The role of wellness facilities in boosting the competitiveness of Vojvodina as a tourist destination

1.    УВОД1

Када се на популарном веб сајту Google затраже информације на основу кључне речи „wellness туризам“, добије се око 10.800.000 интернет адреса. Евидентно је да је реч о веома популарном предмету интересовања и учесталом појму претраживања интернет корисника. Wellness туризам представља један од најпопуларнијих селективних облика туризма који је примио глобалне размере и који се налази у понуди готово свих туристичких дестинација у свету.

Сам појам wellness-а се први пут спомиње у САД-у, 1959. године у књизи “High level wellness“ чији је аутор др. Halbert L. Dunn. Wellness је тада представљен у контексту сложенице настале од појмова well-being (добростање) и fitness (бити у форми), а подразумевао је осећај добростања човека који се постиже кроз јединство тела, душе и ума. Dunn се данас сматра зачетником тзв. wellness movement -a, насталог током 60-их година, који је прерастао у савремену глобалну филозофију уткану у

Јелена Викторова, Бела Мухи, Јасмина Станковић свакодневни живот и потребе све већег броја светске популације. Израз wellness данас представља институцију и покрет, везану за тело и дух човека, а истовремено се све више везује за многа подручја људског деловања, међу којима су туризам, медицина, нутриционизам, спорт, архитектура, дизајн, итд.

2.    КОНЦЕПТ WELLNESS-A

Wellness је неминовно прерастао у животни стил модерног света што представља реакцију на убрзани темпо живота, све присутнији стрес, неправилан начин исхране и опхођења према себи и сл. Када говоримо о wellness-у, углавном се избегава ужа дефиниција, коју је навео Dunn, јер препознати, разумети и знати шта је wellness захтева мултидимензионалан и комплексан приступ. Главна улога wellness-а је брига о здрављу, тј. одржавање тела и духа здравим путем остваривања добре кондиције, физичке и менталне релаксације и очувањем унутрашњег, душевног мира. Управо из разлога што фокусирају здравље човека као првобитни циљ, wellness програми су постали важни елементи у склопу здравственог туризма. Тенденција данашњег wellness покрета није окренута само ка здравим људима, већ тежи да овај концепт буде доступан свима - и болеснима, и особама са инвалидитетом, па чак и деци, трудницама и најстаријима [1].

У савременој теорији се мишљења око дефинисања појма wellness-а драстично разликују и допуњују. Много је аутора који су после Dunn-a покушавали да свеобухватним објашњењем приближе право значење wellness-a и одреде факторе на којима се он заснива. Myers, Sweeney и Witmer дају једну од најпотпунијих дефиниција где wellness описују као „начин живота окренут ка оптималном здрављу и well-being-у у ком се тело, ум и дух интегришу од особе зарад испуњенијег живота унутар људске и природне заједнице”. Храбовски-Томић истиче да wellness можемо посматрати као стање здравља које подразумева хармонију тела, ума и духа, са самоодговорношћу,     физичком     активношћу, козметичком    негом,    здравом    исхраном, релаксацијом, медитацијом, менталном активношћу, едукацијом и социјалним контактима као фундаменталним елементима [2].

Поменути аспекти одређивања wellness-a су у највишој мери у складу са већ постојећим концептом самог појма wellness-а који се базира на четири основна елемента односно активности [3]:

• 1.    физичка активност,

• 2.    духовна активност,

• 3.    лична релаксација,

• 4.    здрава и органска исхрана.

3.    ПОЈАМ СПА 4.    ПОЈАМ WELLNESS ТУРИЗМА

Улога wellness садржаја

Током последње деценије, као пети елемент , јављају се и програми лепоте, односно неге лица и тела као стандардна компонента wellness-а.

Појам „спа” потиче од латинске изреке „sanus per aquam“, што би у преводу значило „водом до здравља“ . Такође, спа се везује и за истоимено место у Белгији (Спа) богато термалним водама које је популарно у Европи од XVII века. Европска Асоцијација Бања (ЕСПА) је 2004. године прогласила „спа као установу посвећену свеукупном напретку човека кроз широку лепезу професионалних услуга које стимулишу обнову ума, тела и духа.“ Недостатак ЕСПА-ине дефиниције се огледа у томе што не укључује воду, као главни елемент овог појма. Упркос томе што у појединим земљама постоји могућност регистрације, односно категоризације спа центра без водених садржаја, готово сваки спа центар у свету у склопу својих програма има и „водене“ садржаје у понуди. То би уједно био и захтев који произлази из самог имена „водом до здравља“ . Могуће категорије спа центара су следеће: дневни, дестинацијски, ресорт спа, хотел спа, клубски спа и медицински спа.

