Bankruptcy and the regulatory role of the Central Bank in the legislation of Republic of Serbia

Uvod

Svaka nacionalna ekonomija teži ka stabilnosti svih sektora, u prvom redu finansijskog sektora, u okviru njega bankarskog sektora koji je najviše kontrolisan sektor od strane nadležnih institucionalnih tela. Razlog je jasan, pre svega zbog očuvanja finansijske stabilnosti. Kako bi održala stabilnost

STEČAJ BANAKA I REGULATORNA ULOGA CENTRALNE BANKE U LEGISLATIVI REPUBLIKE SRBIJE bankarskog sektora, država mora blagovremeno usvajati nove i menjati postojeće zakonodavne okvire.¹ Ako banka svojim aktivnostima dođe do stečaja ili likvidacije, značajno je da oba postupka budu sprovedena transparentno, u kontekstu zaštite poverilaca.² Krajnji ishod nadležnog zakona za stečaj banke, jeste da na transparentan način isključi sa tržišta nelikvidne banke sa ciljem održavanja stabilnosti bankarskog sektora. Zaštita poverilaca je od suštinskog značaja prilikom sprovođenja sveobuhvatne aktivnosti Republike Srbije ka približavanju Evropskoj uniji, jer strane investicije mogu očekivati zemlje koje imaju minimum zadovoljavajući investicioni rang koji dodeljuju svetski priznate rejting agencije.³ Uloga Centralne banke u postupku stečaja banaka od suštinskog je značaja, gde se najpre misli na njenu nezavisnu i regulatornu ulogu kao „banke svih banaka“.⁴

Novelama Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društva za osiguranje,5 koji uređuje uslove i postupak stečaja i likvidacije banaka, društava za osiguranje i davalaca finansijskog lizinga, predviđene su novine njegovim iz-menama i dopunama, što je predmet daljeg razmatranja u radu. Potreba za uspostavljanjem stabilnog, održivog i funkcionalnog bankarskog sistema Republike Srbije dovela je do izmene Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje.6 Razlozi novela navedenog zakona, proizlaze iz potrebe da se dodatno poboljša pravni okvir za zaštitu prava poverilaca, obezbedi veća transparentnost podataka i razmena informacija između stečajnog upravnika i poverilaca. Takođe, izmene su u skladu sa regulatornom reformom koja se sprovodi u Republici Srbiji, posebno u oblasti poboljšanja poslovnog ambijenta i pospešivanja domaće privrede, a stvoriće se i uslovi koji će doprineti boljem plasmanu Republike Srbije na Listi Svetske banke.7

Specifičnosti i pravne posledice stečaja i likvidacije banaka i društva za osiguranje

Pored opšteg stečajnog postupka, postoje i posebni postupci stečaja i likvidacije banaka i društva za osiguranje, koji su regulisani Zakonom o osiguranju, te Zakonom o stečaju i likvidaciji banaka i društva za osiguranje i Zakonom o regulisanju odnosa Republike Srbije i banaka u stečaju po osnovu preuzetih inostranih kredita, odnosno zajmova.8

Posebnim propisom uvedena je likvidacija banaka i prinudna likvidacija društva za osiguranje kao sudski postupak. Stečaj i likvidacija ovih finansi-jskih institucija bila je uređena odredbama čl. 20–27. ranijeg Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društva za osiguranje.9

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društva za osiguranje10 izbrisana je razlika između dobrovoljne i prinudne likvidacije banke, tako da postoji samo jedan – jedinstven postupak likvidacije banke, bez obzira na razloge prestanka, tj. bez obzira da li je banci oduzeta dozvola za rad ili je, pak, skupština banke donela odluku o dobrovoljnom prestanku rada banke.11

Novi Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društva za osiguranje12 preuzeo je istu koncepciju likvidacije banke, uz zadržavanje dobrovoljne i prinudne likvidacije nad društvom za osiguranje.

