Turističke potrebe kao determinanta razvoja turizma

Pregledni rad

Primljen 02.02.2017; Prihvaćen 19.04.2017

Apstrakt: Čovekove su potrebe brojne i raznovrsne, a uvek zavise od brojnih faktora i situacija u kojima se čovek nalazi. Ukupnost potreba i njihova hijerarhija, kako ih svaki čovek oseća, može se posmatrati i definisati kao skup čovekovih potreba. U skupu čovekovih potreba sadržane su i turističke potrebe. "Osećaj pomanjkanja" koji izazivaju turističke potrebe zadovoljava se turističkim dobrima (proizvodima i/ili uslugama). Pojedine vrste potreba, zbog svoje specifičnosti, mogu se posmatrati kao posebnost ili kao posebne skupine potreba. Turističke potrebe, zacelo se izdvajaju u posebnu skupinu potreba. Raznolikog su sadržaja i strukture, a zadovoljavaju se dobrima koja omogućuju raznovrsne oblike rekreacije, putovanjem, promenom boravka na područjima van domicila itd., ali i drugim čovekovim aktivnostima.

Ključne reči: turizam, potrebe, razvoj, turističke potrebe.

Uvod

Ako se želi jednom rečenicom oka-rakterisati sav dosadašnji razvoj turizma, mogla bi se parafrazirati stara latinska izreka - Turismus id et crescit eundo - turizam ide i raste idući. I ovako sažeta fraza uspešno prikazuje osnovnu karak-teristiku fenomena turizma - stalan rast. Esencijalna svojstva stalnog rasta turizma ogledaju se u sledećem:

• ■    povecani nivo zivotnog stan-darda, ne samo u naj-razvijenijim, nego i u drugim

manje razvijenim zemljama sveta,

• ■    povecani fond slobodnog vre-mena i pravo na plaćeni go-dišnji odmor zaposlenog stanov-ništva u velikom broju zemalja,

• ■    povecani fond raspolozivih slobodnih sredstava nakon podmirenja osnovnih životnih potreba, čiji dobar deo ide u turističku potrošnju,

• ■    visoki stepen urbanizacije,

• ■    ukljucivanje novih struktura i segmenata stanovništva u kate-goriju potencijalne turističke tražnje tj. potrošnje

• ■    povecana mogucnost koriscenja modernih sredstava transporta.

Prostornu koncentraciju proiz-vodnje izazvanu industrijskom revolucijom pratila je i prostorna koncetracija potrošnje. Ali, urba-nizacija, tako eksplozivna tokom XX veka, nije samo narastanje urbanog tkiva. Ona je, možda i više od toga, širenje jednog novog načina života koji raskida s tradi-cionalnim odnosom čoveka i pri-rode, čoveka i čoveka, zamenjujući ih nekim sasvim novim odnosima. Ova snažna koncentracija stanov-ništva u gradovima izazvala je određene reakcije u ponašanju ljudi, što je u svim sredinama, gde je to dozvoljavao ekonomski poten-cijal, dovelo do turističkih kretanja.

1.    Čovek i njegove turističke potrebe

Čovekove su potrebe brojne i razno-vrsne, a uvek zavise od brojnih faktora i situacija u kojima se čovek nalazi. Ukupnost potreba i njihova hijerarhija, kako ih svaki čovek oseća, može se posmatrati i defini-sati kao skup čovekovih potreba. U skupu čovekovih potreba sadržane su i turističke potrebe. "Osećaj pomanjkanja" koji izazivaju turističke potrebe zadovoljava se turističkim dobrima (proizvodima i/ili uslugama. Pojedine vrste potreba, zbog svoje specifičnosti, mogu se posmatrati kao posebnost ili kao posebne skupine potreba. Turističke potrebe, zacelo se izdva-jaju u posebnu skupinu potreba. Raznolikog su sadržaja i strukture, a zadovoljavaju se dobrima koja omogućuju raznovrsne oblike rekre- acije, putovanjem, promenom bora-vka na područjima van domicila itd., ali i drugim čovekovim aktivno-stima.

U literaturi su zastupljena različita tumačenja nastanka i razvoja potreba. Nije teško uočiti da se čovekove potrebe razlikuju zavisno od životnog standarda, te njegovog posebnog i ukupnog dosega kulture u kojoj živi, tradicije i vrednosnog sistema koji ta kultura neguje. Sve to oblikuje čovekove, a time i turističke potrebe. Prema mišljenju mnogih autora, objašnjenje čovekovih potreba zahteva celovit interdisciplinarni pristup. To je stoga, što se u najopštijem odre-đenju, poreklo čovekovih potreba nalazi u:1

• ■    drustveno-ekonomskom raz-voju, kao posledici nasleđa, te naučnih, tehnoloških i uopšte civilizacijskih dostignuća, te u

• ■    samoj prirodi coveka i njego-vom odnosu prema okruženju u kome zadovoljava potrebe.

