Стрес и спорт

1.    УВОД

У доба високе технологије и брзине, стрес је постао неизбежни део наших живота. Савремени начин живота води ка сталној емоционалној и нервној напетости и скоро је немогуће избећи стресоре. Стресори су често индивидуални пошто стреса нема уколико га ми не опажамо, али могу бити и генерални као што су ратови, епидемије, елементарне непогоде и др.

2.    ТЕОРИЈСКО САГЛЕДАВАЊЕ ПОЈМА СТРЕСА

Према Оксфордском речнику енглеског језика термин стрес је у употреби још од четрнаестог века и као такав има велики 6poj значе^а, а многе научне дисциплине проучавале су различите аспекте стреса. Лазарус и Фолкман [1] стрес сматрају посебном категоријом искуства за коју је карактеристично да особа процењује да ситуација захтева улагање повећаних напора у циљу адаптације, тј. да опажа несклад између својих капацитета и захтева ситуације. Тако се, у складу с тим, јављају карактеристичне промене на психолошком и физиолошком плану. Оваква дефиниција подразумева да ситуације које се субјективно процењују на овакав начин називамо стресним дога^аjима или стресовима [2]. Тако^е, стрес обухвата когнитивни и бихеjвиоpални одговор поjединца на непријатни догађај.

Да би постојао доживљај стреса мора постојати објективни догађај, ситуација коју појединац перципира као захтев, као притисак околине. Људи се разликују у својим индивидуалним и групним реакцијама на потенцијално стресни дога^аj, према Лазарусу и Фолкману [1]. Уколико не постоjи pеакциjа на неки дога^аj коjи jе потенциjални стресор, нема стреса. Једна "одређена количина" стреса није сувишна. Савршена адаптација, без конфликата, без стреса и противуречности, осиромашила би наше животе. Стрес постаје проблем када личност не може на изазове да одговори на најбољи могући начин. Подручје креативног процеса не може се остварити без изазова да се неутралише стрес [2]. Стрес се наjсpеhниjе савладава у стваралаштву. Дугогодиш^а истражива^а су показала да у човеку постоје адаптациони синдроми у којима учествују унутрашњи органи, ендокрини и нервни, који помажу човеку да се прилагоди на сталне промене и нове ситуације. У процесу адаптације човек губи битку са животом, или jе доб^а. Погрешни начини адаптациjе на стрес имаjу за последицу многа дисфункционална понаша^а.

Стрес је проблем друштвене и индивидуалне егзистенције, а неки облици благог стреса нису штетни већ су неопходни су за нормалан pазвоj jединке. ВуковиЬ [2] наводи резултате америчког психофизиолога Леваjна коjи jе експериментално потврдио да рано излагање благим стресним ситуацијама утиче на сазревање нервног механизма коjи управ^а хормоналним системом хипоталамус -хипофиза - надбубрежна жлезда, а коjи допрема хормоне битне за адаптацију на стресна стања.

Психолог Сели [2] из тог разлога pазликуjе два облика стреса: еустрес - коjи jе конструктиван и стимулативан (за^уб^еност, успех на такмиче^има итд.) и стрес са дистресом - коjи доводи до морфофункционалне дезорганизације. Стрес има своје компоненте, а представљају их стресни догађаји или стресори, субјективна процена догађаја и стање организма које карактерише измењено психофизиолошко функционисање.

Стресори могу бити дуготрајни (нпр. рат, болест) и краткотрајни (нпр. аутомобилска несрећа). У зависности од времена трајања излагања стресору зависе интензитет и ефекти стреса.

Модел стреса Теjлоp и Аспинол [2] указуjе на значаj стреса као динамичког процеса у оквиру кога лични, али и социјални и спољашњи чиниоци играју значајну улогу као модератори утичући на стресни догађај, субјективну процену, промене психофизиолошког функционисања, начине превладавања које особа користи и последице стреса. Овај модел указује на сву комплексност стрес процеса.

• 2.1. Извори и симптоми стреса

У овом раду бавимо се стресом у спорту који може имати карактеристике еустреса и дистреса у коме се могу наћи актери спорта: (спортисти, тренери, судије, спортски руководиоци и публика) [3].

Последице стреса зависе од времена изложености стресору, али и интензитета стреса mj. gora^aja кojи може бити промена успеха у школи или спортским такмичењима, стална страховања, умањено самопоштовање, осећање инфериорности, потешкоће у доношењу одлука, прекомерна или недовољна физичка активност, избегавање других или претерана наметљивост.

