Značaj investicionog okruženja za plasman stranih direktnih investicija

Izvor: The World Bank Group: Doing Business 2008, Doing Business 2007, Doing Business 2006.

Ako se analiziraju i drugi izvori koji rangiraju zemlje prema investicionoj klimi ( SB, Heritage, Fraser ), zanimljivo je primetiti da su skandinavske zemlje uvek među prvih 15. One uspevaju da zadrže visoke poreze samo zato što je poslovno okruženje stabilno i regulacija mala.

Tabela 4: Rang evropskih tranzicionih zemalja prema Global Competitiveness Index klasifikaciji

	Zemlje	GCI 2008–2009 rang	GCI 2008–2009 rezultat	GCI 2007–2008 rang
1.	Estonija	32	4,67	27
2.	Češka Republika	33	4,62	33
3.	Slovenija	42	4,50	39
4.	Litvanija	44	4,45	38
5.	Slovačka	46	4,40	41
6.	Poljska	53	4,28	51
7.	Letonija	54	4,26	45

8.	Hrvatska	61	4,22	57
9.	Mađarska	62	4,22	47
10.	Crna Gora	65	4,11	82
11.	Rumunija	68	4,10	74
12.	Bugarska	76	4,03	79
13.	Srbija	85	3,90	91
14.	BJR Makedonija	89	3,87	94
15.	BiH	107	3,56	106
16.	Albanija	108	3,55	109

Izvor: World Economic Forum 2008, Global Competitiveness Index rankings 2008–2009 and 2007–2008

Prvorangirane zemlje i prema GCI 2008–2009 i prema GCI 2007–2008 su: Sjedinjene Američke Države, Švajcarska, Danska, Švedska, Singapur, itd. Poslednja rangirana od ukupno 134 zemlje, prema GCI 2008–2009, je Čad.

Indikator Coface rangira zemlje prema poslovnoj klimi, i uz to daje i Country Rating . Analizirajući podatke prezentovane u tabeli 5, evidentna je gotovo apsolutna pozitivna korelacija sa ulaznim kumulativom stranih direktnih investicija.

Tabela 5: Rang evropskih tranzicionih zemalja prema Coface Business Climate klasifikaciji

	Zemlje	Poslovna klima	Country Rating
1.	Slovenija	A2	A1
2.	Češka Republika	A2	A2
3.	Estonija	A2	A2
4.	Slovačka	A2	A3
5.	Mađarska	A2	A3
6.	Letonija	A3	A3
7.	Litvanija	A3	A3
8.	Poljska	A3	A3
9.	Hrvatska	A3	A4
10.	Bugarska	A4	A4
11.	Rumunija	A4	A4
12.	Srbija	C	C
13.	BJR Makedonija	C	C
14.	BiH	C	D
15.	Albanija	C	D

Izvor: Coface, Country Risk and Economic Studies Department, January 2009 (http://www.

Napomena: ukupno je rangirano 150 zemalja.

U većini slučajeva (93 od 150 zemalja, odnosno 62%), oba pokazatelja koja objavljuje Coface su apsolutno identični.

Kod 17 zemalja (11% od ukupnog broja rangiranih zemalja), indikator poslovne klime je veći od rejtinga zemlje. To je evidentno u slučaju Mađarske, Hrvatske i Slovačke, gde je poslovno okruženje relativno zadovoljavajuće, ali su slabosti ispoljene u finansijskom sektoru i uglavnom se tiču visokih deficita tekućeg računa, ili pak visokog političkog rizika (u slučaju Bosne i Hercegovine).

Posmatrano sa aspekta stabilnosti, treba imati u vidu da odluka stranog investitora da plasira svoj kapital zavisi od procene globalnih rizika poslovanja, pri čemu politički rizici (kao odraz faktora vezanih za potencijalne ili aktuelne promene političkog sistema u jednoj zemlji) imaju značajno mesto. Kompanije koje investiraju u tranzicionim zemljama su u velikoj meri podložne političkom riziku3.

Prema studiji koju su uradili Singh i Jun,4 faktori koji imaju najveći uticaj na tokove investicija su politički rizik, uslovi poslovanja i makroekonomski uslovi u zemlji u koju se investira. Pokazalo se da je kvalitativni indeks političkog rizika važna deteminanta priliva stranih direktnih investicija, naročito za zemlje koje su dugo vremena bile atraktivne za ulaganja. Zemlje u kojima preovladava sociopo-litička nestabilnost nisu osetile pozitivne uticaje priliva novih investicija.

Pokazatelj opštih uslova poslovanja je drugi važan faktor ulaganja koji pokazuje vezu između poreza na međunarodne transakcije i tokova stranih direktnih investicija. Prema rezultatima ove studije izvozna orijentacija se, kao glavni faktor atraktivnosti zemalja za SDI, takođe visoko kotira.