I sistem bioloških potreba nije statičan i jednoznačan u svim ekonomskim i kulturnim uslovima. Stabilnost potreba je prividna. Rastom životnog standarda, kad su životna sredstva jeftinija ili nov-čana primanja viša, čovek kupuje više životnih sredstava te zadovo-ljava i druge potrebe. Tako iska-zuju veće i raznovrsnije društvene potrebe. Osim toga, sistem ukupnih društvenih potreba oblikuje se i prema "društvenom statusu" i "imaginaciji" svakog pojedinca. Naučna saznanja o čovekovim potrebama još su relativno skro-mna. Nauka o potrebama, odnosno

"hreiologija", nastoji inter-disciplinarnim pristupom objasniti fenomene motivacije i ponašanja čoveka. Sam termin retko se koristi u ekonomskoj literaturi, a nastao je kao složenica od grčke reči chreia -potreba i logos - nauka.

Turističke, kao i sve druge, potrebe su istorijski, fiziološki i kulturno uslovljene. S obzirom da je čovek biološko, ali i društveno biće, formiran na različitim sistemima društvenih vrednosti, formiraju se i vrlo različiti sistemi potreba, koji su u procesu stalnog razvoja i transformacije. Razvoj turističkih potreba, od "pionirskog" i elitnog, do masovnog charter turizma, ilustrativan je primer istorijskog i klasnog razvoja čovekovih potreba, ali i primer njihove dinamike u vremenu i prostoru, socijalnom i društvenom ambijentu i segmen-tima stanovništva. Turističke potrebe interpoliraju se u sistem čovekovih potreba prema uslovima u kojima se formiraju. Njihov ekonomski izraz manifestuje se u potrošnji, njenoj veličini, strukturi i dinamičnosti i drugim karakte-ristikama.

S aspekta ekonomske teorije, sve potrebe koje se zadovoljavaju ekonomskim dobrima predstavljaju izvor, odnosno cilj privredne aktiv-nosti. "Turističke potrebe u naj-većem delu zadovoljavaju se turi-stičkim dobrima ili uslugama ekonomskog značaja."2 Deo turističkih potreba zadovoljavaju slobodna prirodna dobra koja nemaju ekonomski značaj. Odnos između dobara i potreba temeljni je ekonomski odnos. Ekonomska teorija istražuje taj odnos polazeći od opšte paradigme prema kojoj su potrebe "neograničene", a dobra "ograničena". Iz te suprotnosti proizilaze situacije koje su predmet proučavanja mnogih naučnih disci-plina, naročito ekonomskih.

Može se reći da su sveukupni čovekovi napori usmereni na pri-bližavanje potreba i mogućnosti.3 I pored toga, većina ljudi živi u uslovima u kojima ne može zadovoljiti osnovne potrebe. U svim slučajevima odnos između potreba i dobara rešava se izborom, tj. davanjem prioriteta jednim nad drugim vrstama potreba, odnosno uspostavljanjem hijerarhije nji-hovog zadovoljavanja.

U analizi odnosa turističkih potreba i dobara za njihovo zado-voljavanje, ne mogu se potrebe izjednačiti s turističkom tražnjom i potrošnjom. Svakoj tražnji i potrošnji prethodi potreba koja se zadovoljava potrošnjom određenog dobra, usluge. Međutim, potrebe se objektivno ne mogu u celini zadovoljiti. Zbog toga se javlja razlika između stvarnih potreba i onog što se pojavljuje kao turistička tražnja i/ili potrošnja. Tražnja turista je njegova spremnost da nabavi i/ili kupi određenu količinu turističkih dobara. A ta spremnost ne zavisi samo od "kvantiteta" njegovih turističkih potreba, već i od čitavog niza drugih faktora, kao što su na primer dohodak, cene devizni kurs, kvalitet i način pro-mocije i još čitav niz drugih teško uhvatljivih faktora. Zbog toga, se ova dva pojma ne mogu izjedna-čavati, premda potreba prethodi i inicira tražnju.

Potrebe se u ekonomskoj nauci istražuju na teorijskom i empirij-skom nivou. Teorijski nivo izuča-vanja nastoji odgovoriti na pitanja zašto i kako potrebe nastaju, kakve su i kako se menjaju i razvijaju? Empirijski nivo izučavanja usme-ren je prema (turističkoj) tražnji i potrošnji. Tu se nastoji istražiti veličina, struktura, i dinamika potreba, identifikovati nosioci i spoznati činioci koji utiču na turističku tražnju i potrošnju. U različitim područjima ekonomske teorije, potrebe su polazišta i konstitutivni element teorijskog sistema. U teoriji razvoja, čovekove potrebe će biti ključni element po kojem se optimalizuje sveukupni društveni razvoj. Tu se potrebe javljaju kao funkcija cilja, a njihovo maksimiranje uzima kao glavni cilj privrednog i ukupnog društvenog razvoja.

