Citiranost radova prof. dr Slavka Carića u citatnoj bazi SCIndeks

REZIME: U ovom istraživanju bibliometrijskim metodama urađena je ci-tiranost radova prof. dr Slavka Carića (1936–2006) u citatnoj bazi SCIn-deks. Prilikom analize nije uključeno mišljenje niti ocena recenzenata jer su svi neophodni podaci dostupni u pomenutoj bazi (SCIndeks). Polazeći od činjenice da je citiranost jedan od najvažnijih kriterijuma za vrednovanje naučnog rada određenog naučnika, i u ovom istraživanju citiranost je bila relevantan pokazatelj naučnog rada prof. dr Slavka Carića, koji je veoma cenjen naučni radnik iz oblasti privrednog prava i međunarodnog privrednog prava kako u našoj zemlji, tako i u inostranstvu. Autor je brojnih udžbenika i članaka iz ovih oblasti. Analiza citiranosti urađena je za vremenski period od 1991. do aprila 2012. godine.

Ključne reči: citiranost, vrednovanje naučnog učinka rada, vrednovanje naučnika.

Citiranost kao pokazatelj naučnog učinka autora

Vrednovanje i ocenjivanje naučnog rada i naučnog učinka autora veoma je delikatan posao zato što se ne može vršiti merilima koja važe za neku drugu vrstu produktivnosti. U nauci postoji veliki problem vrednovanja kako naučnih časopisa tako i samih radova u njima. Razvojem nauke i tehnike razvili su se i novi kriterijumi vrednovanja naučnog učinka – scijentometrija (naukometrija) – čiji se kvantitativni pokazatelji smatraju najobjektivnijim.

• ¹    Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu, Pravni fakultet za privredu i pravosuđe, Novi Sad, E-mail: marad@pravni-fakultet.info

• ²    Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, Beograd, E-mail: ferizovic.silva@gmail.com

„Scijentometrija je deo scijentologije (nauka o nauci) koja analizira naučne radove i njihovu citiranost u odabranom uzorku naučnih časopisa.”1

Međutim, Kristina Vlajinac u svojoj prezentaciji „Vrednovanje naučnika” smatra da do sada nije pronađen zadovoljavajući kriterijum za vrednovanje naučnog rada i naučnika. Naglašava da što se više kriterijuma koristi to je objektivnije vrednovanje.2 Takođe, naglašava da je kvalitativna recenzija, tj. ekspertsko mišljenje, najpouzdaniji ali i najneobjektivniji kriterijum. Nasuprot tome, kvantitativni scijentometrijski pokazatelji smatraju se najo-bjektivnijim, ali i najnepouzdanijim kriterijumima koji su, međutim, veoma dostupni i sve se više koriste. Dakle, i sama autorka je kontradiktorna prilikom prezentovanja kriterijuma na osnovu koga bi vrednovanje naučnog rada, pa i samog naučnika bilo najobjektivnije i najpreciznije.

Pitanje citiranosti je veoma složeno pitanje na koje nije jednostavno dati odgovor. Citati uglavnom predstavljaju pokazatelje naučnog učinka autora, međutim, moguće je i da se radi o negativnim citatima. Ukoliko članak nije kvalitetan, može da bude mnogo puta citiran zbog široke rasprostranjenosti kritike članka. „Značajan broj negativnih citata za određeni članak može u stvari prikazivati da je to važan, iako kontraverzni publicitet.”3

„Pravilno citiranje treba da otkrije autorove izvore, ne da ih sakrije. Ono treba da pošteno prikaže istraživanje koje je sprovedeno. To znači da treba da pruži zasluge svim autorima, prikaže materijal na kome je zasnovan rad i sprovede čitaoce do korišćenog materijala kako bi ga oni dalje istražili. Ovakav način citiranja tačno odražava rad samog autora (kao i rad drugih autora na tu temu), uz lako moguću proveru osnovanosti njegovih argumenata.”4 Znači, greške postoje, ali uvek moramo misliti i obratiti pažnju na njih prilikom korišćenja podataka o citiranosti za procenu naučne vrednosti:

– kocitati5 i samocitati6 mogu uticati na porast citiranosti,

– negativni citati,

• –    veza između citiranog rada i posmatranog rada ne mora objektivno postojati,

• –    greške pri unosu u citatne baze su moguće.

