Značaj integracionih procesa za razvoj poljoprivrede i ulazak Srbije u Evropsku Uniju

Mr Radomir J. Jovanovic

Poljoprivredni fakultet Priština – Kosovska Mitrovica

Rezime : Rad se bavi istraživanjem osnovnih granskih obeležja spoljnotrgovinske razmene poljoprivredne i prehrambene industrije Srbije sa zemljama CEFTA i EU. Integracionim procesima u EU i pripremi za ulazak Srbije u EU posvecena je u radu posebna paznja. NAglasava se znacaj harmonizacije normativnog zakonodavstva u oblasti agrara sa pravnim tekovinama EU, ali i znacaj stimulativnih mera makroekonomske tekuce i razvojne politike u ovoj oblasti za efikasniju valorizaciju izvoznog potencijala poljoprivredne i prehrambene industrije Srbije.

UVOD

Osnovni cilj istraživanja sastoji se u tome da se sagledaju osnovna obeležja izvoza, uvoza, spoljnotrgovinske razmene kao i integracioni procesi na tržišta CEFTA, STO i druga udruženja i asocijacije naše zemlje. Prednosti i nedostatci ovih integracionih procesa, koji vode u Evropsku uniju. Osnovni izvor podataka, sem strucne literature su i statisticke baze Republickog zavoda za statistiku za period vremena 2000-2006. godina. Istraživanje se zasniva na tzv. "istraživanje za stolom" ("desk research"), predstavlja obradu raspolozivih podataka uz primenu statisticko-matematicke metode.

1.    Glavna tržišta i integracioni procesi 1.1    Evropska Unija i CEFTA

Osnovni uslov za prelazak na trzisne uslove poslovanja pracen je povecanjem trgovine Srbije sa svetom. U tom procesu, najznacajniji partneri Srbije, sto se tice razmene poljoprivrednih proizvoda su zemlje EU i zemlje zapadnog Balkana koje su potpisale Multilateralni sporazum o slobodnoj trgovini – CEFTA.

Kakvo je ucesce ova dva trzista u ukupnom uvozu, odnosno izvozu poljoprivrednih proizvoda Srbije pokazuje sledeca tabela 1

Tabela 1 . Udeo zemalja CEFTAS i EU u uvozu i izvozu poljoprivrede i prehrambene industrije 2000-2006. godine, u mil.$

Godina	I Z V O Z			U V O Z
	CEFTA	EU-25	ostale zemlje	CEFTA	EU-25	ostale zemlje
2000	122	114	60	50	89	114
2001	114	170	33	124	168	161
2002	208	215	112	84	215	249
2003	221	285	75	93	228	330
2004	360	441	22	116	390	360
2005	420	495	28	125	357	308
2006	613	580	67	202	363	278

Izvor: Republicki zavod za statistiku, Statistika spoljne trgovine, Obradeno u Privrednoj komori Srbije.

Iz tabele se zakljucuje da je EU najveci spoljnotrgovinski partner Srbije. Poljoprivredni proizvodi se iz Srbije izvoze na tržište EU bez carinskih dazbina, osim u slucaju juneceg mesa, secera i vina, koji se nalaze na rezimu kvota (oslobodeni su dazbina do realizacije kolicinskih kvota). Takode je EU odobrila preferencijale na uvoz secera, voca i povrca iz Srbije. Sto se tice uvoza iz EU na domace trziste ono se tretira kao uvoz iz trecih zemalja, odnosno bez carinskih olakšica. Sve ovo doprinosi realizaciji pozitivnog spoljnotrgovinskog salda Srbije sa EU. U 2006. godini su poljoprivredni proizvodi ucestvovali sa 44% u ukupnoj robnoj razmeni sa EU. Dok izvoz poljoprivrednih proizvoda na tržište EU ucestvuje sa 53% u ukupnom izvozu poljoprivrede.

Tabela 2 . Spoljno trgovinska razmena poljoprivredno-

prehram	benih ro	ba Srbije i EU (2000-2006. godina), u mil. $
osnov	2000	2001	2002	2003	2004	2005	2006
izvoz	114	170	215	285	441	495	580
uvoz	89	89	215	228	390	357	363
saldo	25	2	0	57	51	138	217

Izvor: Republicki zavod za statistiku, Statistika spoljne trgovine, Obradeno u Privrednoj komori Srbije, podaci se za period 2000-2003. godine, odnose na EU-15, a za period 2004-2006. godine na EU-25.