Nužnost racionalnog pristupa u zadovoljavanju potreba, proizilazi iz ograničenosti dobara. Ta činje-nica je dovela do formulacije poz-natog dualnog načela - minimalnih utrošaka razvojnih resursa za zado-voljavanje maksimalno mogućeg obima potrebe, ili optimalnog odnosa između resursa i potreba . Savremene marketing strategije poslovanja, oslanjaju se na sve složenije tehnike analize i ispiti-vanja potreba, bilo radi njihovog, upoznavanja i korišćenja, bilo radi izazivanja novih potreba, a uvek s ciljem povećanja prodaje i dobiti.

Ekonomska teorija i ekonomska politika gotovo na svim područjima tretiraju potrebe. Turistička teorija i politika turističkog razvoja posebno su zavisne od objašnjenja i razvoja turističkih potreba kao posebnog dela sveukupnih čove-kovih potreba. Čovekove se potrebe i mogućnost njihovog zadovolja-vanja u ekonomskoj teoriji pos-matraju kao pokretači i izvorišta svih ljudskih delatnosti. One su neposredan ili posredan cilj svake čovekove aktivnosti. Potrebe se uzimaju i kao kriterijum po kome se klasifikuju raznovrsna dobra i usluge s kojima se zadovoljavaju čovekove potrebe.

Ekonomska nauka doprinosi spoz-naji o prirodi i potrebama čoveka, ali ih eksplicite ne istražuje. Ona traži teorijske stavke i paradigme na pretpostavkama o racionalnom izboru, odnosno ponašanju čoveka, prilikom zadovoljavanja njegovih raznovrsnih potreba. Život ljudi se menja sa godišnjim dobima. Svet potreba u budućnosti biće, pre svega, u funkciji privrednog razvoja i dometa naučno - tehnoloških promena. Jer, potrebe su svakim danom i kvalitativno i kvantita-tivno sve drugačije. Dakle, zahtevi pojedinaca za materijalnim dobrima i (turističkim) uslugama radi otklanjanja osećanja nezadovolj-stva i postizanja odgovarajućeg nivoa blagostanja biće sve razno-vrsniji i disperzivniji.

2.    Teorije o turističkim potrebama u politici razvoja turizma

Uočavajući problem kontradiktor-nosti u ponašanju čoveka, savre-mena društva su našla rešenje u normiranju ponašanja. Društvene norme tako upućuju na podsticaje "pozitivnih" i sputavanje "nega- tivnih" čovekovih osobina. To je bilo moguće postići tek onda kada su uspostavljeni vrednosni kriterijumi po kojima će se kvalifikovati čovekovo ponašanje. Nezavisno od uspostavljenih društvenih normi, stalni je zadatak nauke da istra-žuje čovekovu prirodu, njegove potrebe i ponašanja. Tako su se razvile mnoge teorije koje se mogu koristiti i za objašnjenje turističkih potreba.4

• a.    Hedonizam kao prirodno izvorište potreba⁵

U klasičnoj ekonomskoj teoriji i teoriji koju je razvila austrijska psihološka ekonomska škola, kori-sti se pretpostavka o hedonističkoj prirodi čoveka, te iz toga izvodi i objašnjava sistem potreba. Te ekonomske škole, koje su imale i imaju veliki uticaj na ekonomsku teoriju, ističu da je hedonizam ili uživanje koje izaziva posedovanje i trošenje dobara, osnovna pokre-tačka snaga i osnovna čovekova potreba. Tu se ekonomske pojave i procesi objašnjavaju polazeći od pretpostavke da je hedonistička čovekova priroda pokretač volje i generator potreba.

Zadovoljenje potreba stvara uži-vanje, uživanje je središte oko kojeg se okreću svi ljudski napori i ljudska nastojanja. Uživanje je kao neko žarište iz kojeg vrcaju iskre, koje pale čovekovu svest. Ljudi žele povećati svoja uživanja do najveće mere, u nadi da to tako ostane celog života. Spoljašnji svet, dobra imaju za ljude vrednosti samo u onoj meri, u kojoj im pribavljaju uživanja. Njihova vrednost za ljude, dakle, opada, kada im pribavljaju manja uživanja.

Predstavnici psihološke ekonomske škole na pretpostavci o hedoni-stičkoj prirodi čoveka, razvili su teorijske konstrukcije poznate kao "skale korisnosti", koje korisnik ima od korišćenja nekog dobra. Istaknuti predstavnik ove škole, nemac Herman Heinrich Gossen, na tim pretpostavkama je formu-lisao poznate Gossenove zakone, koji se u različitim interpreta-cijama susreću i u savremenoj ekonomskoj teoriji. Prvi Gossenov zakon poznat je kao "zakon opadajućeg užitka" . To znači da ponavljanjem korišćenja nekog dobra, užitak se za korisnika smanjuje. Drugi je "zakon izbora užitka" . Čovek traži raznovrsne užitke i nakon određene količine jednog, prelazi na druge, da bi se ponovno vratio prvom i tražio nove itd. Pri tome, se čovek racionalno ponaša, nastojeći da sa najmanje napora i izdataka, maksimalno zadovolji potrebe ili maksimira užitak.