Још једна од погрешних конотација употребе овог термина се огледа у његовом схватању и доживљавању као замене за wellness. На пример, потпуно је устаљено у свакодневној комуникацији да се у САД-у, а све више и у Азији и Југоисточној Европи, појам wellness у целости замењује са појмом спа. У Западној Европи, углавном у Немачкој и Аустрији, које представљају највећа емитивна тржишта са најразвијенијом свешћу о овом концепту, wellness се дуго употребљавао као основни појам. Отварањем Европске Асоцијације Бања (ЕСПА) дошло је до популаризације појма спа и у Европи где сада спа, везан уз wellness, истиче монденски карактер туристичких садржаја и његов иновативни значај.

Упркос различитим дефиницијама, основама и циљевима, у литератури, студијама и стратегијама различитих држава спа се често наводи као синоним за wellness садржаје. Међутим, неопходно је одбацити овакав приступ употреби овог термина и узети у обзир да је wellness свакако свеобухватнији, шири и комплекснији појам од појма спа . Разлика се огледа у томе што се спа као концепција базира само на једном од четири елемента wellness-а (физичке активности, духовне активности, личне релаксације и здравља и органске исхране), а са друге стране wellness се не може успоставити уколико недостаје макар и један од наведених елемената.

Wellness туризам, попут здравственог туризма, представља један од најстаријих облика туризма узевши у обзир његову примену и популарност код

Јелена Викторова, Бела Мухи, Јасмина Станковић древних цивилизација попут старих Египћана, Грка и Римљана. Међутим, најранији облици тежње за well being-ом (добростањем) се испољавају у далеким Азијским крајевима пре 6.000 година у виду животне потраге за духовном просвешћеношћу кроз развијање готово свих основних елемената wellness-а. Европски контекст wellness-a се јавља у XVIII и XIX веку, али више у функцији здравственог туризма (посета морским пределима и бањама због побољшања здравственог стања), него изворног wellness-a. На савременом међународном тржишту се потреба људи усмерена ка усвајању филозофије wellness-a интензивно манифестовала тек у протекле три деценије, па се може закључити да су ова путовања добила масовни карактер током 80-их година XX века. Wellness је данас увршћен као једна од најразвијенијих и најтраженијих парцијалних туристичких понуда у свету. Овакав тренд тражње се појавио у складу са туристичким потребама и мотивима усмереним на опуштање људи, ослобађање од стреса и унапређење здравља кроз низ активности које нуде wellness дестинације и одредишта. Према спроведеним истраживањима у Америци (The American Medical Ass^^a^^n) чак 60% болести које третира медицина су засноване на појачаном стресу код људи. Превенција и спречавање појаве стреса се по мишљењу бројних стручњака може постићи кроз различите wellness и спа програме.

Потражња за wellness-ом у туризму је знатно порасла и под утицајем правилне промоције бројних wellness центара, холистичких одмаралишта и бања на дестинацијама широм света. Туристи су најпре прихватили wellness садржаје на путовањима где су им били пласирани као додатни садржај услуге хотела и дестинација на којима су боравили. Временом се јавља жеља за чешћом употребом wellness активности, што је омогућила појава многих wellness центара у домицилном окружењу људи, па је и тражња за wellness производима константна током целе године. Бављење јогом и медитацијом, правилна исхрана и правилно дисање, постизање емоционалне стабилности и ослобађања од стреса су зачетни трендови тражње за wellness производима. Данас је, поред поменутог у првом реду реч о индивидуалним вредностима и мотивима, а који се укратко могу свести под следеће вредности: изгледати добро, осећати се добро, бити фит, живети здраво.

