Uticaj migrantske krize na terorizam u Evropi

REZIME : Predmet ovog istraživanja predstavlja uticaja migrantske krize na terorizam u Evropi. U poslednje vreme svedoci smo porasta terorizma na tlu Evrope, posebno onog koji svoju osnovu nalazi u verskom fundamentalizmu. Sa druge strane, Evropa se suočava sa sve većim brojem mi-granata koji nastoje da sa Bliskog istoka i Afrike dođu do država Evrope za koje smatraju da će im omogućiti bolje uslove za život. Međutim, pored velikog broja migranata koji tragaju za boljim i bezbednijim uslovima za život, ka tlu Evrope zaputio se veliki broj lažnih azilanata i ekonomskih migranata. Migrantska kriza za sobom povlači veliki broj bezbednosnih izazova, rizika i pretnji, o čemu će više reči biti u samom radu, dok će poseban akcenat biti stavljen na terorizam i njegovu povezanost sa mi-grantskom krizom.

Ključne reči : terorizam, verski terorizam, migrantska kriza, migranti

Uvod

Terorizam je globalni problem koji u poslednje vreme pogađa i ugrožava gotovo sve države sveta. Takođe, tororizam je u poslednje vreme u konstantnom porastu. U tom smislu, za terorizam možemo reći da predstavlja najsu-roviji oblik upotrebe sile i nasilja.

Terorizam i njegovo postojanje vezuje se još sa nastankom čovečanstva, međutim terorizam je kroz istoriju menjao svoje oblike. Poreklo termina terorizam potiče od latinske reči: terror. Ta reč je preuzeta u francuskom jeziku: terrorisme, terroriser, u značenju vršenja terora, vladavinu zastrašivanja i pri-menu nasilja do fizičkog uništenja. Obično se istorijski vezuje za jakobinsku diktaturu, kao i za Oktobarsku revoluciju u Rusiji („crveni” i „beli teror”). Postoji srodnost terorizma i ekstremizma (nacionalistički, levičarski, konfesionalni i dr.). U savremenom značenju, od sedamdesetih godina prošlog veka pa nadalje, terorizam označava politički motivisano izazivanje straha i nesigurnosti građana, grupe građana ili pojedinaca upotrebom različitih oblika nasilja.1

Terorizam je kriminalni fenomen koji karakteriše teroristički akt (kao individualna pojava), terorista (kao izvršilaca terorističkog akta), žrtva terorizma (neposredna i posredna), terorizam kao masovna pojava, te najzad reakcije (društvene i državne) na terorizam. Terorizam je društveno negativna pojava, čiji su nosioci pojedinici ili grupa lica, a aktivnosti protivpravne, za šta je predviđena odgovarajuća krivična sankcija.2 Terorizam predstavlja i oblik degradacije ljudskih prava, jer podsetimo se, osnovnim ljudskim pravima između ostalog smatramo pravo na život, pravo na bezbednost i pravo na slobodu. Kako je terorizam oblik ugrožavanja bezbednosti, nalazi se i jasna nit između terorizma i ugrožavanja ljudskih prava. Takođe stvaranje nesigurnosti usled pretnje od terorizma u velikoj meri ograničava mogućnost kretanja ljudi što opet predstavlja vid ugrožavanja ljudskih prava.

U poslednje vreme svedoci smo porasta terorizma na tlu Evrope, posebno onog koji svoju osnovu nalazi u verskom fundamentalizmu. Sa druge strane, Evropa se suočava sa sve većim brojem migranata koji nastoje da sa Bliskog istoka i Afrike dođu do država Evrope za koje smatraju da će im omogućiti bolje uslove za život. Međutim, pored velikog broja migranata koji tragaju za boljim i bezbednijim uslovima za život, ka tlu Evrope zaputio se veliki broj lažnih azilanata i ekonomskih migranata, ali i određeni broj potencijalnih terorista koji nastoje da iskoriste novonastalu situaciju i lakše dođu do destinacije koja predstavlja sledeću metu napada. Migrantska kriza za sobom povlači veliki broj bezbednosnih izazova i pretnji, a u radu autor će se baviti terorizmom kao pretnjom koja je sve više prisutna na tlu Evrope.

