Значај дијагностике у утврђивању морфо-функционалног статуса вежбача ради одабира адекватне врсте тренажне технологије

Због великог бројa ризик-фактора и контраиндикација, дијагностика и прогностика добијају све већи значај. Дијагностиком и прогностиком утврђују се проблеми, указује се на факторе ризика и усмерава се ка изабраном програму терапије, превенције, рекреације, спортске рекреације или спорта. Већина људи има неки здравствени проблем, а најчешће су то кардиоваскуларни, ендокрини или постурални проблеми. Циљ овог рада је дијагностика морфо-функционалног статуса код испитане популације, подељене у три групе. Обухваћено је 106 испитаника – прву групу су чинили професионални мачеваоци, другу специфични професионалци и трећу групу рекреативци. Изабрани тестови морфолошких показатеља, као и показатеља функционалног одговора на телесна оптерећења, омогућавају идентификацију базичне структуре морфо-функционалног простора. Статистичком обрадом података и детаљном анализом резултата добијених у све три популације, дошло се до закључка да изабрани морфолошки показатељи, као и показатељи функционалног одговора на телесна оптерећења, омогућавају идентификацију базичне структуре морфо-функционалног моторичког простора. Испитивање је извршено спровођењем експлоративне факторске анализе, која је продуковала структуру шест латентних генератора варијабилитета. Значај овог рада је у праћењу актуелне теме савременог човека, стреса и замора. Неопходност третирања овог проблема у пракси указује на доминантну чињеницу о брзини застаревања програма у пракси. Због тога је потребно велико знање о дијагностици и прогностици, као и примена савремених научних достигнућа.