Wellness туризам се посматра и објашњава на различите начине. Због његове усмерености на здравље човека, неки аутори га сматрају једном од димензија здравственог туризма. Ипак, у погледу његове реализације, он напушта границе здравственог туризма и у тежиште своје суштине ставља постизање здравља кроз читав низ диференцираних програма и услуга, па неки аутори

Улога wellness садржаја сматрају да је „wellness туризам скуп свих односа и феномена који произилазе из путовања и боравка људи чији је главни мотив очување и побољшање њиховог здравља, при чему они захтевају темељан пакет услуга који садржи професионално знање, фитнес, козметичку негу, здраву исхрану или дијету, релаксацију или медитацију, физичку и менталну активност или едукацију“[4].

Под дестинацијом wellness туризма се подразумева уже или шире заокружено географско подручје које испуњава следеће критеријуме²:

• §    Одређени број смештајних објеката који су у непосредној близини или пружају услуге wellness центра;

• §    Развијена     саобраћајна     и     путничка

инфраструктура;

• §    Могућност рекреације кроз спортско-рекреативне објекте, терене, стазе, итд.;

• §    Зелене површине за рекреацију и релаксацију;

• §    Угоститељски објекат у складу са wellness начелима (пружање услуга здраве исхране, пријатан амбијент и опуштајуће окружење);

• §  Адекватан кадар за пружање понуђених услуга;

• §   Природно и културно окружење;

• §   Сензибилитет општег окружења.

5. ТИПОВИ WELLNESS ЦЕНТАРА

Типологија савремених wellness центара се базира на производима и амбијенту пружања услуга које се нуде, а све то у складу са просторном оријентацијом wellness центра, профилом конзумента услуга и начином пословног управљања.

Табела 1: Типови wellness центара

ДНЕВНИ WELLNESS ЦЕНТРИ

КЛУПСКИ WELLNESS ЦЕНТРИ

WELLNESS ЦЕНТРИ ХОТЕЛСКОГ ТИПА

WELLNESS КОМПЛЕКСИ

Јелена Викторова, Бела Мухи, Јасмина Станковић

Дневни wellness центри се налазе у већим градовима, а намењени су локалном становништву и туристима који посећују те градове. Најучесталији профил туриста који користе услуге оваквих центара се односи на пословне људе, тј. тражњу М.И.Ц.Е тржишног сегмента. Њихов мотив посете wellness центру је одмор, релаксација и смањивање стреса. У светским метрополама, дневним wellness центрима углавном управљају реномиране козметичке и хотелске компаније.

Клупски wellness центри се такође налазе углавном у великим градовима или у њиховој непосредној близини, а пословање им се заснива искључиво на принципу чланства интересенат а. Одликује их висок степен квалитета пружених fitness услуга, примена савремене технологије и квалитетан дизајн ентеријера.

Wellness центри хотелског типа су смештајни објекти намењени за провођење викенда или краћих одмора. Користе их углавном пословни људи који након пословних путовања, продужавају боравак на дестинацији и одседају у њима, породице и сви људи који теже ка „бегу од урбане стварности“ и релаксацији. Често се налазе у природним оазама, али и близу већих градова. Данас у савременој хотелској wellness индустрији овакви хотели постају један од главних елемената понуде.

Wellness комплекси данас представљају туристичке дестинације саме за себе јер нуде готово све врсте wellness услуга. Највише wellness комплекса у Европи налази се у средњеевропс ким земљама. Углавном нуде и услуге здравственог туризма, а понуда им се темељи на лековитим изворима, повољним климатским факторима и близини мора. Намењени су широком сегменту потрошача.

Некада су се здравствене установе и бање сматрале монотоним местима које посећују хронично болесни

људи и старија популација, али увођењем wellness центара та места постају прави тренд где многи одлазе на програме мршављења, детоксикацију, курсеве јоге и пилатеса итд. Због садашње велике потражње и богатства понуде wellness центри су углавном специјализовани за различите програме попут: антистрес програма и програма опуштања, програме здраве исхране и програме мршављења, програме рекреације и масаже и сл. Свакако, данас није могуће замислити неки облик рекреације или опуштања који није у понуди неког од wellness центара у свету.

