. С друге стране 52.9% младих у сеоским срединама пуши, 61.6% повремено конзумира алкохол, 64.2% повремено користи лекове, 59.8% повремено осећа здравствене тегобе у свакодневном животу. Иако je 81.9% младих особа женског пола и 90.1% особа мушког пола у сеоским срединама спремно да део свог слободног времена употреби за очување и побољшање здравља и 57.4% младих особа женског пола и 61.7% особа мушког пола сматра да на побољшање њиховог здравственог статуса може да утиче бављење спортско – рекреативним активностима, мање од 28% младих редовно учествује у спортско – рекративним активностима.

Због свега тога, циљ овог рада је испитивање учешћа младих у спортско – рекреативним активностима у руралним подручјима Републике Србије.

2.    МЕТОДЕ

Узорак испитаника

Узорак испитаника су чиниле младе особе од навршених 15 до навршених 30 година са територије 5 (пет) општина Републике Србије. Укупан узорак чинило је 539 испитаника, од тога 265 испитаника женског пола и 274 испитаника мушког пола. Просечна старост испитаника мушког пола била је 20.7 година а женског 20.1 година.

Општине су одабране тако да одсликавају територијалну слику Републике Србије. Из сваке општине одабране су по две месне заједнице из категорије руралних, и то по једна из тзв. „равничарског“ дела и друга из тзв. „брдског“ дела.

Узорак варијабли

Сви учесници пројекта су били непосредно укључени у процес анкетирања, помоћу којих су се добили подаци, који су даље адекватно статистички систематизовани и обрађени.

У оквиру података о спортско - рекреативним активностима испитаника коришћене су следеће варијабле и прикупљени су подаци о:

• ■   Активним спортистима/такмичарима,

• ■   Учествова^у у спортско - рекреативним активностима,

• ■   Учествова^у на спортским или рекреативним такмиче^има,

• ■   Учествова^у у другим облицима спортско - рекреативних активности,

• ■   Зна^у плива^а,

• ■   Вож^и бицикла.

3.    РЕЗУЛТАТИ

Подаци о спортско - рекреативним активностима испитаника приказани су у Табелама 1-7.

Већи проценат испитаника и мушког и женског пола није било активан спортиста/такмичар – 61.7% код мушког и 79.2% код женског пола (Табела 1).

Табела 1: Активно бављење спортом

	Женски пол		Мушки пол
Активно бављење спортом	број	проценат	број	проценат
да	55	20.8	105	38.3
не	210	79.2	169	61.7

У односу на учествовање у спортско – рекреативним активностима највише испитаника мушког пола учествује 1 -2 пута недељно (29.9%) а женског неколико пута годишње (30.2%) (Табела 2).

Табела 2: Учествовање у спортско – рекреативним активностима

	Женски пол		Мушки пол
Спортско – рекреативне активности	број	проценат	број	проценат
редовно	17	6.4	59	21.5
1 – 2 пута недељно	53	20.0	82	29.9
1 – 2 пута месечно	74	27.9	58	21.2
повремено (неколико пута годишње)	80	30.2	51	18.6
не учествујем	41	15.5	24	8.8

У односу на учествовање у спортско – рекреативним такмичењима највише испитаника мушког пола редовно учествује (33.6%) а женског никада није учествовало (59.2%) (Табела 3).

Табела 3: Учествовање у спортско – рекреативним такмичењима

	Женски пол		Мушки пол
Спортско – рекреативна такмичења	број	проценат	број	проценат
редовно	30	11.3	92	33.6
повремено	50	18.9	60	21.9
учествовао сам раније, сада не	28	10.6	42	15.3
никада нисам учествовао	157	59.2	80	29.2

Највише испитаника и женског и мушког пола учествује у другим облицима спортско – рекреативних активности типа спортских игара (46.4% код мушког и 23.8% код женског пола) (Табела 4).

Табела 4: Учествовање у другим облицима спортско – рекреативних активности

	Женски пол		Мушки пол
Други облици спортско – рекреативна активности	број	проценат	број	проценат
часови спортске рекреације	36	13.6
излети	17	6.4	10	3.6
пешачење	35	13.2	29	10.6
трчање	33	12.5	53	19.3
спортске игре	63	23.8	127	46.4
пливање	13	4.9	13	4.7
лов и риболов	3	1.1	10	3.6
планинарење			1	0.4
скијање	20	7.5	19	6.9
ништа од наведеног	45	17.0	12	4.4

Највише испитаника мушког пола организовано се бави спортско – рекреативних активности у спортском клубу (40.6%) а женског у природи (на отвореном (34.8%) (Табела 5).

Табела 5: Место реализовања организованих спортско – рекреативних активности

Место	Женски пол		Мушки пол
	број	проценат	број	проценат
у спортском клубу	44	17.4	110	40.6
у спортско – рекреативном центру	8	3.2	3	1.1
у спортској сали	84	33.2	39	14.4
у теретани	27	10.7	45	16.6
у природи (на отвореном)	88	34.8	74	27.3
друго	2	0.8	/	/

Од укупног броја испитаника највише испитаника мушког и женског пола добро плива – 70.4% код мушког и 71.7% код женског пола) (Табела 6).

Табела 6: Знање пливања

	Женски пол		Мушки пол
Знање пливања	број	проценат	број	проценат
добро пливам	190	71.7	193	70.4
одржавам се на води	45	17.0	53	19.3
не знам пливати	30	11.3	28	10.2

Од укупног броја испитаника највише испитаника мушког пола често вози бицикл (41.2%) а женског понекад (42.6%) (Табела 7).