Ucesce u izvozu pokazuje tendenciju rasta iz godine u godinu. Suficit u razmeni se povecava tako da je u 2006. godini dostigao 217 mil. $ (a u 2005. godini je iznosio 138 mil. $).

Sto se tice izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Srbije u pojedine clanice EU u 2006. godini, najveci obim izvoza ostvaren je u Italiju, Nemacku i Grcku. Dok je najveci uvoz proizvoda ostvaren iz Nemacke, Italije i Holandije. (tabela 3.)

Tabela 3 : Ostvaren izvoz i uvoz u zemljama EU-25 za 2006. godinu u mil. $

Zemlja	2006
	izvoz	uvoz	saldo
Austrija	51,2	19,4	31,8
Belgija	20,6	5,1	15,5

Kipar	4,0	1,2	2,8
Ceska Republika	6,8	8,6	-1,8
Nemacka	87,2	56,9	30,3
Danska	3,1	4,3	-1,2
Estonija	-	1,9	-1,9
Španija	9,1	13,6	-4,5
Finska	1,2	0,2	1
Francuska	33,8	14,2	19,6
Velika Britanija	14,2	6,2	8,0
Grcka	63,5	28,7	34,8
Madarska	14,3	21,5	-7,2
Irska	0,1	2,4	-2,3
Italija	136,6	45,4	91,2
Litvanija	0,2	0,3	-0,1
Luksemburg	0,1	-	0,1
Letonija	-	-	-
Malta	-	-	-
Poljska	5,5	23,6	-16,1
Portugal	2,8	0,3	2,5
Švedska	4,7	0,9	3,8
Slovenija	19,7	12,8	6,9
Slovacka	3,5	2,3	1,8
Ukupno	501,2	307,0	194,2

Izvor: Republicki zavod za statistiku, Statistika spoljne trgovine, Obradeno u Privrednoj komori Srbije, podaci se odnose na EU-25.

Prema ostvarenim rezultatima poljoprivredno-prehrambenog sektora u dosadasnjem periodu, moze se ocekivati da ce u 2009. godini Srbija ostvariti izvoz agrarnih proizvoda vredan oko 2,5-3 milijardi $.

CEFTA (Central European Free Trade Agreement - Zona slobodne trgovine u Centralnoj Evropi) je preferencijalni Sporazum koji je nastao još 1992. godine i u koji su bile ukljucene zemlje centralne Evrope kao sto su Poljska i Madarska. Pod pokroviteljstvom Pakta za stabilnost jugoistocne Evrope a vezano za proces stabilizacije i pridruživanja, doneta je odluka da se dosadašnja CEFTA proširi, pristupanjem sporazumu zemalja jugoistocne Evrope. Sporazum o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi, poznat je kao CEFTA 2006. godine, potpisali su 19. decembra 2006. godine u Bukureštu, Srbija, Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Crna Gora, Rumunija, Bugarska i UMNIK. Rumunija i Bugarska su istupile 1. januara 2007. godine, jer su postale punopravne clanice EU.

Kljucni princip trgovinske politike je da se trgovina izmedu zemalja clanica obavlja na bazi principa nediskriminacije koji proizilazi iz klauzule najpovlascenije nacije i znaci da sve prednosti, pogodnosti, privilegije i imuniteti koje jedna zemlja clanica odobri bilo kom proizvodu poreklom iz druge zemlje ili namenjen drugoj zemlji moraju biti odmah i bezuslovno proširiti na slican proizvod poreklom sa teritorije svade druge zemlje clanice CEFTE, i pruziti im tretman kao nacionalni proizvod.

Ovaj Sporazum CEFTA pruža podobnosti kao:

• -    podstice jacanje regionalne privredne kooperacije i laksu

prekogranicnu zajednicku proizvodnju,

• -    podstice zajednicke ulaganja,

• -    podstice uvodenje moderni i stabilnih uslova regulisanja

trgovine u regionu, ukljucujuci nove oblasti,

• -    podstice proces integracija u EU, uskladivanjem sa pravnim

  tekovinama i standardima EU koja je podržala i istakla kao jedan od prioriteta svoje regionalne politike na zapadni Balkan (zakljucenje sporazuma CEFTA 2006. god.)