Спа и wellness центри перманентно обогаћују и проширују своју понуду различитим духовним техникама опуштања, нутриционистичким саветовалиштима, те органском исхраном и активнијим облицима одмора који укључују екстремне спортове и авантуристички туризам. Темељ понуде wellness центара је холистички приступ клијенту, а све више и интеграција wellness услуга за одмор и опуштање с осталим туристичким производима попут одмора уз море, планину или боравка на другим туристички атрактивним дестинацијама.

Wellness у бањама

Посматрајући wellness туризам у просторно-услужном процесу бања, као дестинацијама удаљеним од великих градова, сматра се да би могао да подразумева путовање које представља бег од

Улога wellness садржаја реалности у циљу издвајања времена за себе и задовољење потреба тела, ума и духа. Wellness одмори у бањама постају нарочито популарни током 90-их година XX века, када су и тур оператери (TUI, Meier’s, Thomas Cook) током целе године нудили квалитетне аранжмане посета бањама. Поред телесних и духовних активности, уравнотежена исхрана, улепшавање и опуштање су били садржаји који су у пуној мери заступљени у конзумирању услуга бањског wellness-a.

Уколико узмемо у обзир да се wellness одмори реализују на бањским дестинацијама и спроводе у неким здравственим институцијама, неопходно је разграничити процес креирања и пружања wellness услуга и услуга лечења , нарочито из угла посматрања креатора пословне политике здравственог центра. Анализирајући туристичку потражњу за wellness производима треба узети у обзир да wellness желе претежно „здрави” људи, са превенцијом као примарним циљем [5]. Такође, пласирани пакет услуга овим туристима треба диференцирати од пакета услуга здравственог туризма усмереног на превенцију. Здравствене институције могу прихватити туристе и једног и другог опредељења, али је неопходно да направе одвојени комуникациони канал и оријентацију услуга намењену гостима.

6.    ДОСТИГНУТИ СТЕПЕН РАЗВОЈА WELLNESS ТУРИЗМА У СВЕТУ

Економиста Paul Zane Pilzer у својој књизи “The Wellness Revolu^on“ је предвидео да ће wellness постати трилион-долар индустрија у свету. На Глобалном спа самиту, одржаном у Турској 2010. године, је представљена прва глобална студија wellness тржишта, чији резултати потврђују ову прогнозу податком да је wellness индустрија досегла цифру од 2 трилиона US$ на годишњем нивоу [6].

Да је ово један од најбрже растућих сегмената међународног туристичког тржишта указује и статистика која имплицира да тржиште wellness туризма остварује приход од 106 милијарди US$ и да у свету постоји 289 милиона активних wellness корисника. Очекује се да ће бити све више припадника ове тржишне нише, где тренутна стопа раста туристичке потражње за wellness садржајима, износи 18% на годишњем нивоу [7]. Број новоотворених спа центара у свету годишње расте и до 40%, а број специјализованих туристичких агенција које нуде искључиво wellness је у периоду од 2003. до 2006. године удвостручен [8].

Готово да нема земље или дестинације у свету која у већој или мањој мери не развија wellness у својој понуди. Стратешки оквир већине дестинација предвиђа овакве садржаје намењене туристима и локалном становништву, а бројне асоцијације на регионалном нивоу подстичу стварање кластера и

Јелена Викторова, Бела Мухи, Јасмина Станковић других видова умрежавања wellness привреде са циљем остваривања боље конкурентности и подизања стандарда квалитета.

7.    ВОЈВОДИНА КАО ТУРИСТИЧКИ КЛАСТЕР У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Сматра се да је дуги транзициони процес у коме се Република Србија и данас налази утицао на изражене стагнације целокупног привредног и друштвеног развоја, па је тако и сектор туризма забележио одређене застоје. Српски туризам је практично непостојећи аспект привредног деловања још од краја 80-их година, а ратна збивања на овим просторима и лоша политичко-економска ситуација су знатно погоршали имиџ наше земље у свету. Територијалним и политичким одвајањем Црне Горе, Србија је изгубила могућност конкурисања на регионалном и међународном туристичком тржишту, понудом популарне „3с“ дестинације (у виду Јадранског мора), што је додатно отежало већ неповољну ситуацију у туризму. Ипак, туристичка политика је у условима транзиције правилно приступила актуелној проблематици туристичког привредног сектора и инсистирањем на усвајању „ Стратегије развоја туризма Републике Србије до 2015. године “ створила нови стратешки оквир који је најпре у складу са реалним туристичким потенцијалима Србије и њиховом усклађивању са међународним тржишним трендовима.

