Утицај глобализације и дигитализације на пословање малих и средњих предузећа – економски изазови и правна регулатива

Прегледни рад

Примљено: 30. март 2026.

Одобрено за објаву: 23. април 2026.

Странице: 190–208

УТИЦАЈ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ И ДИГИТАЛИЗАЦИЈЕ НА ПОСЛОВАЊЕ МАЛИХ И СРЕДЊИХ ПРЕДУЗЕЋА – ЕКОНОМСКИ ИЗАЗОВИ И ПРАВНА РЕГУЛАТИВА

АПСТРАКТ: Предмет истраживања јесте анализа утицаја глобализације на пословање савремених предузећа, са посебним фокусом на сектор малих и средњих предузећа (МСП), која теже интернационализацији, са циљем да се пружи свеобухватан и систематичан приказ утицаја глобализације на трансформацију конкурентности предузећа у светлу дигитализације и експанзије дигиталних платформи. Кроз рад се идентификују критичне тачке преласка на проактивне моделе пословања, уз детаљну анализу пратећих ризика и регулаторних оквира неопходних за њихово превазилажење. Рад указује на то да предузећа у условима појачане глобалне конкуренције морају континуирано иновирати и користити савремену информационо-комуникациону технологију како би, превазилажењем географских баријера и ефикасним управљањем ресурсима, остварила одрживу конкурентску предност. У раду се чини осврт на правну регулативу у Европској унији и у Србији која је од значаја за развој модерног МСП сектора, имајући у виду управо утицај дигитализације на пословање привредних субјеката. Резултати истраживања указују на значај правовремене усклађености пословања МСП са иновативним трендовима присутним на тржишту, које у корак прати национална правна регулатива усклађена са регулаторним оквиром на нивоу Европске уније.

Кључне речи : глобализација, МСП, дигиталне платформе, привредни субјекти, ЕУ регулатива, национални законски оквир.

1.    Увод

Глобализација, као феномен савременог доба, покреће снажне економске, друштвене, политичке и културне процесе и остварује утицаје широм света (Петровић, 2021). Међусобна повезаност и зависност омогућавају интеграцију тржишта, технологија и култура, доносе бројне изазове за појединце, предузећа и државе. Ефекти глобализације манифестују се кроз ширење тржишта, технолошке иновације, успостављање глобалних ланаца снабдевања, интензивну конкуренцију, бројне ризике и изазове (Новаковић, 2021; Mengisteab, 2008).

Разумевање утицаја глобализације на пословање и развој предузећа, посебно малих и средњих предузећа (МСП) од суштинске је важности за доношење стратешких одлука у глобализованом свету. С обзиром на комплексност овог феномена, истраживање се фокусира на анализу основних димензија глобализације и на њихов утицај на сектор МСП, која желе да се шире глобално. Прилагођавање различитим условима пословања и националним законима држава (Joffe, 2021), истовремено је и највећи изазов, тако да за МСП глобализација није само прилика за продају производа на другим тржиштима, већ шанса за ширење и унапређење (Iqbal & Khan, 2023;

Предмет истраживања јесте анализа утицаја глобализације на пословање савремених предузећа, са посебним фокусом на сектор МСП, која теже интернационализацији. Циљ је да се пружи свеобухватан и систематичан увид у то како глобални процеси утичу на конкурентност и трансформишу предузећа у условима дигиталног пословања, дигиталне трансформације и дигиталних платформи. У истраживању је наглашена потреба идентификовања могућности и ризика у преласку на проактивни модел пословања, улога дигиталних платформи, као и идентификовање кључних ризика и регулатива за њихово превазилажење.

2.    Утицај глобализације на пословање предузећа

Глобална повезаност земаља, народа и култура, обезбеђује проток информација, капитала, људи, робе и услуга, те утиче на економију, на политику, на друштво и на културу. Ширењем пословних активности на међународна тржишта, омогућен је приступ новим потрошачима, проширен тржишни потенцијал, диверзификовани извори прихода и смањена зависност од једног тржишта, чиме се позитивно утиче на стабилност пословања. У глобалним условима, интеракција и интеграција између људи, организација и влада (James & Steger, 2014), посебно је значајна за компаније које имају предузећа у различитим земљама света, послују изван матичне државе или сарађују с иностраним компанијама. Ефекат глобализације на пословне операције изузетно је широк, представљајући изазове и нове могућности за предузећа. Појављују се повезана друштва, која чине матична компанија ‒ компанија-мајка, доминантно друштво, контролно друштво;

Уз позитивне аспекте, попут повећане трговине, бољих услова за економски раст и ширења културе, глобализација доноси и бројне изазове. То укључује неједнакости у приступу ресурсима, културна и економска прилагођавања, као и потенцијалне претње за домаће индустрије и традиције. Глобализација такође може довести до јачања глобалних проблема, попут климатских промена, миграција и међународних конфликата.