U ovom sporazumu mogu se javiti i negativni efekti, a oni su sledeci:

• -    nagli rast uvoza i njegov uticaj na nekonkurentne proizvode i uticaj dalje na trgovinu i platni bilans zemlje,

• -    smanjenje carinskih prihoda kod suficitnog uvoza, i

• -    pojacana konkurencija u pojedinim sektorima.

U okviru mere zastite domace privrede, sprovode se mere u skladu sa merama Svetske trgovinske organizacije – STO i Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju u sledecim slucajevima: - dampinga i subvencionisanja proizvoda ciji uvoz nanosi ozbiljnu stetu domacoj proizvodnji,

• -    prekomernog rasta uvoza koji ugrozava proizvodnju,

zaposlenost i domacu prodaju, i

• -    izuzetne situacije i porasta uvoza poljoprivredno—

prehrambenih proizvoda, ukoliko on izaziva ozbiljan poremecaj na trzistu.

U okviru CEFTE 97% spoljnotrgovinskog prometa se obavlja bez izvoznih i uvoznih carina, pune carine se placaju na izvoz odnosno uvoz iznad utvrdenih kolicinskih kontigenata. Trziste CEFTE je izuzetno bitno jer predstavlja drugu izvoznu destinaciju. Izvoz na ovo trziste je u 2006. godini, dostigao ucesce od 48,6% sa ostvarenim suficitom u razmeni od 393 mil. $, a prognoze su za 2009. godinu na oko 800 mil. $.

prehrambene industrije Srbije i CEFTE, 2006. (mil. $)

Zemlja	I z v o z		U v o z		Bilans
	Vrednost u mil. $	Ucesce u ukupnom izvozu	Vrednost u mil. $	Ucesce u ukupnom uvozu
Albanija	18,8	1,5	0,4	-	18,4
BiH	250,6	19,8	29,8	3,3	220,8
Bugarska	6,5	0,5	18,1	2,0	-11,6
Hrvatska	39,5	3,1	52,0	5,7	-12,5
Moldavija	0,5	-	2,4	0,3	-1,9
Crna Gora	195,0	15,4	26,3	2,9	168,7
Makedonija	85,5	6,8	65,4	7,8	24,1
Rumunija	12,6	10,0	8,5	0,9	4,1
Ukupno	613,0	48,5	220,0	24,3	393,0

Izvor: Republicki zavod za statistiku, Statistika spoljne trgovine,

Obradeno u Privrednoj komori Srbije.

Znacaj integracionih procesa za razvoj poljoprivrede i ulazak Srbije u Evropsku Uniju

Tabela 4 : Bilans spoljnotrgovinske razmene poljoprivrede i

Ovako povoljna kretanja u spoljnotrgovinskom prometu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda koja su ostvarena poslednjih godina su rezultat postojecih trgovinskih aranzmana sa najvecim spoljnotrgovinskim partnerima — EU i CEFTA, kao i zbog relativno visokih carinskih zastita. Takode, su obuhvaceni svi instrumenti carinske zaštite:

• -      advaloren carina,

• -      sezonske carine, i

• -     posebne dažbine - prelevmani.

Pored trzista EU i CEFTE, kao dva najznacajnija izvozna trzista, Srbija je potpisala i sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom. Ovaj sporazum je potpisan 28. avgusta 2000. godine u Beogradu. Takode, je potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini i sa Madarskom, 8. marta 2002. godine u Budimpesti.

• 1.2    Finansijska podrška Evropske unije Srbiji

  U periodu od 2000. do 2006. godine ukupna finansijska pomoc EU za SCG (Srbija, CG i Kosovo i Metohija) iznosila je 2,56 milijardi evra. Interesantno je primetiti da je tokom celog pomenutog perioda, bez obzira na varijacije, pomoc SCG bila iznad nivoa od 30% u odnosu na ukupna finansijska sredstva koja je EU plasirala u zemlje zapadnog Balkana u formi pomoci tranzicionim procesima i reformama.

Tehnicki deo pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruzivanju (SSA) izmedu Srbije i EU zavrsen je 10. septembra 2007. godine, 23 meseca nakon njegovog otvaranja (10. oktobra 2005. godine).

