Утицај подлоге у спортским објектима на безбедност корисника

1.    УВОД

Једна од базичних човекових потреба је потреба за кретањем. На специфичном историјском степену свог развоја (Стари век) ова потреба прераста у сврсисходну активност и организованост (системско вежбање у школама и у ратним припремама), спортску свест и физичку културу. Од Старог века „спорт“ ствара спортску структуру, хијерархијски скуп спортских организација и институција, а од краја 19. века читав спортски покрет. Од тада, па до данас, људска заједница изградила је спорт као спортску активност (вежбање), свест, организацију (клубове и савезе спортских грана), институције за сопствени развој (објекте, образовне установе). У првој фази, почетком 20. века, све до шездесетих година, спортска активност је аматерска (добровољно, спонтано и неоптерећујуће бављење спортским активностима, без надокнада и компензација, сем симболичних признања). У доба „хладног рата“, све до последњих двадесетак година, спортска активност се професионализује, тј. постаје занимање врхунских спортиста и тренера, руководиоца- менаџера и стручњака из блиских области, од медицине до психологије. Последњих деценија спорт постаје комерцијална делатност, усмерена на спортско тржиште, профит, законе понуде и потражње робе и услуга. Тако спорт из психолошке и физиолошке потребе, преко развоја цивилизације, постаје значајна друштвена појава и вредност, са својом политичком, економском, културном и моралном димензијом. Спорт је постао забава и начин трошења слободног времена широког сегмента друштва. То је омогућило професионализацију спортова који су постали квалитетнији, али су зато повећани и захтеви о техничким условима и опреми спортиста, као и питање безбедности у спортским објектима.

2.    СТАНДАРДИ ГРАДЊЕ

Данашња дизајнерска решења мењају светску материјалну културу у борби за предност у глобалној тржишној трци, утичу и мењају стваралачке и потрошачке активности, потребе, идеје и вредности, а сам дизајн је почео да мења и животна искуства, али и виђење света око нас, сматра Крсмановић Величковић [1].

Грађани са правом очекују да своје спортске потребе задовољавају на квалитетан начин, као цењени потрошачи који улажу себе и своја средства у спортској инфраструктури. Спортски објекти се деле према испуњавању прописаних стандарда [2]:

• ■    обjекти коjи превазилазе захтеве поставлене од стране државе, односно у потпуности испулаваjу међународне прописе или захтеве одређених спортских асоцијација,

• ■    обjекти коjи испулаваjу минимум захтева поставлених од стране државе или одре^ених спортских асоцијација,

• ■    обjекти коjи не задоволаваjу наведене захтеве.

У погледу конструкциjе спортске дворане КрсмановиЬ [2] сматра да могу бити различите, али ради задоволела грађевинских и безбедносних захтева сачињене су од:

• ■    армирано- бетонских пренапрегнутих конструкциjа, челика и ламелног дрвета,

• ■   армирано- бетонске у комбинации са челичним елементима (решетке, саjле...),

• ■    челичних елемената и осталих делова у разним системима,

• ■  од префабрикованих (дрвених, ламелних, леплених) елемената или у комбинации са челичним саjлама.

3.    ОБЛАГАЊЕ ПОДОВА

Као што је познато, спортске терене можемо поделити на отворене и затворене. У зависности од терена и намене, постоjе подне облоге на бази рециклиране гуме, PVC или природног линолеума. Терени за кошарку, одбоjку, рукомет, тенис итд. имају подове на бази рециклиране гуме и акрилних премаза. Такође постоји и посебан сертификат (ITF) за тениске терене коjи фирма коjа производи подове мора имати. У овом раду анализира^емо неколико врста подова који се најчешће користе при уређењу спортских ентеријера због безбедности, дуготрајности и квалитета.

Линолеум је материјал који многи стручњаци бирају. Ова подлога се ради у различитим бојама, са различитим дизајном и има различите карактеристике, а уз то је природна и дуговечна подна облога, безбедна за коришћење, отпорна на оптереЬеле и хабале, способна за репарациjу, без видливих споjева (варена), бактериостатична, антистатична, лако се поставља и једноставно одржава, а природан је материјал са добрим акустичним особинама и оптимално је решење за јавне и прометне просторе.