McLuhan & Powers (1989) и Bedeković и Golub (2011) уводе термин глобално село, у којем се услед глобализације променио начин живота, навике, традиција и обичаји. Културни обрасци утичу на понашање запослених и на понашање пословних партнера (Bahtijarević-Šiber, Sikavica & Pološki Vokić, 2008). Традиционални начин вођења пословања, у глобалном предузећу, више није довољан, односно разумевање локалних обичаја, норми и пословних пракси постаје кључно за успех. Глобално село мења се и захтева прилагођавање стила вођења предузећа, нове стратешке одлуке, познавање и уважавање различитости и способност прилагођавања (Logue, 2023;

Предузећа на глобалној сцени користе глобалне ланце снабдевања и на тај начин смањују трошкове производње и приступања повољним ресурсима, али захтевају ефикасно управљање. Пред предузећима се налазе бројни правни, економски, политички и друштвени изазови (управљање логистиком, комуникација с партнерима у различитим временским зонама, различит језик, природне непогоде, политичка нестабилност, економска криза и сл.). Успех међународног пословања предузећа мора се посматрати кроз призму макроекономских агрегата (на пример, инфлација, флуктуације девизног курса) или инфраструктурних проблема (несташице средстава за рад и предмета рада, недовољно квалификована радна снага, недостатак транспортних капацитета итд.). Како Jovanović и Vasiljević (2008) истичу „промене у данашњем пословном окружењу изазване су глобализацијом, све строжим захтевима крајњих купаца, тенденцијама ка смањењу животног века производа, зависношћу компанија од пословних партнера, као и фокусирањем компанија на кључне компетенције“ (стр. 252). Привредни субјекти своју целокупну активност фокусирају на крајњег купца и/или корисника услуге, избегавајући беспотребно изнуривање и трошење енергије. Поједини аутори наводе четири фактора од кључног значаја за глобалне ланце снабдевања, и то: дугачки рокови испоруке, продужено и непоуздано време превоза, спајање и опције збирног терета, модел вишеструког превоза робе и трошковне опције. У циљу спречавања неприлика, морају се размотрити и уважити ризици и специфичности глобалних ланаца снабдевања (Анђелковић, Барац & Миловановић, 2014). Како роба преваљује хиљаде километара, а време превоза и испоруке јесте важан чинилац, предузећа морају размотрити начине отпреме робе. Предузећа могу самостално организовати логистичке активности или се определити за ангажовање специјализованих посредника (шпедитери, door-to-door транспортни провајдери итд.). У развијеним тржишним економијама логистичким услугама координирају и управљају, односно целокупним ланцем снабдевања управљају специјализована међународна предузећа (Bendeković, Vuletić & Gotovac, 2013;

3.    Регулаторни, валутни и економски изазови привредних субјеката на међународном тржишту

Пословање у више земаља подразумева усклађивање са различитим националним законодавствима и регулативама, што често захтева специјализовану правну подршку, мултидисциплинарне тимове и континуирано праћење промена. Земље имају специфичне законе о порезима (нпр. избегавање двоструког опорезивања преко билатералних споразума), радним правима (радно време, минимална плата, заштита радника), заштити потрошача, животној средини (емисије, отпади) и интелектуалном власништву, чија неусклађеност може угрозити посао, довести до казни, тужби и сл. Nugiantari (2025) идентификује ризике у прекограничним уговорима, од неусклађености правних система до изазова у вези са регулаторном усклађеношћу. Аутор наглашава да компаније могу постићи одрживи раст идентификацијом правних ризика, усклађеношћу и оптимизацијом профита, уз креацију оквира за правну процену ризика.