U vreme važenja prethodnog Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društva za osiguranje, zbog obaveznog sprovođenja postupka administrativnog upravljanja nad bankom kojoj je oduzeta dozvola za rad, uvedenog novelom iz 2010. godine, došlo je do promene načina na koji se pokretao postupak stečaja, odnosno likvidacije nad bankom.13 Od 2010. godine, postupci se nisu pokretali na osnovu rešenja Narodne banke Srbije o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka, odnosno rešenja o likvidaciji, već na osnovu predloga Agencije za osiguranje depozita.14 Postupak stečaja, odnosno likvidacije sprovodio se nad bankom kojoj je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za rad, a nadležni sud, na odgovarajući predlog Agencije, doneo rešenje o pokretanju stečajnog, odnosno likvidacionog postupka nad bankom (izme-njeni čl. 2 i 3).15 Nadležni privredni sud bio je dužan da najkasnije prvog narednog dana od dana prijema predloga Agencije donese rešenje o pokretanju stečajnog postupka, odnosno likvidacionog postupka nad bankom pod administrativnim upravljanjem. Rešenje o pokretanju stečaja nad bankom pod administrativnim upravljanjem, sud je dostavljao toj banci, Agenciji i Narodnoj banci Srbije (novi član 6a i izmenjeni član 20). Ako Agencija u postupku likvidacije banke utvrdi da su ispunjeni uslovi za pokretanje stečajnog postupka, odmah je podnosila predlog nadležnom sudu za pokretanje stečajnog postupka nad bankom u likvidaciji (izmenjeni član 23).

Novi Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društva za osiguranje u članu 4, stav 1 propisuje da istovremeno sa donošenjem rešenja o oduzimanju dozvole za rad banci, Narodna banka Srbije donosi rešenje o ispunjenosti uslo-va za pokretanje postupka stečaja. Izuzetno od stava 1 ovog člana, ako je nad bankom kojoj je oduzeta dozvola za rad pokrenut postupak restrukturiranja, rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje postupka stečaja ili postupka likvidacije banke Narodna banka Srbije donosi u sledećim slučajevima: 1) kada je, u skladu sa zakonom kojim se uređuju banke, primenom instrumenata restrukturiranja izvršen prenos imovine i obaveza banke, a Narodna banka Srbije oceni da su tim prenosom ispunjeni ciljevi restrukturiranja; 2) kada se, u skladu sa zakonom kojim se uređuju banke, u toku postupka restrukturiranja utvrdi da je potrebno obezbediti dodatna sredstva za finansiranje restrukturiranja, a ova sredstva budu obezbeđena; 3) kada Narodna banka Srbije oceni da se ciljevi restrukturiranja više ne mogu ispuniti. 16

Novi Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društva za osiguranje vraća se na staru koncepciju pokretanja stečaja usled oduzimanja dozvole za rad banci, a na osnovu rešenja Narodne banke Srbije o ispunjenosti uslova za pokretanje postupka stečaja, koja je postojala pre novela prethodnog zakona iz 2010. godine.17

Dakle, više nije potreban predlog Agencije za osiguranje depozita za pokretanje stečajnog postupka nad bankom kojoj je oduzeta dozvola za rad. S druge strane, novelama Zakona o bankama umesto administrativnog upravljanja nad bankom kojoj je oduzeta dozvola za rad, uvedena je mogućnost pokretanja postupka restrukturiranja banke nad bankom kojoj je oduzeta dozvola za rad. Umesto administrativnog upravljanja nad bankom, novi propisi uvode institut restrukturiranja, u okviru koga je moguć prenos imovine i obaveza banke na drugu banku (banku za posebne namene ili poslovnu banku). Novelom Zakona o bankama iz 2015. godine18 u osnovni zakonski tekst dodata je nova glava Va (čl. 128a–128t) koja detaljno reguliše restrukturiranje banke. Jedan od instrumenta restrukturiranja jeste prenos akcija, odnsono imovine i obaveza banci za posebne namene.19 Stoga su novim Zakonom o stečaju i likvidaciji banaka i društva za osiguranje propisana posebna, citirana pravila za pokretanje postupka stečaja ili postupka likvidacije takve banke.

Na osnovu rešenja o oduzimanju dozvole za obavljanje poslova osiguranja, Narodna banka Srbije istovremeno donosi rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje postupka stečaja nad društvom za osiguranje (član 4, stav 3).

Rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje postupka stečaja nad bankom, odnosno društvom za osiguranje je konačno, a izvršno momentom dostavljanja nadležnom sudu (član 4, stav 4).