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i EU parafiran je 7. novembra 2007. godine u Briselu, pri cemu uz odredene uslove (Hag). SSP predstavlja bitan korak ne samo ka statusu kandidata za clanstvo u EU, vec i predpristupnim fondovima EU. Nakon potpisivanja SSP, Srbija završava sa fazom stabilizacije i ulazi u novu fazu odnosa sa EU koja dalje vodi ka clanstvu. Na taj nacin, Srbija dobija potvrdu uspesnosti svojih reformi i politicke i ekonomske stabilnosti, sto predstavlja najvazniji uslov priliva SDI.

Budžet EU za Srbiju u 2008. godini, iznosi 190,9 miliona evra. Medutim, sve dok Srbija ne dobije status kandidata (u decembru 2009. godine podnela zahtev), za clanstvo u EU bitne stavke evropskog budzeta - a one se ticu regionalnog razvoja i poljoprivrede, nece biti dostupne. Sticanjem statusa zemlje kandidata, Srbija bi prema njenim procenama, mogla da racuna na 200-400 miliona evra iz strukture fondova EU.

• 1.3    Svetska trgovinska organizacija – STO

Sem, najznacajnijih partnera Srbije sto se tice razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, zemalja EU i zemalja zapadnog Balkana - CEFTA, clanstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji - STO, prestavlja jedan od kljucnih koraka integracije zemlje u moderne medunarodne ekonomske odnose, kao i neophodan korak u procesu pridruživanja i preduslov za pristupanje EU. U tom smislu, pristupanje STO predstavlja i važan elemenat razvojne strategije zemlje u tranziciji, kao i zemalja u razvoju.

Svetska trgovinska organizacija – STO (The World Trade Organisation), formalno je osnovana na Ministarskoj konferenciji zemalja ugovornica GATT-a (Opšti sporazum o carinama i trgovinama), koja je održana od 12-15 aprila 1994. godine u Marakešu, usvajanjem i potpisivanjem finalnog akta Urugvajske runde multilateralnih trgovinskih pregovora. STO je otpocela sa radom 1. januara 1995. godine sa sedištem u Ženevi.

Uclanjenjem u STO, clanice sticu prednost u sledecem:

• -    mogucnost pristupa trzistima drugih zemalja pod ravnopravnim

uslovima,

• -    signal stranim investitorima o stabilnosti i predvidljivosti ekonomskog sistema – smanjuje se faktor rizika za potencijalne ulagace,

• -    koriscenje   medunarodno   dogovorenih pravila, kao

optimalnog okvira za izgradnju domace trzisne privrede i reformu privrednog zakonodavstva,

• -    koriscenje medunarodno dogovorenog mehanizma resavanja

trgovinskih sporova u zaštiti sopstvenih trgovinskih interesa, i

• -    uzivanje koristi multilateralno dogovorene klauzule najpovlascenije nacije (prednost u smislu da se ne moze jednostrano povuci data obaveza pristupa trzistu bez odgovarajuce kompenzacije, kao u slucaju kada je obaveza bilateralno dogovorena).

Vremenska dinamika procesa pristupanja STO u najvecoj meri zavisi od brzine sprovodenja unutrasnjih ekonomskih reformi u skladu sa pravilima STO. U nacelu, proces pristupanja STO taje nekoliko godina. Kod nekih zemalja u tranziciji ovaj proces trajao je više od sedam godina (Hrvatska, Litvanija, Moldavija, Makedonija), ali su efektivni mnogo kraci i traju oko tri godine.

Od zemalja u pristupanju ocekuje se da sve propise koji se na neposredan ili posredan nacin ticu spoljne trgovine harmonizuju sa propisima i pravilima STO. To u sustini znaci da se mora izvrsiti znacajna liberalizacija spoljnotrgovinskog rezima, odnosno njegovo ustrojstvo u pogledu zastite politike na nacin koji je u skladu sa pravilima STO.

Izmedu ostalog, potrebno je da se usklade zakoni i drugi propisi u sledecim nacelima:

• -    carine i rad carinskih organa,

• -    necarinski propisi koji ureduju pitanja uvoza i izvoza,

• -    usluge, i

• -    druga ekonomska pitanja koja uticu na trgovinu.

