Teoretski aspekt analize primene carinskih stopa kvote i njihov uticaj na trgovinu

XA = YH/PA, (4)

^σ a XD = a d II XA, (5) ( PD )

σ

1XM = a m II XA, i (6) ( PM J

PA = [ a ^d PD ^1-a +a ^m PM ^1-° J ¹/⁰") . (7)

Analogno Armingtonovoj pretpostavci, output je alocirana izmedu domaceg i izvoznog tržišta upotrebom transformacione funkcije gde je konstantna elasticnost transformacije (CET) data na osnovu y . Jednacina 8. determinise cenu proizvodaca, PP. Ona predstavlja, u principu, ravnotezni uslov gde CET formula dualne cene ili dvostruke cene menja CET izvornu agregatnu funkciju. Jednacina 9. i 10. determinisu posebno funkciju ponude za domace tržište, XD, i izvozno tržište, XE. Istaknimo da je XD varijabla ista u obe jednacine 5. i 9, i zapravo ponuda je jednaka traznji sto predstavlja ravnotezni uslov koji sadrze dve jednacine:

PP = Г Y d PD ^1+m +y “ PE 1^+m Т°+^{Ш )} , (8)

ω

XD = Y d II XP, i ( PP )

ω

XE = Y e I I XP. I PP )

Ogranicenje u jednacini 11. odreduje nivo uvoza u kvoti. Ogranicenje predstavlja ortogonalno ogranicenje za nivo uvoza u kvoti, tj. (XM q - XM ¹ ) T ^m_p = 0. Ovaj uslov vazi ako je premija jednaka nuli, odnosno u slucaju kada je uvoz u okviru kvote manji od kvote, ili ako je nivo uvoza u kvoti jednak kvoti te je onda premija pozitivna. Slicno tome, ogranicenje u jednacini 12. odreduje nivo premije, te takode predstavlja ortogonalno ogranicenje za rentu. Ako nivo uvoza nadilazi kvotu, tj. prevazilazi nivo uvoza, onda je uvoz pozitivan, te je stoga premija striktno jednaka razlici izmedu stope izvan i unutar kvote. Ako je nivo uvoza izvan kvote jednak nuli, onda je premija endogena i niza je nego razlika izmedu dve stope. Jednacina 13. determinise nivo izvan uvozne kvote kao rezidual. Jednacina 14. predstavlja vrednost renti kvote. Ovde postoje tri situacije. Ako kvota nije obavezna, onda ce stopa premije biti nula i rente su nule. Ako je kvota obavezna, ali uvoz je jednak kvoti, premija je endogena i rente su jednake nivou kvote puta premijska stopa. Treca situacija je kada uvoz nadmasuje kvotu. U ovom slucaju, premija je jednaka razlici dve rente, tj. vlasnici kvote mogu uvoziti manje unutar stope kvote, ali prodavati više iznad stope kvote i, prema tome, ostvariti prihod koji generise razliku. Naredne cetiri jednacine su predstavljene:

XM1 < XMq sa Tm-p20,(11)

T m-¹ + T ^m-^p < T m-o sa XM o 2 0, (12)

XM = XM1 + XMo, 1(13)

Nakon ovog, objasnicemo kako je parametar % korigovan u modelu zadrzavajuci bazu podataka nepromenjenom i pretpostavljamo da je kvota obavezna, mada se carina iznad uvozne kvote ne javlja. U ovom slucaju postoje tri moguce korekcije. Jedna pretpostavlja poznavanje premije i parametar podele rente je korigovan, ili vica versa. U bilo kome slucaju, model polazi od toga da sve rente od kvote pripadaju vladi. U modelu domacinstva (household model) ne postoji efekat dobrobiti za državu, ali promene u vladinoj fiskalnoj politici su finansirane putem jednokratnog poreza. U baznoj godini, sledeci ono sto je poznato dobicemo: i) trgovina po svetskoj ceni ukljucuje premijske rente transferisane izvozniku, R, (ii) uvozna carina ukljucuje zbir premijskih renti koje pripadaju uvozniku, Y, i (iii) carinsku stopu unutar kvote, Tm 1. Sledece dve posebnosti moraju biti zadrzane u svakom slucaju:

R = W + (1 -_z ) _T m_^p w,   (15)

Y = T ^mj W + XT m_^p W,    (16)

Gde je W vrednost uvoza po svetskoj ceni ekskluzivne uvozne carine i premije, i T ^{m - p} je stopa premije. Jednacina 15. objasnjava vrednost uvoza po svetskoj ceni koji je jednak vrednosti prihoda trgovine ekskluzivne carinske premije, uz to, podelu renti od kvote koje pripadaju izvozniku. Jednacina 16. odnosi se na vrednost vladinog prihoda. Vladin prihod jednak je prihodu ostvarenom na osnovu uvoza unutar okvira kvote, uz to, uvozna podela rente od kvote. Ovde se radi o sistemu sa dve jednacine u kome imamo dve nepoznate, sto dovodi do sledece situacije:

_T m_p =    v т R i _W = x ^R - (1 -x )^Y

X R - (1 -X )Y ,        X- (1 -X ) T m_i .