Rizici se, osim toga, ne tretiraju u svim situacijama podjednako. Tretman i shvatanje pojedinih komponenti rizika i neizvesnosti razlikuju se među kompanijama, što zavisi, pre svega, od motiva za plasman kapitala u inostranstvu. U ekonometrijskim studijama je uticaj političkog rizika na SDI različito rangiran, i kreće se od značajne negativne korelacije, pa do nepostojanja korelacije. Jedna od otežavajućih okolnosti je svakako problem modeliranja elemenata političkog rizika u ekonometrijskim studijama. Sem toga, razlike u dobijenim rezultatima su vezane i za različito definisanje koncepta političke nestabilnosti. Međutim, u nekim studijama se kao rezultat ispitivanja uticaja političke i ekonomske nestabilnosti na priliv SDI javlja pozitivna korelacija između ove dve varijable. Tako na primer, Albuquerque je u svojoj studiji pokazao da je, ukoliko se rizik zemlje meri njenim kreditnim rejtingom (Albuquerque je koristio Moody’s kreditni rej-ting), evidentan veći udeo stranih direktnih investicija u ukupnom prilivu kapitala u zemljama koje imaju slabiji kreditni rejting. Isti autor u zaključnim napomenama ovog istraživanja navodi da se, bez obzira na rezultate istraživanja koji ukazuju na visok priliv stranih direktnih investicija u zemljama sa slabim institucijama i nestabilnim političkim uslovima, ova karakteristika ne može tretirati kao kritika samih SDI. Argument za takvu tvrdnju je da bi zemlje primaoci kapitala sigurno bile siromašnije bez priliva stranih direktnih investicija5.

S druge strane, u pojedinim studijama se kao determinanta investicionog angažmana navodi politička ili ekonomska nestabilnost zemlje investitora, i u tom slučaju utvrđuje pozitivna korelacija u smislu da veća nestabilnost u zemlji podstiče i veći odliv kapitala, odnosno beg investicija na druge lokacije (u ovom kontekstu se često u literaturi pominje slučaj Indije, u kojoj su makroekonomska i politička nestabilnost primorale niz domaćih firmi da napuste zemlju i investiraju u inostranstvu u cilju održanja nivoa međunarodne konkurentnosti).

Slovačka predstavlja klasičan primer kako može veoma brzo da se sprovede transformacija, i to ne toliko po stopi privrednog rasta, koliko po unapređenju poslovnog ambijenta. Slovačka je tranziciju realno započela 1998 godine, a sad je jedna od industrijskih razvijenijih zemalja. Na njihovom primeru se uči kako se vraća ulaganje u infrastrukturu.

Modaliteti unapređenja investicione klime u Srbiji

Jedno od glavnih ograničenja privrednog rasta Republike Srbije je nedostatak investicija. Ključni problem je to što investicioni ambijent još nije stabilan; nisu primarno u pitanju poreska ili monetarna politika, već stabilnost zemlje6.

Dakle, u Srbiji je neophodno do kraja zaokružiti podsticajni ambijent za domaće i strane investicije. Ovo stoga, što nakon prodaje nekoliko preostalih profitabilnih preduzeća, može da se računa skoro isključivo na greenfield investicije. Prioritet razvoja takođe predstavlja i izgradnja infrastrukture, s obzirom da je Srbija u lošem stanju posebno kad je reč o putnoj infrastrukturi, ali i žele-znici, naftovodu i gasovodu. U prioritete razvoja takođe spada i investiranje u obrazovanje.

Ključni faktori od značaja za poboljšanje investicionog ambijenta u Srbiji bi se mogli sublimirati na sledeći način:

Politički rizik, uslovi poslovanja i makroekonomski uslovi u zemlji u koju se investira imaju najveći uticaj na tokove investicija. Kvalitativni indeks političkog rizika je važna deteminanta priliva SDI, naročito s obzirom na

Prof. dr Z. Grandov, mr M. Đokić, mr R. Jovanović, mr Ž. Ogrizović: Značaj investicinog okruženja za… činjenicu da Srbija dugo vremena nije bila atraktivna za strana ulaganja. Zemlje u kojima preovladava sociopolitička nestabilnost nisu osetile pozitivne uticaje priliva novih investicija. I prema oceni Saveta stranih investitora u Srbiji, dve ključne primedbe se odnose na političku situaciju i pravosudni sistem, kao najbit-nije barijere intenziviranju SDI.

