WEB prezentacije finansijskih izveštaja

Prikazivanje i finansijsko izveštavanje datira još iz prošlog veka. Obaveza prikazivanja istog je postojala, i postoji i danas, samo je nacin i modeli prikazivanja trpeo i trpi promene prateci nove trendove i tehnologije.U vreme znatnih monetarnih poremecaja upotrebnu vrednost novcanih merila za iskazivanje stanja imovine, finansijskog polozaja i racuna uspeha, razbili su snazni talasi inflacije, koji su bili praceni skoro svakodnevnim porastom cena. Iskazanu vrednost bilansnih agregata upotpunosti je obezvredilo dehomogenizovanje bilansnih stavki, uslovljeno upotrebom razlicitih merila za obracun poslovnih transakcija nastalih u nizu sukcesivnih vremenskih perioda,onakvim kakvi su bili nakon Svetskih ratova.

Evopska Zajednica je svojim clanicama nametnula obavezu medusobnog ujednacavanja finansijskog izvestavanja, uz simultano usmeravanje paznje na maksimalnu iskazanu moc finansijskih izvestaja, sto je esencijalna predpostavka uspesnog funkcionisanja zajednickog trzista. Dugi niz godina primaran finansijski izvestaj bio je bilans stanja, sluzeci pri tome interesima poverilaca i kreditora, koji su u njemu pronašli instrument za obracun kapaciteta pokrica dugova.U prvom redu bilans pocinje da sluzi potrebama menadzmenta preduzeca, koji je u njemu nasao finansijski izveštaj koji prezentuje saldo realnih i monetarnih tokova. Drugi finansijski izvestaj bilans uspeha, koji je mnogo mladi, ima bitnu funkciju i sluzi analizi procesa stvaranja bogatstva od strane preduzeca, i suceljavanju prodate proizvodnje i odnosne potrosnje, dopunjeno rezultatima vanrednih operacija, iz kojih proizilazi periodicni rezultat kao osnova kontrole, polaganja racuna, oporezivanja i obracuna statickih agregata. Kroz tri tematske celine u radu dat je pregled kako i na koji nacin treba prezentovani finansijske izvestaje, kako se oni koriste na Web-u, koje su opasnosti za potencijlne korisnike i investitore. Internet kao savremeni alat modernog poslovanja zbog svoje dostupnosti i mogucnosti pristupa koji ne poznaje granice, ima posebnu opasnost da prezentovani finansijski izveštaji budu korektni, validni bez skivenih stavki i izostavljenih pojedinosti, sto do sada i nije bio slucaj. Finansijski izvestaji su finansijske celine, zbog cega realizacija njihove funkcije predstavlja adekvatno rasclanjivanje, grupisanje i obelezavanje delova sa ciljem podizanja nivoa njihove pouzdanosti i iskazne moci2.Upravo zato, razvijena su brojna pravila, jezik, nacin i obrasci po kojima se izvestaji prezentuju na Web stranici preduzeca.

• 1.    WEB prezentacija finansijskih izveštaja

  U prvo vreme internet se zvao Advanced Research Projects Agency Network (ARPANET), zato što je bio razvijen od strane Napredne projektne istrazivacke agencije Advanced Research Projects Agency (ARPA) u službi vojne industrije SAD. Internet je kroz vreme postao alat za transport WWW(World Wibe Web), koji predstavlja opšti globalni hipertekst sistem, u kome se korisnik usmerava putem brzih hiper veza, te na taj nacin dolazi do brzog, kvalitetnog i jednostavnog prikljucenja na druge kompjutere koji prikazuju dokumente koje sadrzi hiperlink. Svetskoj javnosti WWW predstavljen je prvi pit 1993.god. Posebna karakteristika Internet okruzenja ogleda se u cinjenici da sve postojece granice virtuelno nestaju tj. kompanije zahtevaju trziste bez nacionalnih granica. Skoro sve kompanije, u zemljama sa razvijenim tržištem kapitala i hartija od vrednosti, imaju svoje Web sajtove (programsko prikazivanje razlicite dokumentacije po odredenom algoritmu), dok vecina njih ukljucuje i odredene oblike finansijskog izvestavanja³. U zemljama sa razvijenim trzistem vec su uobicajene Web strategije prilagodene i namenjene investitorskim relacijama, kao i obavljanju potrebnih finansijskih transakcija (pošto su Web finansijski izvestaji dostupni za bilo kog potencijalnog investitora, pri cemu je

