Значај дијагностике у утврђивању морфо-функционалног статуса вежбача ради одабира адекватне врсте тренажне технологије

• С. Петронијевић, Д. Драксимовић, Б. Угринић

1.    УВОД1

Борба за слободно време најчешће је повезана са увођењем низа техничких помагала (аутомобил, компјутер, телефон, даљински управљач ...), која човека удаљавају од кретања. Временом човек се потпуно удаљава од потребе за било каквим кретањем и физичким напрезањем. Поред тога, слободно време, савремен човек, испуњава пасивним забавама попут гледања телевизије, слушања музике, сурфовања интернетом, и др. Дакле, било да се ради о послу, забави или одмору, највећи део дана проводи у нездравом амбијенту. Таквим начином живота сваки човек се суочава са ризико фактором број један који је хипокинезија. Тако да је хипокинезија узрок многобројних ендокриних и кардиоваскуларних обољења. Једини начин да савремени човек надвлада такво стање је учесталост кретања, односно вежбања. Многи сматрају да је вежбање исувише скупо и да им одузима много времена уствари само пола сата умерене свакодневне активности може бити довољно да се побољша физички статус.

Због убрзаног начина живота и све скупљег лечења читав свет данас улаже у превенцију. Превенција је обавезна и незаобилазна, јер је потпуно здравље постало луксуз. Због великог бројa ризик-фактора и контраиндикација дијагнистика и прогностика добијаju све већи значај. Дијагностиком и прогностиком утврђују се проблеми, указује се на ризико факторе и усмерава се ка изабраном програму терапије, превенције, рекреације, спортске рекреације или спорта. Готово да нема човека који нема неки здравствени проблем било кардиоваскуларни, ендокрини или постурални.

Потреба за вежбањем код савременог човека је, углавном, из разлога редукције телесне масе, проблема целулита и на крају због појаве бола. Са жељом да учини нешто за себе савремен човек бира један од програма рекреативног вежбања. Углавном су то програми спортске рекреације (кошарка, фудбал, тенис..) или одлазак у фитнес центре. С обзиром да се ради углавном о слободној процени самих вежбача о примењеном напору, долази до многобројиних повреда и контраиндикација при вежбању.

Циљ овог рада је дијагностика морфо-функционалног статуса код испитане популације, подељене у три групе.

Значај овог истраживања управо јесте у томе да покаже важност дијагностике и прогностике, без обзира да ли се ради о спортистима, професионалним или рекреативним групама, а у циљу одабира врсте тренажне технологије.

Спорт и бизнис, 4

2.    MEТОД

Истраживање је спроведено као проспективна експлоративна студија, са трансверзалним и лонгитудиналним аспектом, на узорку испитаника структуираном у паралелним групама. Помоћу ових метода дошло би се до дијагнотиковања стања испитаника а уз анализу статистичке обраде добијених резултата и прогностика би имала велику улогу у одабиру адекватне врсте тренажне технологије. Код дијагностике и прогностике све три групе испитаника примењиване су методе из којих би се могла извршити стандардизација тестова почетног стања испитаника путем добијених резултата из процена моторичког статуса и антрополошких карактеристика. За прикупљање података користло се мерење и тестирање испитаника у Фитнес центру „Студио №1“. Обухваћено је 106 испитаника – прву групу су чинили професионални мачеваоци (11), другу специфични професионалци (57) и трећу групу рекреативци (38). Сви подаци добијени овим истраживањем обрађени су поступцима дескриптивне и компаративне статистике.

3.    РЕЗУЛТАТИ

Избор мерних инструмената је сачињен на основу података истраживања из доктората проф. др Веска Драшковића 2007. [2].

Приказ варијабли морфолошких карактеристика:

TV	Телесна висна
TM	Телесна маса
BMI	Индекс телесне масе

Приказ варијабли функционалних способности:

HR_B_IN1	ФС иницијалног мерења
HR_B_ MAX1	ФС максимална на бициклергометру
HR_B_REL1	ФС у опоравку

Разлике телесне висине између субузорака су тестиране Kruskal-Walisovom непараметријском анализом варијансе. Добијена Х-вредност од 1.402505 није била статистички значајна (p = 0.496).

