Dečiji rad, zloupotreba i negacija dečijih prava

Rad koji obavljaju deca od ranog uzrasta, i u vrlo teškim i nehumanim uslovima nije nova pojava. Kada dete radi pod izuzetno teškim i nehumanim uslovima, kada su naknade za rad male ili ih uopšte nema, kada se rad odvija opšte rečeno u nezdravim uslovima (na opasnim mašinama ili sa hemikalijama), onda se smatra da postoji iskorišćavanje dečijeg rada. Međutim, kada dete pomaže svojim roditeljima u obavljanju kućnih poslova, zarađuje za džeparac u slobodno vreme, učestvuje u porodičnom biznisu, tada ne možemo govoriti o postojanju iskorišćavanja dečijeg rada. Nije svako dete koje radi podjednako žrtva iskorišćavanja u radu. Priroda ovog fenomena zavisi od nekoliko faktora, među kojima možemo izdvojiti uzrast deteta, zdravstveno stanje deteta, ekonomske prilike u državi, stepen razvoja tehnologije i najvažnije - stepen humanog razvoja. Postoji više organizacija u svetu koje se bave pitanjima dečijeg rada. Ovom prilikom pomenućemo dve: Globalni marš protiv dečijeg rada i Međunarodna organizacija rada - MOR. MOR je tokom vremena svog postojanja konstantno nastojao da ustanovi standarde minimalnog uzrasta za zapošljavanje kao početni kriterijum za definisanje i regulisanje problema u vezi dečijeg rada. Počevši od te Konvencije pa nadalje, ustanovljavao se minimalni uzrast za zapošljavanje. Konvencija o pravima deteta je značajan dokumenat koji je sublimirao sva ljudska prava koja se priznaju nekoj posebnoj grupi. Srbija i Crna Gora su ratifikovale Konvenciju o pravima deteta. Imajući u vidu realno stanje stvari u odnosu na proklamovane ciljeve, može se zaključiti da nam predstoje kontinuirane aktivnosti i borba za uspostavljanjem civilizacijskih standarda u cilju poštovanja ljudskih prava, naročito prava dece.