Kada su u pitanju prioriteti u zakonodavnoj reformi, mora se doneti Zakon o carinskoj tarifi, koji je Sekretarijatu STO neophodno dostaviti u prvoj fazi procesa pristupanja. Trenutno je u proceduri donošenja predlog nove carinske tarife (donet je) koji je obuhvatio harmonizaciju sa HS nomenklaturom 2000/2002. i harmonizaciju ad valorem carina posle uspostavljanja dvostrukog koloseka pri stupanju u EU. Broj

Znacaj integracionih procesa za razvoj poljoprivrede i ulazak Srbije u Evropsku Uniju tarifnih linija u poljoprivredi je povecan sa 1082 na 2511 od cega su 75% nove tarifne linije ili promenjene (2511 — nove 1908). Prosecna ad valorem carina u poljoprivredi (1-24 glave) posle harmonizacije je 15,92% pre harmonizacije iznosila je (1082 tarifnih linija) 15,69%. Broj od 765 novih pozicija je uveden na mleko i mlecne proizvode, alkohol, sirce i duvan, sa prosecnom ad valorem carinom od 21,2%. Na zive zivotinje je uvedeno 616 novih pozicija sa prosecnom ad valorem carinom od 16,9%, a na životinjska i biljna ulja uvedeno je 410 novih pozicija sa prosecnom ad valorem carinom od 12,9%.

Posle toga je potrebno, doneti Zakon o spoljnoj trgovini, koji je uskladen sa pravilima STO, propise koji se odnose na zastitu prava intelektualne svojine, kao i na standardizaciju propisa u sanitarnoj i fitosanitarnoj oblasti. Time se clanicama STO salje jasan signal o nameri zemlje da na unutrašnjem planu uradi što više i time ubrza proces pristupanja.

Nakon donošenja odluke Generalnog saveta STO o zahtevu Srbije za prijem u clanstvo, istom odlukom formirace se i radna grupa za pristupanje. Zadatak radne grupe je da ispita trgovinsku politiku Srbije sa stanovišta njene usaglašenosti sa pravilima STO i za svoju saglasnost na nivou obaveza koje ce kroz bilateralne pregovore preuzeti sve clanice ove organizacije u vezi sa liberalizacijom tržišta poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i usluga. Nakon dostavljanja zahteva za clanstvo i osnivanja radne grupe za pristupanje STO, Sekretarijatu STO dostavlja se Memorandum o spoljnotrgovinskom režimu zemlje. Memorandum je obiman dokument koji ima standardni format za sve zemlje. Uobicajena je procedura da clanice STO traze dodatne informacije u vezi sa sadržajem Memoranduma, pa se u periodu od 60 dana od dana prijema Memoranduma dostavlja lista pitanja na koje se moraju dati odgovori, tumacenja, razjašnjenja, itd.

Proces prijema u STO dalje tece kroz nekoliko faza, a to su sledece:

• -    podnosonje Memoranduma o spoljnotrgovinskom rezimu,

• -    pitanja drzava clanica STO i odgovor Srbije,

• -    odrzavanje sastanaka radne grupe STO za pristupanje Srbije,

• -    podnosonje ponude za robu i usluge,

• -    bilateralni i multilateralni pregovori,

• -    priprema finalnog dokumenta — Nacrta protokola o pristupanju, i

• -    prijem u clanstvo.

2. Harmonizacija poljoporivredne politike Srbije sa propisima i standardima EU

Rad na pripremi pregovora sa STO obavljao bi se u okviru tri radne grupe, kao i podgrupe, u okviru tih radnih grupa a to su radna grupa za robu, radna grupa za usluge i radna grupa za poljoprivredu. Radna grupa za poljoprivredu bila bi zadužena za pripremu inicijalne ponude za pregovore o poljoprivredi. Ponuda bi ukljucivala smanjenje ukupne carinske zastite (u okviru radne grupe za robu) i nivoa subvencija.

Pruzanje pomoci zemljama kandidata, EU ulazi u zavrsnu fazu oblikovanja integracionog tržišnog prostora koji sadrži kompleksan skup mera na institucionalnom, ekonomskom, tehnoloskom, organizacionom planu, cijom realizacijom treba da se uspostave uslovi za nesmetanu cirkulaciju materijalnih dobara, faktora proizvodnje – znanja, rada, kapitala – u perspektivi na podrucju cele Evrope. Poljoprivredni sektor je od pocetka imao specifican tretman u ovim pregovorima i predstavlja najvece otvoreno poglavlje sto se tice pregovora sa EU o prikljucivanju Srbije, jer postoje brojna podrucja i tematske 78

Znacaj integracionih procesa za razvoj poljoprivrede i ulazak Srbije u Evropsku Uniju oblasti koje moraju biti rešene. Osnov trgovinske saradnje Srbije i EU je u multilateralnim i regionalnim sporazumima (Pakt o stabilnosti zemalja jugoistocne Evrope, Memorandum o trgovinskoj liberalizaciji i olakšanju trgovine).