Превладавање стреса представља понашање посредством кога особа реагује на специфичне спољашње или унутраш^е захтеве кojи се поставку пред пojединцa. Према клaсификaциjи Лазаруса и Фолкмана [1] пoстojе две основне стратегије превладавања:

• ■    превладаване усмерено на проблем кoje представла напор да се препозна, мoдификуje или елиминише утицаj неког стресора;

• ■    превладаване усмерено на eмoциje кoje представла напор да се регулише емоционално стане кoje je у вези са стресом или je резултат дejства стресора.

У оквиру теорбе изазова Волин и Волин [4] указуjу да се ситуациjа тешко^е третира као изазов кojи индивидуи омогућава да открије до тада себи непознате потенцијале, да се, кроз самооткривање, стрес превазиђе и доведе до актуализације потенцијала који су скривени. Уколико особа нема довољно капацитета, усвојених стратегија, техника и вештина управлана стресом, стрес Ье се континуирано пове^авати. Стога Ье, према Лумбану [5], рано препознавање симптома стреса умањити негативне последице стреса. Стрес је, како је дефинисао Ханс Сели „ неспецифична физиолошка рeакциjа, одговор организма на било кojи захтев кojи му се поставла" [6], посебно на захтеве који превазилазе снаге индивидуе и ресурсе у окружењу које је она у стању или прилици да користи.

Головнина и Батикаjeрва [7] указуjу да током физичког напора долази до микроскопских повреда миши^них влакана које се анестезирају тако што организам лучи супстанце које имају аналгетички ефекат. Истовремено, ове супстанце дају осећај благе еуфорије. Из тог разлога, након тренинга, особа има повишено расположење и осећај задовољства 1,5-2 сата. Сан се поболшава након вежбана а сан je наjважниjи процес опоравка и опуштана. Вежбане стимулише дубљи сан, што значи да смањује ноћну мождану активност и побољшава одмор, што такође може утицати на сманене стреса.

Током друштвеног истраживана ме^у ученицима узраста 17-19 година у Русиjи, Головнина и Батикаjeрва [7] открили су следеће резултате:

• ■    ве^ина радиje прeбацуje свoj стрес на друге, него да га ослоба^а физичком активнош^у;

• ■    две трещине испитаника сматра да отпорност на стрес зависи од стана здравла луди;

• ■    утвр^ено je да особе кoje се баве физичким вежбама и уопште било кojoм врстом спорта, на питане колико често доживљавају стрес, чешће одговарају „никад” или „понекад” и обрнуто;

• ■    више од 70% испитаника кoнстатуje пове^ане расположена након бавлена спортом, нешто мани брoj ученика бележи и пове^ане радне способности у периоду посете спортским клубовима;

• ■    главним цил физичког васпитана скоро сви испитаници виде у трансформации изгледа, нешто мане у поболшану здравла, а наjманe у ублажавану стреса;

• ■    само 1/3 ученика je покушало да се бори против стреса спортом, али je 100% оних кojи су то покушали успело да се избори са стресом.

3.    РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА ДОЖИВЉАЈА СТРЕСА СПОРТСКИХ РАДНИКА И СПОРТИСТА

Дакле, спорт је добра ствар у свакој ситуацији. Нарочито у тренуцима када осећамо незадовољство. Спорт чини тело јачим, издржљивијим и унапређује емоционалну стабилност.

Група истраживача са Универзитета у Хјустону [8] проучавала је резултат умерене телесне активности на оксидативни стрес у ћелијама. Осећај тескобе код људи попраћен је прекомерним гладовањем ћелија кисеоником, због чега ћелије (укључујући нервне ћелије) могу умрети. Умерена физичка активност ће смањити последице недостатка кисеоника. У експерименту који су реализовали истраживачи са Универзитета у Хјустону, мишевима су убризгавани лекови који су хемијски узроковали недостатак кисеоника у свим ћелијама тела.

Након тога, мишеви су пребачени у ново, њима непознато окружење. Они који су радили физичке вежбе, за разлику од оних који нису, нису се панично крили у мрачним угловима, већ су почели истраживати нову територију. Њихов закључак је да вежбање и стрес припремају и тренирају нервне ћелије, а оне постају искусне у ситуацијама стварног стреса и могу се боље носити са њим.

Вежбање повећава отпорност на поремећаје повезане са стресом, као што су анксиозност и депресија. Слично томе, перцепција контроле је моћан предиктор неурохемијских и бихејвиоралних одговора на стрес, али није познато да ли је искуство одабира вежбања и вршења контроле над том вежбом критични фактор у стварању отпорности на стрес изазван вежбањем.

Ова отпорност на стрес се не појављује преко ноћи већ захтева континуитет у тренинзима. Гринвуд сматра да се смањење стреса не појављује као резултат једног тренинга али биохемијски процеси су њиме заполчети а промене у heлиjскоj структури he након извесног времена бити дубоке.

