Айдар-Арнасой кўллар тизими атрофида тарқалган Ferula L. туркуми турларининг зараркунандаси

Автор: Авалбаев Олимжон Наркузиевич, Усанов Улугбек Нуруллаевич, Умиров Нурулла Усанович, Зоирова Камола Абдумаликовна

Журнал: Life Sciences and Agriculture.

Рубрика: Биологические науки

Статья в выпуске: 2-2, 2020 года.

Бесплатный доступ

Aйдар-Арнасой кўллар тизими атрофида тарқалган Ferula L. туркуми турларида коврак мўйловдори (Placaederus scapularis Fisch.) нинг зарари ҳақида баён қилинган.

Ferula, тур, смола, кўл, ҳашарот, эндем, монокарп

Короткий адрес: https://sciup.org/14125799

IDR: 14125799   |   DOI: 10.24411/2181-0761/2020-10040

Текст научной статьи Айдар-Арнасой кўллар тизими атрофида тарқалган Ferula L. туркуми турларининг зараркунандаси

Айдар-Арнасой кўллар тизими республикамиздаги энг йирик кўллардан бири ҳисобланади. Айдар-Арнасой кўллар тизими - Нурота тоғ тизмасининг шимолий қисмида жойлашган бўлиб, шимолий қирғоқлари шарқий Қизилқумга туташиб кетган. Кўлнинг тоғ этагидаги жанубий қирғоқлари текис ва сув ости ён бағирлари нисбатан тикроқ, шимолий қирғоқлари нотекис ва қия бўлиб, орол ва ярим ороллардан ташкил топган. Кўлнинг ўртача чуқурлиги 10-12 м, чуқур жойлари 26-30 м, ҳатто 40 м гача боради. Айдаркўл тор йўлаклар орқали Тузкон ва Арнасой кўллари билан туташган. У Оқбулоқ, Сангзор дарёсининг Қийли ташламаси, Чордара сув омбори ва марказий Мирзачўл ташламаси оқими ҳисобига тўйинади. Айдар-Арнасой кўллар тизимининг узунлиги 159 км ни, эни эса 26 км ни ташкил этади.

Дунёда Ferula туркумининг 180-185 тури, МДҲ мамлакатларида 106 тури, Марказий Осиёда 105 тури, Ўзбекистонда 48 тури, Ғарбий Тиёншонда 50 дан ортиқ, Помир-Олой тизмасида 60 яқин тури, Ғарбий Помир-Олой тизмасида 33 тури учрайди.

Ferula турлари ҳар хил экологик шароитда ўсиши туфайли ем-хашак ўсимлиги сифатида катта аҳамиятга эга. Бу ўсимликлар поёнсиз чўл ва адирларда, тоғнинг барча қияликларида, ҳатто яйловда ҳам денгиз сатҳидан 3000 м баландликгача учраб, ковракзорлар ҳосил қилади. Уларнинг кўпчилиги йирик пояли ва баргли бўлганлиги учун чорва молларининг тўйимли озуқаси ҳисобланади. F. foetida тури ҳар хил ўсимликлар гуруҳида эдификатор ва субэдификатор сифатида учрайди. Ferula L. турлари муҳим ем-хашак ўсимликлари ҳисобланиб, уларни деярли барча чорва моллари истеъмол қилишади.

Айдар-Арнасой кўллар тизимида умумий ҳосилдорлик гектарида 2,0 центнергача бўлиб, 8-10 % ини F. foetida ўсимлиги ташкил этади. Artemisia sogdiana, Artemisia ferganensis учрайдиган паст тоғликларда F. foetida нинг ўсимликлар қопламидаги ўрни беқиёс.

Ferula L. турлари таркибида смола ва эфир мойлари сақлаб, тиббиётда лак-бўёқ, зиравор модда сифатида қўлланилади.

Олимларнинг кейинги фармакологик ва биологик текширишлари бу ўсимлик моддалари антиоксидант, антивирус, антидиабетик, антигрипп хусусиятларга эга эканлиги, улардан усмага царши молуссоцид, гипотензив воситалар сифатида фойдаланиш мумкинлиги х,ацида маълумотлар мавжуд.

F. foetida (Bunge) Regel монокарп усимлик. Илдизи йуFOн булиб, тупроцнинг 1,5 м гача бориб, шакли цилиндрсимон. Усимлик илдиз буFЗининг диаметри 15-20 (30) см гача боради. Пояси тик усувчи, 1,0-1,5 м гача борадиган, ичи бироз Fовак, юцори цисмидан шохланган, купинча битта (баъзан 2-3) та генератив новда х,осил цилиб, 7-9 йилда бир марта гуллаб, уруғлайди. Барглари юмшоқ, тез сўлийдиган, устки томони туксиз, пастки қисми эса бироз тукли, илдиз бўғзидаги барглари қисқа, йўғон бандли, поядаги барглари майда бўлиб, нов ҳосил қилади. Илдиз бўғзидаги баргларининг шакли пирамидасимон бўлиб, барг пластинкаси иккиламчи қирқилган, барг бўлаклари ланцетсимон, чеккалари текис булиб, узунлиги 14,0-18,0 см, эни 5,0-7,0 см гача боради. Пояда жойлашган барглари юқорига қараб майдалашиб боради, энг учидагилари фақат барг новидан иборат. Генератив новданинг баландлиги 45,0-50,0 см гача, паракладий (мураккаб соябонгул) лар ва уларда соябонлар бўлиб, марказий ва ёнсоябонгуллар шаклланади. Усимликнинг туббарглари максимал улчамга етиб, буйи 18,0-25,0 см га, эни 15,0-20,0 см гача боради. Уларнинг сони 3 та, баъзан 4 та. Генератив новдаси мураккаб соябонни ташкил қилади. Ҳар бир новдада 20 дан 35 тагача ён соябонгуллар булади. ^ар бир паракладийда марказий соябонгул ва 2-3 тадан анча узун (3,0-5,0 см) ён соябонгуллар жойлашган. Соябонгулдаги соябонгулчаларнинг х,ар цайсиси 9-11 та гул ҳосил қилади. Март, апрель ойларида гуллаб, май ойининг охирида уруғлайди.