Nadležni sud je dužan da najkasnije prvog narednog dana od dana prijema rešenja Narodne banke Srbije o ispunjenosti uslova za pokretanje postupka likvidacije nad bankom, odnosno društvom za osiguranje donese rešenje o pokretanju postupka likvidacije nad bankom, odnosno društvom za osiguranje.20

Opredeljenje zakonodavca, koje je zadržano i u novom Zakonu o stečaju i likvidaciji banaka i društva za osiguranje iz 2015. godine, da jednim zakonom reguliše stečaj i likvidaciju banaka i društva za osiguranje u pravnoj teoriji je izložena kritici, uz argumentaciju da su navedeni subjekti različiti i po vrsti delatnosti i po načinu poslovanja. Jedina zajednička karakteristika banaka i osiguravajućih društava sastoji se u njihovom finansijskom karakteru, ali to ne znači da je ta karakteristika identična i kod jednog i kod drugog subjekta.21

Odredbe zakona kojim se uređuje stečaj privrednih društava i odredbe ovog zakona kojim se uređuje postupak stečaja, shodno se primenjuju i kod postupka likvidacije, osim odredaba kojima se uređuje odbor poverilaca, ra-zlučni i izlučni poverioci, pobijanje pravnih radnji i isplatni redovi. Agencija može u toku postupka likvidacije izvršiti prenos celog ili dela portfelja osiguranja, shodnom primenom odredaba člana 13 ovog zakona.22

Dakle, u pitanju je sudski postupak likvidacije banaka, odnosno prinudne likvidacije društva za osiguranje.23

Postupak dobrovoljne likvidacije sprovodi se, uz saglasnost Narodne banke Srbije, nad društvom za osiguranje, čija je skupština donela odluku o prestanku rada tog lica.24

Zabrana prodaje dužnika kao pravnog lica u stečajnom postupku nad bankom, društvom za osiguranje i davaocem finansijskog lizinga

Zabrana prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica uvedena je izričitom zakonskom odredbom u posebnim stečajnim postupcima. U postupku stečaja nad bankom, društvom za osiguranje i davaocem finansijskog lizinga nije dozvoljena prodaja stečajnog dužnika kao pravnog lica.25 Takav stav bio je zastupljen i u dosadašnjoj sudskoj praksi, a obrazlagan je posebnim režimom koji se primenjuje na osnivanje društava za osiguranje i banaka.26 Naime, osnivanje takvih privrednih subjekata nije slobodno, već je uslovljeno prethodnom dozvo-lom.27 Banka je akcionarsko društvo sa sedištem u Republici Srbiji, koje ima dozvolu za rad Narodne banke Srbije i obavlja depozitne i kreditne poslove, a može obavljati i druge poslove u skladu sa zakonom.28 Društvo za osiguranje je pravno lice sa sedištem u Republici koje je u registar nadležnog organa upisano na osnovu dozvole Narodne banke Srbije za obavljanje poslova osiguranja.29 Društvo za osiguranje može obavljati poslove samo onih vrsta osiguranja za koje je dobilo dozvolu Narodne banke Srbije.30 Davalac lizinga je društvo s ograničenom odgovornošću ili akcionarsko društvo sa sedištem u Republici Srbiji, koje ima dozvolu Narodne banke Srbije za obavljanje poslova finansijskog lizinga u skladu sa ovim zakonom.31 Isto tumačenje prihvaćeno je i u pravnoj teoriji.32

Takvo zakonsko rešenje predstavlja odstupanje od opšteg pravila iz čl. 135 i 136 Zakona o stečaju, koje dozvoljava prodaju stečajnog dužnika kao pravnog lica, kada privredno društvo zadržava svoj pravni subjektivitet, odnosno svojstvo pravnog lica, a dolazi do promene osnivača, odnosno vlasnika preduzeća. Kupac preduzeća – stečajnog dužnika upisuje se kao njegov član ili akcionar i stiče vlasnička i upravljačka prava u skladu sa Zakonom o privrednim društvima – prava glasa u skupštini društva s ograničenom odgovornošću i imovinska prava po osnovu udela (učešće u dobiti i učešće u likvidacionom ostatku), srazmerno učešću udela tog člana u osnovnom kapitalu društva, dakle 100%, (član 152), odnosno pravo učešća i glasanja na skupštini akcionarskog društva, pravo na isplatu dividende i pravo učešća u raspodeli likvidacionog ostatka ili stečajne mase (član 251 stav 1, tač. 1, 2 i 3).

