Deliktna odgovornost pravnih lica

Istorija delikata je poznavala fizička lica kao jedine subjekte koji su, svojim konkretnim postupcima, činili različite vrste pravno-nedozvoljenih ponašanja. Kazniti se mogao čovek koji je preduzimanjem ili propuštanjem radnje proizvodio zabranjenu posledicu. Međutim, razvoj industrijalizacije i ekspanzija privrednih aktivnosti dovela je do osnivanja pravnih lica, odnosno privrednih subjekata. Oni su stupali u različite vrste pravnih odnosa u čijoj osnovi je bila želja za sticanjem profita. U tom kontekstu dolazi do pojave prvih oblika pravno-nedozvoljenih delatnosti pravnih lica koje se odvijaju u finansijskoj sferi. Krajnja posledica protivpravnih postupaka pravnih lica sastojala se u nanošenju enormno velike štete koja je prevazilazila onu koju su mogli učiniti ljudi kao subjekti deliktne odgovornosti. S obzirom da je pravoverni pratilac društvenih zbivanja prirodno je da se pravnim uređenjem delatnosti pravnih lica nastojalo odgovoriti njihovim pravno-nedozvoljenim ponašanjima. Otuda deliktnu odgovornost pravnih lica možemo podeliti na: prekršajnu, privredno-prestupnu i krivičnu. U Srbiji je prethodne decenije premijerno uvedena krivična odgovornost pravnih lica čime je naša država svrstana u red pravno uređenih evropskih zemalja. Međutim, time nije isključena njihova odgovornost za prekršaje i privredne prestupe kao posebne oblike deliktne odgovornosti. Polazeći od navedenog, autor želi ukazati na osnovne elemente sva tri oblika deliktne odgovornosti pravnih lica u našem pravnom sistemu. Redosled izlaganja biće usklađen sa momentom njihovog uvođenja u naše pozitivno pravo. Zato će najpre biti reči o prekršajnoj, a zatim o privredno-prestupnoj i krivičnoj odgovornosti pravnih lica.