4.    Улога дигиталних платформи у интернационализацији МСП и правна регулатива Европске уније и Србије

Приступ глобалним тржиштима путем дигиталних платформи представља кључну прилику за предузетнике, стартапове и МСП да прошире своје пословање с минималним улагањима и административним оптерећењем.

Традиционална продаја захтевала је значајне инвестиције и постепено освајање тржишта. Еволуција дигиталних платформи у савременом економском контексту условљена је разумевањем основне структуре и понашања корисника. Petsas и др. (2013) указали су на предности дигиталног тржишта (нпр. App Store и Google Play) у стварању тржишне доминације и оспорили су традиционалне моделе пословања. У глобалном, дигиталном свету, услед масовне употребе интернета и апликација, мала и средња предузећа променила су начин продаје, односно унапређена је доступност производа. Производи су постали доступни било где на свету, без потребе за великим продајним објектима, складиштима или скупим рекламама. Тако да су данас традиционални модели продаје допуњени или замењени моделом платформске продаје. Продаја је постала бржа и модернија, а предузећа конкурентнија великим компанијама.

Улога дигиталних платформи примарно је инфраструктурна, односно оне МСП пружају ослонац, логистичка и технолошка решења, модификацију трошкова, смањење иницијалног капитала. Истовремено, дигиталне платформе скраћују време неопходно за освајање иностраних тржишта и успостављање поверења код глобалних купаца. Упркос ограниченим ресурсима предузећа, платформе омогућавају економију обима и равноправно надметање са мултинационалним корпорацијама (Lund & Tyson, 2018). Ефикасност интернационализације директно зависи од избора адекватног дигиталног канала. Доступни су глобални лидери, као што су: Alibabа , Amazon или eBay (Baker El-Ebiary, и др., 2021; Qureshi & Yadav, 2020), али и регионални екосистеми, као што су: Allegro (Пољска), Kaufland (Немачка/CEE), eMAG (Румунија/Балкан), Trendiol (Турска) и Pepita (Мађарска). Коначно, платформе нису само канали продаје, већ су интегрисане пословне инфраструктуре за МСП високе функционалности.

Дигиталне платформе представљају јединствен оперативни систем који подразумева савремену техничку архитектуру и стабилне сервере, сигурне финансијске системе плаћања, а често обухвата и комплетну логистичку мрежу складиштења и доставе. Поред наведених чинилаца оперативних система, дигиталне платформе укључују и софистициране маркетиншке алгоритме. Они омогућавају анализу тржишних трендова и преференција потрошача, препознавање и повезивање понуде предузећа са потенцијалним потрошачима, чиме се процес продаје, наплате и дистрибуције одвија унутар једног система. МСП добијају инфраструктурну подршку кроз моделе интегрисане логистике ( Fulfillment ) и врло често преузимају ризик дистрибуције и складиштења, умањујући оперативне ризике. Заправо, дигиталне платформе функционишу као простор за емпиријску валидацију пословних стратегија, тестирање нових производа и ценовних модела.

Ипак, пословање МСП и ефекти дигитализације зависе од развијености широкопојасног интернета, приступачног клаудa и усклађених режима управљања подацима (Nikoletos и др., 2024). Неопходни су подршка и инвестиције у комплементарне капацитете, као што су: аналитика података, управљање сајбер ризицима и прекогранична е-логистика (Mirzaye & Mohiuddin, 2025;

Како су платформе расле, постало је неопходно класификовати њихове пословне моделе. Täuscher и Laudien (2018) идентификовали су шест кључних типова платформи. Аутори анализирају њихов утицај на конкуренцију и регулацију и истичу да на тој класификацији ЕУ данас гради своје законе. Тиме настоји да обезбеди фер игру унутар дигиталних екосистема где велики играчи често постављају сопствена правила (Rondić, 2025). Shree, Singh, Paul, Hao и Xu (2021) указују на то да усвајање платформи није само техничко питање, већ зависи од ширег окружења, тако да дигитална тржишта у ЕУ морају бити не само ефикасна већ и друштвено одговорна (Cano и др., 2022). Azcoitia & Laoutaris (2022) и Abbas и др. (2021) баве се питањима у вези са тржиштем података (Data Marketplaces) и истичу важност governance и социо-економских димензија размене података. Питањем поверења у овим комплексним системима бавили су се Tkachuk, Ilie, Tutschku и Robert (2021), који истичу улогу блокчејна и дистрибуираних технологија (DLT) као механизама који могу револуционисати пословне моделе, чинећи их транспарентнијим и отпорнијим на манипулације.