Nenad Trinajstić, jedan od pionira moderne matematičke hemije, kaže: „Citati su jedan od parametara koji vam govori u kojoj mjeri je vaš rad zanimljiv drugim istraživačima. No, nikako nije jedino mjerilo. Netko može objaviti revolucionaran rad, poput Stevena Weinberga, koji je dobio Nobelovu nagradu za fiziku 1979. godine, a da godinama prije nitko nije uočio važnost njegova rada. Neka otkrića teško je odmah prepoznati. Ni Einsteinov rad iz 1905. o teoriji relativnosti nije bio odmah priznat.”7

Potrebno je naglasiti da je većina metoda vrednovanja naučnog rada decenijama bila zasnovana na mišljenju stručnjaka, a da bi se smanjila subjektivna ocena koristile su se metode preuzete iz društvenih nauka, upitnici, intervjui i sl. Međutim, metode koje uključuju rad vrhunskih stručnjaka za određenu oblast veoma su skupe i spore. Ovo je osnovni razlog zašto se u svetu koriste kvantitativni podaci o naučnim disciplinama. „Tako, na primer, u Velikoj Britaniji su odlučili da od 2008. godine ukinu sistem ocenjivanja zasnovan na ocenama recenzenata i da odluke o distribuciji fondova za nauku i rangiranje naučnih institucija i pojedinaca zasnuju isključivo na bibliome-trijskim indikatorima, koji se lako mogu prikupiti iz dostupnih svetskih baza podataka”.8 Ta odluka je doneta posle više kompleksnih istraživanja, kojima je utvrđeno da se rezultati dobijeni skupim procesom recenzije i rezultati do-bijeni na osnovu bibliometrijskih istraživanja u velikoj meri podudaraju.

U nauci postaje sve važnije koliko su autori citirani i u kojim časopisima objavljuju svoje radove. „Neki autori smatraju da citatna analiza treba da odlučuje i o alokaciji finansija za različite bibliotečke potrebe i da proporcija sredstava izdvojenih za svaku vrstu publikacije treba da odgovara njenoj citiranosti.”9

Najčešće su zastupljeni radovi iz oblasti medicine i prirodnih nauka. Takođe, iz ovih oblasti radovi su u najvećoj meri izloženi i u svetu; ni kod tehničkih nauka situacija nije loša što se tiče izloženosti. Međutim, kako naglašava prof. dr Miloš Nedeljković, „društveno-humanističke nauke još dis-kutuju o kriterijumima za vrednovanje”.

Kao dokaz ove konstatacije autori su uzeli za primer citatnu analizu za pet autora iz Srbije, za period 1998–2006. godine, koju je istražila Stela Filipi Matutitinović. Rezultate su pokazali na osnovu Web of Science, izvora koji su se oficijelno koristili za citatnu analizu u Srbiji, da je najveća citiranost dobijena za autore koji rade u oblasti onkologije, a najmanja za autore koji se bave računarskim naukama.

Ramsay i Stapledon u svom članku ,,Citatna analiza australijskih časopisa prava” analiziraju citiranost u oblasti pravnih nauka i smatraju da se ona koristi za procenu drugih disciplina kao što je npr. ekonomija. Njihov cilj je bio da australijski časopisi prava budu delimični pokazatelji kako su pravni akademici dobili ideje za svoja istraživanja. Pošto se u Australiji povećao broj časopisa koji se bave pravom, teško se odlučiti u kojem bi autori objavljivali svoje radove, tako da sami istraživači mogu da donose sudove o kvalitetu časopisa na osnovu pojedinačnih subjektivnih pojmova o kvalitetu časopisa. Autori članka navode tri osnovna pristupa za merenje uticaja časopisa:

• 1.    moguće je proceniti uticaj časopisa tražeći mišljenje stručnjaka (to se može uraditi putem upitnika ili intervjua);

• 2.    uticaj časopisa se može proceniti na osnovu analize upotrebe u bibliotekama;

• 3.    analizom citiranosti (koristeći ovaj metod, uticaj časopisa se meri brojem citata za članke objavljene u časopisu).

Autori su koristili treći pristup, tj. analizu citiranosti kao merilo uticaja na australijske časopise prava.10 Znači da je citiranost veoma važan faktor koji utiče na rangiranje časopisa i njihovu kategorizaciju.