Kratak osvrt na pojam terorizma

Iako terorizam predstavlja glavni bezbednosni problem savremenog društva i uprkos tome što postoji dugo koliko i čovečanstvo još uvek nema opšteprihvaćene definicije pojma terorizma. S tim u vezi možemo slobodno reći da postoji različitih definicija, koliko i autora.

Takođe, pojedini teoretičari smatraju da je terorizam nastao istovremeno kad i klasno društvo, odnosno onda kada i država kao institucija za zaštitu interesa vladajuće klase. Drugi ga vezuju za Bliski istok i pojavu versko-po-litičke sekte zelota („sikara“) u antičkom Jerusalimu, odnosno za pojavu muslimanske sekte ismailista („asasina“) u ranom feudalizmu. Međutim, većina autora u genezi teorizma polazi od Francuske buržoaske revolucije, tačnije od jakobinske diktature. Ovo tim pre što se i pojam „terorizam“ u današnjem značenju koristi počev od pada Robespjera 1794. godine. Tek posle Drugog svetskog rata terorizam je počeo da dominira u odnosu na ostale složene oblike političkog nasilja, a u poslednje tri decenije postao je globalno i prvorazredno međunarodno zlo, pogotovo na Bliskom i Srednjem istoku, Latinskoj Americi i Evropi.3

Najopštije posmatrano, kada je reč o pojmu terorizma, možemo reći da se terorizam sprovodi protiv civilnog stanovništva kako bi se pridobila medijska pažnja i promovisali ciljevi terorista. Napred izneto se postiže putem izazivanja straha, te se tako vlast određene zemlje nastoji prisiliti da omogući ostvarenje tih ciljeva. Takođe, relevantno je naglasiti da za razliku od drugih oblika nasilja, terorizam deluje i onda kada se direktno ne manifestuje, odnosno kada se ne ispoljava javno. Stvaranje ambijenta opšte psihoze, a pre svega straha i napetosti od novog terorističkog udara, predstavlja jedan od prioritetnih ciljeva svake terorističke grupe ili organizacije.4 Na taj način teroristi ostvaruju ne samo operativnu, nego i psihološku prednost, čime domaćim i međunarodnim subjektima šalju nedvosmislenu poruku da su oni zapravo ti koji kontrolišu situaciju, a ne državni organi zemlje protiv koje su uperena teroristička dejstva.5

Nasilje i drugi oblici ugrožavanja života i zdravlja ljudi su kod terorizma instrumentalizovani i služe za ostvarenje političkih ciljeva: izazivanja panike i nesigurnosti kod građana, nepoverenja u državu i njene mere, slabljenja i podrivanja određene države, tj. društveno-političkog i društveno--ekonomskog sistema, ugrožavanja temeljnih sistema vrednosti u društvu i nacionalne sigurnosti, eventualno stvaranja uslova za otcepljenje dela teritori-je.6 Preduzimanje terorističkih akata se najčešće radi neselektivno, žrtve nisu unapred određene, a osnovni cilj je da se samim terorističkim aktom izazove što je moguće veći odjek u javnosti.

Osvrt na migrantsku krizu i bezbednosne izazove koje donosi sa sobom

Migracije ne predstavljaju nikakvu novinu, one su oduvek bile prisutne među ljudima. Ljudi su se oduvek selili i tragali za boljim uslovima za život, ili pak bežali od rata i drugih nedaća kojim su bili pogođeni.

