Digitalni dokazi u krivičnom postupku – izazovi i rešenja

Digitalni dokazi u krivičnom postupku poslednje decenije postali su ključni alat u savremenoj forenzičkoj istrazi uz pomoć koje se omogućava identifikacija, analiza i verifikacija informacija koje mogu biti presudne za donošenje odluke u sudskom postupku. Digitalni podaci kroz percepciju raznih oblika elektronskih zapisa, sve više postaju osnovni dokazi u krivičnim slučajevima, te se zbog toga i ne pravi razlika izeđu dosadašnjih materijalnih dokaza i savremenih digitalnih dokaza. U ovom istraživanju ukazano je i naznačeno na značaj digitalnih dokaza, zatim na njihove prednosti i izazove u prikupljanju i obradama, kao i pravne i etičke aspekte njihove upotrebe u krivičnom postupku. Ukazano je i na značaj metodološkog pristupa u forenzičkoj analizi digitalnih dokaza, a sve kako bi se postigla prihvatljivost digitalnih dokaza pred krivičnim sudom. Kroz celokupno istraživanje provlači se i ukazuje se na izazove i mogućnosti koje ovi dokazi pružaju. Hipoteza ovog istraživanja je sadržana u njegovom naslovu i odnosi se upravo na sporna pitanja i zakonodavnu primenu digitalnih dokaza u krivičnom postupku. Cilj rada je razmatranje ove tematike i kroz sagledavanje nove uredbe i direktive koje su donete a tek će 2026. godine biti usvojene, ali i načelno razmatranje pitanja digitalnih dokaza kroz praksu jer ova tema ostaje ključna za dalji razvoj pravosudnog sistema u digitalnom dobu. Tokom pisanja ovog istraživanja korištena je analitička metoda kao bi se razmotrila legislativa Evropske unije, i načinila komparacija sa domaćim zakonodavstvom. Zatim je korišten normativni metod prilikom razmatranja krivičnopravne procedure i definisanja digitalnih dokaza, kao i deduktivni metod.