Zakonska zabrana prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica u stečajnom postupku nad bankom ili društvom za osiguranje ima svoje opravdanje u činjenici da osnivanje takvih privrednih subjekata nije slobodno, već je uslovljeno prethodnom dozvolom, pa banka kojoj je prethodno već oduzeta dozvola za rad ili društvo za osiguranje kome je oduzeta dozvola za obavljanje poslova osiguranja, ne bi mogli da nastave da postoje u slučaju prodaje takvog stečajnog dužnika kao pravnog lica.33

Stav o nemogućnosti prodaje banke u stečaju kao pravnog lica zauzet je i u dosadašnjoj sudskoj praksi, nastaloj u primeni ranijih stečajnih zakona, dakle u vreme kada nije postojala izričita zabrana prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica u stečajnom postupku nad bankom, društvom za osiguranje ili davaocem finansijskog lizinga.

Prema stavu prakse, na stečajni postupak banke u stečaju primenju-ju se odredbe saveznog zakona kojim se uređuje stečaj, izuzev odredaba o stečajnom sudiji, nagradi za rad i naknadi potrebnih troškova stečajnog upravnika i odredaba kojim je uređeno prinudno poravnanje (član 20 Zakona o sanaciji, stečaju i likvidaciji banaka). Prema odredbi člana 4, stav 1 Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji stečajni postupak sprovodi se i nad bankom, a odredbe čl. 129 i 130 istog Zakona dozvoljavaju prodaju pravnog lica u stečaju. Na prvi pogled odgovor na postavljeno pitanje bio bi: može. Međutim, situacija nije tako jednostavna. Rešenje o ispunjenosti uslova za otvaranje postupka stečaja nad bankom donosi guverner Narodne banke, nakon bezuspešnog pokušaja njene sanacije odnosno likvidacije (član 14 Zakona o sanaciji, stečaju i likvidaciji banaka).34 Sud samo sprovodi postupak stečaja nad bankom. Narodna banka Srbije je jedini ovlašćeni organ koji izdaje i oduzima dozvole za rad bankama, vrši kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka i drugih finansijskih organizacija i donosi propise iz te oblasti (član 4, tačka 6 Zakona o Narodnoj banci Srbije). Ako je Narodna banka utvrdila svojim konačnim rešenjem ispunjenost uslova za otvaranje postupka stečaja nad nekom bankom, onda sud u sprovođenju postupka stečaja ne može izložiti banku prodaji kao pravnog lica i time je i oživeti i sačuvati njen pravni subjektivitet. To rešenje je u suprotnosti sa javnim poretkom, odnosno duhom Zakona o Narodnoj banci Srbije, Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama i Zakonom o Narodnoj banci Srbije. Ovo stoga što banka u stečaju uopšte nije banka, jer ne poseduje dozvolu za rad, pošto joj je ta dozvola oduzeta pre donošenja rešenja o ispunjenosti uslova za otvaranje stečaja.35

Kako se banka i društvo za osiguranje osnivaju u obliku akcionarskog društva, ne bi bilo smetnji da isto bude prodato kao pravno lice i da nastavi da postoji kao jedno privredno društvo, odnosno kao akcionarsko društvo iz Zakona o privrednim društvima, dakle ne kao banka ili društvo za osiguranje. Zakonodavac bi budućim novelama trebalo da dozvoli takav način prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica u stečajnom postupku nad bankom ili društvom za osiguranje, jer prodaja stečajnog dužnika kao pravnog lica predstavlja veoma efikasan način okončanja stečajnog postupka, koja proizvodi jasne posledice za sva zainteresovana lica, a pre svega za poverioce u čijem je interesu da se što pre namire iz stečajne mase koju bi činila kupoprodajna cena. Isto važi i za prodaju davaoca lizinga koji ima pravnu formu društva s ograničenom odgovornošću ili akcionarskog društva.36

Prodaja celokupne imovine banke u stečaju drugoj banci

U sudskoj praksi nastaloj u primeni ranijih stečajnih zakona, koji nisu izričito zabranjivali prodaju stečajnog dužnika kao pravnog lica u stečajnom postupku nad bankom ili društvom za osiguranje, zauzet je stav o prodaji ce-lokupne imovine banke i potraživanja drugoj banci.

