The development of spa and sport tourism in gamzigradska banja spa

Автор: Miodrag Velojić

Журнал: Sport Mediji i Biznis @journal-smb

Статья в выпуске: 1 vol.2, 2016 года.

Бесплатный доступ

Eastern Serbia is well known for its numerous mineral, thermomineral, gas-rich ad radioactive springs. Their healing properties have attracted people from surrounding towns since ancient times and it has caused the building of adequate lodging facilities and spa institutions which form the basis of spa-tourism, health-tourism and other forms of tourism. That is also the case with Gamzigradska banja spa near Zajecar and roman palace “Felix Romuliana”. Its mineral springs have been used for healing purposes since 1930. In 1961 hotel “Kastrum” was built in the spa and Institute for prevention, healing and rehabilitation was built in 1978. Along with healing and rehabilitation of peripheral blood vessels and vibration diseases, the institute is also working on organization of sport activities. Customers and athletes have two indoor swimming pools at their disposal, along with numerous sport courts that have been attracting a large number of people interested in sport and recreation.

Еще

Gamzigradska Banja Spa, Health Tourism, Sport Tourism

Короткий адрес: https://sciup.org/170203695

IDR: 170203695

Список литературы The development of spa and sport tourism in gamzigradska banja spa

  • Костић, М. (1974). Термална налазишта и важнија бањска насеља источне Србије. Зборник радова Географског института „Јован Цвијић“, 25. Стр. 122-123.
  • Костић, М. (1973). Гамзиградска бања. Популарно научни зборник „Земља и људи“. Стр. 91.
  • Покрајац, С., Арсенијевић, М. (1976). Хидро- хемијска студија термоминералних вода СР Србије. Београд: Фонд Републичке заједнице науке.
  • Лазић, М. (1998). Гамзиградска култура - ново археолошко откриће у Тимочкој крајини. Часопис „Развитак“, 200. Стр. 112.
  • Костић, М. (1974). Термална налазишта и важнија бањска насеља источне Србије. Зборник радова Географског института „Јован Цвијић“, 25. Стр. 134.
  • Ђорђевић, T. (1938). Медицинске прилике у Србији за време прве владе Кнеза Милоша Обреновића (1815 -1839). Београд. Стр. 25 - 26.
  • Поповић, К. (1867). Пут лицејских питомаца по Србији године 1863. Београд. Стр. 90.
  • Датум пријема чланка: 19.10.2015.
  • Љубиновић, Љ. (1974). Занатство, трговина,угоститељство и туризам. Зборник Зајечар и
  • околина. Стр. 194.
  • Милићевић, М. (1876). Кнежевина Србија.Београд. Стр. 66.
  • Милићевић, М. (1876). Кнежевина Србија.Београд. Стр. 66.
  • Живковић, Г. (2004). Минералне воде
  • Гамзиградске бање у народном лечењу. „Тимочки медицински гласник“, 29. Стр. 59-62.
  • Костић, М. (1974). Термална налазишта и важнија бањска насеља источне Србије. Зборник радова Географског института „Јован Цвијић“, 25. Стр. 123.
  • Петровић, С. (1966). Гамзиградска бања. Развитак, Зајечар, 3. Стр. 14.
  • Велојић, М. (2001). Гамзиградска бања. Лист „Тимок“, 57(2882).
  • Велојић, М. (2002). Историјски развој Гамзиградске бање. „Магазин“ листа „Тимок“, 2(11).
  • Станковић, С., Миљковић, Ј., Протић, М. (1992). Туристичке функције Гамзиградске бање. Зборник радова Географског факултета ПМФ, 40.
  • Специјална болница за рехабилитацију Гамзиград. (б.д.). Преузето са:
  • www.gamzigradskabanja.org.rs
  • Станковић, С. (2005). Промет туриста у Гамзиградској бањи. Гласник, Српског географског друштва, LXXXV(1).
  • Руси хоће Гамзиградску бању. (2014). Преузето са: www.ekapija.com/website/sr/page/977629/Rusi- hoće-Gamzigradsku-Banju
Еще
Статья научная