• 2.    Primena zakonskih pravila za finansijsko izveštavanje na Web sajtu

2.1.    Dostupnost informacija na Web-u 2.2.    Saglasnost Web prezentacije finansijskih izveštaja sa opsteprihvacenim racunovodstvenim principima (GAAP)

nevažna njegova lokacija, uslovi za vršenje finansijskih transakcija su stvoreni ukoliko potencijalni investitor ima adekvatan prikljucak na Internet). Godišnje finansijsko izveštavanje na Web sajtu, kreira brojne izazove (izazovi su prisutni i pored ocigledne prednosti Web sajta kao novog trenda u poslovanju uz koriscenje mogucnosti koji pruza savremena Informaciona tehnologija) za kompanije, njihove revizore,kao i organizacije koje se bave nadzorom i podesavanjem odgovarajucih poslovnih standarda, zbog cega je tehnologija pripremanja godisnjih izvestaja na Web sajtu vec privukla adekvatnu paznju internacionalnih organizacija (International Federation Of Automatic Control(IFAC), International Association for Statistical Computing(IASC) kao i veci broj nacionalnih nadzornih organizacija) sa osnovnim zadatkom da obezbede zahtevani kvalitet i pouzdanost finansijskih izveštaja.

Pri kreiranju i prezentaciji finansijskog izvestavanja, cak i povrsno istraživanje finansijskog izveštavanja na Web sajtovima na to indicira, postoji širok spektar varijanti izveštavanja. U prezentaciji finansijskih izvestaja prisutna je mogucnost dva tipa izvestavanja, prikaz finansijskog iznosa i tekstualnog sadrzaja, slicno nacinu finansijskog izvestavanja po klasicnoj papirnoj tehnologiji.

Korisnici finansijskih izvestaja, prilikom analize razlicitih varijanti finansijskog izveštavanja koje su kompanije prezentirale na svojim Web sajtovima, mogu steci utisak da u procesu finansijskog izvestavanja na Web-u trenutno ne postoje precizna pravila i standardi koji odrduju sta je tacno dozvoljeno, kao i sta bi trebalo da bude dozvoljeno. Svetska zakonska regulativa cini stanovite napore kako bi finansijsko izvestavanje na Web-u dobilo zakonsku formu (Državna komisija za hartije od vrednosti i berze izricito obavezuje istu primenu svih zakonskih normi kod procesa rada, pri cemu je nevazno da li se on obavlja sa papirnom ili elektronskom tehnologijom)4.

U vezi samog finansijskog izveštavanja Savetodavni komitet o internacionalnoj komunikaciji i informacionoj politici ima odredene rezerve,upravo zato sto nacin izvestavanja na Internetu nije precizno i jednobrazno definisan. Naime, Savetodavni komitet o internacionalnoj komunikaciji i informacionoj politici, u okviru profesionalnih standarda koji se primenjuju na ukupan proces revizije,predvida jednu interesantnu interpretaciju u pogledu Web finansijskog izveštavanja. Uporedi li se odgovarajuca papirna izvestajna dokumentacija sa kompanijskim Web finansijskim prezentacijama dolazi se do zakljucka sa odredeni broj kompanija na svojim Web sajtovima prezentira samo zbirne informacije. Web strana ce ponekad ukljuciti samo sumarni obracin prihoda, sumarni bilans stanja i pismo predsednika borda direktora kompanije. Najcesce su za navedeno,kompanije koje prezentiraju manje na njihovom papiru zasnovan godišnji izveštaj, izostavljeni elementi koji se odnose na primedbe revizora vezane za obracun, iako predstavljaju sastavni deo5.

„On line“ posredništvo preko informacija na Web sajtu, i pored konstatovanih nedostataka, najrazvijenije su u SAD-u i Kanadi, uz pojavu pravog svetskog fenomena cija se manifestacija ogleda u u izuzetnom trendu povecanja i sirenja „on line“ posrednistva i na ostale delove sveta.

Mnoge kompanije koje imaju zbirne rezultate na svojim Web sajtovima,uocavajuci znacaj Web prezentacije finansijskog rezultata,ukljucuju, u najvecem broju slucajeva, takvu verziju prezentacije koja omogucava download(prepisivanje).Godisnji izvestaji se mogu prepisati najcesce u posebnom prenosivom dokumentacionom formatu (PDF). Medutim postoji izvestan broj ogranicenja koja, u izvesnoj meri,ogranicavaju raspolozivost podataka na Web-u. Prvo, a ujedno i osnovno ogranicenje je to da novi korisnici, bez obzira na jednostavnost samog postupka, ne znaju kako se to radi. Sledece ogranicenje odnosi se na cinjenicu, da deonicari koji su prikljuceni na Internet nisu u mogucnosti da prepisu podatke i instaliraju softverski alat Adobe Acrobat citac kako bi podaci bili prepoznatljivi. Velicina samih finansijskih izveštaja po pravilu je dosta velika datoteka podataka, tako da kako se ona prepiše i odštampa,korisnik mora da uloži dosta truda i vremena6.

Kod potencijalnih investitora konstantno je prisutna zabrinutost zbog rizika od sažimanja finansijske prezentacije od strane kompanija. Opravdano pitanje koje se može postaviti je da li je kompanija sa stanovista rizika u saglasnosti sa Opsteprihvacenim racunovodstvenim principima Generally Accepted Accounting Principles(GAAP). Kompanija, dakle, prihvata rizik da bude optužena za neumesnu prezentaciju zbog izostavljanja važnih, a korisnicima potrebnih informacija. Upravo iz navedenih razloga kompanija mora biti vrlo pažljiva i precizna upravo zbog onih informacija koje ona iskljucuje iz svoje finansijske prezentacije.

Nase poslovno okruzenje ne odlikuje u vecem i dovoljnom broju slucajeva Web prezentacijom godišnjih finansijskih izveštaja, pa je to prilika da se na vreme definiše pravilan pristup primene nove tehnologije prilikom postavljanja objavljivanja godišnjih finansijskih izveštaja. IFAC preporucuje Savezu racunovoda i revizora da treba obavezati poslovno okruženje da vrši kompletno Web prezentiranje svojih godišnjih finansijskih i revizorskih izveštaja7. To je zato što je naša zakonska regulativa prihvatila Medunarodne racunovodstvene standarde, a problematika Web prezentacije u njima nije u potpunosti jasno definisana.

2.3.    „Granice“ godišnjeg izveštavanja na Web-u

Preko linkova, kompanija može na svakom nivou širiti horizontalnu klasifikaciju informacija i pojmova, sto indicira na cinjenicu da su mogucnosti Web prezentacije finansijskih izvestaja prakticno neogranicene. S obzirom da kompanija moze da objavi svoj kompletan finansijski izvestaj na Web sajtu, kao problem se istice da atraktivnim superlinkovima, navede korisnika finansijskih izveštaja i da ga uputi na sasvim drugu stranu a da on toga nije svestan. Web sajt kompanije pored mnogih drugih znacajnih propagandnih, komercijalnih i ostalih marketinških informacija, obuhvata sa znatno manjim delom godišnje finansijske izvestaje Unutar Web prezentacije, citav finansijski izvestaj, u praksi, može biti sveden na svega nekoliko stranica, koje su namenjene posebnim analizama i relacijama za potencijalne ulagace. Kompanije u dodatku izvestaja mogu ukljuciti razlicite dopunske varijante finansijskog obracuna kao poseban istureni prikaz finansijskih informacija, zatim datu izjavu za stampu i druge bitne materijale. Agresivan nacin informisanja moze skrenuti paznju potencijalnog neiskusnog ulagaca sa bitnih finansijskih indikatora, zbog cega bi bilo potrebno i korektno insistirati na jasnom oznacavanju granica godisnjeg finansijskog izvestaja na Web sajtu8. U izveštaju Odbora za standarde finansijskog racunovodstva(Financial Accounting Standards Board (FASB)), stoji interesantna cinjenica da multimedijski fajlovi skoro da i ne ukljucuju bilo koji oblik odobrenog revizorskog odricanja ili poricanja.

2.4.    Identifikacija konacnog korisnika finansijskih izvestaja

Pošto su informacije na Web sajtu raspoložive bilo kome u bilo koje vreme, proizilazi i zainteresovanost niza korisnika za Web. Kompanije mogu imati u planu vec definisanog korisnika (finansijski analiticari) pod uslovom da su Web stranice zasticene odgovarajucom lozinkom. U praksi se najcesce desava da korisnik nije specificna publika, tj. da bilo ko moze da se javi u poziciji korisnika informacija na Web sajtu. U takvom slucaju prilikom dizajniranja godišnjeg finansijskog izveštaja za nepoznatog korisnika, kompanije bi trebale da stave upozorenje o nameni Web sajta. Proci ce dosta vremena dok standardi ili zakon ne regulisu ovu oblast i obavežu kompanije na krajnje korektan postupak prema korisnicima Web prezentiranih finansijskih izveštaja.

2.5.    Propisi za prikljucak kod finansijskog izvestavanja na Web-u

U izveštaju koji je 1999.godine koji je pripremljen Komitetu za Medunarodne racunovodstvene standarde (IASC), formulisan je skup opstih postupaka pod radnim nazivom“Propisi za prikljucak“. U predlozenom propisu, materijal je obraden kroz 43 elementa, a u njemu se detaljno obraduju potrebni uslovi koji moraju da budu zastupljeni prilikom Web prezentacije godišnjeg finansijskog izveštaja.Informacije koje su objavljene na Web prezentaciji ne smeju biti razlicite od drugih verzija obelodanjenih finansijskih izveštaja9. U sastavu predloženih elemenata za definisanje Web prezentacije definišu se i predlozi za postavljanje granica za godisnji finansijski izvestaj.“Propisi za nacin prikljucka“ kod oba foruma IASC i IFAC su u fazi razmatranja i verovatno ce uskoro biti primenjeni.

2.6.    Prošireni poslovni izveštajni jezik (XBRL)

U Web prezentaciji mora biti jasno izloženo šta je izostavljeno,a istovremeno mora biti naznacena i tacka-lice za kontakt, sa ciljem obezbedenja dobijanja tih informacija. Isto tako, ako su obezbedene dodatne informacije na Web-u, to takode treba da bude jasno naznaceno.

Prilagodavanje dizajniranja i standardizacije programskih specifikacija kojim se postavljaju finansijski izvestaji na Web sajtu, vrsi se, pomocu XBRL-a(eXtensible Business Reporting Language) sa vrlo jasnom namenom. Pored cinjenice da je XBRL dizajniran kao glavni korisnicki pomocni alat prema Web-u, on nije nova forma u racunovodstveno-knjigovodstvenim procesima, vec stvara informacije koje je kompanija izabrala da prezentira10. XBRL ne predstavlja skup standarda koji definise koliki obim sadrzaja ili detalja kompanija mora da ukljuci u svoj Web sajt.Kompanija o pomenutom izboru još uvek potpuno samostalno odlucuje. Kada se kompanija opredeli koje informacije ce prezentirati u svom finansijskom izvestaju, ona ukljucuje XBRL, koji ce joj omoguciti odgovarajuci dizajn, te na taj nacin povecati i poboljsati vidljivost informacija za automatsko pretraživanje.

ZAKLJUCAK

Poslednjih dvadesetak godina svetsko poslovno okruženje se nalazi u specificnom obliku“Informacione revolucije“,cijim sastavnim delom se smatra Internet, koji predstavlja alat kojim se svakodnevno koriste razliciti korisnici (nepoznavanje interneta,na odredeni nacin, moze da uzrokuje odredene potencijale rizika, koji su uglavnom vezani za kvalitet dobijenih informacija,sigurnost,tajnost i autenticnost preuzetih podataka).Svetskoj javnosti WWW predstavljen je prvi put 1993.god.Posebna karakteristika Internet okruzenja ogleda se u cinjenici da sve postojece granice virtuelno nestaju tj. kompanije zahtevaju trziste bez nacionalnih granica.Skoro sve kompanije u zemljama sa razvijenim tržištem kapitala i hartija od vrednosti, imaju svoje Web sajtove (programsko prikazivanje razlicite dokumentacije po odredenom algoritmu), dok vecina njih ukljucuje i odredene oblike finansijskog izvestavanja.U zemljama sa razvijenim trzistem vec su uobicajene Web strategije prilagodene i namenjene investitorskim relacijama.Godisnje finansijsko izveštavanje na Web sajtu, kreira brojne izazove (izazovi su prisutni i pored ocigledne prednosti Web sajta kao novog trenda u poslovanju uz koriscenje mogucnosti koji pruza savremena Informaciona tehnologija). U vezi samog finansijskog izveštavanja Savetodavni komitet o internacionalnoj komunikaciji i informacionoj politici ima odredene rezerve, upravo zato sto nacin izvestavanja na Internetu nije precizno i jednoobrazno definisan.Uporedi li se odgovarajuca papirna izvestajna dokumentacija sa kompanijskim Web finansijskim prezentacijama dolazi se do zakljucka sa odredeni broj kompanija na svojim Web sajtovima prezentira samo zbirne informacije.Kompanija ,dakle, prihvata rizik da bude optužena za neumesnu prezentaciju zbog izostavljanja važnih, a korisnicima potrebnih informacija.Upravo iz navedenih razloga kompanija mora biti vrlo pažljiva i precizna upravo zbog onih informacija koje ona iskljucuje iz svoje finansijske prezentacije. U Web prezentaciji mora biti jasno izlozeno sta je izostavljeno, a istovremeno mora biti naznacena i tacka-lice za kontakt, sa ciljem obezbedenja dobijanja tih informacija. Isto tako, ako su obezbedene dodatne informacije na Web-u, to takode treba da bude jasno naznaceno. Agresivan nacin informisanja moze skrenuti paznju potencijalnog neiskusnog ulagaca sa bitnih finansijskih indikatora, zbog cega bi bilo potrebno i korektno insistirati na jasnom oznacavanju granica godisnjeg finansijskog izvestaja na Web sajtu. U praksi se najcesce desava da korisnik nije specificna publika, tj. da bilo ko moze da se javi u poziciji korisnika informacija na Web sajtu. U takvom slucaju prilikom dizajniranja godišnjeg finansijskog izveštaja za nepoznatog korisnika, kompanije bi trebale da stave upzorenje o nameni Web sajta.