U interesu što bržeg sprovođenja postupka likvidacije banaka, odnosno u zaštiti interesa njenih poverilaca, stečajni postupak odnosno postupak likvidacije banke može se okončati eventualno prodajom kompletne imovine banke (nepokretne, pokretne, akcija i udela - na osnovu procene vrednosti) i svih njenih potraživanja (prema stanju u poslovnim knjigama) nekoj drugoj banci koja bi, zauzvrat, preuzela sve utvrđene obaveze banke u likvidaciji prema poverio-cima (po rešenju suda sa ročišta za utvrđivanje prijavljenih potraživanja i uz saglasnost tih poverilaca) uz eventualno plaćanje razlike akcionarima banke u likvidaciji srazmerno njihovom učešću u kapitalu (ukoliko su preuzete obaveze manje od procenjene vrednosti ukupne imovine i potraživanja). Ugovorom koji bi bio zaključen između banke u likvidaciji i druge banke, uz saglasnost akcio-nara banke u likvidaciji ili stečaju i stečajnog veća, bilo bi predviđeno i jemstvo u smislu člana 159 Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji.37

Predloženi mehanizam prodaje celokupne imovine banke i svih njenih potraživanja nekoj drugoj banci koja bi, zauzvrat, preuzela sve utvrđene obaveze banke u likvidaciji ili stečaju prema poveriocima, uz saglasnost poverila-ca, može se primeniti i sada, u vreme važenja novih stečajnih zakona, dakle u postupcima koji se vode po Zakonu o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje, u kome se shodno primenjuju i odredbe Zakona o stečaju, što znači da izloženi stav sudske prakse nije izgubio aktuelnost, dok je nesporno postojanje zakonske zabrane prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica u stečajnom postupku nad bankom, društvom za osiguranje ili davaocem lizinga.

Šta više, novelama prethodnog Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje iz 2010. godine38 omogućeno je da Agencija za osigu-

STEČAJ BANAKA I REGULATORNA ULOGA CENTRALNE BANKE U LEGISLATIVI REPUBLIKE SRBIJE ranje depozita u toku administrativnog upravljanja takvom bankom, na osnovu sprovedenih analiza, izvrši prodaju i prenos imovine i obaveza te banke na drugu banku ili da osnuje banku za posebne namene na koju će izvršiti pre-nos imovine i obaveza banke pod administrativnim upravljanjem.³⁹ Ukoliko Agencija za osiguranje depozita izvrši prodaju i prenos imovine i obaveza banke koja je pod administrativnim upravljanjem na drugu banku, finansijska podrška koju bi Agencija obezbedila toj banci, ne može preći ukupan iznos koji bi Agencija isplatila na ime osiguranih depozita. Agencija je dužna da u prodaju i preuzimanje celokupne ili dela imovine i obaveza banke uključi najmanje sve depozite deponenata do visine osiguranog iznosa utvrđenog zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita. Takođe, bliže je regulisan način osnivanja i uslovi poslovanja banke za posebne namene koja se osniva u cilju prenosa imovine i obaveza banke pod administrativnim upravljanjem do konačnog rešenja, a radi zaštite interesa deponenata ili potrebe da se umanje mogući troškovi isplate osiguranih depozita u slučaju stečaja banke.⁴⁰

Umesto administrativnog upravljanja bankom, novi propisi uvode institut restrukturiranja, u okviru koga je moguć prenos imovine i obaveza banke na drugu banku (banku za posebne namene ili poslovnu banku).41 Novelom Zakona o bankama iz 2015. godine42 u osnovni zakonski tekst dodata je nova glava Va (čl. 128a–128t) koja detaljno reguliše restrukturiranja banke. Jedan od instrumenata restrukturiranja jeste prenos akcija, odnosno imovine i obaveza banci za posebne namene.43 Takođe, Narodna banka Srbije može sticaocu koji nije banka za posebne namene prodati akcije banke u restrukturiranju ili celokupnu imovinu ili obaveze te banke, ili njihov deo.44 Narodna banka Srbije može doneti rešenje kojim će na banku za posebne namene preneti celokupnu imovinu i/ili obaveze jedne ili više banaka u restrukturiranju ili njihov deo.45

Važeći Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje iz 2015. godine u članu 4, stav 2, tačka 1) propisuje da ako je nad bankom kojoj je oduzeta dozvola za rad pokrenut postupak restrukturiranja, rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje postupka stečaja ili postupka likvidacije banke Narodna banka Srbije donosi kada je, u skladu sa Zakon o bankama, primenom instrumenata restrukturiranja izvršen prenos imovine i obaveza banke, a Narodna banka Srbije oceni da su tim prenosom ispunjeni ciljevi restrukturiranja.