Разлике телесне масе између субузорака су тестиране Kruskal-Walisovom непараметријском анализом варијансе. Добијена Х-вредност од 2.28133 није била статистички значајна (p = 0.320).

Разлике мерење индекса телесне масе између субузорака су тестиране Kruskal-Walisovom непараметријском анализом варијансе. Добијена Х-вредност од 3.699138 није била статистички значајна (p = 0.157).

Разлика у аритметичким срединама ФС иницијалног

С. Петронијевић, Д. Драксимовић, Б. Угринић мерења између контролори субузорка и субузорка мачеваоца од 19.221 је продуковала z-вредност од 4.014905, која је била статистички високозначајна (p=0.000).

Испитивање међусобних разлика ФС максимална на бициклергометру узорака дало је следеће резултате:

• •    Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка мачеваоца од 14.193 је продуковала z-вредност од 2.824127, која је била статистички значајна (p=0.014).

• •    Разлика у аритметичким срединама између субузорка рекреативаца и субузорка мачеваоца од 22.579 је продуковала z-вредност од 3.929, која је била статистички високо значајна (p=0.000).

Испитивање мeђусобних разлика парова узорака дало је следеће резултате:

• •    Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка мачеваоца од 10.740 је продуковала z-вредност од 2.709536, која је била статистички значајна (p=0.020).

• •    Разлика у аритметичким срединама између субузорка рекреативаца и субузорка мачеваоца од 13.705 је продуковала z-вредност од 3.304, која је била статистички високо значајна (p=0.003).

4.    ДИСКУСИЈА 5.    ЗАКЉУЧАК

Савремени облици спорта и спортско рекреативних активности пружају широку лепезу могућности задовољења физичких и психо-социјалних потреба и интересовања човека у зависности од његових могућности. Суштина повећања физичке радне способности човека лежи, дакле, у повећању његових аеробних способности. Како се аеробне способности, пре свега, повећавају правилно дозираним активностима умереног интензитета, лако се закључује да човек свој спас може потражити пре свега у дијагностици и процени његовог морфо-функционалног статуса који ће га прогностиком укључити у процесе организованог и стручно вођеног програма вежбања тј. правилним избором врсте тренажне технологије.

Из добијених резултата истраживања можемо видети да су три паралелне групе сличне по морфолошким карактеристика (нeма статистички значајних разлика у све три варијабле ТВ, ТМ, БМИ), док код функционалник карактеристика има.

Статистички значајне разлике се виде код Инцијалног мерња пулса, максималног и опоравка. Група Мачеваоци су по опредељењу спортисти са редовном појачаном активношћу, што не можемо рећи за друге две групе, самим тим је и оправданост нижег пулса при иницијалном мерењу, максималном оствареном пулсу и у опоравку.

Спорт и бизнис, 4

Статистички значајне разлике се огледају и у паралелним групама Контролори и Рекреативне групе. Контролори летења су по свом пословном опредељењу обавезни да имају физички статус на одређеном нивоу да би могли да се баве тим послом. Самим тим њихов функционални статус је показо боље резултате од рекреативне групе која упражњава физичку актвност према слободној вољи.

На узорцима подвргнутим адекватној методологији добијени резултати се не могу генерализовати на остале групе. Ограничавајући фактори за утврђивање чврстих доказа су: узорак испитаника (његов број и релативна хетерогеност по полу и узрасту), дужина трајања експеримента, учесталост вежбања (2 пута недељно), прецизнији мерни инструменти, а можда и различита мотивисаност вежбача, као и неки други ендогени и егзогени фактори. Истраживања оваквог или сличног карактера требало би наставити јер проблем дијагностике је најважнији сегменат у планирању изабране тренажне технологије. Значај добијених резултата нам даје дозу опрезности када је у питању избор тренажне технологије и овим истраживањем показано је да нису све групације исте. С обзиром да већ постоје поделе рекреације код аутора који су се бавили теоријом рекреације, било је веома тешко издвојити којој врсти рекреације ово истраживање припада. Тренажна технологија, која је била примењивана у овом истраживању, преко добијених резултата производи логичку поделу рекреације на три врсте: Општа рекреација, спортска рекреација и специфична рекреација [4].