Аутори су применили анонимни онлајн упитник како би истражили узроке и начине борбе са стресом у спорту. Циљ истраживања је откривање доживљаја стреса тренера и спортиста, односно да ли препознају спорт као механизам умањења стреса и/или узрок стреса.

Упитник је у октобру 2021. године послат на 100 електронских адреса потенцилакних испитаника: студената Факултета за спорт Универзитета Унион - Никола Тесла и Факултета спорта и физичког васпита^а Универзитета у Нишу и неколико спортских клубова. Одговорило је мање од половине испитаника. Узорак чини 45 испитаника који су у највећем броју (82,2%) спортисти, односно чланови спортске екипе, затим 13,3%тренери и мали број судија.

Koja je Ваша улога у клубу? 45одговора

♦ спортиста-члан екипе

♦ тренер

♦ Sudija

• • Fudbalski sudija

Слика 1. Графикон структуре узорка

Узорак чине у највећем броју спортисти узраста између 15 и 25 година и то 88,9% а испитаника узраста 26 до 40 година било је 6,7% и 4,4,% оних који су нешто старији, односно до 55 година.

Колико година имате?

45 одговора

♦ 15-25

• 26-40

♦ 41-55

• 56-70

Слика 2. Графикон приказа структуре узорка према узрасту

Преко половине узорка, односно 51,1% испитаника сматра да се често налази у ситуацијама које сматрају стресним.

Укупно 40% њих такође препознаје знаке стреса али нешто ређе. Само 8,9% испитаника сматра да нема знаке стреса.

Да ли сматрате да се место излазите у стресним ситуаци]ама 45 одговора

• Да ф Ретко

• Не

Слика 3. Графикон препознавања доживљаја стреса

Узроци стреса су према изјавама испитаника веома различити. На следећем питању изабрали су понуђене одговоре који су препостављени узроци стреса.

Уколико сте одговорили потврдно да имате доживгьа] да се место излазите у стресним ситуаци]ама, молимо вас обележите све узроке

Слика 4. Графикон препознавања узрока стреса које испитаници препознају

Највише испитаника, више од трећине (17 испитаника) означава сопствене амбиције за постизање добрих резултата као узрок стреса у коме се налазе, дупло мање од њих сматра да је узрок притисак других за постизање добрих резултата (8 испитаника), мало мање (7 испитаника ) сматра узроком стреса понашање њиховог тренера, док су понашање понашање саиграча и лоши услови тренирања стресни за нешто више од по 5 испитаника. Лоша комуникација у клубу није узрок стреса за већину испитаника што може указати на квалитетне односе у клубу.

На следеће питање, којим смо захтевали одговор да ли сматрају да је бављење спортом извор стреса, већина је одбацила ту могућност и само 5 испитаника, односно 12% испитаника указује да је бављење спортом узрок њиховог стреса.

Да ли сматрате да je бавгьенье спортом извор вашег стреса?

1- ред

Слика 5 . Графикон препознавања спорта као узрока стреса

Остали узроци стреса су многобројни према наводима испитаника и могу се груписати као узроци који се односе на академско постигнуће (најчешће су обавезе на факултету, страх од неуспеха, испити, страх да неће постићи предвиђени успех итд.), социјално-емоционалне фактори (односи са породицом, удаљеност од породице, живот у великом граду, комуникација са другима) и геополитички фактори (осећај несигурности у држави, недостатак поузданих извора финансирања спортских клубова и спортиста итд.). Интересантно је да је партнерска комуникација, односно љубавне релације означена само код једног испитаника као узрок стреса.

Ипак, на следећем питању преко 2/3 испитаника је довело у везу стрес и спорт али спорт представља као начин борбе са стресом, односно једну од стратегија управљања стресним ситуацијама. Само по 1/6 испитаника је указала да не зна или не препознаје спорт као начин умањења стреса.

Када су у тренерској улози њих 13 је означило да користи спортеке технике за управљање стресом чланова екипе, а 7 њих не користи, док се 68 изјаснило да не зна. Претпостављамо да су вештине и компетенције непознате неким тренерима за област управљања стресом.

Уколико сте у тренерско] улози, да ли користите бавл=енье спортом и спортске технике за управленье стресом?

^Я да ^Я не ^Я Колона 3

1. ред

Слика 7. Графикон представљања колико тренери користе технике упрваљања стресом у спорту

Технике које користе у том процесу су технике релаксације музиком (33%), затим технике и контроле емоција (22%), технике релаксације лаким физичким вежбањем (20%) док су когнитивне технике дупло мање заступљене. Неке друге технике које су сами осмислили су у најмањем броју.

Koje технике управленье стресом користите?