Preferencijalni status i velicina izvoznih kvota u trgovini izmedu EU-e i zemalja kandidata, ukljucujuci i Srbiju, instrumenti su sporazuma poznatog u strucnoj javnosti po nazivu "double zero", kojim se definisu uslovi unapredenja spoljnotrgovinske razmene u periodu pre potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju – SSP. Srbija ima preferencijalni status za oko 95% robnih tarifnih pozicija za poljoprivredne proizvode. Pun preferencijalni status imaju izvoznici voca i povrca, dok su kod pojedinih vrsta robe u preferencijalnom izvozu odredene fleksibilne izvozne kvote ciji se obim definise svake godine. Primera radi, u izvozu secera kvota je za 2007. godinu 180.000 tona, za vino 225.000 hektolitara a za junece meso (baby-beef) 9.995 tona.

Druga faza liberalizacije tržišta nastaje posle potpisivanja SSP-a i poznata je kao "double profit" sporazum o uklanjanju carinskih obaveza i kreaciji slobodnih carinskih kvota za senzitivne proizvode. Povecan obim kvota odnosi se i na ostale proizvode, posebno zito, junece meso i mlecne proizvode.

Srbija je na samom pocetku reformskog procesa harmonizacije svoje poljoprivredne politike sa poljoprivrednom politikom EU-e (Common Agricultural Policy) koja je i sama u procesu sustinskih reformi. Na samom pocetku integraciskog procesa u EU-u, u okviru Zajednicke agrarne politike — CAP, i zajednickih pozicija (Common Positions) sve drzavne mere pomoci poljoprivredi moraju biti uskladene i definisane. Zemlje kandidati imaju obavezu postepenog – faznog procesa gradnje trzisnih mehanizama, uvodenjem legalnih i administrativnih okvira za funkcionisanje buduce trzisne organizacije Zajedice (Common Market Organization - CMO). Takode sve zemlje regiona koje su kandidati za clanstvo u EU su istovremeno i clanice STO sa izuzetkom BiH i Srbije.

Tri osnovna standarda koja se odnose kako na poljoprivredu tako i na druge sektore privrede, koje zemlja-kandidat mora da ispuni su sledeci:

• -    Stvaranje i funkcionisanje trzisne ekonomije,

• -    Sposobnost da se izdrzi konkurencija, i

• -    Prilagodavanje pravilima i praksi EU, koji su poznati pod nazivom acquis communautaire.

Pocetni korak integracionog procesa predstavlja izgradnja trzisne ekonomije, odnosno trzisnih mehanizama, uvodenje legalnih i administrativnih okvira za funkcionisanje buduce trzisne organizacije – Zajednice (Common Market Organization). Potrebno je definisati i izgraditi organizaciono i funkcionalno tržište osnovnih poljoprivrednih proizvoda: mleka i mlecnih proizvoda, zita, juneceg, svinjskog, ovcjeg i kozijeg mesa, secera, jestivih ulja, kao i voca i povrca. Ovaj trzisni rezim ukljucuje interventne mehanizme, sistem direktne budzetske podrske proizvodacima standardima o pakovanju i oznacavanju proizvoda.

Drugi standard se odnosi o gradnji ekonomije, konkretno poljoprivrede koja je u mogucnosti da izdrzi medunarodnu konkurenciju. Ova je najveci izazov za poljoprivredu. Srbija ima neke proizvode koji su konkurentni na nekim trzistima, medutim za mnoge proizvode produktivnost, efikasnost i kvalitet je u velikom zaostatku za evropskim konkurentima. Zato su potrebne radikalne promene u svim aspektima proizvodnje, prerade i marketinga.