PVC подне облоге представљају висококвалитетан производ широке примене у просторима. Плоче, чију структуру чини носе^и слоj PVC материала, даjе овом производу своjства високе издржливости и отпорности на хабале. Завршни слој облоге је од полиуретана који облогу чини лако одржавајућом и безбедном за коришћење. Ова подлога се највише користи у просторима високе фреквентности коришћења, као што су спортске дворане. Поставља се лепљењем, а спојеви се варе, што њихов изглед, а нарочито одржавање, чини подеснијим. Постоје следеће врсте PVC облога:

• ■    хомогене: смеша поливинилхлорида и тзв. пуниоца. Има велику отпорност на хабале, а то наjвише зависи од односа пуниоца и PVC-а (што jе веЬи удео PVC-а, тим jе боли квалитет облоге). Ова врста jе врло економично решење;

• ■    хетерогене: производе се по принципу слоj-на-слоj. Могу бити са пенастим долим слоjем, тзв. топли под, или без пенастог слоjа, тзв. компакт PVC. Пенасти слоj служи као термичка и звучна изолациjа. На овоj врсти пода дизаjн jе добиjен штампом и(ли) површинском обрадом. Збогтога jе квалитет у погледу отпорности на хабале директно пропорционалан деблини горлег слоjа од чистог PVC-a (увек наглашена техничка карактеристика). Полиуретански завршни премаз додатно олакшава одржавање готовог пода. Овај вид облога у погледу дизајна даје неслућене могућности. Могу се комбиновати међусобно, као и са другим материјалима за облагање подова. Постављају се у комерцијалним и јавним просторима.

Ламинатни подови су потпуно природан производ који у себи садржи 80 до 85% дрвета и не садржи штетне супстанце. Овакав вид поплочавања пода доприноси природном и здравом окружењу и препоручује се највише због алергије на прашину. Карактеристике ламинатних подова су: једноставни за одржавање, не задржавају прЉавштину и бактериjе, произведени су од природних супстанци, чврсти су и jаки, безбедни, отпорни на удар, не бледе и задржавају сјај дуго година, отпорни су на хабање, пламен, удобни за ходање, а погодни су и за постављање преко подног греjала.

Епоксидни подови налазе своју примену најчешће у индустријским објектима високог степена коришћења. Ову врсту подне облоге карактерише највећа отпорност на хабање и оптерећење, неклизајућа својства, као и отпорност на хемијске супстанце и температуру. Подови су непропусни и лако се одржавају. Постављају се на различите подлоге изливањем епоксидне смесе.

Када би се постављала атлетска подлога у неком спортском објекту, која би се користила дуже време, постојале би три различите варијанте које би могле да се употребе:

• ■    шприц систем: водопропусна подлога са важе^им IAAF сертификатом. Састоjи се из носе^ег слоjа, а он из гуменог гранула црне гуме (1/4 мм), повезаним са течним безбојним полиуретаном који се поставља директно на бетон са специјалним финишерима. Поставља се у дебљини од 6 до 15мм, у зависности од потреба подлоге. Други слој наноси се шприцањем специјалног полиуретана црвене боје и EPDM гумених гранула (0,5-1,5мм) и као таква је отпорна на хабање, температурне разлике и атлетске спринтерице. Као завршни слој се наноси још један слој шприцањем, чиме се добија на дебљини овог изузетно отпорног материјала. Укупна дебљина површинског слоја је између 1 и 2мм.

• ■    „сендвич" систем: водонепропусна атлетска подлога коjа мора да поседуjе важе^и IAAF сертификат. Она се

  састоји из три слоја. Први и носећи слој се састоји од црног гуменог гранула (1/4мм) повезаним течним безбојним полиуретаном који се поставља на бетон исто као и шприц систем, а и у истој дебљини. Други слој се наноси тако да затвори поре првог носећег слоја и да осигура боље пријањање површинског слоја. Ради се о смеси са додатком EPDM гуменог гранулата у димензији до 0,5мм. Површински завршни слој се састоји из мешавине полиуретана 400 и 2300 која се излива у течном стању по носећем слоју и посипа специјалним EPDM гуменим гранулама (1-3,5мм) док је још течан. Тиме се добија водонепропустљивост подлоге и већа еластичност од претходне врсте атлетске подлоге. Стадион Фудбалског клуба „Црвена звезда“ из Београда је под покровитељством Министарства спорта добио баш овакву врсту атлетске стазе.

• ■    пун полиуретан или полутан пур: наjскуп^а и наjбо^а подлога за атлетику. Она се поставка у деб^ини од 11 до 13мм и водонепропустива је. Ради се у три слоја и садржи јако висок проценат полиуретана у себи. Први слој се састоји од мешавине полyтан 4000 и 2300, помешане са црним EPDM гранулатом (1-3,5мм), а тај слој се наноси ручно. Други слој је идентичан као први и наноси се након потпуног сушења првог слоја. Површински слој се састоји из смеше полиуретана 400 и 2300, која се излива у течном стању по носећем слоју и посипа специјалним EPDM гуменим гранулама (1-3,5мм) док је још течан. Ова најпрестижнија атлетска подлога је постављена на стадиону Фудбалског клуба „Војводина“ у Новом Саду 2004. године.