O turizmu se često piše kao o području koje pruža širok "izbor užitaka", ili području na kojem čovek traži nove "sadržaje" i kvalitet života. Turističke potrebe svojstvene su hedonističkoj prirodi čoveka koji na "skali izbora užitaka" poseže za turističkim dobrima da bi menjao užitke. Empirijska istraživanja pokazuju da se turističke potrebe vrlo često zadovoljavaju na način koji kumulira raznovrsne užitke, od fizioloških i racionalnih, do krajnje iracionalnih.

• b.    Alijenacija6

Savremeni društveni razvoj, osim što donosi materijalno blagostanje, otvara i mnoga pitanja otuđenosti čoveka. Čovek se poredi između onog što jeste kao biće prakse u razvijenim industrijskim i post-industrijskim društvima, i onoga što on može (potencijalno) biti po svojoj prirodi ili kao "živo biće", odnosno što bi trebalo biti prema vrednosnim kriterijumima društva u kojem živi.

Na paradigmi raspona ili procepa u kojem se čovek našao kao biće prakse i njegove (pretpostavljene) prirode, nastao je pojam alijenacije ili otuđenja . Ova paradigma koristi se za objašnjenja mnogih čovekovih ponašanja. Otuđenjem se objaš-njava okretanje čoveka raznim oblicima iracionalne svesti, drogi, pa sve do uključivanja u masovna turistička putovanja, vraćanje prirodi, igri, itd. Čovek je otuđen zato što se našao u raskoraku između onoga što jeste i onog što može biti, što je njegovo postojanje rastavljeno od njegove biti.

Alijenacijom neki pisci objašnjavaju razvoj turističkih potreba. Tu se činjenica da sve više ljudi učestvuje u turizmu objašnjava situacijom u kojoj se našao čovek zbog savre-menog razvoja, otuđenja u procesu razvoja, od proizvoda svog rada, od prirodne sredine, od drugih ljudi i konačno, otuđenja od sebe, svoje prirode. Turizam se u tim obras-cima objašnjenja javlja, u pozitivnoj funkciji realijenacije čoveka, a razvoj turističkih potreba tumači se uticajem alijeniranog stanja.

• c.    Konzumerizam7

Beg u potrošnju u čemu sve značajnije mesto zauzima turizam, s ciljem kompenzacije otuđenja, jedan je od oblika čovekovog ponašanja, koji se naziva konzume-rizam . To je način zadovoljavanja potreba koje kompenziraju otu-đenja. Sam pojam konzumerizam označava "čoveka potrošača", odnosno njegovo ponašanje u post-industrijskom potrošačkom dru-štvu.

Sledeći ovaj model objašnjenja valja zaključiti da čovek, bežeći k sebi, ovaj put bira put na kojem se beg čini mogućim, a da ne upadne u neki od brojnih devijantnih modela ponašanja. Taj "otvoreni pravac za beg k sebi" nije proizvodnja i rad, jer je upravo u toj sferi čovek najpre i otuđen i sveden na "dodatak" zemlji, mašini itd. Nije to ni politička ili društvena sfera, jer je upravo tu, u kontrolisanoj i dehumanizovanoj političkoj, kultur-noj i uopšte celokupnoj društvenoj sferi, našla inspiraciju Orwell-ovska vizija budućeg društva. Jedina sfera prema kojoj se čini beg moguć, jeste vreme koje čoveku ostaje za slobodno raspolaganje nakon rada i društvenih obaveza. A to je potrošnja u slobodnom vre-menu prema "slobodnom izboru". I tu počinje novi pravac bega poznat kao beg u fetiš konzumerizma, a nastaje kao razultat potrebe čoveka da se vrati sebi i biti svoga samo-određenja.

Načini na koji se konzumerizam manifestuje kod savremenog čoveka, vrlo su brojni. Gotovo nema autora koji istražuje i slika savre- mene društvene odnose i stvarnost, a da ne analizira i opisuje mani-festacije konzumerizma. Bitna karakteristika konzumerizma "nije biti, nego imati".8 On akumulira stvari koje zadovoljavaju najčešće nametnute potrebe, kupuje npr. vikend - kuće i jahte koje retko koristi. Sve je podređeno fetišu trošenja i isticanja. Čovek se identifikuje prema sposobnostima potrošnje, a konformizmom, mimi-krijom i podređivanjem, nastoji zadovoljiti svoj hedonizam i egoizam, koji tako ponovo postaju pokretačke snage savremene eko-nomske prakse.