Treci standard predstavlja set zakona, pravila i procedura pod nazivom acquis communitaire po kojima funkcioniše EU. Što se tice poljoprivrede, acquis pokriva tri grupe:

• -    Zakonske standarde,

• -    CAP - Zajednicka poljoprivredna politika EU, i

• -    Strukturne fondove.

Zakonski standardi su obimni, a obuhvataju od zdravlja životinja, zdravlja biljaka, bezbednosti hrane do obeležavanja proizvoda i zastite proizvodaca.

Zajednicka poljoprivredna politika EU - CAP datira iz 60—tih godina i osnovana je Rimskim sporazumom. Fokus ove politike je na podrsci unapredenja produktivnosti poljoprivredne proizvodnje, pre svega zbog bezbednosti hrane ali i zbog toga da se osigura odrziv poljoprivredni sektor i da se potrosacima obezbedi stabilna snabdevenost hranom. Ovom politikom su obezbedene subvencije i garantovane cene za poljoprivredne proizvodace, stimulisuci ih time da proizvode. CAP se danas sprovodi na osnovu "Agende 2000", po kojoj se obezbeduju novi, specificni elementi podrske.

Ciljevi CAP—a u poljoprivredi su, izmedu ostalog, sledeci:

• -    konstantna snabdevenost tržišta priuštivom i jevtinom hranom za svoju populciju,

• -   odgovarajuci zivotni standard za poljoprivrednike, uz

modernizaciju i razvoj poljoprivrede,

• -    svi regioni u EU mogu da postignu odgovarajuci nivo održive poljoprivrede,

• -    poboljšanje kvaliteta hrane i garantovana bezbednost hrane,

• -   ocuvanje zivotne sredine i boljeg zdravlja, i

• -    obavljanje svega toga uz minimalne troškove po budžet Evropske unije.

Gore izneti ciljevi postizu se na sledeci nacin:

• -    jedinstveno trziste — nepostojanje trgovinskih barijera i slobodno kretanje robe,

• -    direktna placanja poljoprivrednicima kako bi se obezbedio minimalan nivo prihoda,

• -   obezbedenje stabilnog trzista,

• -    modernizacija objekata i masina, obuka u oblasti novih poljoprivrednih tehnika i procesa, poboljšanje kvaliteta proizvoda, i

• -    finansijski podstrek kroz nudenje finansijskih sredstava, pomaganje u troskovima ocuvanja prirodne sredine.

3. Izvoz poljoprivrednih proizvoda i mere za povecanje izvoza

Zemlje-kandidati kada postanu clanovi EU imaju pun i neposredan pristup merama trzista CAP koje pomazu stabilizaciji i povecanju njihovih prihoda. Takode postoji i poseban paket o ruralnom razvoju za nove clanice EU. Suma novca koja je za njih fiksirana iznosi 5.100 miliona evra za period od 2004-2006. godine, dok ce se direktne investicije postepeno uvoditi u periodu od 10. godina.

Strukturni fondovi predstavljaju skup finansijskih mera, za ruralni i regionalni razvoj. Zemljama-kandidatima za ulazak u EU omogucen je pristup specijalnom fondu za poljoprivredu i odrzivi ruralni razvoj (SAPARD), kao i pomoc u primeni nacionalne poljoprivredne politike.. Sredstva iz programa SAPARD imaju autonoman karakter i na raspolaganju su kandidatima tokom cele faze priprema za ulazak u clanstvo EUe. U tom smislu kandidati moraju da imaju definisane ciljeve svog ruralnog razvoja i pratecih strukturalnih promena. Istovremeno, pomenuta sredstva fonda služe i za troškove prilagodavanja standarda kvaliteta domace proizvodnje sa potrebama EU-e.

U procesu pristupanja uniji, zemlje kandidati imaju obavezu normativnog inkorporiranja problema zaštite životne sredine u svoju poljoprivrednu politiku. Ova mera se ne sastoji samo od harmonizacije nacionalnih politika sa okvirima CAP-a, vec je istovremeno i pogled u buduce sagledavanje ciljeva zastite zivotne sredine u sklopu predstojecih reformi CAP. Zemlje-kandidati prilagodavaju svoje propise koji se odnose na poljoprivrednu zaštitu životne sredine. Posebno je aktuelna organska poljoprivredna proizvodnja, a pojedini kandidati znatnim sredstvima podsticu novoinvolvirane ekoloske programe poznate pod nazivom Friendly poljoprivredne proizvodnje i od tog koncepta ocekuju se znacajni rezultati.