O SCIndeksu

„Indeks je zamišljen kao digitalni repozitorijum svih naučnih časopisa koji omogućavaju pretraživanje literature i bibliometrijsku analizu domaće produkcije.”11

SCIndeks je srpski nacionalni citatni indeks, razvijen da služi kao dopuna međunarodnim (Thomson Reuters, Scopus) citatnim indeksima i da re-feriše domaće časopise kategorizovane kao periodične publikacije naučnog karaktera. Trenutno sadrži 1.665.683 referenci iz 128.680 članaka od kojih je 46.456 u vidu punog teksta, objavljenih u 411 različitih domaćih časopisa od 2000. godine pa nadalje, odnosno, u humanističkim disciplinama od 1996, a u društvenim naukama od 1991. pa nadalje.¹² Svi časopisi indeksiraju se sistematski „od korica do korica”. Pored osnovnih opisa članaka, baza sadrži sažetke radova i sve citirane reference. Članci objavljeni u časopisima koji su postigli određeni nivo kvaliteta i prihvatili otvoreni pristup kao režim publi-kovanja dodatno su predstavljeni u vidu punog teksta. SCIndeks je povezan sa:

• •    Repozitorijumom Narodne biblioteke Srbije,

• •    Bibliometrijskim izveštajem o časopisima CEON-a (Centar za evalua-ciju u obrazovanju i nauci),

• •    Međunarodnim časopisima obezbeđenim posredstvom KoBSON-a portalom DOPISNIca CEON-a.¹³

Cilj istraživanja

Cilj istraživanja jeste ispitivanje citiranosti radova prof. dr Slavka Carića u Srpskom citatnom indeksu (u daljem tekstu SCIndeks). Bibliografsku građu za istraživanje činili su članci, udžbenici i zbornici. Za svaki rad prof. Carića objavljen u SCIndeksu izdvojene su sledeće bibliografske informacije: popis autora, naslov rada i naziv časopisa. Za svaki citat preuzeta je citirana referenca, kao i bibliografska referenca u kom je citirana ista. Na osnovu dobijenih rezultata dobićemo precizne podatke na osnovu kojih ćemo vrednovati naučni učinak prof. dr Slavka Carića.

Indeks, tj. baza podataka u kojoj je urađeno istraživanje jeste SCIndeks. Ovaj indeks uz časopise koji donose istraživanja iz oblasti prirodnih nauka, sadrži i časopise iz društvenih nauka, čime „su stvorene pretpostavke za objektivno vrednovanje i u društvenim naukama.”14 Pošto su u bazu uneti časopisi iz društvenih nauka od 1991. godine do danas i naše istraživanje će biti ograničeno na ovaj vremenski period, iako je opus ovog autora mnogo obimniji.

Metodologija istraživanja

Metodologija koja je korišćena u istraživanju jeste scijentometrija. Scijentometrija analizira naučne radove i njihovu citiranost u odabranom naučnom časopisu. Znači, njena suština je vrednovanje tj. merenje naučnog učinka pojedinca, organizacije ili ustanove, na osnovu scijentometrijskih pokazatelja (broj radova, broj citata, faktor uticaja časopisa).15 Postupak scijen-tometrije je sveden na pretraživanje citatne baze podataka, u ovom slučaju SCIndeksa. Bibliografsku građu za istraživanje činili su članci, udžbenici i zbornici. Za svaki rad prof. Carića, objavljen u SCIndeksu, izdvojene su sle-deće bibliografske informacije: popis koautora, naslov rada i naziv časopisa. Za svaki citat preuzet je naziv citiranog časopisa kao i frekventnost citiranja u istom. Takođe, relevantna informacija prilikom istraživanja jeste i poređenje frekventnosti citiranja monografija i članaka koje je objavio autor.

Metod koji smo koristili u istraživanju je realno merilo u koje nije bilo neophodno uključiti ni autore ni recenzente. Svi podaci su dostupni u bazi. Prikupljanje i analiza podataka je jeftiniji i brži proces nego što bi bila analiza koja bi uključila npr. recenzente. Citatna analiza je jedna od najzastupljenijih i najpriznatijih naukometrijskih metoda za analizu i vrednovanje naučnoistra-živačkog rada u svetu, a i kod nas.

Veoma relevantan podatak za svaki časopis jeste upravo i citiranost. Osim citiranosti važni su i ostali faktori na osnovu kojih se časopisi rangiraju: opremljenost radova (bibliografski opis, metapodaci), frekventnost i redov-nost publikovanja, format radova, status izdavača, status urednika i uredništva, uticajnost tj. impakt časopisa, međunarodna uključenost, formalni status časopisa. Svi ovi parametri zajedno čine relevantne pokazatelje na osnovu kojih su časopisi kategorizovani. Kategorizacija časopisa je relevantan pokazatelj vrednosti časopisa regulisana Pravilnikom o postupku i načinu vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju naučnoistraživačkih rezultata.16

Bibliometrijske metode vrednovanja naučnog rada uglavnom se prime-njuju na članke u časopisima, pošto se citiranost monografskih publikacija ne prati sistematski, iako se nešto podataka može pronaći na Google Scholaru.