Узимајући у обзир поменуто, Стратегија сугерише потребу за регионалним диференцирањем и организационим поједностављивањем могућих туристичких брендова у Србији, те дефинише следећа четири карактеристична географско-туристичка кластера Србије и основне вредности изградње њиховог бренда [9]:

• 1)    Војводина (водено благо, панонски ужитак),

• 2)    Београд (заводљив и узбудљив, креативан и иновативан),

• 3)    Западна Србија (историја и традиција с руралним ужицима),

• 4)    Источна Србија (“life loving, breath taking”, још увек неоткривена).

8.    WELLNESS ТУРИЗАМ У ВОЈВОДИНИ

Према поменутом вредносном моделу, одређеном у Стратегији развоја туризма Републике Србије до 2015. године, АП Војводина представља један од кључних интегралних кластера на територији Републике Србије, што даље даје високи значај овој регији у укупној туристичкој понуди Србије, али и одређену одговорност да креира и задржи конкурентну понуду на    националном    и међународном туристичком тржишту. На основама постојећих ресурса, диферентна позиционирајућа тема у склопу које Војводина може да гради свој туристички оквир је „искуство воде, панонски ужитак“. Високе приоритете би, на оваквој ресурсној основи, требало да подразумевају облици туризма

Улога wellness садржаја попут наутичког, здравственог и wellness туризма, а затим и развој свих осталих производа одређеном селекцијом у поменутој Стратегији.

Опште посматрано, ресурсна и атракцијска основа овог кластера подразумева преплитање природних и антропогених фактора које карактерише аутентичност овог подручја, а огледају се у развијеним речним и пловним токовима, бројним искоришћеним термалним и минералним изворима, природним националним парковима и специјалним резерватима природе, развијеним традиционалним манифестацијама, примамљивој гастрономској понуди и сл.

Опозитно наведеном, пракса туристичког пословања указује на то да се досадашњи туристички развој Војводине базирао на спонтаној интерактивности њене понуде и потражње, а доминантна оријентација ка националном тржишту је онемогућила успешно туристичко позиционирање међународних размера. Ово се нужно и не мора разумети као недостатак уколико се узме у обзир да Војводина најпре, у туристичко-рецептивном смислу и у смислу спремности производа, није била конкурентна дестинација.

Ново, кластерско, позиционирање Војводине би, најпре у промотивном смислу, требало да уважи све расположиве вредности ресурса Србије као дестинације која привлачи све већи број туриста и да свој имиџ изгради на аутохтоним вредностима карактеристичним само за поднебље равнице, које се огледају у њеној мултикултуралности, хедонистичком начину живота (вина, домаћа кухиња) и боравку уз воду [10].

Полазећи од жеље да се туристичка понуда Војводине прилагоди актуелностима на међународном туристичком тржишту, може се рећи да wellness туризам представља нужност у туристичкој понуди наше земље. Узевши у обзир његове повољне ефекте на бројним међународним туристичким дестинацијама и чињеницу да су га све земље из непосредног конкурентског окружења Војводине званично уврстиле у своје понуде, закључује се да је формирање и пласирање оваквих производа неопходно спровести у најкраћем могућем року. Појам „wellness“ у Војводини још увек није широко популаризован, али је евидентно да се елементи тржишта овог сегмента последњих година полако назиру. Круцијалну улогу у првим корацима активирања wellness понуде је имало локално становништво Војводине које је својим тежњама и тзв. модерним lifestyle претензијама охрабрујуће утицало на отварање све већег броја wellness центара.

Јелена Викторова, Бела Мухи, Јасмина Станковић

Према истраживањима спроведеним 2006. године за потребе шведске компаније “World Class“, Нови Сад је идентификован као град са најразвијенијом свешћу локалног становништва о здравом начину живота у Србији [11]. Данашњи wellness центри су распоређени широм Војводине и представљају упоришта свих људи који желе да унапреде квалитет живота, успоставе равнотежу „тела и ума“ и упражњавају спортске активности. За разлику од осталих региона у Србији, може се констатовати да је тржиште wellness туризма у Војводини знатно мањих димензија, али и да се његово сазревање одвија паралелно са све већим потребама потражње за овим типом услуга.

