Утицај програма ритмичке гимнастике и плеса на музикалност студенткиња

1.    УВОД

Људи су веома рано схватили да одређене људске активности варирају и да је неопходно измерити их и дати јасне норме на измерене резултате. Различите способности служе као полазна основа за управљање у одређеним групама испитаника. Тако се у кинезиологији у основи испитују основни облици кретања, а сваки здрав човек савладава ова кретања различитим интензитетом и начином испољавања. Ако је информација коју дете добије исправна, у синергији са утицајем спољашњег фактора моторичка знања ће се развити до одређеног нивоа, а неопходна су за нормално функционисање организма. Према Јованчевићу „стимулацијом природних облика кретања у сензитивној фази, допринеће се њиховом бржем и лакшем савладавању, а касније и лакшем учењу сложенијих моторичких задатака“[1].

Музикалност се може описати као природна обдареност коју немају сви људи у истој мери. У правом смислу те речи, помоћу музикалности може се опажати, памтити, а у стању смо да на било који начин репродукујемо тонске висине и трајање из неког музичког дела. Музикалност, у ужем смислу, обавезна је компонента код свих извођача, јер без музикалности и највећим залагањем, уметник није у стању да своју уметност подигне на виши ниво у односу на просечно музицирање. Музика у свим својим облицима, небројеним ритмовима и мелодијама, представља велики потенцијал за директан утицај на побољшање музикалности и ритма. Јоцић и Мандарић [2] у свом раду наводе да се свака телесна активност одвија уз одређени ритам, и то у датим околностима, и да се ритам као такав појављује у спортским активностима попут трчања, пливања, спортског плеса и ритмичке гимнастике нарочито.

В. Јованчевић, С. Мандарић, Ф. Фратрић

2.    МЕТОДЕ

Циљ овог рада је да се утврди ниво и трансформација музичко-ритмичких способности, као и да се упореде подаци добијени на основу иницијалног и финалног мерења теста музикалности. Наставним планом и програмом предмета Ритмичке гимнастике и плеса, који је спроведен на Факултету спорта и физичког васпитања у Новом Саду у трајању од једне године, утицало се на музикалност 70 студенткиња прве године студија. Студенткиње имају између деветнаест и двадесет и једне године.

За процену музичко-ритмичких способности примењен је Сишор тест. Тестирање музикалности, према Сишору, спроводи се методом групних тестова, а дужина тестирања износи 30 минута. Сви задаци су снимљени на CD-у, а решавају се на унапред припремљеним обрасцима. Овај тест испитује следеће компоненте музикалности: тест разликовања висине тона ( РАЗВИТ ), тест разликовања јачине тона ( РАЗЈАТ ), тест ритмичког памћења ( РИТПАМ ), тест разликовања дужине тона ( РАЗДУТ ), тест разликовања боје тона ( РАЗБОТ ) и тест памћења мелодије ( МЕМПАМ ).

Тест разликовања висине тона ( РАЗВИТ )

Овим тестом се утврђује способност разликовања тонова различите висине. Он обухвата 50 појединачних задатака, а сваки задатак два сукцесивна тона различите висине. Испитаник треба код сваког задатка да утврди да ли је други тон виши или нижи од првог.

Тест разликовања јачине тона ( РАЗЈАТ )

Овај тест испитује способност разликовања разних јачина тона. Испитаник треба код сваког од 50 појединачних задатака да утврди да ли је други тон јачи или слабији од првог тона.

Тест ритмичког памћења ( РИТПАМ )

Овај тест испитује способности препознавања различитих ритмова. Он садржи 30 појединачних задатака, од којих се сваки задатак састоји из две сукцесивне ритмичке структуре. Испитаник треба да одреди да ли су обе ритмичке структуре, код појединих задатака, једнаке или се разликују.

Тест разликовања дужине тона ( РАЗДУТ )

Овај тест испитује способност разликовања различитих дужина тонова. Он се састоји од 50 појединачних задатака, од којих сваки садржи два сукцесивна тона различитог трајања. Испитаник треба код сваког појединачног задатка да утврди да ли је тон дужи или краћи од првог.

Тест разликовања боје тона ( РАЗБОТ )

Овај тест испитује способности разликовања различитих боја тона (звука). Тест садржи 50 појединачних задатака, од којих се сваки састоји од два сукцесивна тона који се међусобно разликују само преко јачине горњег тона. Испитаник треба код сваког појединачног задатка да утврди да ли оба тона дају исте или међусобно различите боје тона.

Утицај програма / Спорт и бизнис, 3

Тест памћења мелодије ( МЕМПАМ )

Овај тест испитује способност препознавања различитих мелодија. Он садржи 30 појединачних задатака. Првих десет задатака се састоји од два мотива од по три тона; следећих десет од два мотива по четири тона и последњих десет од два мотива од по пет тонова. Код сваког појединачног задатка један тон у другом мотиву увек одступа за одређени интервал, у односу на след тонова у првом мотиву. Испитаник треба код сваког појединачног задатка да утврди да ли је био први, други, трећи... тон другог мотива, промењен у односу на први мотив.