Bitan preduslov za privlačenje SDI je stvaranje adekvatnog pravnog i institucionalnog ambijenta u Srbiji, kao i institucionalno regulisanje tržišta kapitala koje je jedan od najvažnijih pokretača ekonomskog rasta i razvoja. Strani investitori posebno vode računa o pravosudnom sistemu odnosno pravnoj sigurnosti u zemlji u koju nameravaju da plasiraju kapital. U slučaju Srbije napredak u ovoj oblasti (prema ocenama Svetske banke i drugih međunarodnih institucija) je i dalje problematičan, pa stoga pažnju u narednom periodu treba koncentrisati na stvaranje funkcionalnijeg pravosudnog sistema u Srbiji. Kao poseban segment pravne zaštite, vrlo je važno uspostaviti adekvatnu sudsku zaštitu prava intelektualne svojine. Sporost i odugovlačenje postupaka pred sudom smatra se i dalje velikom smetnjom, kao i nepoznavanje ili nedovoljno poznavanje određenih oblasti. Postupak arbitraže je nedovoljno razvijen i primenu ovog oblika rešava-nja sporova treba dodatno podsticati. Problem je evidentan i kada su u pitanju katastar nepokretnosti i zemljišne knjige (slaba pokrivenost teritorije), usled čega je bitno limitirana funkcija hipoteke kao moćnog sredstva obezbeđenja poverila-ca kod kreditiranja. Administrativne procedure su i dalje, u izvesnim oblastima, komplikovane i prvenstveno se vezuju za organizacione propuste.

Za stvaranje atraktivnog investicionog okruženja izuzetno je važan odnos Srbije sa međunarodnim finansijskim institucijama (MMF-om, Svetskom bankom), što treba da rezultira rastom rejtinga Srbije koji je vrlo bitan sa aspekta investicionih performansi.

Na stabilnost poslovnog okruženja i priliv SDI u velikoj meri će uticati i proces integracije u EU. Evropski integracioni sporazumi su, bez obzira da li sadrže specijalne klauzule o tretmanu stranih investicija, uvećali kredibilitet vlada u evropskim zemljama u tranziciji sa aspekta privrženosti reformama i usmerenosti ka otvaranju njihovih privreda. Posmatrano sa aspekta preferencijalnog pristupa zapadno-evropskom tržištu: EU je uticala na skraćenje tranzicionog perioda tako što je ukinula carine i kvote na uvoz industrijskih proizvoda iz centralnoevropskih zemalja; naime, izvoznici industrijskih proizvoda iz ovih zemalja imaju bescarinski pristup tržištu Evropske unije. Sem za proizvođače u tranzicionim zemljama, ovakav režim izuzetno je povoljan i privlačan za potencijalne strane investitore koji žele slobodan pristup tržištu zemalja Evropske unije. Sporazumi su sadržali i posebne mere koje su dozvoljavale tranzicionim zemljama centralne Evrope da umanjuju carine tako što su izvoznicima na tržište EU refundirane carine koje su platili na uvozne inpute.7 Činjenica je da je ova mera predstavljala ekstra olakšicu za privlačenje stranih direktnih investicija u tranzicione zemlje. Evropski integracioni sporazumi su takođe podstakli interes i među evropskim proizvođačima, posebno kod onih koji su se značajno oslanjali na uvoz sirovina iz trećih zemalja, a koji su plasirali svoje finalne proizvode na tržište EU; sporazumi su ih dodatno motivisali da svoju proizvodnju presele u neku od centralnoevropskih zemalja u tranziciji. Negativan kontekst evropskih integracionih sporazuma sa aspekta privlačenja stranih investitora u evropske zemlje u tranziciji odnosi se pre svega na pravila porekla, koja se koriste da se odrede proizvodi i usluge na koje se odnosi preferencijalni tretman. S obzirom na visok nivo restriktivnosti, ova pravila su delimično uticala na smanjenje potencijalnih investicionih prednosti.

Na osnovu iskustava evropskih tranzicionih zemalja u oblasti primene investicionih podsticaja, od značaja za aktuelne aktivnosti državnih institucija u ovoj fazi tranzicije u Srbiji, može se zaključiti da su fiskalne inicijative najčešće kori-šćena podsticajna mera, mada postoje razlike između zemalja u vezi sa primenji-vanim modelima podsticaja. U regionu centralne i istočne Evrope, 80% zemalja nudilo je potencijalnim stranim investitorima sniženje stope poreza na dobit i potpuno oslobađanje od poreskih obaveza u određenom periodu ( tax holidays ). Veliki značaj u šemama investicionih podsticaja EZT ima i mera oslobađanja od uvoznih obaveza i dažbina. Da bi potencijalne investitore zaštitile od čestih fluktuacija u okviru poreskog sistema, neke od evropskih tranzicionih zemalja nudile su i meru tzv. „stabilizacije poreskog sistema“, koja se u osnovi svodi na zamrzavanje poreskog režima na postojećem nivou za određeni vremenski period. Mere iz domena finansijskih investicionih podsticaja su se u evropskim zemljama u tranziciji koristile u mnogo manjoj meri od fiskalnih. Od finansijskih mera, samo u nekim zemljama su primenjivane državne dotacije, subvencionisani zajmovi i kreditne garancije. Od ostalih podsticajnih investicionih mera najzastupljenija je bila zaštita od uvozne konkurencije.