Айдар-Арнасой кўллар тизими атрофида

Ferula foetida ўсимлигининг тарқалишини         Ferula foetida уруғлаш даври акс эттирувчи ГАТ хариталари

Коврак муйловдори ( Placaederus scapularis Fisch.) Урта Осиё фаунасининг йирик муйловдор цунFизларидан бири. Танасининг узунлиги 27,0-36,0 мм, узунчоц, туц-жигар ранг, деярли қора, ялтироқ бўлади. Мўйлови узун ва йўғон. Танасининг усти майин тўқ кул ранг. Коврак мўйловдори тухумини ўсимликнинг илдиз бўғзидаги барглари орасига қўяди. Бу қўнғизнинг қуртлари коврак ўсимлигининг асосий пояси ёғочлигида яшаб ривожланади ва ўзига кенг йўл очиб, илдиз томон ҳаракатланиб бориб, ғумбакка айланади (икки йил ичида). Апрел ойининг ўрталарида қўнғизлари учиб чиқиб, кенг тарқалади. Қўнғизлар коврак ўсимлигининг гули ва пояси билан озиқланади. Айдар - Арнасой куллар тизими атрофида тарцалган Ferula foetida (Bunge) Regel турининг бир гектар майдонида коврак муйловдори ( Placaederus scapularis Fisch.) билан 15-20 % зарарланиши кузатилди.

Урта Осиёнинг цумли ва лёсс тупроцли чуллари учун эндем тур. Эфемер - шувоқли формацияларда учрайди.

Placaederus scapularis Fisch. зараркунандаси

Хулоса қилиб айтганда, Айдар - Арнасой кўллар тизими атрофида тарқалган

Ferula foetida (Bunge) Regel турининг коврак мўйловдори ( Placaederus scapularis Fisch.)

билан зарарланиши кузатилди.

АДАБИЁТЛАР:

  • 1.    Бей-биенко Г.Я. Общая энтомология. –М.: «Высшая школа», 1980.

  • 2.    Доспехов Б.А. Методика полевого опыта. - М. 1979. –С. 415.

  • 3.    Дьяков Ю.Т. и др. Общая и сельскохозяйственная фитопатология. –М.: «Колос», 1984.

  • 4.    Коровин Е.П. Иллюстративная монография рода Ferula L. (Tourn.) -Ташкент. 1947. -С 93.

  • 5.    Коровин Е.П. Сем. зонтичные // Флора Узбекской ССР. -Ташкент. 1959. Т. 4. -С. 459.

  • 6.    Пименов М.Г. Новый вид ферулы из подрода Narthex ( Falcon ) Drude // Бюлл. Гл. Бот. сада АН СССР. 1974. 94. -С. 54-58.

  • 7.    Пименов М.Г., Остроумова Т.А. Зонтичные ( Umbelliferae ) России. –М: Тов-во научн. изд. КМК, 2012. –С. 477.

  • 8.    Пересыпкин В.Ф. Сельскохозяйственная фитопатология. –М.: «Колос», 1989.

  • 9.    Мелибаев С. Биология и ресурсы Ferula tenusecta и Ferula kuhistanica - источников эстерогенных препаратов. Дисс. канд. биол. наук. -Ташкент. 1985. –С. 131.

  • 10.      Мукумов И. Ресурсоведческая характеристика некоторых видов рода Ferula L.

    – источников биологически активных соединений. Дис. канд. биол. наук. -Ташкент. 1993. –С. 114.

  • 11.      Муродов С.А. “Умумий энтомология курси”. -Тошкент. Меҳнат. 1986.

  • 12.      Моисеев В.А., Давлетшина А.Г. «Мир насекомых Узбекистана». –Ташкент.

  • 13.   Рахманкулов У. Онтогенез видов рода Ferula L. Ж. ДАН РУз. 7. 1998. –С. 67.

  • 14.   Расулов М, Рахмонкулов У., Расулов О.М. Ferula L. туркумига мансуб баъзи

    турларнинг гуллаш ва чангланиши // Актуалные проблемы ботаники. Тезисы докладов научн. конф. -Т. 1995. -С. 89.

  • 15.    Rahmonqulov U., Avalboyev O.N. O‘zbekiston kovraklari (monografiya) // «Fan va texnologiya» nashriyoti, - Toshkent. 2016. –Б. 240.

  • 16.    Хамраев А.Ш., Насриддинов К. Ўсимликларни биологик ҳимоялаш. –Тошкент.: 2003. –Б. 287.

Ўқитувчи. 1997.

Список литературы Айдар-Арнасой кўллар тизими атрофида тарқалган Ferula L. туркуми турларининг зараркунандаси

  • Бей-биенко Г.Я. Общая энтомология. -М.: "Высшая школа", 1980.
  • Доспехов Б.А. Методика полевого опыта. - М. 1979. -С. 415.
  • Дьяков Ю.Т. и др. Общая и сельскохозяйственная фитопатология. -М.: "Колос", 1984.
  • Коровин Е.П. Иллюстративная монография рода Ferula L. (Tourn.) -Ташкент. 1947. -С 93.
  • Коровин Е.П. Сем. зонтичные // Флора Узбекской ССР. -Ташкент. 1959. Т. 4. -С. 459.
Статья научная