Poznati švajcarski istraživač turis-tičkih manifestacija u savremenom društvu, Jost Krippendorf, postavlja obrazac društvenog pona-šanja na sledeći način: u našem društvu vrednosti 'imati' potisnule su vrednosti 'biti' ... Privreda se odlikuje sve jačim pokretom za koncentracijom moći nad samo-stalnim malim i srednjim predu-zećima... Sve je veća podela rada kao i specijalizacija i opadanje važnosti samoopskrbe... Okolina se iskorišćava tako, kao da su prirodni izvori nepresušni i večni... ne pos-toji ni jedna industrijska zemlja u kojoj državna birokratija, državne nadležnosti i državni izdaci nisu u porastu".⁹

Mnogi autori opisivali su turizam kao "retki izlaz za nuždu", prostor na kome čovek pronalazi sebe, svoje samoodređenje i/ili samoostvarenje. Oni koji su imali dara da proniknu u realnost života, zapazili su da turističke potrebe i način njihovog ostvarivanja slede, baš u svemu, opšti obrazac društva. Krippendorf u svom pledoajeu za novo shvatanje turizma, dobro uočava da su uzroci konzumerističkog modela zadovo-ljenja turističkih potreba izvan sfere turizma. I dodaje: "...slobodno vreme i turizam, kao jedan od njegovih oblika, nisu zaseban svet, koji sledi vlastite zakone". On uočava globalne procese te zaklju-čuje: homo turisticus je samo privid, a njegova je bit homo consu-mens. Konzumerizam tako postoje dominirajući izvor stvarnih i nametnutih turističkih potreba, a način ponašnja turista u masovnom turističkom pokretu, sledi u svemu opšti obrazac ponašanja "čoveka potrošača".

Vešti propagandisti "industrije turističkih iluzija" obraćaju se pripremljenom turisti, uvek sprem-nom propagandnom porukom "kod nas ćete se osećati kao kod kuće" . I neće ga u tome izneveriti, jer nude otuđenje za vreme odmora, a to je turista želeo napustiti. Nude mu sve ono što je imao kod kuće i još, pored toga, i iluziju sreće, koja savremenom turisti ne može otkloniti frustracije od kojih je želeo pobeći. Tako se perpetuira obrazac u kome se "građansko društvo sve više zatvara, a građanin se sve više trudi da mu umakne, i to kao turista". Turizam postaje "ogledalo istog onog društva kome hoće on da se otme". Konačno, homo turisticus je uveren da je "najkraći put do samoga sebe vodi oko sveta".

Potreba za privremenim napušta-njem svog domicila isključivo zbog bega od "svega što nas okružuje", može se smatrati jednim od mnogo-brojnih klasičnih primera turističke potrebe. Zašto turističke? Zato, jer osoba napušta, na neko kraće vreme, svoje mesto stalnog boravka, putuje u neko drugo, po svojoj volji odabrano mesto, gde se, pak, ne bavi nikakvim lukrativnim zanimanjem, nego, zapravo želi iskoristiti svoje slobodno vreme na upravo suprotan način nego što ga provodi kod kuće. To znači, budimo pragmatični, da se čovek želi naspavati, na kraće vreme zabora-viti na kuvanje, izležavati se na plaži do mile volje, posećivati atraktivne resurse mesta, odnosno područja u kojem se provodi, neopterećen izlaziti svake večeri prema vlastitom nahođenju i finan-sijskim mogućnostima itd.

3 . Klasifikacija i hijerarhija turističkih potreba

Podeli ili klasifikaciji čovekovih potreba, što uključuje i turističke, može se pristupiti s različitih aspe-kata. S toga se mogu napraviti i različite klasifikacije potreba. Tako se čovekove potrebe mogu posma-trati:10

• ■    sa antropolosko - istorijskog aspekta,

• ■    sa ekonomskog i empirijskog aspekta, zatim

• ■    prema karakteristikama doba— ra, kojima se potrebe zadovo-ljavaju, te

• ■    socio - psiholoskog aspekta.

Antropološko - istorijski pristup potrebe prepoznaje u ljudskoj pri-rodi, koja se istorijski oblikuje u procesu čovekovog materijalnog i duhovnog razvoja.

Ekonomski i empirijski pristup klasifikaciji potreba imaju za cilj upoznati potrebe, da bi se prema njima organizovala proizvodnja ili prodaja proizvoda i usluga, razvile razne društvene i kulturne delat-nosti, usmeravale političke i pro-pagandne akcije itd. Praktični pristupi klasifikaciji potreba polaze od analize pojavnih oblika. Tako se turističke potrebe istražuju da bi se upoznale potrebe određenog seg-menta turista, njihovog ponašanja itd. Gledajući na potrebe sa eko-nomskog aspekta , lako je uočiti da je svaka potreba, bez obzira na vrstu i način klasifikacije, pred-uslov privređivanja. Turističke potrebe su preduslov razvoja delatnosti koje proizvode turistička dobra, kulturne - kulturna dobra, fiziološke podstiču razvoj delatnosti koje proizvode hranu, odeću, sta-nove itd., ili npr. religijske potrebe "proizvode" mesto i uslove gde se molitvom zadovoljava takva potreba, a često manifestuju masovnim hodočašćima koja pone-kad imaju sva obeležja savremenih masovnih turističkih kretanja.