U procesu liberalizacije SDI režima treba pažljivo postupati, vodeći računa o specifičnostima pojedinih privrednih grana i ciljevima i projekcijama dugoročnog ekonomskog razvoja Srbije. Tokom protekle decenije, SDI u evropskim tranzicionim zemljama nisu imale podjednak doprinos restrukturiranju privreda tih zemalja. Neke od njih su investitorima služile samo za uvećavanje sopstve-nih tržišta; npr. u svrhu ostvarenja sopstvenih ciljeva, ne obazirući se na efekat i uticaj na privredu zemlje domaćina, preuzimani su postojeći maloprodajni lanci. Bez obzira na kratkoročne prednosti ovakvih investicija (raznovrsnija ponuda na tržištu, upošljavanje lokalne radne snage), ipak je, prema dosadašnjim iskustvima

Prof. dr Z. Grandov, mr M. Đokić, mr R. Jovanović, mr Ž. Ogrizović: Značaj investicinog okruženja za… evropskih tranzicionih zemalja, preuzimanje dela tržišta (a u određenim slučajevima i celog tržišta) negativno uticalo na domaće proizvođače, i to dugoročno posmatrano. Stoga, ukoliko se pri ovakvom vidu investiranja ne ostvari značajnija saradnja sa domaćim snabdevačima, koja predstavlja pokretački i motivacioni faktor rasta i razvoja domaće proizvodnje, postaje vrlo diskutabilno u kojoj meri je, sa lokalne tačke gledišta, ovakvo ulaganje produktivno i poželjno s obzirom na to da može imati i značajan negativan uticaj na trgovinski bilans zemlje u koju je inostrani kapital plasiran.

Jedan od argumenata za nastavak liberalizacije u domenu infrastrukturnih grana (elektroprivreda, telekomunikacije, vodovod i kanalizacija, putevi i brane, železnica, luke, aerodromi), predstavlja činjenica da infrastrukturna uska grla predstavljaju kočnicu za ukupan brži razvoj tranzicionih zemalja; prilivom stranog kapitala u infrastrukturni sektor moguće je znatno smanjiti pa čak i eli-minisati ova uska grla.

Zaključne napomene

Činjenica je da SDI predstavljaju mnogo više od priliva kapitala – investicioni paket podrazumeva i prenos menadžerskih znanja, transfer tehnologije, itd. ( spillover efekti stranih direktnih investicija).

Dosadašnji tok procesa tranzicije u zemljama regiona pokazao je da, kada je u pitanju priliv stranih direktnih investicija, nisu dovoljne liberalne investicione politike da bi se u značajnijoj meri privukli strani investitori. Od posebnog značaja za ovaj region je politička stabilnost odnosno njeno podizanje na znatno viši nivo, kao i ekonomska stabinost i ukupan institucionalni okvir koji je od interesa za potencijalne strane ulagače. Makroekonomska stabilnost, međutim, bez povoljnog poslovnog okruženja jednostavno, nije dovoljna za privlačenje stranog kapitala.

Generalno, može se reći da se, u ovom trenutku, posmatrano sa aspekta unapredjenja poslovne klime, najveći problemi odnose na: političku nestabilnost, nejasnu poziciju Srbije u pogledu procesa evropskih integracije, zaostajanje u domenu privatizacije, korupciju, neefikasno pravosuđe, lošu infrastrukturu, izražene regionalne razlike, neefikasnu državnu administraciju i nepovoljne demografske trendove. Srbija, kao uostalom i zemlje JIE, još uvek su daleko od zadovoljavajućeg nivoa pravne sigurnosti i kontrole korupcije, što predstavlja značajnu smetnju za intenziviranje priliva SDI koje, prema iskustvima ostalih evropskih tranzicionih zemalja (a što su mnogi autori i potvrdili istražujući efekte SDI), imaju značajnu ulogu u procesu integracije zemalja u svetske finansijske i trgovinske tokove.

Prof. Zorka Grandov, Ph.D.

The Faculty of economy and engineering management, The University of Business Academy

Mаја Đokić, M.Sc.

Universidad Autonoma de Barcelona, Postgraduate course – Doctoral student in the field of Audiovisual comunications and advertising Asturias, Barcelona, Spain

Radica Jovanović, M.Sc.

The Faculty of entrepreneurial business, The Union University

Željka Ogrizović, M.Sc.

Master of Economic Sciences, Pančevo

The Importance of the investment environment for Direct investments of Foreign Capital