Veliki migracioni tok sa Bliskog istoka i Afrike ka Evropi započeo je 2011. godine, da bi potpunu eskalaciju doživeo 2014. i 2015. godine kada su premašene projektovane cifre koje se odnose na broj migranata. Usled toga, veliki broj ljudi svoje utočište, sigurnost i bezbednost odlučili su se da potraže u nekoj drugoj državi. Veliki broj migranata, čini se da je u velikoj meri iznenadio Evropu i različite države Evrope, koje ova pojava pogađa. Naime, jasno je da nisu sve države podjednako opterećene i ugrožene migrantskom krizom. U tom smislu, neke su samo države tranzita, kao što je i naša država, gde migranti nemaju nameru da se zadržavaju, dok su druge, kao npr. Nemačka, Austrija, Švedska i Danska krajnje odredište. Upravo iz različitih uloga pojedinih država Evrope tokom migrantske krize, različiti su i njihovi odgovri na nastalu situaciju. Drugim rečima, migrantska kriza ne utiče na sve države podjednako, pa samim tim, države i različito reaguju.7

Kada je reč o uzrocima aktuelne migrantske krize, svakako da se kao naj-dominantniji faktor mogu istaći ratna dešavanja na Bliskom Istoku, ali pored ratova uzroke migrantske krize možemo potražiti i u demografskoj eksploziji, odnosno prevelikom rastu broja stanovnika u Africi, kao i socijalnom inženjeringu, odnosno veštačkom izazivanju migracija.8 Ratna dešavanja na Bliskom istoku svakako možemo izdvojiti kao glavni okidač velike migrantske krize sa kojom se suočavamo, jer je rat svakako nešto što izaziva najveću nesigurnost za svakog pojedinca koji se nalazi na području ratnih dejstava. Ako ratnim dešavanjima u Siriji, Iraku i Avganistanu dodamo i prisustvo sve većeg broja terorista, ne čudi što je upravo iz ove tri države najveći broj migranata. Sa druge strane, kao uzrok migracija izdvojili smo i demografsku eksploziju koja je prisutna u Africi, ali i nekim azijskim i latinoameričkim zemljama. Sa velikim priraštajem, pogotovo u siromašnijim državama, jasno je da rastu i neispunjena socijalna očekivanja9 te se određeni broj ljudi odlučuje da „bolji život” potraži u nekoj drugoj državi, najčešće u Evropi. Najzad, kao još jedan uzrok migracija sa kojim se suočava Evropa svakako treba izdvojiti i činjenicu koja podrazumeva veštačko izazivanje istih sa ciljem da se izazove željeni spol-jnopolitički ili unutrašnji efekat, ostvari znatna politička, vojna, ekonomska ili teritorijalna korist, ili pak nanese ekonomska šteta neprijateljskoj državi.10

Posmatrajući migrantsku krizu sa bezbednosnog aspekta, odnosno po pitanju bezbednosnih izazova, rizika i pretnji, svakako treba istaći da oni nisu isti za sve države. U tom smislu treba istaći da nisu jednako ugrožene države koje predstavljaju samo tranzitnu zonu za migrante i države koje predstavljaju krajnje odredište migranata.

Posmatrano sa aspekta ugrožavanja nacionalne bezbednosti, migrantska kriza za sobom povlači rizike i probleme koji se ogledaju u krizi ljudskih, materijalno-tehničkih, finansijskih resursa, ali i normativnih okvira koji se odnose na rad organa i javnih službi država kroz koje migranti prolaze ili se nastanjuju.11 Dakle, većina država nije spremna da na pravi način odgovori na ovako veliki priliv migranata, bilo da je reč o tranzitnim državama, ili pak o državama koje su trajno odredište. Usled toga stvaraju se gužve na graničnim prelazima, veliki broj migranata i ne biva registrovan i evidentiran i slično. Takođe, migrantska kriza utiče i na tržište rada, jer veliki broj migranata podrazumeva i priliv nove radne snage. Usled toga, razvijaju se i crna tržišta što destabilizuje legalno tržište rada, javne finansije i državni budžet. Takođe, migrantska kriza dovodi i do demografske destabilizacije država. Usled mig-rantske krize, veoma su česti sukobi između migranata i policije, ali i između samih migranata.12

Migrantska kriza u velikoj meri utiče i na ljudsku bezbednost, u tom smislu treba istaći da su sami migranti često žrtve organizovanih kriminalnih grupa sa kojima nastoje da naprave različite aranžmane koji se odnose na ilegalne prelaske granica, gde često bivaju opljačkani ili ubijeni, ili pak postaju žrtve trgovine ljudima. Takođe, migrantima su ugrožena i druga prava, pre svih prava koja spadaju u sferu obrazovanja, ekonomska prava, socijalna itd.13