Prema sadržaju dobra, dele se i potrebe, koje se tim dobrom zado-voljavaju na materijalne i nematerijalne potrebe.

U literaturi se najčešće potrebe klasifikuju sa socio - psihološkog aspekta. Jedna velika grupa autora sistem čovekovih potreba temelji na hijerarhiji tih istih potreba, pa u tom smislu razlikuje sledeće grupe:

• ■    primarne bioloske

• ■    primarne socijalne i

• ■    sekundarne potrebe. 11

Najbolju klasifikaciju, jednako apli-kativnu i u turističke svrhe, napravio je Abraham H. Maslow. On ne posmatra potrebe po redo-sledu važnosti. Po njegovom tuma-čenju sve čovekove potrebe su uvek prisutne, a hijerarhiju određuje intenzitet , a ne vrsta potrebe. To su:

• ■    fizioloske potrebe coveka

• ■    potrebe za sigurnoscu

• ■    potrebe za pripadanjem i ljubavlju

• ■    potrebe za postovanjem - samo-poštovanjem

• ■    potrebe za spoznajom, samo— aktualizacijom i samouvaža-vanjem.¹²

• 3.1.    Maslow i turističke potrebe

Izloženi pristupi i klasifikacije potreba pokazuje da nema među njima takvih koje se mogu izdvojiti kao posebna grupa ili podgrupa turističkih potreba. U turističkoj literaturi, obično se turističke potrebe svrstavaju u grupu "sekundarnih" ili "dopunskih".

Fiziološke potrebe, tj. potrebe za hranom, vodom, seksom itd., obično se ne smatraju turističkim potre-bama. I fiziološke potrebe treba hijerarhijski posmatrati, pa je lako uočiti da će turista često biti onaj koji će fiziološke potrebe zadovo-ljavati na sve višem hijerarhijskom nivou. Bogati jelovnici s naj-različitijim nacionalnim specijali-tetima, gurmanski doživljaji, visoko - kvalitetna pića, nudizam, veći stepen "slobode" seksualnog pona-šanja i brojni drugi "turistički sadržaji", primeri su zadovoljenja fizioloških potreba na višem stepenu. Fiziološke potrebe koje se zadovoljavaju u turizmu su i odmor od premorenosti i iscrpljenosti, oporavak od bolesti, rehabilitacija i poboljšanje zdravstvenog stanja, razonoda, rekreacija i sticanje fizičke i psihičke kondicije.

Potrebe za sigurnošću odnose se na slobodu, stabilnost, zaštitu, isklju-čivanje straha, haosa, pljački, bezakonja, raznih ograničenja i tome slično. U stabilnim dru-štvima, potreba za sigurnošću slabi, kao i osećaj gladi kod sitog čoveka. U društvenim krizama, pojačanom terorizmu, ratnim opasnostima i elementarnim nepogodama, poten-ciraju se ove potrebe. Ta grupa potreba razlikuje se od ostalih, jer njeno zadovoljavanje nije samo cilj, već je to preduslov pojave i zadovoljenja ostalih potreba.¹³

Potrebe za pripadanjem i ljubavlju javljaju se čim su relativno zadovo-ljene potrebe sigurnosti i fiziološke potrebe. U ovoj grupi ističu se: ukorenjenost, naklonost, pripad-nost, ljubav i sl. Nezadovoljavanje ove grupe potreba obično se mani-festuje u ponašanju čoveka, koje se kvalifikuje kao "loša prilagođe-nost". Kod turista su ove potrebe vidljive na svakom koraku. Pojava turističkih potreba tumači se kao posledica (ne)zadovoljavanja upravo te grupe čovekovih potreba. A turizam se vidi kao mogućnost prilagođivanja, resocijalizacije čo-veka. Realnost masovnog turizma pokazala se u drugačijom. Brojni alternativni oblici turizma, nastaju upravo zato što čovek turista nije zadovoljio ove potrebe uključiva-njem u masovni turizam.¹⁴

Potrebe za samopoštovanjem , sma-tra Maslow, imaju sve veće zna-čenje, naročito kada su relativno zadovoljene prethodne. Svi ljudi u društvu (osim malog broja pato-loških slučajeva), imaju potrebu i želju za postojanjem, čvrstom, obično visokom ocenom sebe samih i samopoštovanjem, te poštovanjem od drugih ljudi. Te potrebe se manifestuju kao želje za snagom, postignućem, dovoljnošću, kompe-tencijom, samopouzdanjem, za nezavisnošću i slobodom. Zatim, tu spadaju i želje za dobrim glasom, ili prestižom, statusom, slavom i sjajem, vlašću, priznanjem, paž-njom, važnošću, dostojanstvom i uvažavanjem.