Такође, све је већи број туристичких агенција које имају рецептивни карактер пословања и које активно промовишу и дистрибуирају понуду wellness-а како домаћим, тако и иностраним туристима, а повољни пакет аранжмани који подразумевају wellnes викенд у Војводини, представљају могућност зараде и за туристичке агенције и за бање које их нуде и развијају.

Излишно је указивати на то да Војводина има много потенцијала за развој wellness туризма, понајвише због тога што је wellness једина „селективна категорија“ која нужно не условљава дестинацију да формира понуду искључиво на природним ресурсима. Широк спектар производа које је могуће развијати у wellness туризму указује на то да су основне минималне компоненте за њихово увођење просторно-функционални аспект локалитета и одговарајући стручни кадар. Ипак, додатну повољност у контексту ширења понуде представљају бање Војводине које се темеље на термално-минералним изворима и пријатном, природном амбијенту који их окружује.

9.    ДЕСТИНАЦИЈЕ WELLNESS ТУРИЗМА У ВОЈВОДИНИ

Полазивши од теоретског одређивања појма туристичке дестинације, које је дао Dunn [12], истичући да је туристичка дестинација комплекс различитих рекреативних и друштвених садржаја који се налазе у једном локалитету, може се закључити да се wellness услуге на територији Војводине пружају у два типа дестинација:

• 1)    бањске дестинације (у неким бањама Војводине), 2) урбане wellness дестинације (у развијеним градовима Војводине).

Бањске дестинације

Бање Војводине су до недавно биле носиоци понуде искључиво здравственог туризма где је велики број људи одлазио на програме рехабилитације, прописане терапије и лечења разних обољења. Ово је знатно утицало на спору комерцијализацију самих бањских места, остваривање могућих прихода од

Улога wellness садржаја туризма и даље унапређење понуде. Такође, правилно праћење туристичког промета у бањама и успостављање њихове евентуалне конкурентне позиције у односу на остатак тржишта је било „блокирано“ јер се редовни пацијенти, који посећују бање искључиво уз лекарске упуте, нису могли сврстати у сегмент стандардне туристичке потрошње. Истовремено се систем управљања у већини бања окретао медицинској оријентацији више него маркетиншкој, па се може уочити да се тек последњих неколико година, када се ова функција и практично увела у пословање, јавио тренд у виду понуде wellness садржаја.

Евидентно је да здравствени туризам, какав се до сада реализовао у поменутим бањама, није могао осигурати знатан профит самим бањским местима. Инфраструктура која је карактерисала такву понуду се одликује претежно државним власништвом, ниским степеном додатних улагања, знатном „потрошеношћу“ постојећих капацитета смештаја и просторија за рекреацију и недостатком пратећих, додатних садржаја (понуда ресторана, трим стазе, фитнес центри, итд.).

Ипак, шанса за стабилизацију се јавила последњих неколико година у виду подршке коју су бање добиле од стране националних и покрајинских државних органа. Током 2007. године су Министарство економије и регионалног развоја и Факултет за услужни бизнис из Сремске Каменице, заједнички спровели „Програм едукације запослених у здравственом туризму“, који је имао за циљ да најпре подигне свест управљачких функција бања о неопходности укључивања маркетинг и менаџмент аспекта у досадашње пословање, али и да истакне значај тржишне оријентације свих расположивих капацитета у здравственом туризму. Полазници програма су имали могућност да се информишу о актуелностима понуде сродне гране на међународном тржишту и тиме прегледније добију увид у све недостатке у досадашњем пословању. Овај програм је обухватио сва четири туристичка кластера Републике Србије и окупио стотине запослених у здравственом и wellness туризму.