Управо ЕУ чини значајне напоре да кроз усвајање регулаторног оквира у виду Уредбе о дигиталним тржиштима (2022) и Уредбе о дигиталним услугама (2022) измени правно окружење у којем послују онлајн платформе, с циљем јачања права корисника и увећања транспарентности у раду платформи. Циљ је заправо да се на нивоу Европске уније Уредбом о дигиталним тржиштима (2022) обезбеди „конкурентни и праведни дигитални сектор који омогућава раст иновативних дигиталних подузећа и заштиту сигурности корисника на интернету путем: јасних обавеза и забрана за велике интернет платформе, бољих услуга и праведнијих цена за потрошаче, подстицања иновација и праведнијег окружења који се тичу интернет платформи за технолошка стартап предузећа, пружања могућности пословним корисницима да потрошачима понуде већи избор, забране непоштених пракси на великим интернет платформама“. Уредбом о дигиталним услугама (2022) обезбедило се „сигурније интернет окружење за потрошаче и трговачка друштва у Европској унији уз скуп правила за: ефикаснију заштиту потрошача и њихових основних права, дефинисање јасних одговорности интернет платформи и друштвених мрежа, решавање незаконитог садржаја и производа, говора мржње и дезинформација, постизање веће транспарентности уз боље извештавање и надзор, као и подстицање иновације, раста и конкурентности на унутарњем тржишту Европске уније“. Обе Уредбе стварају јединствени правни оквир који смањује препреке за прекогранично пословање и штити права потрошача. За МСП то значи већу правну сигурност и лакши приступ тржиштима ЕУ. Поред две поменуте Уредбе, чији је, дакле, циљ сигурност корисника и поштено тржишно такмичење на интернету, Европска унија је усвојила и Акт о вештачкој интелигенцији (2024), чији је циљ „успостављање усклађеног унутрашњег тржишта за вештачку интелигенцију у ЕУ, подстицање увођења ове технологије и стварање подстицајног окружења за иновације и улагања“.

Поједине земље у развоју пружају својим грађанима и разне подстицаје за укључење у ово глобално дигитално тржиште рада, јер на тај начин задржавају таленте у својој земљи истовремено обезбеђујући прилив страних средстава.

Што се тиче правне регулативе у Србији која је од значаја за развој модерног МСП сектора, може се уочити тенденција активног усклађивања актуелног законског оквира са стандардима и регулативом Европске уније, у циљу усклађивања пословања привредних субјеката са савременим трендовима на тржишту и потребама дигиталног пословања. У сет основних закона који уређују поменуту област свакако се убраја Закон о заштити конкуренције (2009), којим се „уређује заштита конкуренције на тржишту Републике Србије, у циљу економског напретка и добробити друштва, а нарочито користи потрошача, као и оснивање, положај, организација и овлашћења Комисије за заштиту конкуренције“ (члан 1). Одредбе Закона о заштити конкуренције (2009) „примењују се на све учеснике на тржишту, па играју и кључну улогу у контексту пословања дигиталних платформи за доставу хране“ (Жунић Марић, Ђукановић & Обрадовић, 2024, стр. 26). Закони које такође треба истаћи јесу Закон о заштити података о личности (2018), којим је „српско законодавство у великој мери усклађено са прописима Европске уније који се односе на заштиту приватности и података о личности, узимајући у обзир све већи значај и проток података о личности приликом пословања пружаоца информационих услуга“ (Жунић Марић, Ђукановић & Обрадовић, 2024, стр. 25), Закон о трговини (2019), који је „први дефинисао и идентификовао разлику између електронске платформе, електронске продавнице и тзв. дропшипинга“ (Жунић Марић, Ђукановић & Обрадовић, 2024, стр. 26), Закон о електронској трговини (2009), чијим су изменама и допунама из 2019. године уведене додатне обавезе пружаоцима услуга информационог друштва; Закон о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању (2017), којим се „уређују електронски документ, електронска идентификација и услуге од поверења у електронском пословању“ (члан 1); као и Закон о дигиталној имовини (2020), којим се уређују следећа питања: издавање дигиталне имовине и секундарно трговање дигиталном имовином у Републици Србији, пружање услуга повезаних с дигиталном имовином, заложно и фидуцијарно право на дигиталној имовини, надлежност Комисије за хартије од вредности и Народне банке Србије“. Свакако треба нагласити да се „правни положај привредних друштава и других облика организовања, а нарочито њихово оснивање, управљање, статусне промене, промене правне форме, престанак и друга питања од значаја за њихов положај, као и правни положај предузетника“ уређује одредбама Закона о привредним друштвима (2011, члан 1).