1. ред

Слика 8. Графикон техника које користе приликом управљања стресним ситуацијама

3.1.    Дискусија резултата истраживања

Резултати показују да само 8,9% испитаника сматра да нема знаке стреса, док око 91% препознаје симптоме често или ређе. Више од трећине испитаника означава сопствене амбиције за постизање добрих резултата као узрок стреса у коме се налазе, дупло мање од њих сматра да је узрок притисак других за постизање добрих резултата и мало мање испитаника сматра узроком стреса понашање њиховог тренера. Понашање саиграча и лоши услови тренирања стресни су незнатно стресни а комуникација у клубу није узрок стреса за већину испитаника што може указати на квалитетне односе у клубу.

Већина испитаника је негирала да бављење спортом представља извор стреса али 12% испитаника указује да је бављење спортом узрок њиховог стреса. Остали узроци стреса су узроци који се односе на академско постигнуће (најчешће су обавезе на факултету, страх од неуспеха, испити, страх да неће постићи предвиђени успех итд.), социjално-емоционалне фактори (односи са породицом, уда^еност од породице, живот у великом граду, комуникација са другима) и геополитички фактори (осећај несигурности у држави, недостатак поузданих извора финансирања спортских клубова и спортиста итд.). Интересантно је да су партнерска комуникација, односно љубавне релације означена само код једног испитаника као узрок стреса.

Иако већина негира стрес у спорту, већина испитаника је довело у везу стрес и спорт али спорт као начин борбе са стресом. Спорт је према процени испитаника једна од стратегија управљања стресним ситуацијама.

Тренери препознају спортске технике за управљање стресом чланова екипе, али је највећи број остао неопредељен када је коришћење техника у питању, док је само 14% изјавило да их не користи, Претпостављамо да су вештине и компетенције непознате неким тренерима и спортистима за област управљања стресом. Технике које користе у том процесу су технике релаксације музиком , затим технике и контроле емоција, технике релаксације лаким физичким вежбањем, док су когнитивне технике дупло мање заступљене.

4.    НАЧИНИ ПРЕВЛАДАВАЊА СТРЕСА

Начини превладавања представљају стратегије, технике, активности које треба реализовати у процесу управљања стресом спортиста, а важан фактор у избору стратегије превладавања јесте узраст спортисте и перцепција стресног догата. Свака стратега превладава^а представка избор коjи зависи од контекстуалних фактора, односно степена у коме се може контролисати стресна ситуација. Запослени у спортским клубовима често не препознају са каквим тешкоћама се дете или млади спортиста носи у свом емоционалном и социјалном сазревању.

Искуство аутора рада указује да када спортски педагози умањују иницијални когнитивни притисак према деци и младима, они користе и невербалне поруке прихватања, што захтева да тренери и спортисти препознају који су невербални начини.

Прекомерно наглашавање успеха у спортским активностима, ослањање искључиво на систем награда и казни може довести до негативних ефеката и повећати стрес спортисте у било ком узрасту. Зато је потребна посебна осетљивост у процесу тренирања а то захтева да тренери у свом иницијалном образовању добију могућност да испробају неке од техника како би их касније користили.

5.    ЗАКЉУЧАК, ДАЉА ОЧЕКИВАЊА И НАРЕДНИ КОРАЦИ

Резултати спроведеног истраживања показују да око 91% испитаника препознаје симптоме стреса у спорту. Више од трећине испитаника означава сопствене амбиције за постизање добрих резултата као узрок стреса у коме се налазе. Иако већина испитаника негира да бављење спортом представља извор стреса, као друге узроке стреса су навели оне кoje се односе на академско постигну^е, сoциjалнo-eмoциoналнe факторе и геополитичке факторе.

Иако већина негира стрес у спорту, већина испитаника је довело у везу стрес и спорт али спорт као стратешки начин борбе са стресом. Спорт је, према процени испитаника, једна од стратегија управљања стресним ситуацијама.

Спортски клубови, као место за стицање различитих спортских вештина, би требале да омогуће задовољење потребе за интеракцијом, комуникацијом младих са вршњацима, успостављање социјалне мреже. Управо развијањем социјалних вештина стичу друштвене улоге које су веома важне за идентитет младе особе. За стицање самопоштовања младе особе важне су границе и правила које спортски клуб, али и породица и школа постављају пред њих. Границе чине наш живот предвидивим и сигурним. Клубови кроз правила која су свима доступна и транспарентна пoстав^аjу спортистима сoциjалнe норме.

Утицај система образовања спортиста и будућих тренера је веома важан у процесу управљања и умањења сопственог стреса и стреса оних које тренирају. У квалитетним спортским програмима добробит спортисте је на првом месту.

Системска подршка мора бити добро осмишљена како би била функционална са становишта унапређења рада актера спорта у вези са смањењем стреса у спорту.