Suprotno tome, premija T ^p , je poznata i distribuirani udeo, X , je nepoznat. Dve iste pocetne jednacine mogu biti resene za X i W:

(1 + T m_^p )Y -T m_i R          Y + R

.

X = --------------- 1 W =-----------

T^mj - (Y - R)         1 + T m_i +T m_^p

Ako se desi uvoz iznad kvote, onda to podrazumeva da carine unutar i izvan kvote trebaju biti specificirane. Premija ce biti jednostavno razlicita sa dve carinske stope. Kvota mora biti odredena. Na osnovu ove informacije mozemo izvesti zakljucak da podela prihoda od rente kvote pripada zemlji uvoznici.

3.    Režim trgovine unutar carinskih stopa kvote

U okviru carinskih stopa kvote postoje tri moguca trzisna rezultata u zavisnosti od velicine neto uvozne traznje, u odnosu na carine i kolicinu u carinskoj stopi kvote, kao i svetske cene za proizvod. Carinska stopa kvote može delovati poput slabe carine sa relativno slabom tražnjom, zatim kao carinska stopa kvote sa dva carinska rezima u slucaju snazne traznje i poput slabe kvote sa umerenom tražnjom, ili visokom carinskom stopom iznad kvote. Ova tri rezima su predstavljena na slici 2. Slika 2a predstavlja slucaj slabe tražnje, kada carinska stopa kvote funkcioniše kao slaba carina, unutar carinskog nivoa kvote. Uvozna domaca cena zemlje (Pd) jednaka je svetskoj ceni (Pw) plus nejednakoj carini (Tiq). Neto uvozna traznja (M, razlika izmedu domace traznje i domace ponude) je determinisana domacom cenom, i mora biti ispod minimuma dozvoljenog pristupa zemlje (MAC, kvota). Shodno tome, rezultat je ne iskoriscenost kvote, sto uzrokuje da ne iskoriscenost bude adekvatna traznji po ceni koje je odredena na osnovu carine unutar kvote.

Ovo se moze desiti u slucaju visoke carine unutar kvote, jer zahtevani uvoz nije dovoljan po svetskoj ceni za date proizvode. Ako se ovaj režim primeni, kvota nije limitirana uvozom i ne postoje nikakva specijalna prednost, renta od kvote, kada je uvoz niži unutar carinske kvote.

Ako je tražnja snažna, uvozna tražnja može nadmašiti minimalni dozvoljeni pristup i snažan uvoz se može desiti u okviru carine izvan kvote. Ovo je predstavljeno na slici 2b, u okviru snažnog režima carinske kvote. U ovom slucaju domaca cena (Pd) je jednaka svetskoj ceni (Pw) plus carini izvan kvote (Tmfn). U slucaju da domaca cena uvozne traznje (M) nadmasuje minimalni obavezni pristup (MAC) ostvaricemo prednost od mogucnosti izvoza unutar datog ogranicenja koje je determinisano administrativnom metodom. Administrativna metoda mora omoguciti pravo izvoza i korespondira sa rentom kvote. Bilo ko da ostvari uvoz u okviru kvote troškovi su jednaki svetskoj ceni carine unutar kvote. Renta po jedinici predstavlja razliku izmedu carine unutar kvote i iznad kvote (Tmnf-Tig), i ukupna renta je proizvod po jedinici rente puta kvota ili minimalno dozvoljeni pristup (osencena povrsina). U ovom rezimu trgovine kvota deluje poput carine, sa uvozom carinom iznad kvote koja nije predmetom ogranicenja. 12