Posmatrano sa aspekta ugrožavanja međunarodne bezbednosti, migrant-ska kriza je izazvala različite diplomatske sukobe i nesuglasice između država. Vođene (ličnim) nacionalnim interesima, da na svojim teritorijama nastane što manje migranata sa geoprostora Sirije i ostalih zemalja na kojima „operiše“ tzv. ISIS, evropske države su počele da negoduju što pojedine od njih migrantima dozvoljavaju ulazak u Evropu i kretanje kroz Stari kontinent (npr., Mađarska je protestovala protiv Srbije zbog migranata koje propušta kroz svoju teritoriju; Hrvatska takođe; iz istih razloga, Slovenija je protestovala protiv Hrvatske, Austrija protiv Hrvatske i Slovenije, Makedonija protiv Grčke itd.), kao i oko „kvota“ izbeglica kojima bi trebalo da se pruži utočiš-te.14 Najzad, migrantska kriza je u velikoj meri uzdrmala i osnovne principe Evropske unije koji se odnose na slobodan protok ljudi, dobara i usluga.

Migrantska kriza i njen uticaj na terorizam u Evropi

Svedoci smo u poslednje vreme sve veće prisutnosti terorizma u Evropi. Teroristički akti koji su preduzeti u Francuskoj, Nemačkoj i Belgiji u velikoj meri se povezuju sa velikim prilivom migranata. Naime, podaci bezbednosnih službi ukazuju da se među migrantima nalaze hiljade boraca ISIL-a, kao i drugih islamskih militantnih grupa koji bi na teritoriju EU postali „teroristi spavači“ koji čekaju trenutak da se aktiviraju i izvrše terorističke napade.15 Isto tako u medijima se konstantno stavlja naglasak na pojačanu opasnost od terorizma usled migrantske krize koja pogađa Evropu. Međutim, smatramo da je rano i neutemeljeno donositi takve generalne zaključke.

U prilog tome, Europol je ukazao da do sada ne postoje konkretni dokazi da teroristi sistemski koriste kretanje izbeglica da neopaženo uđu na područje Evrope.16 Takođe, kako navodi profesor Simeunović, migranti se jako retko odlučuju na ekstremističke poteze kada stignu u zemlju destinacije, a skoro nikako dok su u tranzitu. Tek po etabliranju u neku sredinu počinje radikalizacija dela pridošlica.17 Mogućnost od terorističkih napada više je prisutna u onim državama u kojima već duži vremenski period postoje različite ćelije terorističkih organizacija, kao i one države u kojima već duži period žive narodi koji se nisu dovoljno integrisali u okolinu, kao i tamo gde se smatraju građanima „drugog reda“. Upravo frustracije koje potiču iz napred navedenog najčešće predstavljaju okidače za različite ekstremističke, odnosno terorističke aktivnosti.

Međutim, iako ne možemo naći konkretnu i bližu povezanost između terorizma i migrantske krize, svakako treba istaći da situacija po tom pitanju nije bezazlena. Sa dolaskom velikog broja migranata iz zemalja u kojima se vode građanski ratovi i u kojima su situirane razne terorističke grupacije, raste rizik od terorizma u zemljama kroz koje migranti prolaze, a naročito u onim u kojima se zadržavaju. Pravilo je da što se duže zadržavaju i rizik biva veći, a najveći je u onim zemljama u kojima trajno ostaju, pogotovu ukoliko te zemlje poput Francuske učestvuju u bombardovanju ili u nekom drugom tipu vojnih operacija u zemljama iz kojih migranti stižu.18

Pojedini podaci ukazuju da je sa migrantima u Evropu ušlo i više hiljada terorista (neki izvori navode da se radi o 4000 terorista). U slučaju da su ukazani podaci tačni, Evropa se susreće sa do sada neviđenim bezbednosnim izazovom, koji se neće moći lako prevazići. Uvažavajući prethodno izneto, valja napomenuti da poslednjih godina broj terorističkih napada u zemljama Evrope (a najviše u zemljama Evropske unije) je u stalnom porastu.19 Iako sa sigurnošću ne možemo reći da je tome doprinela migrantska kriza, svakako u određenoj meri uzroke terorizma treba tražiti i u tome.