Poslovni uspesi turističkih predu-zeća i pojedinaca, često se zasnivaju na ostvarivanju načela koji se formuliše sintagmom: "gost je uvek u pravu" ili "svi i sve je u funkciji gosta" . To proizilazi iz saznanja da turista nosi potrebu za samo-poštovanjem i želi je zadovoljiti.¹⁵ Drugo lice ove grupe potreba koje se pokazuje u turizmu, valja uočiti u odnosima turista i domicilnog stanovništva. Kod domicilnog stanovništva ove potrebe su u poče-cima turističkog razvoja po pravilu potisnute. Kod stanovništva slabije razvijenih područja, nisu zadovo-ljene prethodno analizirane po-trebe, u jednakoj meri kao i kod turista koji to područje posećuju. S toga je konfliktan odnos imanentan toj situaciji. Oblici sukoba su latentni i dešavaju se u početku kao retke pojave ili prikrivene frustracije. Međutim, uzroci su im duboki, a mogu se rešiti samo izbegavanjem servilnosti i podre-

đene gostoprimljivosti, i razvi-janjem komunikacije na načelima tolerancije, ravnopravnosti i visokog nivoa profesionalnosti. Mogućnost kontrole konflikta što podstiču ove potrebe kod domicilnog stanovništva i turista, nisu u konvergenciji kultura (domicilnih i turističkih). To nije moguće, ni poželjno u vremenu kada su potrebe za identitetom otvorile procese buđenja kulturno "malih" regija, etničkih grupa, čak speci-fičnih seoskih kultura. Rešenje valja tražiti u podizanju opšteg kulturnog nivoa u kome će se pomenuta načela oblikovati po kriterijumima profesionalizma.¹⁶ Potrebe za samouvažavanjem i samoaktualizacijom u neposrednoj su vezi s prethodnom grupom. Maslow tu skupinu potreba definiše na sledeći način: "Ono što čovek može biti, on mora biti. On mora biti veran svojoj prirodi". To nisu potrebe koje čovek lako ostvaruje u savremenom društvu, pogotovu u društvima gde je načelo jednakih samo daleki cilj. Osim toga, kako ističe Maslow, potreba za samo-aktualizacijom praktično se ne može zadovoljiti, tj. što se više zadovoljava, to se više želi. Drugim rečima, saturacija samoostvarenja je nemoguća. Turistički sadržaj ovih potreba se manifestuje se kao radoznalost, privlačnost nepoz-natog, želja za učenjem i širenjem spoznaja, produbljivanje saznanja, traganje za širim vezama i značenjima, izgrađivanje sistema vrednosti u koegzistenciji s drugima, bolje razumevanje među ljudima itd.¹⁷

Slično sagledavanje turističkiih potreba dali su Mil i Morison, putem modela koji, pak, ima sedam nivoa i hijerarhiji:

• 1.    fiziološke potrebe

• 2.    potrebe za sigurnošću

• 3.    potrebe za pripadnošću

• 4.    potrebe za poštovanjem

• 5.    potrebe za samoostvarenjem

• 6.    potrebe za znanjem i razu-mevanjem

• 7.    potrebe za estetikom.¹⁸

• 3.2.    Specifičnosti turističkih potreba

Potrebe i motivacije navedene u turističkoj literturi prema Maslow - u
Potrebe	Motivi	Navodi u turističkoj literaturi
Fiziološke	Relaksacija	Beg Opuštanje Ublaženje (olakšanje) napetosti Žudnja za suncem Mentalno opuštanje napetosti
Sigurnost	Osiguranje	Zdravlje Rekreacija Održati se aktivnim i zdravim za budućnost
Pripadnost	Ljubav	Porodično zajedništvo Pojačanje srodstvenih odnosa Društvenost Održavanje osobnih veza Međuljudski odnosi Koreni Etnički Privrženost članovima porodice Održavanje socijalnih kontakata
Poštovanje	Ostvarenje	Uverenje o nečijem dostignuću Pokazati nečiju važnost drugima Prestiž Društvena prepoznatljivost Pojačavanje vlastitog "ja" Profesionalnost/posao Lični razvoj Status i prestiž
Samoostvarenje	Istina prema vlastitoj prirodi	Istraživanje i lična ocena Vlastito upoznavanje Zadovoljavanje vlastitih želja
Znati i razumeti	Znanje	Kultura Obrazovanje Želja za lutanjem Zanimanje za druga područja
Estetske	Uvažavanje lepote	Okoline Pejsaža

Izvor: Kurt Krapf, Tourism as a Factor in Economic Development, Roma, 2005, str. 145.

Svaka od osnovnih ljudskih potreba može naći svoj smisao i u objaš-njenju turističkih potreba, obzirom da se turističke potrebe javljaju kao nadogradnja osnovnim potrebama, tj. nakon zadovoljenja primarnih, egzistencijalnih potreba.