Правилан одговор, на појединачне задатке у сваком тесту, вреднује се једним бодом. Резултат сачињава целокупан збир бодова освојених на појединачним задацима, код сваког теста посебно. Сваки тачан одговор на појединачни задатак вреднује се као један бод. Резултат сачињава целокупан збир бодова освојених на појединачним задацима, код сваког теста посебно. За трансформационе процесе иницијалног и финалног мерења, коришћен је T-test, док је за разлику између група испитаника у нивоу музикалности примењена униваријантна анализа варијансе (ANOVA).

3.    РЕЗУЛТАТИ

Сврха овог истраживања била је да се утврде промене на нивоу музикалности применом програма Ритмичке гимнастике и плеса, као и да се упореде подаци добијени на основу иницијалног и финалног мерења студенткиња Факултета спорта и физичког васпитања у Новом Саду.

Табела 1 : Централни и дисперзиони параметри резултата целог посматраног узорка

ВАРИЈАБЛЕ	N	MIN	MAX	AS	SD
Прво мерење	70	174	214	195,06	10,68
Друго мерење	70	156	222	202,27	14,91

Извор: Резултати истраживања аутора

Увидом у табелу 1, где су израчунати централни и дисперзиони параметри целог узорка, показало се да су добијени резултати нормално распоређени и да је даља обрада података оправдана.

Табела 2: Резултати униваријанте анализа варијансе целог посматраног узорка (ANOVA)

ВАРИЈАБЛА	N	F	P
Укупно I	70	3,25*	,00

*p=.01

Извор: Резултати истраживања аутора

У табели 2 виде се резултати анализе варијансе (ANOVA) који показују да постоје статистички значајне разлике.

Табела 3: Разлике између студената у иницијалном и финалном мерењу (T-test)

ВАРИЈАБЛА	t	p
Укупно I - Укупно II	-5,15	,00

Извор: Резултати истраживања аутора

В. Јованчевић, С. Мандарић, Ф. Фратрић

Увидом у табелу 3 види се да постоји статистички значајна разлика у испољавању музикалности између иницијалног и финалног мерења код студенткиња Факултета спорта и физичког васпитања.

Активности на настави су се одвијале уз тачно ритмички програмирану музичку пратњу. Разноврсност ритмичких структура је сигурно довела до оваквих резултата.

4.    ДИСКУСИЈА

Баш као и у овом истраживању, Костић [3] у свом истраживању тестира 47 студената Факултета физичке културе у Нишу. Испитује когнитивне способности, два теста задатих ритмичких структура - куцањем и корачањем, Сишоров тест за процену способности препознавања ритмичких структура и три теста моторичке реализације ритмичких структура. Резултати су показали да когнитивне способности, конативне карактеристике и моторичко изражавање ритмичких структура значајно учествују у предикцији извођења ритмичких структура народног плеса, плесних структура, друштвеног и џез плеса.

Аутор Коцић [4] такође долази до закључка да се утицањем експерименталног програма ритмичке гимнастике може повећати ниво музикалности код деце узраста 7-8 година. Исти аутор је дошао до закључка да је највећи помак приказан у способностима примања сигнала и способности за регистровање јачине тона.

Испитивање музичко-ритмичких способности је било и део истраживачког рада аутора Московљевића [5]. Циљ овог истраживања био је испитати релације између пола, моторичких и музичких способности, ставова студената према ритмичкој гимнастици и њихове успешности у савладавању програмских садржаја теорије и методике ритмичке гимнастике. Резултати су показали да се испитаници женског и мушког пола, укупно 104 испитаника, не разликују по својим постигнућима на тесту за процену осећаја за ритам и покрет и процену музикалности, као ни по свом постигнућу на испиту.

Намеће се закључак да је правилним утицајем музике и њених ритмова на настави неопходан сегмент развоја једне личности.

5.    ЗАКЉУЧАК

На основу добијених резултата може се закључити да је Наставни план и програм Ритмичке гимнастике и плеса спроведен на Факултету спорта и физичког васпитања

Датум пријема чланка: 31.04.2016.

Датум прихватања чланка: 23.11.2016.

Утицај програма / Спорт и бизнис, 3

утицао на ниво музикалности код студенткиња. На основу добијених резултата, може се закључити да постоји напредак тестираних музичко-ритмичких способности студената мушке популације на Факултету спорта и физичког васпитања.

Сматра се да је музикалност, без обзира што није довољно испитана, урођена. Тачније, каже се да је неко рођен или није са музичким талентом. Оваква размишљања се данас преиспитују. Генетичари и неуролози покушавају да схвате везу између гена и развоја мозга, понашања и когниције. Ако се идентификује ген или његова компонента, која је основ музичких способности, могло би се и предвидети ко ће се успешно бавити музиком или, што је интересантније, који ће типови наставе бити најуспешнији код појединца у односу на његов генетско-когнитивни профил.

Свакако, да би се испитивала музикалност, морају се прво издвојити сви фактори који чине музикалност и тек након тога се може тражити ген који је одговоран за његово испољавање. За сада је то немогуће, јер се још увек нису дефинисали фактори.