Dakle, bez obzira što se migrantska kriza ne može bliže povezati sa terorizmom u Evropi, odnosno rastom terorizma, svakako treba istaći da je najveći broj migranata muslimanske veroispovesti, da je reč o narodu koji se teže in-tegriše u sredinu u koju dolazi. Nadalje, svi smo svesni da terorističke organizacije funkcionišu na principu ćelija, novi talas migranata može pospešiti novo aktiviranje i širenje postojećih ćelija. Sa druge strane, imajući u vidu načine na koje terorističke organizacije vrbuju nove članove (putem interneta), jasno je da će i u tom kontekstu postojati veća opasnost od terorizma po države Evrope koje su krajnja destinacija migranata, jer će na njihovoj teritoriji biti prisutan veliki broj relativno labilnih i ljudi sklonih da postanu novi ratnici terorističkih organizacija. Najzad, treba napomenuti i to da je u terorističkom napadu na Pariz u 2015. godini utvrđeno da je u njimu učestvovao i državljanin Sirije koji je pre toga prošao balkanskom rutom, između ostalog i kroz Republiku Srbiju, gde je na graničnom prelazu Preševo, početkom oktobra 2015. godine, prilikom obavezne registracije, samo formalno zatražio azil u našoj zemlji.20

Zaključak

Nema sumnje da terorizam danas predstavlja jedan od najvećih bezbed-nosnih izazova za sve države sveta. Terorizam je metod smišljene i sistematske upotrebe nasilja s ciljem razvijanja straha kod ljudi i predstavnika vlasti, radi ostvarivanja ličnih političkih i drugih ideoloških ciljeva. Izloženost građana opasnosti stvara osećaj nebezbednosti, nemoći, nespokojstva i nepoverenja u državnu vlast koja je dužna da im osigura mir i bezbednost. To je i cilj terorista: da akcijama nasilja prema nedužnima privuku pažnju domaće i svetske javnosti i zastraše je ili pridobiju za ostvarenje interesa i ciljeva koje prokla-muju, kako bi ta ista javnost izvršila pritisak na državu da udovolji zahtevi-ma terorista. Strah od terorizma koji preti savremenom društvu dovodi i do povećane potrebe za bezbednošću građana.

Iako se sa sigurnošću ne može povezati povećan broj terorističkih akata u Evropi i migrantska kriza, smatramo da ipak treba biti oprezan. Naime, migracije predstavljaju povoljan uslov za širenje različitih vidova kriminaliteta, pa samim tim i terorizma. Terorističke organizacije bi mogle iskoristiti kretnje izbeglica da lakše svoje članove povežu i dovedu ih do željene destinacije na kojoj treba izvršiti teroristički akt. Takođe, jasno je da među migrantima (šta su utvrdile i bezbednosne službe) postoji određeni broj boraca za Islamsku državu, koji predstavljaju ljude koje je sutra vrlo lako regrutovati i vrbovati za vršenje terorističkih akata.

Prema tome, potrebna je saradnja i kordinacija država koje su pogođene migrantskom krizom, a koja se odnosi na što detaljniju i bolju kontrolu državnih granica, kao i ljudi koji prelaze iste, obavezna registracija migranata. Neophodno je prekinuti dosadašnju praksu pojedinih država koje su se vodile samo sopstvenim interesma i na migrantsku krizu odgovoriti organizovano, sinhronizovano i solidarno, sagledavajući realno sve moguće bezbednosne izazove, rizike i pretnje, a posebno terorizam, kao najdestruktivniji i rastući globalni bezbednosni problem.

Dragan Pašić

A lawyer from Belgrade and a student of doctoral studies at the Faculty of Law for Commerce and Judiciary in Novi Sad

THE INFLUENCE OF THE MIGRANT CRISIS ON TERRORISM IN EUROPE