Како се техника све више развија, настају и нова решења за модерне спортске објекте, па је осмишљена и универзална подлога за спортске објекте. Може се користити за играње тениса, кошарке, одбојке, рукомета, фудбала итд., а може бити у било којој боји. Лако се поставља (10-14 дана), јефтина је за одржавање, обнављање и репарацију, а и дуготрајна је у екслоатацији и врло безбедна. Следе примери две врсте универзалне подлоге:

Слика 1: Универзалне подлоге за спортске објекте

Прва подлога се састоји од пет различитих слојева нанесених у пет до осам премаза, и у укупној дебљини од 1,5 до 3мм. Друга подлога се састоји од седам различитих слојева нанесених у седам до дванаест премаза. Укупна дебљина

је од 3 до 6мм. На наредним сликама се може видети приказ пресека пода и који све слојеви постоје у класичним подовима спортских дворана.

Слика 2: Пресек пода

Слика 3: Пресек пода одпозади

4.    УПРАВЉАЊЕ СПОРТСКИМ ОБЈЕКТОМ И СПОРТСКОМ ОПРЕМОМ СА АСПЕКТА БЕЗБЕДНОСТИ

Управљање спортским објектима обухвата низ активности које се односе на функционисање унутрашње структуре сваке организације оријентисане тржишним циљем: управљање људским ресурсима, производним процесом и материjалима, маркетингом, као и финансира^ем и ризиком, сматра професор Раич [3].

Менаџмент спортског објекта је правно обавезан да гарантује безбедност сваком учеснику и гледаоцу спортских догата коjе организуjе [4]. Класичне трибине на стадионима, коjе омогуhуjу приступ публици на терен, су главни узрок мале могућности контролисања публике. Неконтролисан приступ масе гледалаца у стадионе и сале без нумерисаних седишта је још један од важних разлога недовољне безбедности спортских објеката. Један од клучних аспеката управла^а масом jе „предвидливост" повреда и ексцеса коjи могу да за последицу имаjу угрожава^е шти^еника од тре^их лица, као и правну (кривичну) одговорност менаумента због непредузима^а мера безбедности (немарности). Сваки елемент догата, од уре^е^а спортског обjекта до игре, по себи чини део управла^а масом [5].

Функциониса^е спортског обjекта обухвата комплекс производи низа главних (спортских, рекреативних) и допунских (угостителске услуге и сл.) програма. Управла^е овим процесима, као и материjалима, захтева низ активности: контрола квалитета услуга, одржава^е опреме, проналаже^е оптималног микса програма/услуга коjи настоји да распореди расположиве Људске, материјалне и временске ресурсе на различите програме активности, унапре^ива^е рада, оптимизациjа оперативне ефикасности путем сма^е^а времена, напора и трошкова.

Карактеристике модерних спортских објеката су мултифункционалност, комфор и безбедност. Неке специфичне карактеристике објекта детерминисане су врстом спорта који се у њима претежно одвијају и спортским нивоом корисника. Модерни спортски објекти опремљени су већим бројем система, као и справама и реквизитима за реализовав одговараjуhих спортских активности [6].

Модерни спортски објекти располажу адекватним простором за реализовање спортске активности, са добром подлогом, где спортисти могу да искажу своjе квалитете. Они, поред ригорозних гра^евинских захтева, имаjу и значајну естетску димензију. Својим програмом, нивоом услуге, односом према корисницима, изузетном организацијом, испуњавају високе критеријуме. То подразумева изузетну функционалност, удобност, безбедност, хигиjену, одржава^е, димензионираност итд.

5.    ЗАКЉУЧАК

Безбедоносна функција се у спортском објекту односи на сигурност свих посетилаца објекта, учесника спортске активности, као и самог објекта и свих запослених у њему. Правила о обезбеђењу подпадају под јурисдикцију више закона и правилника (Закон о унутраш^им пословима, Закон о спречава^у наси^а и недоличног понаша^а на спортским приредбама, Закон о заштити од пожара, Правилник о организацији и систематизацији послова и задатака, Правилник о физичко-технолошком обезбе^е^у, Правилник о унутраш^ем реду итд.).

Карактер простора за рекреациjу (начин и степен уре^ива^а и опрема^а) се заснива на врсти рекреативних активности и садржаја, као и на начинима њиховог одвијања у зависности од потреба и захтева њихових корисника, степена очувања, начина и мера унапређивања природних и створених вредности у посматраној урбаноjсредини.