Naravno, ako se stvari pojedno-stave, turizam spada u sekundarne pojave, odnosno potrebe višeg reda. Upravo iz sekundarnog karaktera turističkih potreba proizilazi mogućnost njihove supstitucije. To znači da se zadovoljenje turističke potrebe zamenjuje zadovoljenjem potrebe višeg stepena prioriteta . Postoji :

• ■    vertikalna supstitucija - podra-

• zumeva zamenu zadovoljenja neke turističke potrebe, dru-gom potrebom koja nije turi-stičke naravi (npr. letovanje se zameni za polaganje vozačkog ispita i sl.)

• ■    horizontalna   supstitucija   -

• znači zamenu zadovoljenja jedne turističke potrebe dru-gom takođe turističkom, što se pozitivno odražava na turistički promet i razvoj (letovanje na moru za zimovanje); ova supsti-tucija se posmatra sa aspekta vremena odlaska na putovanje, mesta putovanja i smeštajnog kapaciteta.19

Turističke potrebe su vrlo elastične i teško se mogu saturisati.

Iako se sve češće spominje da u visoko razvijenim društvima turi-stička potreba sve više ulazi u sferu primarnih potreba, ipak, treba ponoviti, da je turistička potreba sekundarnog karaktera, što znači da postoji mnogo "ograničavajućih faktora", koji mogu poremetiti "čvrste" zamisli i planove poten-cijalnih turista. Time se, prvi put, izvodi za turizam jedno životno saznanje. Turizam je industrija na staklenim nogama. Dakle, u hijerarhiji zadovoljavanja ljudskih potreba, turizam je potreba višeg reda, za čije je zadovoljavanje potrebno osigurati neke pret-postavke.

Čovek - turista, krećući se u sferi slobodnog vremena i rekreacije, pod uticajem je svih grupa potreba koje njime vladaju. One se, u sferi slobodnog vremena i turizma, očigledno ostvaruju na višem nivou, karakterističnom za razvijena društva. Dobro i zdravo društvo, prema Maslow - u, treba definisati kao društvo koje će, zadovoljavajući čovekove osnovne potrebe, ali, pri tome, dopustiti da se jave njegove najviše potrebe. Ako se prihvati stanovište da su turističke potrebe zastupljene u svim grupama čovekovih potreba, onda se logički nameće pitanje kada se javljaju i šta ih motiviše? Ekonomska teorija na to pitanje odgovara jedno-stavnom hipotezom koja je pri-hvaćena i u turističkoj teoriji, a glasi da se više potrebe zadovolja-vaju onda kada su zadovoljene niže. Na toj hipotezi razvija se hijerar-hija potreba ili motivacijski sistem, koji se realno ne može stepenovati ili odrediti strogi prioriteti. Kod normalnih članova svakog društva, sve osnovne potrebe su istovremeno jednim delom zadovoljene, a jednim delom nezadovoljene.

Hijerarhija se može opisati kao "razlika u stepenu zadovoljstava koje se smanjuje kako se penjemo uz hijerarhiju nadmoćnosti."20 Prema tome, "opšta hipoteza da zadovoljavanje nižih potreba aktivira više potrebe, može se opravdati na temelju toga, da više potrebe postaju urgentnije i da se oslobođena energija mora produk-tivno primeniti. I u obrnutom slučaju, kada potrebe nižeg nivoa nisu zadovoljene, energija se troši da se ispravi nedostatak i manje je raspoloživa za aktivnosti na višem nivou."21

U teoriji motivacije podmirenje postaje isto toliko važan motiv koliko i lišavanje, jer oslobađa organizam od dominacije potreba koje su po svojoj prirodi više fiziološke i tako omogućuje pojavu drugih, po svojoj prirodi, viših društvenih.22

Umesto zaključka

Turističko ponašanje je determinisano ekonomskim, ali i socio-političkim faktorima. Svi ti faktori nose pečat određene sredine i gotovo da se može reći kako je svaka sredina u tom smislu "slučaj za sebe". Zato je potrebno umere-nom dedukcijom doći do određenih zajedničkih tendencija kojima je moguće objasniti opšte turističko ponašanje.23

Vrlo je kompleksno pitanje šta se zaista događa u misaonim proce-sima potencijalnih turista kako bi se odlučili za potrošnju u turi-stičkom sektoru. U traženju odgo-vora neizostavno se polazi od pretpostavke da je turistička aktivnost deo podsvesti i želja svakog čoveka da se pronađe "spas" od izazova svakodnevnice. Taj unutrašnji poriv je generator turi-stičke tražnje odnosno nastanka turističke potrebe, kao ishodišta unutrašnje neravnoteže svakog pojedinca. Dalje, sledi stvaranje turističkog motiva koji čoveka gura u "svet turističkih zadovoljstava" i od njega pravi homo turisticus-a. Finale ovoga je proces rekreacije, što zaokružava osnovne faktore razvoja turizma.