Prema članu 10v stav 1, tačka 9 Zakona o finansijskom lizingu, skupština davaoca lizinga, pored ostalog, odlučuje o sticanju stečajne, odnosno likvida-cione mase davaoca lizinga u stečaju, odnosno likvidaciji. 46

Pored toga, specijalna pravila sadržao je i Zakon o preuzimanju imovine i obaveza određenih banaka radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Republike Srbije.47 Ovaj Zakon uređuje stečaj banke u većinskom državnom vlasništvu i predviđa pojednostavljenu proceduru, a čiji je ključni institut ugovor o preuzimanju celokupne ili dela imovine i ukupnih ili dela obaveza, koji se zaključuje između banke prenosioca i banke preuzimaoca.48 Navedeni zakon je donet sa ograničenim vremenskim važenjem, jer se primenjivao do 31. decembra 2014. godine.49

U suštini, zakonskim novelama i ovim posebnim Zakonom izvršena je recepcija stavova zauzetih u sudskoj praksi.

Zaključak

U ovom radu analizirali smo određene bitne segmente zakonodavnog okvira stečaja banaka u Republici Srbiji, kao i neosporan značaj regulatorne uloge Narodne banke Srbije čiji je delokrug delovanja uređen zakonom.

Novelama Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društva za osiguranje iz 2015. godine, vraćena je stara koncepcija pokretanja stečaja usled oduzimanja dozvole za rad banci, a na osnovu rešenja Narodne banke Srbije o ispunjenosti

STEČAJ BANAKA I REGULATORNA ULOGA CENTRALNE BANKE U LEGISLATIVI REPUBLIKE SRBIJE uslova za pokretanje postupka stečaja, koja je postojala pre novela prethodnog zakona iz 2010. godine. Dakle, za pokretanje stečajnog postupka nad bankom kojoj je oduzeta dozvola za rad, više nije potreban predlog Agencije za osiguranje depozita.

Takođe, novelama Zakona o bankama umesto administrativnog upravljanja nad bankom kojoj je oduzeta dozvola za rad, uvedena je mogućnost pokretanja postupka restrukturiranja banke nad bankom kojoj je oduzeta dozvola za rad, u osnovni zakonski tekst dodata je nova glava Va, koja u potpunosti reguliše ovu oblast. Novi propisi uvode restrukturiranje, kao mogućnost prenosa imovine i obaveza banke na drugu banku.

Zakonska zabrana prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica u stečajnom postupku nad bankom ili društvom za osiguranje ima svoje opravdanje u činjenici da osnivanje takvih privrednih subjekata nije slobodno, već je uslovljeno prethodnom dozvolom Narodne banke Srbije. Ovde možemo konstativati neospornu regulatornu ulogu Narodne banke Srbije u ovim procesima. Zakonodavac bi budućim novelama trebalo da dozvoli takav način prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica u stečajnom postupku nad bankom ili društvom za osiguranje, jer prodaja stečajnog dužnika kao pravnog lica predstavlja veoma efikasan način okončanja stečajnog postupka. Isto važi i za prodaju davaoca lizinga koji ima pravnu formu društva s ograničenom odgovornošću ili akcionarskog društva.

Mehanizam prodaje celokupne imovine banke i svih njenih potraživanja nekoj drugoj banci koja bi, zauzvrat, preuzela sve utvrđene obaveze banke u likvidaciji ili stečaju prema poveriocima, uz saglasnost poverilaca, može se primeniti i sada, u vreme važenja novih stečajnih zakona, dakle u postupcima koji se vode po Zakonu o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje, u kome se shodno primenjuju i odredbe Zakona o stečaju, što znači da izloženi stav sudske prakse nije izgubio aktuelnost, dok je nesporno postojanje zakonske zabrane prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica u stečajnom postupku nad bankom, društvom za osiguranje ili davaocem lizinga.

Analizom sličnosti i razlika prethodno važećih zakona koji regulišu proces stečaja banaka, donetih u poslednjoj deceniji u Republici Srbiji, ukazuju na mogućnosti kontinuiranog poboljšanja legislative u ovoj oblasti, posebno sa aspekta efikasnog i transparentnog eliminisanja nelikvidnih banaka sa fi-nansijskog tržišta, sa ciljem održavanja stabilnosti bankarskog sektora, zaštite interesa poverilaca i povećanja pravne sigurnosti.

Dukić Mijatović Marijana

Full professor, The University of Business Academy in Novi Sad, Faculty of Law for

Commerce and Judiciary, Novi Sad

Associate professor, The University in Novi Sad, The Faculty of Economics in Subotica

Babić Nedeljko

A doctoral candidate, The University in Novi Sad - The Facutly of Economics in Subotica