На покрајинском нивоу се издваја пројекат „Подршка развоју бања и бањског туризма у Војводини“ чији је иницијатор Влада Аутономне Покрајине Војводине и који има за циљ да дефинише мере које доприносе повећању капацитета и проширењу спектра услуга бања. Овај пројекат тежи ка формирању покрајинске асоцијације бања и лечилишних места ради заједничког наступања на тржишту, као и развоја свести становништва и потребама коришћења услуга из области здравственог и wellness туризма. Очекује се да ће исход овог пројекта значајно утицати и на будуће инвестиције у бањама Војводине и тиме знатно побољшати најпре квалитет смештаја, а затим

Јелена Викторова, Бела Мухи, Јасмина Станковић и структуру услуга. Неке од погодних дестинација за овакав тип инвестирања (brownfield инвестиције) представљају: бање Русанда, Јунаковић, Палић и Сланкамен.

Покрајина такође омогућава редовна саветовања, едукације и програме за кадар запослен у бањама и тиме знатно побољшава потенцијал запослених да идејно усаврше понуду и прилагоде је тржишним трендовима. Тако се понуда бања последњих година модификовала у виду увођења wellness услуга, па се садашња структура капацитета огледа и у новоотвореним фитнес и спа центрима. Такође, постоји знатан помак и у интересовањима за бање од стране домицилног становништва јер је интензивнија промоција оваквих капацитета (фитнес, спа, wellness) донекле омогућила препознавање бања као дестинација за опуштање и одмор. Најпознатије бање које нуде wellness у Војводини су: Палић, Кањижа, JyHakoeuh и Врдник.

Урбане wellness дестинациjе (понуда pa3BujeHux градова)

Wellness понуда у већим градовима Војводине представља такође један од релативно новијих трендова који се, за сада, успешно развија. Наиме, градови попут Новог Сада, Суботице и Вршца би могли да се посматрају као микротржишта који увођењем wellness-а могу знатно да унапреде квалитет укупне туристичке понуде града. Wellness центри у овим градовима су приватне власничке структуре, а послују самостално или у склопу развијенијих градских хотела . Услуге оваквих wellness центара нису у свим хотелима намењене искључиво гостима већ по принципу чланства или једнодневне посете окупљају и велики број локалног становништва.

На територији Војводине градски wellness центри су све популарнији, а по основној типологији wellness производа, овакав вид понуде се сврстава у Day Spa категорију јер нуди професионалне спа услуге на дневној бази или Club spa , уколико укључује и могућност месечног, кварталног или годишњег чланства.

ЗАКЛУЧАК

Узевши у обзир да је тржиште wellness туризма у Војводини у фази развоја и већински усмерено на домаћу потражњу, реални раст тржишта би се могао очекивати под ефектима добро организоване промоције понуде већем броју популације у националним границама, док би се потенцијални раст тржишта могао огледати у очекивању „освајања“ иностране потражње стратегијом диференцирања производа и стратегијом ниских цена. Реални циљеви маркетинг активности би требало да се базирају на

Улога wellness садржаја свести да су услуге wellness-a у вредносном систему масовног туризма котиране као секундарна потреба туриста, те је неопходно додатно и на оригиналан начин анимирати све потенцијалне потрошаче да пробуде „жељу за понуђеним производом“ на дестинацији. Истовремено, пожељна је перманентна промотивна кампања усмерена на таргетиране сегменте потрошача емитивних тржишта која у првом плану истиче кључне вредности нуђених производа (пример: ниска цена, висок квалитет). Свакако, аспект у ком се Војводина може укључити у контекст међународних туристичких потреба се огледа у томе што она као туристичка дестинација може задовољити растућу међународну тражњу за специјализованим здравственим третманима и wellness услугама. Уколико се томе дода чињеница да велики број wellness туриста има изражене мотиве да посећују и „откривају“ нове дестинације и да Војводина може да понуди конкурентне цене, шансе за будући развој производа су готово сигурне. У циљу што боље организације понуде и њеног даљег представљања на тржишту, пожељно је формирање специјалних туристичких кластера који ће детаљније разматрати моделе сарадње јавно-приватног партнерства и на тај начин, прегледније вршити унапређење квалитета производа, мониторинг пословања свих привредних субјеката који послују у здравственом и wellness туризму. Организовање кластера првенствено треба да буде усмерено на координацију између привреде и свих расположивих редовних извора финансирања која обухватају: бесповратна средства, кредите за подстицање квалитета угоститељске понуде, улагање у инфраструктуру туризма, прекограничну сарадњу и др.