5.    Закључак

Глобализација и дигитализација представљају повезане процесе који мењају услове за савремено пословање, за раст и развој малих и средњих предузећа. Истраживање указује да глобализација утиче на ширење тржишта и диверзификацију прихода, а технолошке иновације и пословање преко дигиталних платформи омогућавају МСП сектору територијално ширење уз мала почетна улагања. Резултати истраживања указују на то да глобалне и регионалне дигиталне платформе нису само канали продаје, већ комплексна пословна инфраструктура, која је раније била доступна само мултинационалним компанијама. Предузећима постају доступне бројне информације о тржишту и потрошачима, што у сарадњи са дигиталним алатима, смањује оперативне ризике.

Одржива конкурентска предност у савременим условима пословања у глобалном селу више није детерминисана само капиталом, већ способношћу предузећа да се институционално усклађује. Савремени потрошачи и инвеститори захтевају прилагођавање локалним културним обрасцима, нормама и пословним праксама, а све је важније спровођење ESG критеријума и принципа друштвене одговорности. Посебан изазов савременог глобалног пословања МСП, у условима интензивне дигитализације и трансформације, представља сложен регулаторни оквир. Резултати указују на то да је за успешно пословање на међународном тржишту неопходна правовремена усклађеност са регулативом Европске уније, превасходно кроз Уредбу о дигиталним тржиштима (DMA) и Уредбу о дигиталним услугама (DSA), које наглашавају значај фер тржишне утакмице и заштите корисника. За привредне субјекте у Србији, овај процес је олакшан активном тежњом националног законодавства да усклади законе, попут Закона о заштити података о личности и Закона о електронској трговини, са правним тековинама EУ.

Коначно, може се закључити да глобализација и дигитална трансформација нису само спољашњи притисци, већ стратешки императиви који подразумевају дубоку институционалну трансформацију. Коришћење предности дигиталних платформи и поштовање наднационалних правних норми доприносе успостављању равнотеже између локалних специфичности и глобалних трендова и постају кључни фактори за опстанак и профитабилност МСП у савременом свету.

Изјава о непостојању сукоба интереса

Аутори изјављују да немају сукоб интереса.

Доприноси аутора

Концептуализација, М. К., Н. П., И. М.; методологија, Н. П., И. М.;

формална анализа, М. К., Н. П.; ресурси, И. М.; писање ‒ припрема оригиналног нацрта, М. К., Н. П., И. М.; писање ‒ преглед и уређивање, М. К., Н. П., И. М. Сви аутори су прочитали рукопис и сложили се са објављеном верзијом рукописа.

Финансирање

Ово истраживање није остварило никакво додатно финансирање.

Изјава о доступности података

Оригинални доприноси представљени у раду укључени су у сам рукопис / додатни материјал, а додатна питања могу се упутити одговарајућем аутору/ауторима.

Информисани пристанак свих учесника у истраживању/одобрење надлежног одбора

Није применљиво.

Kovačević Maja

University Business Academy in Novi Sad, Faculty of Economics and Engineering

Management in Novi Sad, Novi Sad, Serbia

Pantić Nemanja

University of Kragujevac, Faculty of Hotel Management and Tourism in Vrnjačka Banja,

Vrnjačka Banja, Serbia

Milojević Ivan

University of Business Studies, Banja Luka, Bosnia and Herzegovina

THE IMPACT OF GLOBALIZATION

AND DIGITALIZATION ON THE

OPERATIONS OF SMALL AND MEDIUM

SIZED ENTERPRISES – ECONOMIC

CHALLENGES AND LEGAL REGULATION