Табела 7: Вожња бицикла

	Женски пол		Мушки пол
Вожња бицикла	број	проценат	број	проценат
често возим бицикл	74	27.9	113	41.2
понекад возим бицикл	113	42.6	99	36.1
врло ретко возим бицикл	64	24.2	53	19.3
никада нисам возио бицикл	14	5.3	9	3.3

4.    ДИСКУСИЈА

Стање спорта и физичке културе на селу није систематски истраживано више од четрдесет година. Последње озбиљније истраживање у овој области обављено је 1976. године од стране тадашњег Института за физичку културу ЈЗФКМС [6].

Резултати тих истраживања су показали да се тада само 5,33% младих мушког пола узраста 16—19 година бавило спортско-рекреативном активношћу. У односу на женски пол тај проценат је био још мањи, у узрасној групи од 12—15 година (6,65%), док у свим осталим узрасник категор^ама испод 1% [6]. Тада je утвр^ен и изузетно мали број активних чланова спортских организација, у узрасним категоријама од 20 до 35 година свега 3,30% су се активно бавили спортом.

Незадовољавајући подаци су били и у односу на учешће сеоског становништва у повременим облицима спортско-рекреативних активности. Укупан постотак (2,62%) je био чак нижи од постотка обухваЬених редовним облицима рада (3,32%). Највећи број грађана (претежно деце и омладине) учествовало је на масовним смотрама и слетовима (1,80%), а наjма№e их je тренирало одре^ени спорт (0,18%). На основу ових података аутори су закључили да су припреме за такмичења и друге наступе у овим срединама минималне и несистематске, па су с разлогом могли да претпоставе да ни ефекти по здравље, радну и одбрамбену способност, као и здраву забаву и разоноду учесника нису онакви какви би могли и морали бити. И у поврeмeноj спортско-рeкрeативноj активности сеоског становништва више него двоструко ]е било ма^е учешће жена (0,80%) него мушкараца (1,82%). На тренинзима и такмичењима њихово учешће је било готово само симболично (0,05%), а у спортско] рекреации их уопште нема.

Анализирајући резултате истраживања, може се закључити да су у развоју физичке културе на селу последњих година остварени одре^ени резултати. Ме^утим, у односу на биолошке, психолошко-социолошке и друге потребе ове категорије становништва, то је, без сумње, сасвим недовољно. Уколико овим подацима додамо и податке Института за јавно здравље Србије и податке нашег претходног истраживања представљене у уводном делу текста, онда са сигурношћу можемо тврдити да је учешће у спортским активностима младих у руралним подручjима алармантно.

5.    ЗАКЉУЧАК

На основу спроведеног истражива^а за учешЬе младих у спортско - рекреативним активностима у руралним подручjима Републике Србиje, може се заклучити следе^е:

• ■    79.2% младих особа женског пола и 61.7% особа мушког пола у сеоским срединама ниje се активно бавило

спортом;

• ■    15.5% младих особа женског пола и 8.8% особа мушког пола у сеоским срединама уопште не учеству|е у

• било каквим спортско - рекреативним активностима;

• ■    59.2% младих особа женског пола и 29.2% особа мушког пола у сеоским срединама никада ниje

учествовало у спортским и/или спортско - рекреативним такмиче^има;

• ■    11.3% младих особа женског пола и 10.2% особа мушког пола у сеоским срединама не уме да плива;

• ■    5.3% младих особа женског пола и 3.3% особа мушког пола у сеоским срединама не уме да вози бицикл.

У целини посматрано, развој спорта и физичке културе на селу заостаје за општим развојем ове делатности у односу на уже подручје Србије (посебно у односу на градске средине), као и у односу на објективне и субјективне потребе сеоске популације у овој области. Ово се, пре свега, огледа у чињеници да тренутни број сеоског становништва коjи учеству|е у систему спорта и физичкоj култури, ниje на задово^аваjуheм нивоу.

Стратешки циљ развоја фиизичке културе на селу у наредном периоду мора бити борба за шире укључење сеоског становништва у систем спорта и физичке културе и стварање услова за ефикаснији утицај ових делатности на ^ихово здравее.

У наредном периоду од изузетног значаја би било испитати и ставове младих у сеоским подручјима са аспекта мотивациje, жела и потреба за бавле^е спортско - рекреативним активностима али и разви]ености спорта и спортске рекреације у сеоским подручјима. На тај начин, правилним методолошким одабиром узорка, резултати који би се добили, имају могућност да буду генерализовани на територију читаве Републике Србије, чиме би надлежни државни органи имали потребне управљачке информације, које даље могу бити адекватно коришћенe у изради и примени системских мера у циљу решавања стратешких проблема везаних за негативне демографске трендове, као и останак младих на селу.

С обзиром на добиjeнe резултате и препознату изузетну улогу превентивне и тeрапиjско - здравствене улоге физичке активности и оптималног нивоа физичке способности, шире уклуче^е сеоског становништва у систем спорта и физичке културе и стварање услова за ефикаснији утицај ових делатности на њихово здравље треба да буде стратешки цил развоjа физичке културе на селу у наредном периоду.

ЗАХВАЛНИЦА

Рад је део истраживања у оквиру пројекта број 153-08-00054/2/18-02, финансираног од стране Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије.