Zloupotreba platnih kartica kao pojavni oblik kompjuterskog kriminala

REZIME : Platne kartice predstavljaju savremeni način plaćanja. Posled-njih godina, pojavljuju se i konstantno razvijaju različiti načini zloupotreba platnih kartica. Sa ciljem detaljnije analize ove problematike, u radu su dati odgovori na pitanja koja se tiču načina zaštite platnih kartica, pojave i načina zloupotreba platnih kartica, krivičnopravnog tretmana u Republici Srbiji, nekih osnovnih karakteristika krivičnog dela iz člana 243 KZ, i dr. Zloupotreba platnih kartica predstavlja samo deo kompjuterskog kriminaliteta ali kroz nju možemo zaključiti koliki je uticaj danas ovog vida kriminaliteta na život ljudi. Iako je ovakav oblik kriminaliteta kod nas novijeg datuma, krivična dela iz ovog domena su sve više prisutna. U budućnosti se svakako mora nastaviti borba protiv ovakvog oblika kriminaliteta.

Ključne reči : platne kartice, kompjuterski (visokotehnološki) kriminalitet, krivično pravo, Falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica (član 243 Krivičnog zakonika)

Uvod

Kao i svaka novina koja prati savremeno društvo, i platne kartice su izazvale veliku zainteresovanost, a u poslednje vreme i veliku primenu prilikom vršenja različitih novčanih transakcija. Naravno, uporedo sa povećanom pri-menom platnih kartica, prisutna je i njihova velika zloupotrebu.

Zloupotreba platnih kartica kao pojavni oblik komjuterskog kriminala, savremeni je modalitet iz sfere kriminalnog delovanja, koji sa razvojem računarske tehnologije doživljava ekspanzivne razmere. Dakle, iako se radi o kriminalitetu novijeg datuma, možemo slobodno reći da je sve prisutniji u društvu.

Načelno, platne kartice kao tehničko-tehnološki pronalazak, predstavljaju savremene instrumente bezgotovinskog plaćanja i različitih novčanih transakcija.

Platne kartice predstavljaju savremeni način plaćanja gde korisnik kartice preuzima obavezu da će određenu svotu novca platiti izdavaocu kartice, a prodavac robe ili usluge stiče pravo da tu svotu naplati od izdavaoca kartice. Platna kartica nije vrednosni papir koji prenošenjem obezbeđuje zamenu za novac, kao što to npr. karakteriše ček, jer kartica uvek ostaje u rukama korisnika.1

Dakle pod pojmom platne kartice “podrazumevaju se sve kartice čijom upotrebom njihov korisnik konkretizuje nalog banci da izvrši gotovinsko ili bezgotovinsko plaćanje određene svote novca. Prostije rečeno, kartica se definiše kao mali komad kartona ili plastike koji sadrži neko sredstvo za identifikaciju, što omogućava osobi na koju kartica glasi da kupuje robu ili usluge na teret svog računa”.2

Protekom vremena dolazi do progresivnog razvoja platnih kartica. U početku, ljudi su bili skeptični i nisu bili dovoljno informisani o samoj nameni i svrhi platnih kartica. Same platne kartice imaju mnoge pogodnosti, primera radi: veća sigurnost prilikom prenošenja gotovine, ušteda vremena pri kori-šćenju, jednostavnost upotrebe.

U današnje vreme postoje dve vrste kartica, i to su debitne i kreditne.

Kreditne plati posle kartice zasnovane su na sistemu plaćanja obaveza skupljenih u jednom, ugovorom određenom vremenu, na dan dospelosti. Za razliku od čeka ili debitnih kartica, kod kreditnih kartica korisnik ne mora imati novčana sredstva, do određenog limita u trenutku kupovine, već u vremenu dospelosti obaveze za plaćanje računa postavljenog od kartične orga-nizacije.³ U suštini, banka izdavanjem kreditne kartice klijentu pristaje na davanje kredita. U trenutku korišćenja kreditne kartice na računu klijenta ne mora biti novca.

Debitna kartica (poznata i pod nazivom bankomat-kartica) jest kartica koju banka izdaje vlasniku tekućeg ili deviznog računa kako bi svojim sredstvima mogao raspolagati nezavisno od radnog vremena poslovnice banke.4 Ove kartice se koriste samo u trgovinskim radnjama koje su opremljene ATM bankomatima ili POS terminalima uglavnom u trgovinama na malo, benzinskim pumpama, hotelima, restoranima, a debitne kartice se mogu koristiti samo do iznosa pokrića na depozitnom računu klijenta.5

Pored navedene dve vrste kartica postoje i unapred plaćene ( prepaid ) kartice, koje sadrže kompjuterski čip na koji se ubacuje iznos novca sa računa vlasnika kartice ili gotovinskom naplatom od njega. Na ovakvim karticama je deponovana određena količina novca koja je na raspolaganju klijentu. Postoje jednonamenske i višenamenske unapred plaćene kartice.⁶

Pored navedenih, mogu se istaći i sledeće vrste platnih kartica prema različitim kriterijumima:

• 1.    prema izgledu platne kartice mogu biti glatke i embosirane;

• 2.    prema zapisu na platnoj kartici mogu biti: platne kartice sa magnetnim zapisom ili platne kartica sa čipom;

• 3.    prema primeni platne kartice mogu biti: međunarodno validne platne kartice, nacionalne i korporativne.⁷

Vrste zaštite platnih kartica

Prve platne kartice ili tzv. „plastični novac“ pojavile su se polovinom dvadesetog veka. Frank McNamara ( Frenk Mek Namara ) je 1949. godine osmislio novi vid plaćanja u obliku identifikacione kartice od kartona. Naime, kartica je garantovala bonitet korisnika u određenom iznosu, a plaćanje prodajnom mestu gde bi se realizovala kupovina garantovala je kompanija koja je dodeljivala limit potrošnje na osnovu procene kreditne sposobnosti korisnika.⁸

Kao što je već napomenuto, poslednjih dvadesetak godina svedoci smo ekspanzije primene platnih kartica kao sredstva bezgotovinskog plaćanja.

Danas verovatno da nema osobe koja makar jednom nije koristila karticu kao vid plaćanja određene usluge.

Kako Kresoja navodi, “platne kartice se mogu koristiti:

• 1.    na bankomatima – ATM ( Automated Taller Machine ), to je samoposlužni automat za podizanje gotovine, proveru stanja i drugih šalterskih usluga.

• 2.    na POS ( Point of Sale ) terminalima, koji su instalirani na prodajnim mestima, te se uz pomoć istih platnom karticom mogu plaćati robe i usluge.

• 3.    za plaćanje putem interneta.

• 4.    naručenim transakcijama – MOTO ( Mail or Telephone Order ) telefonom ili mailom”.⁹

Pre nego se učini osvrt na krivičnopravni tretman zloupotreba platnih kartica, kao i na kriminološke odlike ove savremene forme kriminaliteta, zanimljivo je pomenuti načine kojima se platne kartice mogu zaštititi.

Plastika koja se personalizuje, proizvodi se u specijalizovanim firmama koje za to imaju licencu po posebnim standardima – elementima zaštite – postavljenim od strane kompanija koje se bave izdavanjem kartica, npr. VISA, MASTERCARD, AMERICAN EXPRESS, DINERS i dr, kao internacionalni brendovi ili DINA i YUBA kao lokalni proizvodi.10

Proizvedena plastika ima, u zavisnosti od brenda, već ugrađene posebne elemente zaštite:

• •    zaštićen LOGO brenda ( npr. VISA, DINA, MASTERCARD),

• •    na samoj plastici BIN ( Bank Identification Number) – identifikacio-ni broj banke,

• •    obeležja koja se vide samo pod UV lampom, ( npr. ultaraviolentno slovo VV kod VISA kartica),

• •    panel za potpis posedovaoca platne kartice,

• •    3D hologram brenda na prednjoj strani ili hologram u samoj magnetnoj pisti. ¹¹

Pored navedenog, veoma je važno istaći da su ugovorom između korisnika i izdavaoca platne kartice, jasno definisana pravila o njihovom korišćenju, jer je statistika pokazala da najveći deo zloupotrebe upravo zavisi od toga da li se kartica koristi na pravi način. Platna kartica je jedan od veoma važnih proizvoda banaka i drugih nebankarskih institucija. 12

Pojava zloupotrebe platnih kartica i krivičnopravni tretman u Republici Srbiji

Poslednjih godina, tokom razvoja platnih kartica, dolazi i do svesti ljudi na koji način se može vršiti zloupotreba platnih kartica. U suštini, zloupotreba platnih kartica je postepeno postala svakodnevna pojava.

Zbog značaja i veoma izražene prisutnosti zloupotreba platnih kartica u ukupnom kriminalitetu na prostoru Srbije, te zbog potrebe za što obuhvatni-jom krivičnopravnom zaštitom, zakonodavac je u Krivičnom zakoniku13 propisao krivično delo falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica.

U Krivičnom zakoniku Republike Srbije u članu 243. propisano je krivično delo Falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica, na sledeći način:

• (1)    Ko napravi lažnu platnu karticu ili ko preinači pravu platnu karticu u nameri da je upotrebi kao pravu ili ko takvu lažnu karticu upotrebi kao pravu, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

• (2)    Ako je učinilac dela iz prethodnog stava upotrebom kartice pribavio protivpravnu imovinsku korist, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.

• (3)    Ako je učinilac dela iz prvog stava pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara, kazniće se zatvorom od dve do dvanaest godina i novčanom kaznom.

• (4)    Kaznom iz prethodna dva stava kazniće se i učinilac koji to delo učini neovlašćenom upotrebom tuđe kartice ili poverljivih podataka koji jedinstveno uređuju tu karticu u platnom prometu.

• (5)    Ko nabavi lažnu platnu karticu u nameri da je upotrebi kao pravu ili ko pribavlja podatke u nameri da ih iskoristi za pravljenje lažne platne kartice,kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

• (6)    Lažne platne kartice oduzeće se.

Radnja krivičnog dela se sastoji u falsifikovanju platne kartice i određena je alternativno (sastoji se u pravljenju lažne platne kartice, preinačenju prave platne kartice sa ciljem da se upotrebi kao prava, kao i samom upotrebom lažne platne kartice). Radnja pri tome obuhvata bilo koju aktivnost koja je određena zakonskim bićem krivičnog dela.

Za osnovni oblik krivičnog dela propisana je kazna zatvora od 6 meseci do 5 godina i novčana kazna.

U stavu 2 naveden je prvi teži oblik, koji postoji ako je upotrebom kartice pribavljena protipravna imovinska korist. Učinilac će se kazniti kaznom zatvora od 1 do 8 godina i novčanom kaznom.

U stavu 3 naveden je drugi teži oblik, koji će postojati ukoliko učinilac pribavi protivpravnu imaovinsku korist u iznosu koji prelazi 1.500.000,00 dinara. Kazna za ovaj oblik dela jeste kazna zatvora od 2 do 12 godina i novčana kazna. Prema tome, “ovaj oblik dela je kvalifikovan visinom protivpravne imovinske koristi ostvarene izvršenjem krivičnog dela”.14

U stavu 4 navodi se da će se kazniti i učinilac iz stava 2 i 3 koji delo učini neovlašćenom upotrebom tuđe kartice ili poverljivih podataka koji jedinstveno uređuju tu karticu u platnom prometu.

U stavu 5 navodi se da će se lice koje nabavi lažnu platnu karticu da je koristi kao pravu, ili koje pribavi podatke da ih iskoristi za pravljenje lažne platne kartice, kazniti novčanom kaznom ili kaznom zatvora do 3 godine.

U stavu 6 navedeno je da će se lažne platne kartice oduzeti od lica kod koga se budu našle. U pogledu vinosti, ovo krivično delo se može izvršiti samo sa umišljajem. Objekt radnje kod ovog krivičnog dela je platna kartica.

S obzirom na tip krivičnog dela, ukoliko je u pitanju pravljenje i pre-inačavanje platne kartice, učinilac može biti svako lice koje raspolaže neophodnim stručnim i tehničkim znanjima i uređajima.15 Kada je reč o samoj upotrebi platnih kartica, ovaj uslov nije neophodan, jer za korišćenje platnih kartica nije potrebno nikakvo posebno znanje. Kada je reč o vinosti, ovo krivično delo može se izvršiti samo sa umišljajem. Osim umišljaja, subjektivno obeležje krivičnog dela kada je u pitanju radnja izvršenja pravljenja lažne ili preinačenja prave platne kartice jeste i namera da se ona upotrebi kao prava.16

Kriminalitet u oblasti kartičarstva predstavlja jedan vid savremenog, novog oblika kriminaliteta, što se može posmatrati sa više aspekata: načina vršenja ovog kriminaliteta, specifičnosti lica koja mogu biti izvršioci, sredstva izvršenja, mesta i vremena izvršenja kriminalnih delatnosti i specifičnosti na-stalih posledica.17

Izvršioci ovih kriminalnih delatnosti i bankama i njihovim klijentima nanose ogromnu štetu. Načini njihovog delovanja u cilju protivpravnog pribavljanja imovinske koristi za sebe ili drugog, putem zloupotrebe ili prevare platnim karticama, mogu biti različiti. Za izvršenje ovih delikata potrebna je dobra organizacija, dok se sam postupak odvija u nekoliko faza. Do zloupotrebe platnih kartica dolazi tako što izvršioci prvo nabavljaju podatke sa kartica služeći se raznim metodama za prevaru, zatim te podatke prodaju preko interneta krajnjim korisnicima koji prave falsifikovane kartice nanoseći ukradeni zapin na tzv. bele kartice. Ovakve kartice se uglavnom ne koriste u zemljama u kojima su podaci ukradeni. Falsifikovane kartice se uglavnom koriste na bankomatima.18

Ipak, kako Urošević i Uljanov navode, “i pored činjenice da postoji veliki broj novih načina plaćanja broj korisnika koji koriste platne kartice naglo raste, a sve aktivnija je i trgovina putem interneta koja se zasniva na njihovoj upotrebi. Ujedno, platne kartice su i najugroženije prilikom korišćenja na internetu zbog mogućnosti njihovog kompromitovanja i kasnije zloupotrebe”.19

Načini zloupotrebe platnih kartica i neke osnovne karakteristike krivičnog dela iz člana 243 KZ

Najzastupljeniji vid zloupotrebe i prevare platne kartice je još uvek u domenu krađe ili gubljenja platne kartice, kada korisnik platne kartice pored same platne kartice čuva i PIN kod.20 PIN kod je lični broj za identifikaciju prilikom korišćenja platne kartice na bankomatu i POS terminalu.

Praksa je pokazala da se izgubljene ili ukradene kartice najčešće zloupotrebe u prvih 24 časa od momenta nestanka platne kartice.

Sledeći oblik koji je zastupljen je falsifikovanje podataka i dokumentacije o korisniku. Lica koja prodaju podatke i dokumentaciju uglavnom ne prave i platne kartice nego samo prodaju podatke. Kod ovog oblika uglavnom se pribavlaju podaci sa magnetne linije ili oni koji koji se nalaze sa prednje ili zadnje strane platne kartice ili sam PIN kod platne kartice.21

Često korišćeni oblik je tzv. „skiming“ – kada se na samu tastaturu postavlja dupla tastatura koja beleži sve neophodne podatke da bi se napravila lažna platna kartica, kao i Libanska petlja – kada se u usta čitača kartice stavi traka od rendgenskog filma tako da zadrži karticu da se ne dozvoli da se izvrši transakcija.22

Pored navedenih, postoje i zloupotrebe platnih kartica koje se obavljaju elektronski, koje su mnogo složenije i opasnije. Za njihovo obavljanje potrebno je znanje u oblasti informatike i računarstva.

Suštinski, lice koje vrši krivično delo zloupotrebu i prevaru upotrebom platne kartice, dobro poznaje tehniku i tehnologiju korišćenja platnih kartica, što nam govori da ovo krivično delo uglavnom vrše profesionalci. Da bi se ovo krivično delo učinilo mora se koristiti nova tehnička i tehnološka dostignuća tako da ovakav kriminalitet ima odlike visokotehnološkog kriminaliteta.

Jedna od karakteristika ovakvog krivičnog dela predstavlja veliki broj nerešenih slučajeva ovog krivičnog dela, tako da je i u ovom domenu kriminaliteta veoma izražena tzv. „tamna brojka”. Mesto izvršenja krivičnog dela ide u korist samo izvršiocu krivičnog dela zato što se krivično delo može izvršiti sa velike udaljenosti.

Posebna karakteristika ovog krivičnog dela jeste nastala šteta, koja za banku ili drugu finansijsku organizaciju može biti materijalna i reputaciona, što znači da klijenti gube poverenje u banku. Šteta prema građanima može biti samo materijalna šteta koja nije izazvana nasilnim putem. Veoma često ovo krivično delo vrše organizovane grupe.

Društvo se može suprostaviti ovakvom obliku kriminaliteta samo daljim razvojem zaštite u oblasti platnih kartica i razvijanjem zaštite od strane banaka i finansijskih organizacija.

Zaključak

Razvojem tehnike i tehnologije kako u svetu, tako i kod nas dolazi i do pojave različitih oblika kompjuterskog kriminaliteta. Zloupotreba platnih kartica, tema koja je predmet ovog rada, predstavlja samo deo kompjuterskog (visokotehnološkog) kriminaliteta ali kroz nju možemo zaključiti koliki je uti-caj danas ovog vida kriminaliteta na život ljudi.

Osnovni problem kod ovakvog oblika kriminaliteta predstavlja zaštita klijenata od zloupotrebe platnih kartica. Banke i ostale finansijske institucije se trude da budu u koraku sa kriminalitetom i da zaštite svoje klijente putem razvoja bankomata, novih kartica kojima bi se povećala sigurnost klijenata.

U prethodnih desetak godina možemo primetiti kako samu promenu platnih kartica, tako i načine njihove zaštite. U prošlosti, platne kartice su imale zaštitu samo u vidu reljefnih brojeva, dok danas putem čipova, magnetne trake i ostalih sistema zaštite povećala se sigurnost klijenata.

Nadležni organi takođe razvijaju načine kojima bi se regulisala zloupotreba platnih kartica.

Iako je ovakav oblik kriminaliteta kod nas novijeg datuma, krivična dela iz ovog domena su sve više prisutna. U budućnosti se svakako mora nastaviti borba protiv ovakvog oblika kriminaliteta kao i upotreba savremenih metoda u suprostavlaljanju kriminalitetu u oblasti zloupotrebe platnih kartica.

Milan Cvejanov

A student of the third study year at the Faculty of Law for Commerce and Judiciary, The University of Business Academy in Novi Sad

THE ABUSE OF CREDIT CARDS AS A FORM OF COMPUTER CRIME