Međutim, u društvenim i humanističkim naukama još uvek se većina citirane literature odnosi na monografske publikacije.

IF – impakt faktor je bibliometrijski indikator koji je u najširoj primeni. Takođe je veoma važno naglasiti da izračunavanje impakt faktora zavisi od oblasti koja se izučava. Impakt faktor je broj citata članaka objavljenih u toku prethodne dve godine podeljen sa ukupnim brojem radova objavljenih u tom časopisu u istom vremenskom periodu.

Impakt faktor zavisi od:

– kvaliteta časopisa,

– jezika na kome je štampan,

– oblast koju pokriva i

– distribuiranosti časopisa.

Rezultati istraživanja

Istraživanje je urađeno na osnovu kompletne bibliografije autora. Broj članaka koji se nalazi u bazi SCIndeks jeste 112. U koautorstvu je objavio 5 članaka.

Rezultati istraživanja citiranosti prof. dr Slavka Carića pokazuju nam značaj, tj. naučni učinak autora koji je cenjen iz oblasti privrednog prava i međunarodnog privrednog prava kako u našoj zemlji, tako i u inostranstvu.

Rezultati analize citiranosti radova pokazali su da je prof. Carić ukupno citiran 175 puta u bazi SCIndeks za vremenski period od 1991. do aprila 2012. godine. Radovi prof. Carića citirani su u ukupno 26 različitih časopisa, s tim što je najveća frekventnost, tj. citiranost u sledećim časopisima: Pravo – teorija i praksa , Pravo i privreda i Strani pravni život . Pored toga što su naučne monografije potisnuli naučni časopisi i kvalitetni članci, treba naglasiti da se većina citata odnosi ipak na monografske publikacije, čiji je autor ili koautor prof. Carić, što dovodi do zaključka da ove monografske publikacije imaju značajnu ulogu u naučnom učinku autora. Publikacije koje su najčešće citirane jesu: Ugovori robnog prometa, Međunarodno privredno pravo, Saobraćajno pravo, Pravni položaj privrednih organizacija i Bankarski poslovi i hartije od vrednosti . Međutim, smatramo da je ukupan broj citata u domaćim časopisima mnogo veći pošto se deo citata ostvario u nekim časopisima koji nisu uneti u SCIndeks ( Međunarodni transport, Jugoslovenska advokatura …).

Zaključak

Vrednovanje naučnog učinka autora veoma je zahtevan i delikatan posao. Relevantni pokazatelji na osnovu kojih se vrši vrednovanje naučnog učinka autora je činjenica koliko puta je određeni rad citiran, tj. korišćen kao izvor u nekom drugom radu, nekog drugog autora ali sa sličnom temom. Jasno je da mislimo na citiranost koja je pokazatelj naučnog učinka autora. Postupkom sijentometrije analizirana je citiranost radova prof. Slavka Carića u Srpskom citatnom indeksu. Rezultati istraživanja veoma su relevantan pokazatelj naučnog učinka prof. Carića jer smatramo da je analiza citiranosti to i pokazala. Dakle, na osnovu rezultata smo došli do zaključka da je prof. Carić visoko-citiran naučni radnik. Kvalitet rada nije jedini faktor koji utiče na to koliko će se puta citirati rad. Važni faktori jesu: kome je rad namenjen, iz koje je oblasti, kojoj disciplini pripada, na kojem jeziku je napisan, u kojem časopisu je objavljen i mnogi drugi. Veoma je važan vremenski period koji treba da prođe od objavljivanja rada do citiranosti istog. Budućnost bibliometrije jeste publikovanje na web-sajtovima raznih vrsta publikacija. Pojava novih citatnih baza otvara sasvim nove mogućnosti za razvoj bibliometrije, tj. webometrije, na osnovu koje bi mogli da procenimo koliko su istraživači uspešni u publi-kovanju radova onlajn.

Despotov Mara

Faculty of Law, the University of Business Academy, Novi Sad

Ferizović Silva

The Institute of Cultural Monuments Protection of Republic of Serbia, Belgrade

The Quoting of Pieces of Work of Slavko Carić, PhD, In a Citing Basis of SCIndex