Na osnovu kapaciteta kojima raspolaže Srbija, objektivno je moguce povecati poljoprivrednu proizvodnju, da bi se obezbedila prehrambena sigurnost stanovništva, obezbedile rezerve i znacajan deo za izvoz. Razvoj poljoprivrede zahteva znacajna ulaganja u tehnicko-tehnolosku modernizaciju, bolju organizaciju rada, kao i dugorocne i povoljne mere poljoprivredne politike.

Prema rezultatima globalnog istraživanja na svetskom tržištu, dostignute proizvodnje i spoljnotrgovinske razmene kao i projekcija rasta proizvodnje ove grupe proizvoda definišu se kao:

• -    proizvodi za trziste (psenica, kukuruz, secer, suncokretovo ulje, duvan i preradevine, ziva junad i junece meso, zive ovce, ovcije meso, konzervisano meso, voce, povrce i preradevine, vino, lekovito bilje i sumski plodovi i dr., i

• -    potencijalna tržišta (CEFTA, STO, EU još puno zemalja koje nisu clanice ovih organizacija).

Osnovi preduslovi za povecanje poljoprivredne proizvodnje i izvoza ovih proizvoda su:

• -    makroekonomska stabilnost - cena privrednog rasta, monetarne i fiskalne politike, politike deviznog kursa, kao i završetak procesa privatizacije,

• -    ukljucivanje Srbije u medunarodne institucije i integracione procese – EU i STO,

• -    programi razvoja poljoprivredne proizvodnje i prerade,

• -    izvozni marketing poljoprivrednih proizvoda, koji podrazumeva sistematsko i kompleksno pracenje i istraživanje svetskog tržišta, kao realizaciju proizvodnje namenjene izvozu, i

• -    regionalna usmerenost.

Mere za dugorocno povecanje izvoza i njihovo intenziviranje su sledece:

• -    finansiranje proizvodnje za izvoz,

• -    izvozni podsticaji i subvencije,

• -   usaglasavanje tehnickih propisa, i

• -    istrazivanje trzista i promocija izvoza.

Da bi se realizovale napred navedene mere i efikasno sprovodile predlaže se formiranje Agencije za promociju i podsticanje izvoza poljoprivrede, kao posebnog organa u okviru Ministarstva za poljoprivredu Vlade Republike Srbije. Zadaci ove Agencije bili bi sledeci: azurno pracenje stanja i uslova konkurentnosti na izvoznim trzistima, naucno—tehnoloski razvoj, pracenje domace proizvodnje, monitoring preuzetih obaveza STO, CEFTA, konceptiranje i realizacija bilateralne i multilateralne medunarodne saradnje Srbije u sektoru poljoprivrede i prehrambene industrije.

ZAKLJUCAK

Agrarna politika Srbije mora se uklopiti u opšte globalne procese liberalizacije trgovine koja se odvija na dva osnovna nivoa: višestrana liberalizacija i dvostrani ugovori o liberalizaciji. Osnovni okvir za višestranu liberalizaciju je Svetska trgovinska organizacija - STO, gde je uslov Srbiji za uclanjenje u EU. Od 90-ih godina dvadesetog veka posebno se intenzivno odvijaju integracioni procesi regionalnih liberalizacija trgovine na svim kontinentima. Poljoprivreda i dalje ima posebno mesto u tim procesima s obzirom na najeesce ogranicene domete u liberalizaciji poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, za razliku od nepoljoprivrednih gde se po pravilu ukidaju sve carinske barijere. Stoga bi, uslovno receno, bilo neispravno govoriti o postojanju zona "slobodne trgovine" unutar pojedinih integracija, na primer CEFTA i EFTA, jer se samo za manji broj neosetljivih proizvoda doslovce radi o ukidanju svih carinskih prepreka.

Da bi se Republika Srbija ukljucila u svetske integracione procese, ona mora da preuzme obavezu da svoje zakonodavstvo uskladi sa pravnim tekovinama EU "acquis communautuire". Rad se fokusira na znacaju i nuznosti ubrzane harmonizacije propisa poljoprivredno-prehrambenih proizvoda Srbije na tržištu EU, kao preduslov za razvoj i modernizaciju i stvaranje moderne države sa tržišnom privredom kao motorom društva.