U slucaju umerene traznje, prikazano na slici 2c, carinske stope kvote mogu delovati poput režima kvote. Uvozna tražnja po svetskoj ceni plus carina unutar kvote nadmasuje minimalno ograniceni pristup, ali uvozna traznja po svetskoj ceni plus carina izvan kvote je manja nego minimalni ograniceni pristup. Neto izvozna tražnja preseca neto izvoznu ponudu, derminisanu za male zemlje uvoznice na osnovu svetske cene plus carina, u vertikalnom delu M=MAC. Iz ovog proizilazi da domaca cena (Pd) ce padati bilo gde izmedu dve cene determinisane dvostrukim carinskim rezimom. Uvoz ce biti jednak kvoti ili minimalnom ogranicenom pristupu. Renta od kvote po jedinici jednaka je razlici izmedu rezultirajuce domace cene koju odreduje uvozna kvota i troškova uvoza po svetskoj ceni plus carina u kvoti. Ukupna renta je uvozna, kvota, puta renta po jedinici (osencena povrsina na slici). Pored toga, kvota je ogranicena uvozom i generise rentu, alokacioni mehanizam mora distribuirati pravo na uvoz i takode na rentu. Ovo ce se verovatno javiti kada je carina izvan kvote ogranicavajuca, odnosno kada je carina izvan kvote visoka da uvoz nece biti zahtevan po domacoj ceni determinisanoj unutar date carine (Pb=Pw+Tmfn). Ovaj rezultat je razlicit na osnovu potencijalne rente kvote koja pripada vladi kao carinski prihod (Tiq * MAC).

U okviru rezima carinske kvote, osim ako je neiskoriscena kvota usled slabe traznje, elementi kvote ukljucuju rente kvote koje rastu, i administrativni mehanizma mora alocirati date rente. U strucnoj javnosti postoji polemika u vezi politike carinskih kvota. Visoka carinska kvota iznad ce biti verovatno zabranjena. Takode rastuca traznja utice da kvota ostvaruje rezultat, ili slaba traznja znaci usporavanje ili neiskoriscavanje kvote.

Slika 2. Režimi carinske stope kvote

Slika 2a :carinske stope kvote sa uvoznom ispod kvote (mala carina)

Slika 2a: carinske stope kvote sa uvoznom kvotom =MAC

Napomena:

Tmfm = favorizovana nacionalna carinska stopa jer su carinske stope izvan kvote

Tiq = unutar kvote ili carinska stopa unutar kvote

MAC = minimalni dozvoljeni pristup

Neto uvozna tražnja = M (Pd) = Tražnja (Pd) – Ponuda (Pd)

Pw = Svetska cena

Pd= domaca cena

Pb = cena na granici = Pw+T

M = uvoz

Izvor: Abbott, Ph., Morse, A. B., 2000: Tariff Rate Quota Implementation and Administration by Developing Countries, Agricultural and Resource Economics Review 29:1

ZAKLJUCAK

Carinske stope kvote, u principu, omogucavaju izvoznicima da izvoze svoje proizvode u razlicitim zemljama po veoma niskim carinama. Pored toga, one se smatraju efikasnim nacinom ogranicavanja kvantitativne kolicine izvoza. Posebno se odnose na odredene proizvode koji su u okviru rezima preferencijalne trgovine gde povlastice i upravljanje tržišnim pristupom može biti ostvareno bez potpuno otvorenog tržišta sa veoma niskim carinama, tako da se zadrzava adekvatna cena zastite proizvodaca. Stoga nas ne iznenaduje da se carinske kvote koriste u trgovinskom rezimu za politicki osetljive proizvode, gde se upravlja trgovinom i gde se proizvodaci nastavljaju stititi, i za proizvode koji su prethodno bili predmetom trgovinskog sporazuma.

U slucaju niske iskoriscenosti kvote usled visoke carinske stope unutar kvote, smanjenje carinskih stopa unutar kvote moze dovesti do povecanja iskoriscenosti stope kvote. Medutim, ako traznja raste ili gde su kvote skoro iskoriscene, smanjenje carinskih stopa unutar kvote povecava rente do onih koje administrativni metod favorizuje.

Slicni problemi rastu ako kvote rastu, osim ako se one kontinuirano povecavaju iznad nivoa na kome one ogranicavaju uvoz. Rast kvote vodi do povecanja rente i nivoa uvoza samo ako je kvota postala irelevantna. Ovo ce dovesti do povecanja uvoza i stope iskoriscenosti kvote su tada nize. Politicki pritisak nastoji tragati za rentom i istrajava da kvota ogranici uvoz. U okviru navedenih reformskih strategija rente ce biti prisutne, i povecanja ogranicavajuceg trzisnog pristupa bice od koristi svim onima koji koriste administrativni metod alokacije imovine.

Svetski izvoznici ne zele da vide povecanje carina. Smatraju da samo kroz proces liberalizacije u dugom roku ce biti ostvareni ciljevi tarifikacije i smanjenje visokih carinskih stopa iznad kvote. Niža carinska stopa iznad kvote znaci nize rente i korist za sve potencijalne izvoznike. Kontinuirano smanjenje carinskih stopa iznad kvote dovodi do liberalnijih tržišta u dugom roku.